Zakonopravila
Umesto obećanog obračuna sa
kriminalom i korupcijom, na sceni je kozmetički tretman
Došlo odgozgo, da se krene odozdo
Iz nekoliko
primera koji govore o tome da je Srbija još uvek jedna "božija bašta"
za svakoga ko je sklon korupciji
i kriminalu, vidljiva je nemoć, nesposobnost, ali i odsustvo volje
i strah države
da tome stane na put. Razloga ima još i
njih analizira Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave
za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni
konsultant OEBS-a
Josip Bogić
Dugogodišnja
agonija svih institucija u Srbiji u okviru sudske, zakonodavne i izvršne
vlasti, potpuno je zarobila svaku slobodnu misao i svaku novu
ideju o načinu na koji treba
očistiti državu od kriminala. Paradoks
je što baš najistaknutiji predstavnici vlasti, ustima punim reformatorske
retorike, pokušavaju da stvore
utisak kako su sve vrste
banditizma, počev od organizovanog kriminala pa do onog "običnog", uličnog prestupništva svedene
na minimum. Ovu očiglednu laž, lako je demaskirati posmatrajući kako funkcioniše
mehanizam korupcije i kriminala iz
same "baze" prema
vrhu...
Silom neprilika
u korupciji
Korumpirani policajac
nije draga pojava ni u jednoj
sređenoj državi, ali policajac koji
je doveden u loše socijalno
stanje neminovno će koristiti priliku da dođe do novca
koji mu je neophodan da bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici putem naplate svoje društvene uloge i
pokazivanjem strogoće. Recimo, ako bude
u prilici da zatekne prekršioca
učesnika u saobraćaju a ovaj mu ponudi
novac da ne bi dobio kaznene poene
ili drastičnu novčanu kaznu ili
kaznu zatvora, lako je pretpostaviti da će za polovinu
zaprećene sume isplaćene
u vidu obostrane satisfakcije, svi biti zadovoljni. Policajac će dobiti novac koji mu nedostaje,
odnosno novac koji mu država uskraćuje, a prekršilac neće dobiti prijavu i kaznene
poene. Ovakvim zakonskim rešenjima samo će se povećati korumpiranost, a policajci će biti na većoj
ceni. U svakom slučaju, samo će se više para sliti u privatne
džepove, a nikako u državni budžet. Možda će se u početku ovaj zakon pokazati
kao delotvoran, ali na duge
staze on je čist promašaj.
Uhvati Đokicu
kako duva iza škole
Vrh
policijske vlasti, kao uostalom i celokupna vladajuća struktura, obično su
zabavište za velike domaće narkobosove i njihove narkodonove u regionu i u
svetu uopšte.
U
tom smislu je policijski projekat koji bi mogao da se nazove obračun odozdo,
verovatno instaliran kao ideja da se ukine delić narko-tržišta, svakako korisna
stvar, ali je u konačnom zbiru potpuno besmislen i tragikomičan. Ko nije
spreman da bije velike bitke sa kriminalom, a predstavlja lokalne desante na
kokošare kao impresivne policijske akcije i kao rešenost države, morao
bi da to javno prizna. Na taj način bi i neki drugi državni organi dobili
priliku da se uključe u obračun protiv narko-tržišta.
Elitne jedinice? Ne, hvala!
Iako
je u više navrata u našoj stručnoj i laičkoj javnosti insistirano da se u
policiju uvedu elitne jedinice koje bi se bavile finansijskim istragama i
utvrđivanjem imovine i imovinske koristi stečene kriminalom, na tom polju niko
ništa nije uradio, pa ni oni od kojih je to bilo za očekivati - Ministarstvo
pravde. A prema svim svetskim iskustvima, upravo je to najefikasniji metod u
represivnoj borbi protiv kriminala i korupcije, da se kriminalcima oduzme
imovina a ne samo da leže u istražnim zatvorima, opet o trošku države. Koja je
tu logika? Da li ovakva politika deluje preventivno? Sigurno ne. Čak deluje i
stimulativno na potencijalne izvršioce!
Treba
se setiti da je potreba za radnicima kriminalističke policije, nakon doslovnog
rasterivanja postojećeg kadra i dovođenjem sumnjivih diplomaca, prouzrokovala
potrebu za novim ljudima. Raspisivani su konkursi za visokoobrazovane kadrove,
ali niti Srbija ima kvalitetnih škola, niti ima vremena da takve obučava i
priprema za jedan izuzetno delikatan posao. One koji su imali i znanja i
iskustva i koji su u najboljim godinama života, odbacila je današnja politička
oligarhija, zbog paničnog straha da i sama ne bude žrtva nekog savesnog
istražitelja koji puno zna i dugo pamti.
Za grupnu ljubav je
potrebno troje
Suština
organizovanog kriminala i korupcije jeste sprega između aktuelne vlasti i
kriminala, pa bi prema tome i borba protiv tog kriminala bila usmerena na
aktuelna lica iz vlasti koja su u sprezi sa organizovanim kriminalom, a ne, kao
što je kod nas slučaj, da se organi represije uvek bore protiv bivših i
tako se stvara privid borbe protiv kriminala.
Svaka
od partija kada preuzme "svoje" ministarstvo vrši promene u
njemu onako kako kaže partija i dovodi na ključna mesta partijske a ne stručne
ljude. Ova ministarstva ujedno služe kao tajno oružje u borbi za ostanak na
vlasti, jer kada se "osvoji" ministarstvo ili javno preduzeće,
odmah se pristupa preispitivanju rada prethodnika kako bi se našao
kompromitujući materijal kao "adut" ukoliko bi se neko iz
drugog ministarstva usudio da ukaže na nezakonitosti u radu političkih
suparnika.
Niko nije lopov dok se ne
dokaže kao takav
Ne
mora da znači da je svako ko ima bogatstvo to stekao na nezakonit način. Oni
koji to jesu radili ne smeju biti zaštićeni nikakvim zakonima ili nepostojanjem
dokaza. Potpuno je jasno da iz prijava koje stižu nadležnim institucijama i
informacijama koje se pojavljuju u javnosti, postoji razlog da nadležne
institucije preispitaju na koji način su neki ljudi došli do takvog bogatstva i
potpuno je nezahvalno i neprimereno licitirati bilo kojim imenom ili
pojedincem, kada su u pitanju partijski drugovi.
Materijalno
bogatstvo ne može da bude pristojno ili nepristojno, već samo može biti legalno
ili nelegalno stečeno. U poslednjih 20 godina, svi oni koji su počeli
nelegalno, do sada su se uveliko legalizovali. Možda je ostalo nešto sitne
boranije, koji nisu toliko bitni, osim za potrebe političkog marketinga.
Drug mito i drugarica
korupcija
Korupcija
podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi
sticanja sopstvene koristi. Narodski rečeno, pod korupcijom se podrazumeva
podmitljivost, potkupljivost ili pokvarenost, a najčešće se vezuje za
"gotovinu", "keš" ili ostvarivanje novčane dobiti.
Najdominantniji i najčešće upotrebljavan izraz u narodu je "Para vrti gde
burgija neće".
U
našoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije data je definicija:
Korupcija je odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili
privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.
Šire
govoreći, o korupciji je teško pribaviti materijalne dokaze u krivično-pravnom
smislu, pa su se mnoge korupcionaške afere na Zapadu razrešavale sudom javnosti
čak i kad nije bilo dovoljno čvrstih dokaza za krivični progon. U politici
postoji moralna odgovornost i sud javnosti čak i kad ne postoji krivična
odgovornost. U SAD je Ričard Nikson podneo ostavku zbog onoga što su dvojica
novinara objavila, što je rezultovalo istragom, pa iako nije krivično odgovarao
platio je političku cenu. Bivši šef francuske diplomatije osuđen je 2001. na
zatvor i novčanu kaznu, jer je zaposlio ljubavnicu u jednom preduzeću, a ona je
posle kod njega lobirala da ovo preduzeće dobija unosne poslove.
Gde ima para ima i vlasti
Svaki
kriminalac koji ima novac želi da bude i neka vlast. Kada imate novac a nemate
uticaj, nastaje problem. Srpska policija je ušla u poslovanje kriminalaca,
otkrila kretanje njihovog novca, osujetila njihove uticaje u određenim
strukturama u državi. Zato danas vlada sukob interesa među vođama kriminalnih
organizacija zbog nemogućnosti da oni vode kadrovsku politiku u državi i utiču
na funkcionisanje državnih institucija. U prevodu: kada pojedinci finansijski ojačaju,
traže upliv u politiku kako bi političkim uticajima stvorili uslove za zaštitu
svoje "pošteno stečene imovine", donošenjem zakona i drugih
podzakonskih akata. Radi se, dakle, o prvobitnoj akumulaciji kapitala.
I lopovi su
građani Srbije!
Počela je primena novog Zakona o stečaju pa je NBS
objavila spisak 10.000 firmi koje su u blokadi preko tri godine. Donosi se
10.000 rešenja o pokretanju prethodnog postupka stečaja. Rok za uplatu troškova
stečajnog postupka je 60 dana. U roku je uplaćeno za oko 25 odsto primljenih
predmeta, dok je u ostalim predmetima doneto rešenje da se pokreće i zaključuje
postupak stečaja. Zaključak koji sledi je da je u roku od 60 dana procesno
okončano 7.500 predmeta. Parnični postupci i dalje traju koliko su trajali, privredni
prestupi se uopšte ne sude, naplativost u postupcima izvršenja je tri odsto, a
istovremeno su primljena i obaveštenja o firmama koje su više od dve godine u
blokadi, ali nisu zavedeni kao predmeti već će biti zavedeni početkom ove
godine da bi rezultati kroz statističke izveštaje mogli da budu prikazani kao
uspeh reforme. Dakle, ili su ministarku slagali njeni saradnici ili ona svesno
iznosi neistine.
"Sve radimo zbog građana Srbije!" Ako je
mislila i na lopove, jer su i lopovi građani Srbije, ministarka je u pravu, jer
njihovo uverenje da mogu nekažnjeno da rade svoj posao svakoga dana sve je
veće. Aktuelna vlast sve više koristi propagandu i marketing u borbi protiv
raznih karakondžula, te ponavljanjem laži pokušava da povrati poverenje u
sudstvo.