Druga strana

Pod teretom teške bolesti, Aleksandar Vučić priznao

Rano sam ostao bez oca

Bolest je svačija, kažu. Ljudi, pri kraju života, shvativši da im se bliži kraj, saopštavaju svoje tajne, priznaju loša dela, verujući da će im biti oprošteno. To se desilo i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću

Milica Grabež

U četvrtak 1. marta ove godine, četiri dana uoči svog poslednjeg rođendana, srpski predsednik Aleksandar Vučić odao se pred te-ve kamerama. Prvo je u jutarnjem programu Happy televizije gostovao 243 put kod sabrata Milomira Marića, a uveče je čitavih 90 minuta telalio na TV PINK. U stanju kokainskog raspoloženja predsednik se ispovedao, kao da mu je sudnji dan. Bolest jeste teška - boluje od sarkoma plevis (sarkom male karlice), ali je nešto progovorilo iz njega. Možda je to i prva tvrdnja koja je tačna, jer predsednik u životu nije izgovorio istinitu tvrdnju.

''Najviše tokom dana razgovaram sa bratom Andrejom, čujemo se po 10 puta dnevno, vezani smo, jer sam rano ostao bez oca" - rekao je predsednik, a svi mediji su nakon pola sata preneli tu tvrdnju, a neki su je tri sata kasnije izbrisali iz izvoda o predsednikovoj nastupljivosti na TV PINK.

Zvanično, Aleksandrov otac se zove Anđelko Vučić. Magazin Tabloid je objavio ime predsednikovog biološkog oca, koji je sa Kosova. Mnogi tu činjenicu dovode u vezu sa njegovom opsednutošću da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, i da sačuva svoj biznis koji ima u Pokrajini.

Upitan da prokomentariše Aleksandrove tvrdnje da je rano ostao bez oca, Anđelko Vučić kaže da je Alek govedo, koje kad se našmrče ne kontroliše svoje reči. Uskoro će potvrditi i da je homoseksualac, plaši se on.