https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na nišanu

Lov na balkanske diktatore, ratnohuškače, ubice, narkodilere i trgovce belim robljem na Balkanu je počeo

Rastanak se primakao

U Srbiji ove zime nije bilo mrazeva, ali se hladnoća uvukla u srce i dušu Vučićevog kartela, stranačkih sledbenika, lažnih diplomaca, onih koji su na vlasti i koji su omastili prste. Dva miliona građana Srbije pobeglo je iz zemlje koju je okupirala Vučićeva porodica i mafija. April u Beogradu, jedno prošlo doba; Nosim ga u mislima, iz vojničkih soba. April u Beogradu, umorno se smeši; Ispod savskog mosta, dok se sumrak sprema - Više mene nema, pevali su bežeći od Vučićeve tiranije. Vreme je da i nas obasja prolećno sunce

Milovan Brkić

Izaslanik američkog predsednika, ambasador u Nemačkoj, Ričard Grenel, krenuo je u ofanzivu, u lov na balkanske dikatore, ubice, narko kartele, pljačkaše državnih budžeta.

On je od predsednika Trampa zadužen da dovede do mira na Balkanu.

Sa g. Grenelom nema laži, ni prevare. Njegove reči balkanske diktatore udaraju kao malj.

I ako se u Prištini poljubio sa Hašimom Tačijem, poručio mu je da podnese odmah ostavku, kada mu za deset dana iz Haga stigne poziv od Tužilaštva za zločine OVK-a. Ramuš Haradinaj je već pod optužnicom.

Sa kim će Vučić da pregovara oko priznavanja Kosmeta? Ostaće dužnik Tačiju, jer je već uzeo 300 miliona evra avansa.

Uznemireni su satrapi iz balkanskih država. Imaju oko 300 milijardi dolara opranog novca. Mogu sa tim parama da promene svet.

Oglasio se, ovim povodom i predsednik SAD-a Donald Tramp.

"Na Balkanu nema mira dok su na vlasti ratni huškači. Mladi ljudi, bez balasta rata i ratnih zločina moraju pregovarati i uspostaviti mir", istakao je predsednik Sjedinjenih Država.

Već su završene sve ''ratne pripreme'' za obračun sa diktatorima sa Blakana i njihovim kartelima.

Agencije CIA, DEA, FBI-a, Agencija za sprečavanje pranja novca, istražna odeljenja američkog Ministarstva pravde i finansija, već nekoliko godina su intenzivno pratile kriminalne tokove novca balkanskih diktatora i njihovih kartela. Priključio im se i Europol, a stidljivo i kriminalističke policje balkanskih država.

Dakle, o tokovima prljavog novca stečenog trgovinom narkoticima, migrantima, oružjem, lažnim pasošima, akciznim markicama, crvenom živom, saznanja imaju, osim američkih istražnih organa i inspektori Europola i tužiteljka Laura Kovesi, a i kriminalističke policije balkanskih država. Ta saznanja se više ne mogu gurnuti pod tepih.

Ogroman je broj istraživača koji te podatke znaju, jer su u njihovom otkrivanju učestvovali, tako da je nemoguće da iz nekog centra moći stigne naredba da se to zataška, jer su diktatori odrešili kesu.

Američke federalne službe na ovaj način izvode na čistac najšpekulativnije poslove i nemačke kancelarke Merkel, koja je slepo izvršavala projkete Obamine administracije i milijardera Džordža Soroša i Natana Rotšilda.

Čišćenje Balkana od ratnih huškaša počelo je od Hrvatske. Oborena je, veštim manevrom američkih sužbi, sa mesta predsednika Hrvatske gospođa Kolinda Grabar Kitarović, koja je volela da se busa svojom ustaškom ćudi. Pala je i slovenačka vlada koja je koketirala i pružila utočište prljavom novcu Aleksandra Vučića.

Ove dve ''bratske'' vlade održale su 17. decembra zajedničku sednicu u Novom Sadu.

Američke oružane snage su, po nalogu predsednika Trampa, u Iraku ubile iranskog generala Solejmanija, koji je obaveštajnu služu pretvorio u organizaciju koja je vršljala i po Evropi. Solejamni je ''poslovao'' i sa srpskim diktatorom Vučićem, sa kojim se sastajao u Bugarskoj. A Vučić je bio i izaslanik u tim razgovorima, nemačke kancelarke Angele Merkel.

Američki Ambasador u Beogradu Entoni Godfri oglasio se jasnim zastupanjem stavova predsednika Trampa.

A američka administracija veruje da nema drugog održivog načina da se sačuva mir u regionu, sem kroz reizgradnju (od kriminalizovanih političara ali i stranog uticaja) nezavisnih institucija.

Dobro je što predsednik Tramp rešenje gleda regionalno, kao balkanske narode, bez apostrofiranja jednog naroda, konkretno (to će posebno da boli lokalne ego manijake). Favorizovanje bilo kod naroda ponaosob je uvek bilo pogubno po Srbiju, čak i kada su retko (kroz istoriju) favorizovali nas. Tako se vezuju ruke i U.S. Department od State i U.S. DKP, jer je predsednik javno definisao okvir koji se mora poštovati (politički i teritorijalni).

Predsednik Tramp je dao do znanja i da su, što se njega tiče, svi lokalni krvnici isti, bez obzira na pozivni broj države iz koje dolaze.

Takođe, poslao je i poruku Evropskoj Uniji da se iracionalna i destruktivna politika duplih aršina (vođena pre svega diktatom iz Berlina ali i Londona), prema različitim balkanskim državama, neće više tolerisati, odnosno da se u godini raspleta koja je počela, povuku u svoje kućice, jer će, ako se budu mešali, dobiti po prtsima.

U godini izbora u SAD, pozicija sa koje se to javno kaže je poruka celom svetu, ne samo političarima sa Balkana. Dakle, ko god bude stao uz balkanske ratne huškače, stao je uz regresivne, kriminalizovane "demokratske" vladare SAD (koje su u proteklih 50 godina pobile desetine miliona ljudi u ratovima koje su vodile), a protiv snaga koje on predstavlja.

Biće da im je predsednik Tramp ograničio prostor za međunarodnu saradnju, na prostor veličine terase u Nemanjinoj. Moći će još samo međusobno da skakuću sa terase na terasu po Balkanu. Biće da im je poručio i da je, po njih, još uvek najjeftiniji način da se predaju istražnim organima, da priznaju svoja (ne)dela i da lepo vrate milijarde koje su pokrali. Liči i da im je omeđio rok u kome to još uvek mogu da urade. Krivični sud je još uvek bolje mesto od prekog suda.

Posle toga...

Srpski diktator je uznemiren. On shvata da se nešto važno dešava. Da nema više generala Solejmanija, iranskih para, da Tači i Haradinaj idu u Hag, da nema više sa kim da pregovara. Potrošen je u Moskvi, u Kini, kod Arapa. Merkelovoj se crno piše, a planirao je bio da u januaru uveze iz Nemačke 600.000 migranata, da zauvek satre Srbiju.

To se, na sreču, još nije desilo.

Neutralisan je i opasni mešetar Metju Palmer, koji je slepo sprovodio politiku Džordđa Soroša, Rotđilda i elite iz američke Demokratske stranke.

I ako su braća Vučić oba smrtno bolesni, oni žele da do poslednjeg daha budu u žiži svetske javnosti. Tako oni misle.

Aleksandar Vučić tvrdi najbližim saradnicima da se neće predati žive glave! Ima toliko para da može da obori Trampa, za koga tvrdi da je smrtno bolestan!

Ipak, on nema odgovor ni na jedan problem u koji je uvukao Srbiju.

Zato braća Vučić nameravaju da pruže odsudnu bitku.

Kakva sumanuta odluka.

Diktatora polako svi napuštaju. Narko karteli su upropašćeni, akcijama DEA i FBI-a izgubili su nekoliko milijardi keš novca. Presečeni su im putevi i transporti, stavljeni su na mere i nišane.

Vučić misli da će veće količine novca oteti od svojih saradnika.

Nedavno je, usred noći, održao sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost, povodom napada na jednog građanina Crne Gore, srpske nacionalnosti.

Zanimljivo je i da sastanku na Banjici nije prisustvovao niko iz vojske, sem desetara ministra vojnog Vulina.

Generali su uvek bili dobar reper za sagledavanje dobrih i glupih investicija.

Biće da su se samo-izopštili iz tih planova. Na vreme.

Policiju je mnogo lakše "potrošiti". A ni ministar policije Nebojša Stefanović ne želi da pogine sa Vučićem i njegovim kartelom.

Zato se u zadnjih par meseci ponovo reorganizuju neki paravojnici. Dele se lažni činovi, zvanja i uloge... Zaklinju se na vernost desetaru Vulinu i ''vrhovnom komadantu''. U Regionalni centar BIA u Beogradu primljeno je 300 mladih ljudi, koji treba da budu Vučićev eskadron smrti. Međunarodnim centrima su dostavljena njihova imena, biografije, fotografije, brojevi telefona...

Vučić želi da produži mandat i osigura despotiju. Poziva na izbore. Poručuje građanima da ga za izlazak na izbore podržavaju Evropska unija i američki ambasador Godfri. Što nije tačno.

Evropska unija poručuje da se izbori mogu održati, samo ako se promene uslovi, osigura medijska nezavisnost, stvore zakonski okviri. Na isti način razmišlja i ambasador Godfri, koji, siguran sam, zna da se izbori neće održati u organizaciji Aleksandra Vučića i da će on do tada, biti na ''sigurnom''.

Vučić je, za inat, uoči predviđenih izbora, promenio zakon kako bi smanjio cenzus. Umesto pet odsto, za ulazak u Narodnu skupštinu Srbije dovoljno je i tri odsto od onih koji su glasali.

Vučić, na taj način, želi da u paralement uvuče satelitske stranke, da ih plati i tako dobije njihove mandate, a izbaci iz Skupštine radikale i SPS!

U toj suludoj igri pomažu mu provereni mešetari. Stari Dragoljub Mićunović (90), revidirac i saradnik tajne službe, povukao je proverene konvertite iz DS-a, koji su se dokazali okrvavivši ruke, da zajedno dotuku Demokratsku stranku, uzmu pare. Mićunović će na groblje, a ostali u zatvor.

Dobro je što je Mićunović i pred kraj života odlučio da bude provokator. Ta uloga mu je celog života dobro pristajala.

On želi da sa Draganom Šutanovcem, Branislavom Lečićem, svojom konkubinom Natašom Vučković i izvesnim Balšom Božovićem učestvuje u ''proevropskim izborima''. Žestoko je optužio Savez za Srbiju, a Boška Obradovića označio kao fašistu, Musolinijevog tipa.

Ko je Dragoljub Mićunović, Vučićeva uzdanica?

Revidirac uvek na usluzi

Mićunović je, prema zvaničnoj biografiji, završio gimnaziju u Prokuplju 1950. godine, a potom je upisao filozofiju na beogradskom Filozofskom fakultetu gde je diplomirao.

Kao osamnaestogodišnjak proveo je godinu dana i osam meseci u logoru na Golom otoku jer je kao mlad komunista i član Komunističke partije Jugoslavije, a kasnije Saveza komunista Jugoslavije, bio ideološki priklonjen Sovjetskom Savezu.

Revidirao je, potpisao protokol o saradnji sa UDBO-m, pa su ga vratili na zadatke.

Mićunović je jedno vreme, po diplomiranju, radio kao profesor filozofije i psihologije u Kruševcu. Početkom 1960-ih postaje asistent na beogradskom Filozofskom fakultetu na katedri za filozofiju.

Godine 1968. bio je jedan od organizatora studenstkih demonstracija zbog čega je. navodno, bio hapšen, cilj organizatora studentskih demonstracija bila je borba protiv tzv. crvene buržoazije, godine 1975., zajedno sa još sedam profesora, udaljen je sa beogradskog Filozofskog fakulteta zbog „političke nepodobnosti". Narednih nekoliko godina proveo je u Nemačkoj. Šta je radio filozof u Nemačkoj?

U SFR Jugoslaviju se vratio 1983. godine i u narednom periodu učestvovao je u Odboru za odbranu slobode misli i izražavanja, koji je delovao na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Jedan je od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Godine 1989. učestvovao je u obnavljanju rada Demokratske stranke, a februara 1990. godine izabran za predsednika DS. Decembra iste godine, na prvim višestranačkim izborima, izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Dve godine kasnije, 1992, postaje poslanik i u Veću republika Skupštine SR Jugoslavije.

Godine 1994. smenjen je sa mesta predsednika Demokratske stranke. Tako je došlo (1996) do formiranja nove stranke pod nazivom Demokratski centar i Mićunović postaje lider te stranke. Iste godine, u novembru, postaje poslanik na listi opozicione koalicije „Zajedno" u Veću građana Skupštine SR Jugoslavije.

Za Zorana Đinđića je tvrdio da je kriminalac, lopov, pa je napustio Demokratsku stranku.

Krajem 1999. Mićunović je bio jedan od inicijatora ujedinjenja srpskih opozicionih stranaka u jedan blok. To će, u januaru 2000. godine, dovesti do stvaranja DOS-a (Demokratska opozicija Srbije). Kada je DOS, u oktobru 2000, došao na vlast, Mićunović postaje predsednik Veća građana Skupštine SR Jugoslavije. A februara 2003. godine, nakon ukidanja Savezne Republike Jugoslavije izabran je za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.

Novembra 2003. bio je predsednički kandidat DOS-a na neuspelim izborima za predsednika Srbije, gde je u prvom krugu dobio manje glasova od kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića

Decembra iste godine, na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, izabran je za poslanika u srpskom parlamentu. Početkom 2004. postaje poslanik i u Skupštini Srbije i Crne Gore.

Ponovo je izabran za poslanika u srpskom parlamentu.

Trenutno je na dužnosti predsednika Političkog saveta Demokratske stranke.

Kada je bio na čelu DS-a Resor državne bezbednosti Srbije je, po nalogu Miloševića, Mićuna snabdeo sa 1.200.000 nemačkih maraka. Toliko je priznanica potpisao. Mićun je imao za cilj da DS drži pod kontrolom.

Kada ga je Milošević smenio s mesta predsednika DS-a, opet ga je pošteno platio sa 630.000 dolara, koliko je Mićun tražio, da razbije DS i da osnuje Demokratski centar, novu partiju.

Čim je postao predsednik DS-a Mićunović, u to vreme 60. godišnjak, dobio kao pride i mladu ljubavnicu, Natašu Vučković, koja je u to vreme imala 23. godine. Od nje je Mićun stariji 37 godina. Ona je na toj dužnosti i danas! Mićun je 10. godina stariji od njenog oca, koji je takođe bio među osnivačima DS-a.

I Mićun je protežirao svoju milosnicu. A Mićuna danas veliča Velika propaganda laži.

Konkubina

Nataša Vučković, narodna poslanica. Godine 1991. bila je na praksi u Kongresu Sjedinjenih Država u okviru programa "Central and Eastern European Internship in the U.S. Congress".

U Kanadi je bila učesnik "Međunarodnog trening programa za ljudska prava", 1996. godine, a 2005. godine na međunarodnom specijalističkom programu "Organizacija parlamentarnog rada" koji je organizovan u sklopu francuske Nacionalne škole za administraciju i Nacionalne skupštine Republike Francuske.

Politički aktivna u Demokratskoj stranci do 1994 godine. Tokom tog perioda bila je sekretar za međunarodnu saradnju Demokratske stranke do 1994 . godine i sekretar Predsedništva stranke. Vučkovićeva je u periodu od 2001. godine bila savetnik za međunarodnu saradnju u kabinetu Predsednika skupštine Srbije i Crne Gore godine bila poslanički kandidat na listi Demokratske stranke, a od 2004. potpredsednica Demokratske stranke bila je u dva mandata.

Jedna je od osnivača Fonda Centar za demokratiju, nevladinu organizaciju za razvoj civilnog društva. Od osnivanja centra 1994. godine, Vučkovićeva obavlja funkciju generalnog sekretara. Godine 1996. bila je jedan od osnivača Demokratskog centra, a od njegovog ujedinjenja sa Demokratskom strankom postala je član Izvršnog odbora u toj partiji.

U četiri saziva bila je poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde je i danas. Tokom svih mandata u Narodnoj skupštini bila je članica Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Administrativnog odbora i predsednica Odbora za evropske integracije.

Bila je na funkciji potpredsednice Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tokom 2012. godine izabrana je na funkciju predsednice Komiteta za Poslovnik i unutrašnja pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Trenutno obavlja funkciju potpredsednika opštinskog odbora Savski venac.

U januaru 2014. godine od strane francuskog ambasadora u Srbiji dobila je Orden nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza, a uručeno joj je i priznanje za desetogodišnji doprinos radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i dodeljen joj je status počasnog člana. U Savetu Evrope je, kao član srpske delegacije, glasala da se Rusiji uvedu sankcije. Potpisnica je pisma kojim se traži da srpski parlament proglasi da je Srbija učinila genocid u Srebrenici!

Režim iz sve snage podržava i Dragan Šutanovac, koji je opljačkao vojnu industriju za oko milijardu evra! I on je pod istragom zbog saradnje sa bivšim potpredsednikom SAD-a Džozefom Bajdenom. Od hapšenja ga je spasio Stevan Nikčević, sa kojim je pljačkao, koji je Vučiću dao 50 miliona evra i tako se otkupio od progona.

Glumac Branislav Lečić je uvek znao da se snađe. Kao ministar kulture u vreme ''Sablje'' zabranio je više novina, knjiga i elektronskih medija nego što je to učinjeno u istoriji Srbije. Tako je i izdavač Magazina Tabloid dobio odštetu od 170 hiljada evra, jer je Lečič, nezakonito, zabranio izlaženje dnevnika Nacional, koji je uređivao Predrag Popović.

Dakle, sada je vreme da zauvek sa političke scene odu Mićunovićevi đaci. Protuvama jednom mora doći kraj.

Savez za Srbiju ima protiv sebe ujedinjenu mafiju. Dobro je da zajedno odu u istoriju i na smeće.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane