Obmana

Nova knjiga akademika Burovića na makedonskom jeziku
 
Albanski istorijiski falsifikati

Februara 2003., poznati makedonski pesnik (sada i izdavač), Vitomir Dolinski, inače zvanični dopisnik RTV Nova Makedonija, preko skopskog dnevnog lista VEST obelodanio je da je spremio za izdanje na makedonski jezik knjigu akademika, prof. dr Kaplana Burovića Albanskite istorijski falsifikati. Godine su prolazile jedna za drugom, a knjiga nije izlazila iz štampe, jer je albanska mafija odmah intervenisala i učinila sve da se ta knjiga ne štampa.
Ne samo preko svojih medija, interneta i štampe, na albanskom jeziku, već i preko makedonske štampe, pa i preko makedonskih radio-televizijskih stanica, Albanci su odmah intervenisali protiv akademika Burovića i njegovih albanoloških teza, obrušujući se na njega svakojakim lažima, klevetama, intrigama, pa i najapsurdnijim, kako bi primorali Makedonce da mu ne veruju, da mu ne objave tu knjigu, pa i da njegove već objavljene knjige na makedonskom jeziku ne kupuju i ne čitaju. Među njima su se istakli svojim paskvilama prof. dr Bahri Brisku (poznat kao dvojni agent: jugoslovenske UDB-e i albanskog SIGURIMI-a), akademik, prof. dr Skënder Shkupi, novinari Daut Dauti, Hasan Qenani, Azem Emini i Reshat Nexhipi. Ovaj poslednji je profesor Univerziteta na albanskom jeziku u Tetovu, kako sam kaže i to sa - "sa dva naučna zvanja".
Ovi su Albanci organizovali i poseban sajt MAKEDONIJA/MACEDONIA, preko kojeg, na makedonskom i albanskom jeziku, stalno bljuju sve i svašta protiv akademika Burovića, pa i otvoreno prete onima koji su prihvatili njegove albanološke teze, od Albanaca nazvane "crne teze". Oni i preko ostalih svojih sajtova čine to neprekidno, a u poslednje vreme, sa pseudonimima i bez ikakvog imena (praveći nam se kao Srbi i Srpkinje, štaviše i kao antialbanci!), intrigiraju i pišu svakakve besmislice protiv njega. Između ostalih, ovo se desilo i preko sajta Internet novine serbske.
Preko svog sajta www.tifozat.com oni su pozvali i svoje junake da pođu u Ženevu i da ga ubiju. Albanski književnik sa Kosova dr Kadri Osmani, isto tako preko interneta, očitao mu je i opelo, ovaj  primer je bez presedana u istoriji čovečanstva.
Svima je akademik Burović blagovremeno odgovorio, ne samo na njihovom, albanskom jeziku, već i na makedonskom i srpskom jeziku, pa i na engleskom, demaskirajući ih nemilosrdno, onako kako to on zna. Posle ovih demaskiranja nijedan se od njih nije čuo živ, ali rovarenja i napadi se nastavljaju, novim firmama i novim pseudonimima. Prošle godine oni su intervenisali i kod stranih izdavačkih kuća da njegova dela ne objavljuju, pa i kod jedne naše, srpske, o kojoj je preko interneta izjavio svoje žaljenje i naš književnik Miodrag Lukić.
U borbi sa ovim preprekama, posle punih šest godina, upravo dana 24. aprila 2009, Vitomir Dolinski javlja telefonom akademiku Buroviću da je najzad izašla iz štampe i knjiga Albanskite istorijski falsifikati. Pesnik V. Dolinski je u ovoj knjizi sakupio dokumenta, činjenice i argumenta, kojima akademik Burović nedvosmisleno, sa naučnom akribijom i akademskom preciznošću dokazuje da Albanci nisu autohtoni nigde na Balkanu, pa ni u samoj Albaniji, gde su stigli u IX-X veku nove ere, skoro 500 godina posle Srbo - Crnogoraca i Makedonaca, za koje nam akademik dokazuje arsivskim dokumentima da su stigli u Albaniju, pa i osvojili grad Durrhachium (Danasnji Durrës), godine 548. U to vreme, kako to priznaje i najveći albanski naučnik, akademik, prof. dr Eqrem Çabej, Albanci su čuvali svoje koze na padine planina Karpati i Beskidi, u današnjoj Rumuniji.
Istom akribijom  akademik Burović nam dokazuje da Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima, ponajmanje sa Pelazgima. Preko svega, on nam dokazuje da albanski naučnici, akademici, sve ovo znaju sasvim dobro i od vremena, ali namerno ćute i prave se da ne znaju, u službi veliko-albanskih političkih pretenzija na oblasti susednih zemalja, kojima bi hteli da stvore svoju super Veliku Albaniju.
Kako kaže, V.Dolinski, knjiga je od prvog dana naišla na nezapamćeni odjek. Skoro preko svih medija zabeleženo je njeno izdanje, čim su je videli na sajmu knjiga u Skoplju. Izdavač V.Dolinski je pozvao autora akademika Burovića na promociju, koja treba da bude u makedonskom gradu Struga, poznatom po Struškim poetskim večerima.
Ima više meseci od kada je akademik Burović bolestan i pod neprekidnom lekarskom prismotrom. Ipak je obećao da će i bolestan stići u Strugi da se vidi i porazgovara sa svojim makedonskim prijateljima, moguće, poslednji put.
                                    
                                                                                                                           Savo Zmajević