Kontranapad

Bezakonje koje već dugo vlada u srpskom sportu sahranjuje najveće klubove

Lipsavanje van terena

Sve što se dešava oko "Crvene zvezde", zbir je licemerja, kukavičluka, lopovskog duha i najprimitivnijeg slavoljublja i vlastoljublja. Šta znači izjava Borisa Tadića da se ovom klubu mora pomoći i kako to on misli da izvede, zašto Aleksandar Vlahović i Aleksandar Boričić nikada nisu hteli da preuzmu klub i zašto ministarka sporta laže o donošenju Zakona o sportu. O ovome i drugim skandalima, specijalno za Tabloid piše veteran sportskog novinarstva Miroslav Vislavski.

Miroslav Vislavski

"Crvena zvezda" je na kolenima. Klub samo što se nije i bukvalno raspao. Uprava na čelu sa amerikancem srpskog porekla Dobrivojem Tanasijevićem, alijas Den Tanom, koja je došla na poziciju pre nekoliko meseci pod osporavanim legitimitetom dobijenih glasova, podnela je ostavku, jer nije našla načina, niti je bila na pragu saniranja finansijske kataklizme koju čini dug od 26 miliona evra!
Kako se sudbina gorko poigrala sa najvećim srpskim sportskim brendom u trenucima potopa: pobegli su rukovodioci koji su najčešće potencirali srpski atribut nekadašnjeg jugoslovenskog šampiona evrope (ko se još seća, u timu šampionskom iz Barija 1991. godine bili su Makedonci, Hrvati, Crnogorci, Srbi iz Hrvatske, Rumunije i poneki Srbin iz Srbije).
Pobeglo je čak i "junačko" obezbeđenje koje bi moralo da štiti klub i u najtežim okolnostima, a ostali su oni koji ga neuspešno drže u takmičenju: stranci na čelu struke i u igračkom pogonu!
U novije vreme uz njih su stali i sa njima se solidarišu neki od onih koji su obeležili "Zvezdine" uspehe u istoriji jugoslovenskog i srpskog fudbala, među kojima su "Zvezdine" zvezde: Dragoslav Šekularac i Vladimir Petrović Pižon i nekoliko velikana poput Vladice Popovića, Stevana Ostojića, Ratomira Dujkovića, Jovana Aćimovića, Petra Krivokuće, Stanislava Karasija, Dušana Nikolića Staje, Stevana Stojanovića, Boška Đurovskog... Začudo, među potpisnicima je i ime Dragana Stojkovića za koga se vezuju značajni finansijski promašaji koji su u velikoj meri uzrokovali "Zvezdinu" kataklizmu.
Njihovo oglašavanje i njihove emocije kao branilaca najvećeg srpskog fudbalskog kluba, kluba njihove mladosti,  razumljiv je pokušaj nemoćnih da probude savest onih koji su odgovorni za naše sveukupno poniranje ili poslovni interes onih koji su na krilima propale politike na ovim prostorima "pokupovali" rezultate naše muke i višedecenijskog uspešnog razvoja zaustavljenog raspadom zemlje koja je bila i ostala upamćena kao jedina realna šansa i ovom narodu koji ju je u velikoj meri izneverio.
"Srpska posla", rekli bismo u žargonu! Tražimo slamku od onog ko nas je gurnuo u vrtlog matice koja nas vuče na dno ponora.
Predvodnik veterana koji se nude kao zaštitnik "Crvenoj zvezdi" u njenim najtežim trenucima svetle i duge tradicije, nekada sjajan fudbaler, a danas politički radnik, elokventni, pametan i odvažan Vladan Lukić, reče da će pokucati na sva vrata od Borisa Tadića i premijera Cvetkovića, do gradonačelnika Đilasa, najistaknutijih poslovnih ljudi Srbije na čelu sa Miškovićem i Cepterom i tražiti od njih pomoć i spasenje fudbalskog giganta.
Predsednik Srbije se odmah oglasio porukom: "Moramo pomoći "Crvenoj Zvezdi", moramo je podignuti na neki način. "Zvezda" je, poput "Partizana", ali i drugih klubova, potrebna Srbiji" (Kurir, 07. Maj).
Predsednik nije samo rekao kako i na koji način misli da se pomogne i podigne "Zvezda", niti šta i na koji način on može da učestvuje u okviru svojih ustavnih ovlašćenja.
Ako je pak mislio i govorio u svojstvu predsednika Demokratske stranke - ko zna možda se i desi čudo i veliki šampion bude sačuvan. Ako treba da plaćamo kao država promašaje poput najavljene odštete austrijskom koncesionaru za autoput, gde se pominje cifra od 70.000.000 evra, ili pak 35.000.000 štete za neuspele pasoše i razne druge gluposti naših političara i državnika, da trpimo obmane i prevare poput Dinkićevih obećanih akcija od po 1.000 evra za 4.000.000 građana koji nisu dobili besplatne akcije, zašto onda da se ne pomogne i "Crvena zvezda", nekadašnjem ponosu miliona građana bivše i sadašnje domovine.
Pa neka je reč i o pominjanih 26.000.000 evra! Majstori koji su opljačkali i ponizili zemlju i narod to mogu! Pitanje je da li to žele i kakav imaju lični interes u svemu tome.
Obrnuto, šta su oni sačuvali od vrednosti da bi imali kredibilitet da im se veruje da mogu i žele da pomognu. Uništili su i rasprodali najveće privredne sisteme i preduzeća, raskomadali su zemlju, uništili vojsku Srbije, marginalizovali najveće kulturne institucije...
Kada je o "Crvenoj zvezdi" reč, onda se poniranje velikog sportskog brenda ne gleda samo kroz fudbalski klub koji je u najtežoj situaciji.
Treba sagledati situaciju u celini Sportskog društva kada se radi o najpopularnijim, kolektivnim sportovima kao što su košarka, rukomet, vaterpolo, odbojka... Treba ceniti i funkciju Sportskog društva i razloge njegovog postojanja danas, šta radi i čime se bavi? Običnom čoveku, nedovoljno informisanom i edukovanom, Sportsko društvo pobuđuje osećaj poštovanja i nedokučivog autoriteta.
Kada se malo bolje razgrne, vidi se da je ono forma koja služi nekolicini likova da se promovišu uz uspešne pojedince preko medija koji manipulišu sa javnošću. Jer,  teško je poverovati da su i oni zavedeni od grupice onih koji se slikaju uz pripadnike crveno belog karavana.
Pre bi se reklo da se i urednici takvih podaničkih i sluganskih listova poput najtiražnijeg dnevnog sportskog lista na Balkanu, naslanjaju na lažne vrednosti onih koji paradiraju na autoritetu imena "Crvene zvezde".
Zar u protivnom ne bi trebalo aktuelnu situaciju u Fudbalskom klubu, ako ne drugačije, barem u vidu kampanje i oglašavanja plasirati preko foruma i institucije Sportskog društva "Crvena zvezda".
Međutim, izjava predsednika Sportskog društva, Aleksandra Vlahovića, istaknutog funkcionera i narodnog poslanika iz reda Demokratske stranke, na najbolji način odslikava jalovost i (ne)moć organizacije koju predvodi.
On govori o praćenju razvoja situacije u Sportskom društvu, smatrajući da Društvo ne treba da se stavljaju u funkciju, jer FK "Crvena zvezda" je velika institucija koja ima unutrašnje potencijale da savlada krizu. Na zdravlje gospodine Vlahoviću! Pametno i politikantski!
Pa da to postoji, ne bi Zvezda došla do dna i pitanja sopstvenog opstanka. Dakle, Aleksandar Vlahović, Aleksandar Boričić i Zoran Avramović su odlični marketingaši u jednom segmentu te oblasti - pozicioniranju i stvaranju privida. Vrlo su uočljivi i prepoznatljivi na promocijama, a malo ili gotovo nikako u stvarnom, realnom životu i problemima koje donosi život prevaziđene forme organizovanja, kakvo je Sportsko društvo po modelu nekadašnje organizacije sporta iz vremena socijalizma.
U prilog tome govore i situacije u kojima su se nalazili ili nalaze muški Košarkaški klub, ništa bolje nije ni u ženskom klubu, Rukometni klub ili Vaterpolo klub. Zla sudbina se nedavno nadvijala i nad Košarkaškim klubom, koja je amortizovana dolaskom finansijskog garanta kluba Nebojše Vučićevića, koji je angažovao Svetislava Pešića, a sa njime su došli i povoljniji rezultati i nove ambicije.
Ali, pitanje je kako će izgledati sledeća sezona. Sistem ne postoji i sve je na kratkoročnim planovima. Rukometni klub je u turbulencijama, previranjima koja su zasenila prošlogodišnju titulu. Velike želje i najavljivane ambicije sa Nenadom Peruničićem, nije mogao da iznese Blažo Čabarkapa, predsednik kluba. Njegovo mesto je zauzeo nekada sjajni rukometni reprezentativac Igor Butulija, ali bez rezultata sistemskog značaja.
 O Vaterpolo klubu se i ne govori. Među loptačkim kolektivnim sportovima u Sportskom društvu "Crvena zvezda", jedino se drže odbojkaški klub - muški i ženski. I jedni i drugi ove godine bez naslova prvaka, a devojke i bez kupa. Njihova stabilnost se temelji na amaterskom statusu i siromaštvu, koji oduvek nameće Aleksandar Boričić, ali i na poziciji koju ovaj lukavi sportski funkcioner drži u Odbojkaškom savezu Srbije.
Preko uspešnih reprezentativnih selekcija Srbije stvaraju se i uslovi za svoj klub, nezavisno od Sportskog društva. Ali Sportsko društvo ima svoju ulogu  omogućava da menadžment kluba bude rasterećen rizika samostalnog nastupa pred potencijalnim sponzorima.
Zanimljivo je da ni Aleksandar Vlahović, ni ranije Aleksandar Boričić nisu bili spremni da stanu na čelo Fudbalskog kluba, mada su bili u kadrovskoj kombinatorici, ali se veoma dobro dopunjuju u Sportskom društvu.
Vole da se slikaju obojica. Kao takvi su se po volji večitog predsednika našli u paketu i u Odbojkaškom savezu Srbije. Ako je Vlahović sinonim i jedan od kreatora privatizacije društvene svojine u Srbiji, nema nikakve dvojbe šta čeka Sportsko društvo, ali i Fudbalski klub "Crvena zvezda".
Neće biti iznenađenja u tom slučaju ukoliko se jednog dana u medijskim izveštajima pojave lapsusi, pa umesto "Crvena zvezda", pojavi Crvena stijena!
A tada će se možda otkloniti smetnje i oko donošenja Zakona o sportu na osnovu kojeg bi trebala da se izvrši privatizacija u ovoj oblasti.
Snežana Samardžić Marković, ministarka sporta, čvrsto je obećavala da će se Zakon doneti u februaru 2009. Zakon je još daleko od usvajanja, a letnja pauza kada Parlament ne radi je na pragu.
Predsednik Boris Tadić najavljuje izbore na jesen. Bilo ih ili ne bilo, Zakon neće još da se donese, a to je poruka i Zvezdi i sportu u Srbiji: Ne lipši, magarče, do zelene trave!