Do koske

Da li  Srbija služi SAD-u za zastrašivanje Evrope i Rusije?

Otrovi od Kokte

Na Đurđev danak, hajdučki sastanak, u Kragujevcu je, na proslavi krsne slave grada, američki diplomata Robert Kokta promovisao novu američku politiku rastakanja Srbije uz pomoć starih američkih plaćenika Vuka Draškovića, Verka Stevnovića, Zorana Živkovića, Čede Antića, Saše Milenića, Milana Parivodića i Mlađana Dinkića. Američki diplomata pravi novu koaliciju, na čijem će čelu biti Mlađan Dinkić, i koja treba da sa Demokratskom strankom i dalje radi na razgradnji Srbije i destabilizaciji Evropske unije, regiona i ruskih interesa na Balkanu. Prethodno će, po ovoj zamisli, Demokratsku stranku američki obaveštajci poveriti na rukovođenje svom miljeniku Draganu Šutanovcu, a iz partije nameravaju da izbace Borisa Tadića i Dragana Đilasa. Da li je, možda, gospodin Kokta samo lobista Dinkića, za velike pare, ili je u pitanju i zvanična američka politika?

Milovan Brkić

Srpski predsednik, njegova partija, i koalicioni saveznici, među kojima je najuticajnija privatna partija Mlađana Dinkića G 17, koji su na vlasti u  zemlji, dave svoje građane kao zmija žabu, na isti način kako to administracija SAD-a čini sa Republikom Srbijom.
U suštini politika SAD-a se  ne menja decenijama. Ona je sirova, surova, ogoljena i zasniva se na ucenama i podmićivanju. U manje razvijenim zemljama vlada SAD-a instalira svoje plaćenike, koje javno promoviše kao demokrate, i nudi ih građanima tih zemalja kao ljude koji ih izvlače iz krize.
Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, koji je počeo okretati leđa američkoj politici u regionu, novi saveznik i miljenik Vašingtona postao je Boris Tadić.
Prvo kao ministar odbrane, kada je zgazio srpsku vojsku, a potom kao predsednik Srbije, Boris Tadić je, nemilosrdno izvršavao američke projekte.  Zauzvrat, imao je podršku administracije iz Vašingtona, koja je tolerisala njegovo životinjsko ponašanje u ličnom i javnom životu.
Predsednik Tadić je, u očima administracije SAD-a postao, figurativno rečeno, vremešna kurva koja nije svesna svog položaja, i koja se svima napadno nudi na vrlo neukusan način.
Predsednik Tadić je na sva usta, iz petnih žila, obećao građanima ulazak u Evropsku uniju tokom prošle godine, belu Šengen vizu, ulazak u NATO-o, ostanak Kosova unutar državnog i ustavnog ustrojstva Srbije. Gospodin Tadić je to preteći najavljivao, nudio sebe kao izvršioca ovih zadataka, i sve to na način da se zgadio američkoj administraciji. Jer...
Spoljnopolitički interesi SAD-a drže Srbiju kao remetilački faktor na Balkanu i u Evropi, preko koje  šalju poruke Evropskoj uniji i Rusiji.
Srpski predsednik do nepodnošjivosti nudi Srbiju  Evropskoj uniji, on to radi neukusno, primitivno, agresivno, nasilno. On se, na taj način, građanima Srbije predstavlja kao čovek  od poverenja Vašingtona, koji na taj način ogoljava američku politiku, kojoj ni na kraj pameti nije da Srbija, u dogledno vreme, postane članica Evropske unije. Čak je i Oli Ren došao da nas moli da ne podnosimo molbu za članstvo, jer je neprikladno!
Uočljivo je da je srpski predsednik nepoželjan u većini zapadno-evropskih država, a njegov emisar Vuk Jeremić ne uspeva da mu organizuje nijedan susret na najvišem nivou, tako da predsednik Tadić putuje i po seminarima, žaleći se što je izdan od Evropske unije.
Opsednut sopstvenom veličinom, opijen vlašću i ogromnom količinom novca, gospodin Tadić je izgubio kompas.
S druge strane, Rusija, koja snažno na međunarodnom planu štiti Srbiju, od srpskog predsednika dobija stalno razočaravajuće odgovore. Njegovo držanje  pred izazovima, pred kojim se nalazi Srbija , više je nego mizerno.
Nakon što je odlučila da ga smakne, administracija u Vašingtonu i dalje računa na Mlađana Dinkića i stare Jude, poput Vuka Draškovića i njegove supruge Danice, bivšeg premijera Zorana Živkovića, Milana Parivodića.
Administracija SAD-a želi da i dalje cepa Srbiju, pred očima Rusije. I Boris Tadić se nudi da to uradi, ali na njega više ne računaju, potrebniji im je kao žrtva, na kojoj građani Srbije mogu da iskale svoj bes.
Na Đurđevdan je američki diplomata Robert Kokta, (službenik iz političkog odeljenja Ambasade), koji nije na zvaničnom spisku diplomata Ambasade SAD-a u Beogradu, objasnio svojim pulenima da Mlađan Dinkić treba da bude novi vođa, koji se pokazao kao besprizoran uništitelj nacionalnih i ekonomskih interesa Srbije. Jedan od prisutnih ovom razgovoru bio je ozvučen, i uskoro ćemo objaviti stenogram ovih razgovora.
Kada i ova klika odradi svoje, vlada iz Vašingtona poslaće i po njih svoje ubice, ili će ih osiromašenom i obespravljenom narodu u Srbiji ponuditi kao nove žrtve. Amerikanci se sa nepodnošljivom lakoćom odriču svojih ljudi, preko kojih su uništili mnoge države i narode.
Da pomenemo Osmana Bin Ladena, Sadama Huseina, Slobodana Miloševića, do najnovijih slučajeva predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija, i Ukrajine Viktora Juščenka, koji će, uskoro završiti na konopcu, ili sa metkom, nakon što su za interese SAD-a opljačkali svoj države i građane, i huškali ih protiv Rusije.
I dok Rusija, Kina i Nemačka, pokušavaju da ekonomski pomognu Srbiju, razvojnim projektima, banda Mlađana Dinkića i Božidara Đelića nemilosrdno zadužuje Srbiju kod MMF-a i Svetske banke, da te dugove neće moći vratiti ni deset generacija Srba.Od tih para, polovina završi u džepovima ove bande.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je počeo da misli o interesima grada, nije na spisku miljenika gospođe Klinton. Demokratska stranka, po mišljenju Bele kuće, treba da bude u rukama američkog kursiste Dragana Šuntanovca! On je besprizoran, i spreman je na pseću poslušnost.
Izvori Tabloida veruju da iza delovanja američkog diplomate Roberta Kokte stoji Mlađan Dinkić, koji je platio Koktu da lobira za njegov račun. Američki diplomate, svuda u svetu, mogu da se kupe za velike pare.
Pomenuta gospoda radiće protiv Srbije do poslednjeg daha. Sve dok nas ne zgaze, ili mi njih ne smaknemo. Što pre, to bolje. na izborima to nije moguće učiniti.
Bože, spasi Srbiju od ovakvog ološa.