Bezakonje
Sv(j)etlost: mrak svojinske
transformacije
Sedam vlasnika petoro radnika
Mutnim radnjama rukovodstvo nekadašnjih društvenih
preduzeća uspevalo je da društveni kapital prebaci u privatne džepove, a
tužilaštva u Srbiji u tome svemu ne vide ništa sporno
Mersiha Hadžić
Decembra 2009. godine Nikola Perzić, radnik Svetlost komerca,
tadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu podneo je krivičnu prijavu
protiv rukovodilaca pomenutog preduzeća zbog zloupotrebe službenog položaja.
U prijavi se navodi kako je firma Svetlost komerc iz ulice Cara
Dušana 60 u Beogradu poslovala u sastavu Svjetlost Sarajevo duže
od 35 godina. Na osnovu tadašnjeg zakona započela je 1989. godine svojinska
transformacija te je 46 od tadašnjih 48 radnika u poslovnim jedinicama na
teritoriji Srbije otkupilo akcije preduzeća koje tako postaje deoničarsko
društvo.
Upravni odbor Svjetlost komerca d.d. iz Sarajeva 1992. donosi
odluku o deobnom bilansu i objedinjavanjem više tadašnjih poslovnih jedinica na
teritoriji Srbije nastaje posebno deoničarsko društvo sa kapitalom vrednim
456.000 tadašnjih nemačkih maraka.
Posle toga dolazi do sukoba između novog preduzeća i Republike Srbije, jer
se neko iz vlasti dosetio da bi Svetlost komerc mogao da potpadne pod
Uredbu o organizovanju delova preduzeća čije je sedište u nekoj drugoj bivšoj
jugoslovenskoj republici, pa avgusta 1992. poništava svojinsku transformaciju Svetlost
komerca i već u registar upisano deoničarsko društvo ponovo vraća u
društveni status. Konačno, 1996. godine Ministarstvo finansija republičke vlade
daje saglasnost za vraćanje svojinske transformacije i ponovnu registraciju Svetlost
komerca kao deoničarskog društva.
Ono što odmah upada u oči jesu potpuno različite procene vrednosti kapitala
koje je Svetlost komerc imao na samom svom početku. Po prvobitnoj
verziji iz 1992. godine ono je vredelo nešto manje od pola miliona maraka, dok
se kasnije pojavljuje procena koja govori o 2.035.000 maraka. Ova drastična
razlika je svakako jedan od glavnih razloga zbog koga će kasnije do razvoja
događaja koji će kulminirati pomenutom krivičnom prijavom.
Kako stvari stoje, tadašnje rukovodstvo, sigurno obavešteno o pravoj
vrednosti preduzeća, ubeđuje radnike da im prepuste svoje akcije koje
otkupljuju mimo berze i to po proceni preduzeća iz 1992. godine. Kako stoji u
pomenutoj prijavi, prednjačio je tadašnji direktor Vojislav Gavrilović.
Direktorov sin Vanja Gavrilović zajedno Đorđem Sibinovićem
osniva preduzeće Big komerc DOO koje će imati itekako dobre poslovne
odnose sa Svetlost komercom. Generalni direktor Big komerca bio
je Branislav Begović, u to vreme zaposlen i kao finansijski direktor u Svetlost
komercu.
U izvlačenju para iz Svetlost komerca učestvovalo je i preduzeće Svetlost
komerc tehnika DOO volšebno registrovano na istoj adresi kao i Svetlost
komerc DD.
Kada se sve sabere, ispada da su radnici Svetlost komerca DD već u
startu bili oštećeni za 1.600.000 tadašnjih nemačkih maraka. I pored svega,
zamenica javnog tužioca iz Prvog osnovnog tužilaštva, kome je prijava
prosleđena, Jelena Pančić, 17. decembra 2010. donosi odluku da nema
zakonskih osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bivših rukovodilaca.
U međuvremenu nema ni Svetlost komerca
DD. Na istoj toj adresi u Cara Dušana 60 nalazi se, međutim, Svetlostkomerc
DOO sa uplaćenim novčanim kapitalom u visini od 38.640,10 evra, koje ima sedam
vlasnika i samo pet radnika.