Stav
NOLE
Piše: Branko Dragaš
NOLE - Uspeh tenisera Novaka Đokovića
nije uspeh svih nas. Niti je to uspeh naše politike. Uspeh Novaka
Đokovića je prvenstveno njegov uspeh i uspeh njegove porodice. Prosto je
neverovatno da prvi reket sveta i pobednik legendarnog turnira u Vimbldonu
dolazi iz zemlje koja se nalazi u bankrotu i raspadu. Biti prvi teniser
planete, u sportu koji je pripadao isključivo građanskoj eliti, znači pokazati
da si, zaista, prvi aristokrata sveta. Na taj olimpijski vrh se ne mogu popeti
luzeri, neradnici, foliranti, pokvarenjaci, špekulanti, spinovani
medijski savetnici, niti provincijalni đilkoši i džiberi koji šibicare
i džepare
na sitno, nego se tamo penju samo odabrni. Nole
se sam izborio da bude odabran i da uđe u sportsku istoriju.
Zašto je Noletov uspeh poučan za naše društvo u propadanju?
Prvo, Nole je
pokazao da se radom,
odricanjem, štednjom, mukom, naporom, istrajnošču i
voljom može postići svetski uspeh. I to sve sam, bez pomoći države. Na sve to,
naravno, dolazi i talenat. Ali, talenat sam po sebi ne može doneti slavu ako nema
velikog rada. Kako živimo u društvu u kome se favorizuje
nerad, prevara, malverzacija i špekulacija, gde su
glavni junaci politički ološ, prevaranti tajkuni, kriminalni tipovi i
silikonske pevaljke, koji postaju estradni cirkusanti naše palanke, onda je
svetski uspeh Noleta dokaz da se poštenim radom i velikim
naporom, ipak, jedino stiže do zvezda.
Presudno je važno da ovo shvate mladi
ljudi koji čitaju moje tekstove. Naime, ukorenilo se shvatanje u našem društvu da
je sramota raditi, učiti, odricati se i štedeti, nego da je fensi
kada gluvariš,
blejiš,
muljaš
i trošiš ono što je
neko drugi zaradio. Navodno, prava faca si kada znaš da se snađeš. Zašto bi učio kada ti roditelji mogu da kupe diplomu? Zašto bi bio pripravnik, kada možeš da budeš potpredsednik vlade, ministar ili guverner, bez znanja i bez radnog
iskustva?
Zamislite da
pobednik Vimbldona bude čovek koji ne zna da drži teniski reket u ruci, koji
nikada nije izašao na teren i koji je samo igrao
badminton. Da li je to moguće? Nije. Da li je moguće da Noletovi roditelji
potkupe sve sudije i sve
igrače da bi njihov
sin bio pobednik turnira? Nije. Kada bi to bilo moguće onda bi pobednici
turnira bili sinovi Rotšildovih i
Rokfelerovih. Da li je moguće da postaneš prvi reket sveta tako što ćeš
spinovati javnost da si najbolji, dok budeš gubio sve partije? Ni to nije moguće. To je moguće samo kod nesretnog
Borisa Tadića koji je umislio da je najbolji regionalni igrač, dok gubi sve
političke utakmice. Znači, Nole je dao podsticaj mladim ljudima u Srbiji da
istraju u poštenju, radu i učenju, uprkos tome što to trenutno nije popularno u društvu. Nole je i nama matorima učinio zadovoljstvo jer je potvrdio sve one
moralne principe za koje živimo
i od kojih se nećemo, uprkos svemu, nikada da odreknemo. Dakle, deco, knjige u
šake i učite zanat. Tako se postaje uspešan i veliki čovek.
Drugo, Nole je
pokazao nešto što krasi samo velikane. Nikada do sada nismo imali tako velikog svetskog šampiona koji je jednostavan, skroman, drag i umiljat. On
se ponaša kao da nam je svima unuk, sin,
prijatelj, drug iz škole, kolega ili komšija. On se ponaša tačno onako kako se mi, Srbi, nikada ne
ponašamo. Naša nacionalna osobina je da smo bahati u pobedama i katastrofični u
porazima. Maričku bitku smo, pisao sam o tome, izgubili samo zato što smo potcenili protivnika i zapili se slaveći unapred
pobedu. Kosovsku bitku smo nepromišljeno
prihvatili i pretvorili je u nacionalnu katastrofu, da bismo je pre nekoliko
vekova uzdigli do mita. Naša
nacionalna neumerenost se ogleda u tome da one koje volimo dižemo u nebesa, dok one koji nam nisu po volji sahranjujemo
kilometrima pod zemlju. Naša
nacionalna osobina je da volimo da se sprdamo sa drugima i da ih smatramo manje
vrednim od nas. Profesor Nikolić, legenda naše košarke, čovek koji je stvorio zlatnu
generaciju naših košarkaša, rekao je u jednom intervjuu da je doživeo najveću
sramotu u životu kada su Slavnić i Kićanović, na samom kraju utakmice protiv
moćnih Rusa, imajući pobedu u rukama, počeli da igraju odbojku i da tako
omalovažavaju protivnika. Nikada se ne smemo u pobedi poneti da nanosimo uvredu
drugima, niti u porazu treba da budemo katastrofični.
Recimo, Srbija danas doživljava državni i
nacionalni poraz. Gubimo na svim utakmicama. Naš predsednik i državna
televizija se izvinjavaju svima, puze na kolenima kada to niko od njih ne traži i
nanose sramotu našem
narodu, pokušavajući da nam nametnu jaram da smo mi genocidan narod. Tako se širi
uverenje da smo svi mi, Srbi, zlikovci, ubice, kriminalci, prevaranti, lopovi,
neradnici i bitange i da smo divljački narod koga, napokon, treba kazniti za
sve ono što
nikada nismo ni uradili. To uverenje, što je vrlo opasno, proširilo
se u čitavom narodu zahvaljući političarima koji, plašeći se konkurencije,
ubeđuju građane da svi mi ne valjamo, da su političari najbolji i da ih ne
treba menjati jer boljih ljudi nemamo u društvu. Uspeh Noletov je
dokaz da je to laž.
Uspeh Noletov i njegovo ponašanje pokazuju da imamo
dobre ljude. Nije tačno da dobrih ljudi nema. Nije tačno da stručnih i uspešnih
ljudi nemamo. Nije tačno da ne znamo da se ponašamo. Nole nam je svojom
dobrotom, jednostavnošću, komunikativnošću
i osmehom ulio nadu da istrajemo na našem putu. Nema
tu velike priče, treba slediti primer šampiona. Treba da se
ugledamo na uspešne.
Svako u svom životu
i na svom poslu. Uspešne pojedince i uspešne države.
Sledite primer Noleta. Neka vam njegovi uspesi budu motivacija da se ne
razočarate u sebe. Neka vas njegov primer podstakne da ne odustanete. Nastavite
dalje. Postanite šampioni
u svojoj struci. To je put spasa Srbije. To nam treba. Nole je samo prvi. Želim mu da dugo to i ostane. I da se ne promeni. Neka
njegov trijumf bude prekretnica za naš državni i nacionalni preporod.
BAKSUZ - Koliko
je Nole veliki igrač i šampion najbolje
govori podatak da u njegovom trijumfu nije uspeo da ga omete ni onaj baksuz
Boris Tadić. Već
sam pisao da taj čovek Srbiji donosi samo propast. Sve što radi je pogrešno i štetno.
U redu, nemam ništa
protiv što
je bio na Vimldonu, kada možemo da plaćamo njegov blindirani automobil od
600.000 evra, nije sporno da platimo i ulaznicu od 11.000 funti da bi
predsednik Srbije svojim prisustvom pokazao da podržava svog nacionalnog
heroja. Ali, gospodo drugovi, tamo na Vimbldonu nije bio predsednik države,
tamo je bio Boris Tadić. I to je ogromna razlika. Boris Tadić je sebe stavio
ispred predsednika države. Boris Tadić je narcisoidni klipan koji ne
zna da se ponaša
i koji nas bruka na svakom mestu.
Pogledajte samo
fotografije iz lože gde je sedeo. Pogledajte samo to
zgrčeno i frustrirano lice. Pogledajte tog iskompleksiranog školskog
psihologa, koji nije bio niko i ništa dok nije postao
predsednik države,
dok sedi u društvu
aristokratije u loži. Pogledajte tu uobraženu beznačajnost i tog
napirlitanog skorojevića kako pozira i folira. Boris Tadić je potpuno poludeo i
postao je opasan po društvo i državu. Njegove izjave
ulaze u bisere antalogije političkih gluposti. Čitav svet je preneo njegovu
nebuloznu izjavu kojom on nudi Noletu svoje predsedničko mesto. Ta politička
glupost, to licemerje i dodvoravanje javnosti, to marketinško masturbiranje po
sopstvenim biračima, ta neodmerenost, primitivizam, površnost i malograđanština
oličenje su Borisa Tadića. Čitav svet se zaprepastio kada je on to izjavio, jer
je neprimereno da to kaže predsednik države, jer je neprimereno
da to kaže
predsednik republike i neprimereno je da spinovani mediji u Srbiji posvete
toliko pažnje
toj gluposti.
Šta, ustvari, govori ta
njegova izjava? Kao vrhunac političkog ludila, Boris Tadić je umislio da je
monarh Srbije i da može svoju funkciju da prepusti najboljem teniseru
sveta. Kao vrhunac bezobrazluka, Boris Tadić potcenjuje inteligenciju građana
Srbije. Kao vrhunac primitivizma, Boris Tadić na najpodliji način vodi
predizbornu kampanju, zloupotrebljavajući pobedu Novaka Đokovića. Zapravo, on
Noletovu pobedu doživljava kao svoju ličnu pobedu i sjajnu priliku da podigne
rejting sebi i svojoj kriminalnoj grupaciji na
vlasti. Boris Tadić sve doživljava lično. On ima svoj lični režim u Srbiji. Zar bi na Tašmajdanu podizao spomenik azijatskom despotu da mu to nije politički uzor?
Ima svoje lične medije. Nikada ovakva medijska blokada nije bila u Srbiji, što sada potvrđuju i evropski zvaničnici. Ima svoju ličnu
spoljnu politiku za koju nikome ne odgovara. Tvrdi da se budi sa Severinom,
sedi sa pevaljkama i Palmom na proslavama da bi obezbedio većinu za uništavanje države,
sedi u sarajevskom kafiću sa Dinom Merlinom i zajebava se dok većina građana
Srbije ne zna kako da sastavi kraj sa krajem. Jednom rečju, Boris Tadić mora
biti poražen na izborima i proteran iz politike, jer je svako dalje njegovo
političko delovanje štetno za državu.
Njegovi medijski savetnici su namerno,
da bi se sprdali sa Noletom, videći da na centralnoj proslavi titule, pred sto
hiljada građana i milionskim auditorijumom, Nole nije dozvolio Borisu Tadiću i
njegovim pajtosima da učestvuju u narodnom veselju, plašeći se da će taj baksuz
sve da obesmisli i pokvari, dakle, njegovi medijski manipulatori su namerno
stvarali neukus i kič oko Noleta, stavili su Noletu brkove i uporedili ga sa
Nikolom Teslom, počeli su da spinuju kako Novakovi milijarderi dolaze u Srbiju
da pokrenu proizvodnju, a sve je to rađeno iz zlobe, zavisti, primitivizma i prostakluka
Borisa Tadića i njegovog odnarođenog i bankrotiranog režima. Duboko se nadam da
će naš narod imati istorijske mudrosti i građanskog poštenja i da neće
dozvoliti da ga režim Borisa Tadića izmanipuliše i potkupi, da će na sledećim
izborima glasati protiv kriminalaca na vlasti, jer je to jedini način da se
oslobodimo opasnog ludaka na vlasti.
ĐILAS - Koristim
ovu priliku, kada već govorimo o političkom ludilu, da ukažem građanima Srbije na još jednog opasnog političkog demagoga koji se,
prema nastupima u medijima, nalazi u velikoj političkoj kampanji koja će se
završiti, prema njegovom planu, smenom prolupalog Borisa Tadića i
uspostavljanjem njegovog ličnog režima.
Ukazujem građanima Srbije da Dragan Đilas izrasta u bahatog totalitaristu koji
je opasnost za demokratiju i Republiku.
Naime, kod Đilasa je
sve lažno. Pošto sve znam o njemu i imao sam prilike da ga primam dok nije bio niko i ništa, radi se o beskrupuloznom i bolesno sujetnom liku koji
je spreman na sve. Njegovo pozivanje na to da je inženjer a da nije političar, samo je propagandni trik, jer on nije nikada
radio kao inženjer, a o njegovom studiranju najbolje
je da se raspitate na fakultetu. Njegov uspon od studenta do tajkuna i medijskog
mogula ide isključivo preko politike. Bogatstvo je stekao
tek kada je ušao u DS i postao direktor Narodne
kancelarije. Ako pratite promet na njegovim kompanijama, onda ćete videti da on
preko noći postaje milioner. Naravno, uz potpuni monopol na tržištu. Danas on lično pregovara sa tajkunom Bekom
oko Luke Beograd, kao da ne postoje sud i institucije sistema, kao da je on
gazda Beograda i sam odlučuje o tome da li će se kupiti Luka i po kojoj ceni,
danas on ponovo zadužuje budžet Beograda za promašeni faraonski most, koji već košta
404 miliona evra, ali mu treba još 40
miliona evra za pristupnice, kao da most treba da visi u zraku, kao da su
Beograđani maloumni i ne znaju da je sve to ogromna pljačka i da je deset
mostova moglo da se napravi u Beogradu za novac koji je do sada potrošen. Dragan Đilas seče drvorede, podiže spomenike azijatskim despotima, vaterpolistu stavlja na čelo stranke u
Beogradu, kontroliše medije, bogati se
i potkopava ličnu vlast Borisa Tadića. Između Tadića i Đilasa treba da
izaberemo Srbiju. Umesto totalitarnih ličnih režima treba da izaberemo
demokratiju i republiku. Ko? Za koga da glasamo? Okrenite se oko sebe i
videćete mnogo Novaka Đokovića. Za njih treba da glasate. Oni će doneti
šampionsku titulu Srbiji.
Boris Tadić je sebe stavio ispred predsednika države. Boris Tadić je narcisoidni
klipan koji ne zna da se ponaša
i koji nas bruka na svakom mestu.