Kontranapad
Fudbalska
liga: kako upasti ili ispasti, a ostati pošten
Nekad
se lakše i ubiti nego umiti
Argumentacija Tomislava
Karadžića da će svaka utakmica u Novom Pazaru biti posećena od osam do deset
hiljada gledalaca nemušta je odbrana isforsirane odluke koja nema valjano
uporište. Taj broj posetilaca je u ovom gradu bio na utakmicama bez obzira u
kom stepenu se takmičio klub
Miroslav
Vislavski
Opomena Ivice Dačića upućena fudbalskim
radnicima i najširoj javnosti na svečanosti povodom otvaranja Kuće fudbala u
Staroj Pazovi, u
prisustvu čelnika FIFA Sepa Blatera i UEFA Mišela Platinija, kojom je upozorio "da nam je potreban
zdrav sport i fer plej", te da se "nakupilo prljavštine u srpskom
fudbalu", zbog čega je "vreme za umivanje", samo dva
meseca kasnije pokazuje da i ne postoji volja niti želja da se stvari radikalno
menjaju. Zašto? Zato što i pored (konačno) donetog Zakona o sportu, u Srbiji
sem separatnih autokratija ne postoji sistem u sportu! Zato što se ne radi samo
o (ne)sposobnosti fudbalske vlasti na čelu sa Tomislavom Karadžićem ili
o drugim autokratama u nacionalnim savezima, već o najdirektnijoj zloupotrebi
sporta od strane političara, koji zarad
sopstvene ili stranačke promocije mešetare i kao kvaziautoriteti
"pomažu" sport i pojedine klubove koji su im "na srcu"!
Najnoviji primeri to potvrđuju i ilustruju.
Popunjavanje fudbalske "Jelen super lige" nakon odustajanja BASK-a,
koji je sezonu završio na prvom mestu i na taj način izborio učešće u elitnoj
srpskoj ligi, pokazuje da fudbalska vlada nema jasne, principijelne i poštene
kriterijume kojima se rukovodi u takvoj situaciji. Ona posebnim odlukama
(dogovaranim na nepoznatim mestima) ili uredbama izigrava propise, pravi
kompromise kojima "zatvara" raznorazne grehe fudbalskih mešetara, o
kojima se ne govori ili se izbegava njihovo raščišćavanje. Kako drugačije
objasniti da su u slučaju trećeplasiranog Novog Pazara
"primenjivani" propisi pa je ovaj klub kao najbolje plasirani nakon
odustajanja BASK-a prekomandovan u elitni stepen takmičenja, a Kolubara
koja je ispala iz Prve lige u nastaloj okolnosti zadržava status prvoligaša,
bez obzira što je po istim propisima morala da se preseli stepen niže? BASK,
umesto da ostane u istom stepenu u kome je ubedljivo osvojio prvo mesto (pošto
"nema uslova" da pređe u izboreni rang više) kažnjava se i prebacuje
u rang niže!? Zašto se kažnjava, to nije objašnjeno u fudbalskoj vladi Toleta
Karadžića. Istovremeno, Inđija koja je izgubila status u elitnom sastavu
srpskog fudbala, iznenada se pojavljuje kao kandidat za popunu "Jelen
super lige", mada joj propisi to ne
omogućavaju. A onda joj se šansa pruža mimo propisa, ali zato po
kriterijumima koji govore o infrastrukturi, organizovanosti i drugima, koja su
logična za sve koji se takmiče u najvišem stepenu takmičenja u nacionalnom
fudbalu. U takvim okolnostima se stvara "slučaj" koji poprima
političku konotaciju.
Politika pre sporta
Dakle, nedavna odluka o
popuni lige svakog pametnog odmah navodi na pomisao da su u pozadini kompromisi
zbog poznatih političkih prilika u Novom Pazaru. Politička napetost u ovom
kraju Srbije koja postoji godinama unazad ne rešava se ustupcima u fudbalu.
Argumentacija Tomislava Karadžića da je reč o interesu srpskog fudbala zbog
toga što će svaka utakmica u Novom Pazaru biti posećena od osam do deset
hiljada gledalaca nemušta je odbrana isforsirane odluke koja nema valjano
uporište. Taj broj posetilaca je u ovom gradu bio na utakmicama bez obzira u
kom stepenu se takmičio klub. Tamo gde
se na sportskom događaju okupi desetak hiljada gledalaca, ne znači uvek da je
motiv sport! Zar su izbledela sećanja koja nas vraćaju u Prištinu pre dve
decenije, u kojoj je na utakmice dolazilo dvadeset hiljada gledalaca! I tada
kada su u sastavu ekipe bili većinom Albanci i tada kada su u timu bili većinom
Srbi i Crnogorci. I tada kada je predsednik Prištine bio Željko Ražnatović
Arkan! A kada fudbalski forumi danas podležu političkim interesima, onda
kosovski scenario na najbolji način pokazuje zablude kojima se rukovode u
nastojanju da budu u službi opšteg interesa!
Na čelu FK Novi
Pazar je Rasim Ljajić, političar koji za razliku od mnogih svojih
kolega uživa svojevrsni kredibilitet. Na
političkoj sceni prevaranata i mafijaša, Rasim je pozicioniran i profilisan kao
odgovoran, moralan, pošten... Hoće li se on otvoriti i objasniti kako se
"zadesio" u klubu na čijim utakmicama su bile prave političke
manifestacije. Demonstracije poput onih kada su nastupe naših selekcija, recimo
na ženskoj kadetskoj odbojci ili na rukometu, u Novom Pazaru građani, kao državljani
Srbije, zdušno bodrili Tursku i vređali naše igrače! Veliki broj Novopazaraca
sport posmatra kroz politička osećanja i uverenja. Pobedu Turske nad našim
košarkašima na Svetskom prvenstvu koje se igralo u Turskoj, burno su slavili na
ulicama svoga grada! Kada se takve pojave ponavljaju, onda to nije incidentna
situacija već kriza identiteta i nasilje građana nad svojom državom! Ako to
imamo u vidu, onda je nedavna odluka Izvršnog odbora FSS rizična i neodgovorna.
Ili krajnje poltronska prema političkim instrukcijama iz državne organizacije.
Rasim Ljajić je samo čovek, jedinka. Ali i političar! Njegov moralni čin
podnošenja ostavke na mesto potpredsednika i člana Upravnog odbora FK
Partizan zbog (nedefinisanih) zahteva neke politike da se političari klone
sportskih funkcija, veoma brzo je anuliran prihvatanjem dužnosti predsednika FK
Novi Pazar! Pa nije li forsiranje Novog Pazara u elitnu ligu srpskog
fudbala posledica delovanja i predsednika ovog kluba? Rasim Ljajić je, ipak,
možda više političar, jer vlada uverenje da je on jedan od retkih koji je u
sastavu ili lider dve stranke, uprkos činjenici da je poštovan i omiljen kao
moralan i karakteran.
A kada se radi o
"kompromisnoj" odluci da Kolubara ostane član Prve lige,
obrazloženje generalnog sekretara FSS Zorana Lekovića, po kome
"Kolubara ostaje u istom rangu iz kojeg je ispala zato što bi bilo teško
doći do kriterijuma da se to mesto popuni iz četiri grupe Srpske lige",
dalo je i odgovor kako je trebala da se obezbedi konzistentnost u primeni propisa
na svim nivoima takmičenja koje je poremetila odluka BASK-a da odustaje od
plasmana u "Jelen super ligu" jer "nema uslova za
takmičenje". Pošteni ljubitelji fudbala smatraju da bi pravednije bilo da
se baražom došlo do sportskog rešenja dileme - Inđija ili Novi Pazar?
Ili druge koja se odnosi na popunu Prve lige iz sastava četiri grupe Srpske
lige (treći stepen takmičenja) na mesto Kolubare koja je ispala iz
Prve lige.
Od glave
Odluka Izvršnog odbora FSS je
doneta bez principijelnih kriterijuma. Ona ima jedinstvo podaništva Tomislavu
Karadžiću koji je i ovom prilikom pokazao da nema konkurenata među kumovima
srpskog fudbala. Onako kako Tole proceni šta je "opšti
interes" tako njegovi izabranici glasaju i odlučuju. Od dvadeset članova koji su glasali, jedan je bio protiv!
Bio je to glas Duška Sekulića, koji je na čelu regiona Zapadna Srbija
kome pripada FK Novi Pazar!
Sa druge strane, za Novi
Pazar su glasali predstavnici fudbalske organizacije sa područja Vojvodine.
Uz Tomislava Karadžića, Ratko Borovnica i Miodrag Morača su bili
protiv rešenja da Inđija zauzme upražnjeno mesto! Za Tomislava Karadžića
se vezuje epitet "izdajnika" vojvođanskog fudbala, jer je u sličnoj
situaciji krajem devedesetih svoj glas poklonio Smederevu da u ostane u
elitnoj ligi, a ne Novom Sadu, koji je po propisima trebao da popuni
upražnjeno mesto. Pragmata Tole je poslušao "politiku" SPS i Dušana
Matkovića, tadašnjeg predsednika smederevskog FK Sartid! To glasanje
Tomislava Karadžića je bio njegov "najveći" greh za postoktobarske
fudbalske revolucionare, koji su ga jajima i trulim paradajzima najurili sa
Skupštine FSV, koja je održavana u KP Domu u Sremskoj Mitrovici pod velikim
zatvorskim obezbeđenjem. Među najekstremnijim "revolucionarima" bio
je Miodrag Morača, u to vreme direktor oštećenog FK Novi Sad! On je
Toleta godinama prozivao zbog greha koji je izdajničkim glasanjem naneo
njegovom klubu i vojvođanskom fudbalu! I sve je to trajalo dok Morača
nije izdao Zorana Arsića i ostale demokratske revolucionare i prešao u
Toletov tabor. Posle mu je Tole obezbedio mesto u Izvršnom odboru FSS i
profesionalni status direktora subotičkog Spartaka, u kome je Tomislav
Karadžić večna siva eminencija! Ovih dana, kada se radilo o koži FK Inđija,
Miodrag Morača se poveo za Toletovim receptom: ko će kome nego svoj svome!
Dakle, Ivica Dačić reče da je vreme za umivanje
srpskog fudbala. A odmah nakon njegove bombastične marketinške poruke, neki
pomisliše upozorenja, naš omiljeni predsednik Srbije posetio je FK Crvena
zvezda i tom prilikom izjavio jednu od njegovih čuvenih, pametnih rečenica:
"Želim da se Partizan i Crvena zvezda smenjuju na prvom
mestu. Zahvalio bih kompanijama koje ulažu u Crvenu zvezdu" misleći
na Gazprom i Telekom. Dodao je: "Srbija će uvek biti uz Crvenu
zvezdu!" Šta posle ovih dubokih misli i poruka čovek da pomisli? Treba
li nam fudbalska liga i šta ostali u njoj predstavljaju i znače, ako i Boris
Tadić misli da je dovoljno da Crvena zvezda i Partizan budu
šampioni. Da se smenjuju kao lideri. E, predsedniče Tadiću, u fudbalu postoje i
Vojvodina, OFK Beograd, Rad, a tu su i drugi... Ili će možda Novi Pazar postati nosilac nekog od
naslova - voljom politike! Vi "kao predsednik Srbije", kako najčešće
počinjete svoju rečenicu, podržite i druge kojima su potrebni sponzori, ne samo
kompanije koje su podržale Zvezdu. Zar jedna FK Vojvodina ne
zaslužuje svakojaku pa i državnu podršku. Nije li reč o klubu koji će kroz tri
godine obeležiti svoje vekovno postojanje. Radi se o najstarijem superligaškom
klubu koji bitiše na brizi Ratka Buturovića, koji je pod prismotrom
države i državnih institucija, umesto da država i državne institucije zajedno
sa lokalnom samoupravom brinu o Vojvodini. Zar Vojvodina sa svom
svojom tradicijom i istorijskim doprinosom našem fudbalu ne zaslužuje da uz sebe
ima nekog od onih kompanija koje kontroliše država? Ili je to nevažno!
U svakom slučaju,
druže Dačiću, pređi sa reči na dela i aktiviraj svoje i druge potencijale pa
kreni sa umivanjem srpskog fudbala. Od glave!
Sto babica
Od kada je postao predsednik Unije profesionalnih
tenisera i redovni posetilac najznačajnijih teniskih turnira, Vuk Jeremić se počeo poput svog
predsednika stranke i našeg predsednika države mešati i u fudbal. Izjavio je
ovih dana da Partizan ne sme biti sledeće sezone - prvak! U stvari,
možda iz njega govori Boris Tadić. Zaboravio se Vuk da se to odnosi samo kada
govori o spoljnoj politici Srbije i njena četiri stuba.
Uzgred, mogao bi neko iz fudbalske organizacije da se
oglasi i stavi do znanja ovim "fudbalskim ekspertima" da je mešanje
politike u fudbal, kažnjivo po propisima svetske kuće fudbala. A poruka svima
koji su političari i koji se ne mešaju u svoj posao, već u fudbal i sport u
celini, jeste da se klone onoga što je za njih tabu tema, da se ne bi pozivali
na staru poslovicu "Sto babica, kilavo dete".