Vojska

 

Aleksandar Vučić više zabavljen ulogom Eliota Nesa, nego ulogom ministra odbrane

 

Eskplozije i pogibije, a niko ne odgovara

 

Još jedna tragedija, pad vojnog aviona u sred naseljenog mesta, i smrt vrhunski obučenog pilota u tehnički neispravnom aparatu, napravljenom u pančevačkoj "Utvi" za paradne potrebe bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, još nekoliko eksplozija i nekoliko smrtnih slučajeva na samom početku mandata novog resornog ministra Aleksandra Vučića, odsustvo odgovornosti na najvišem mestu (Generalštab, Ministarstvo odbrane...), samo potvrđuju opšte uverenje da je Srbija duboko zagazila u državnu agoniju sa neizvesnim epilogom.

 

Piše: pukovnik Milan Jovanović

 

Sve više na videlo izlaze detalji  o surovoj pljački vojnog budžeta, vojne pokretne i nepokretne imovine, surovom uništavanju odbrambenog sistema Srbije i uništavanju njene vojne moći.  Razgradnja profesionalnog integriteta, odstupanja od vojničkog kodeksa, urušavanje sistema vrednosti, promena svesti starešina-autoritarno nasleđe, nepoštovanje tradicije, stavljanjem pod zaštitu organizovanog kriminala od strane vojnih bezbednosnih organa, korupcija, kriminalne i lopovske kompanije (poput JP Jugoimport SDPR) skandalozna i haotična civilna kontrola sistema odbrane, ubistva, samoubistva, ranjavanja, udesi i nesreće, sve je to došlo kao posledica jedne dugoročne, destruktivne politike državnih organa Srbije.

 

Hoće li biti odgovornih?

 

             Istraživanja koja su obavile neke strane obaveštajne službe anketiranjem uzorka od 2.500 bivših pripadnika JNA - građana Srbije u razdoblju od marta 2003  do marta 2012. godine,  jasno ukazuju na permanentan  pad poverenja u vojsku Srbije. Od 78,6 odsto ispitanih  (bivših pripadnika JNA - građana Srbije) koliko je Vojsci Srbije najviše poverenja poklonilo u martu 2003. godine, početkom marta 2012 godine zadržalo je poverenje svega 8,4 odsto anketiranih.

              Poverenje anketiranih  (bivših pripadnika JNA - građana Srbije) rapidno je opalo kada se radi i o drugim državnim organima u čijoj se nadležnosti nalazi odbrambeni sistem i odbrana zemlje u celini.  Početkom marta  2012 godine oko petine ispitanika iskazalo je stav da nemaju poverenja u vojsku  nasuprot dvostruko većem procentu onih koji izražavaju stav tvrdeći da Srbija više nema vojsku. Rezultat istog ispitivanja ističe jednako nizak nivo poverenja u Ministarstvo odbrane , vojnu službu bezbednosti i Generalštab.

              Nagli pad poverenja (bivših pripadnika JNA - građana Srbije)   u vojsku Srbije, većina anketiranih decidno tvrde da se isto ne može objašnjavati razbijanjem bivše SFRJ, nasleđem iz pre petooktobarskih promena i socijalističkog razdoblja već izdajničkim i podaničkim delovanjem najvišeg vojno političkog vrha zemlje (predsednika države  i ministra odbrane) te nizom neregularnosti i afera koje su posredstvom medija dospele u središte interesovanja javnosti.

 

              Još nisu rešene mnogobrojne afere, nesreće  a na pomolu su novi lopovluci i rasipanje sredstava kao što je oblast  tzv. humanitarnog razminiranja teritorije od neeksplodiranih kasetnih bombi i drugih neeksplodiranih minsko eksplozivnih sredstava, te građevinski radovi itd. Veliki maheri su na slobodi a hapse se gladni, koji su ukrali veknu hleba.

              Od dolaska gospodina Aleksandra Vučića na dužnost novog ministra odbrane do danas, desile su se pogibije trojice pirotehničara na istom lokalitetu Kopaonika  (dvojica podoficira Vojske Srbije  i jednog radnika  iz firme PMC inženjering-Beograd), i još jedan, najnoviji pad aviona u kome je stradao i pilot, zvanično zbog "otkazivanja komandi" (od 2008. godine, ovo je peti slučaj, dakle, godišnje jedan pad, što je crni svetski rekord!). Ova događanja jasno potvrđuju da nestručnost ali i organizovani kriminal uz pomoć države, i dalje nastavlja svoje delovanje u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

  

   Izvor iz Ministarstva odbrane dešavanja u vojsci sa smrtnim epilogom i povredama,  vidi na sledeći način:"...Simptomatično je da  posle svake nesreće nadležni uvek kažu:   Istraga će biti sprovedena - krivci će biti otkriveni i primereno kažnjeni". I, šta je epilog? Ko je odgovarao? Niko. Glavešine su ostale. Mnogi će reći da je za pogibiju pirotehničara  odgovorna vojna organizacija zbog loše obuke ili pak poziv pirotehničara koji u sebi redovno nosi rizik pogibije i bez sopstvene greške", kaže naš izvor i nastavlja. "...Pažljivom analizom  medijskih izveštaja o pogibiji dvojice podoficira  a posebno analizom pogibije radnika "PMC inženjering" lako ćemo uočiti da su u laži kratke noge, odnosno da se ovde radi o očiglednom poremećaju funkcionisanja sistema odbrane, nepoštovanju zakonske regulative, procedure, sukobu interesa interesnih grupacija kao i o delovanju organizovanog kriminala uz pomoć države u  strukturama Vojske i Ministarstva odbrane i šire...".

 

Prljavi poslovi u okviru čišćenja

 

Uprkos padovima aviona, poginulim pilotima, eksplozijama u takozvanim fabrikama namenske proizvodnje, pogibijama deminera u nestručno organizovanim akcijama čišćenja kasetne municije i eksplozivnih sredstava, nijedan čovek iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nije odgovarao, nego je samo u jednom ili dva slučaja došlo do procesuiranja najnižeg komandnog kadra i civilnih lica. Niko, čak ni iz najosnovnijih, moralnih razloga, do danas nije smatrao za potrebno da saopšti koliko je situacija dramatična i da odstupi sa svoga mesta.

A razloga za odgovornost na najvišem mestu ima puno...

Na primer, samo u slučaju deminera koji su stradali na Kopaoniku, ispostavilo se da preduzeće koje je angažovalo radnika nema sistematizovano radno mesto deminera. Inspektoru rada iz Kruševca, tim  nesrećnim povodom na radilištu nije pružena celokupna dokumentacija na uvid koju poslodavac treba da poseduje po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. I ne samo to, nego je konstatovano da u spornoj firmi zapošljavaju osobe na tako delikatnim pozicijama samo na osnovu ugovora o delu, i, eventualno, na osnovu nekog sertifikata o obučenosti za tu vrstu poslova. 

              Dodamo li ovome činjenicu da  društvo "PMC Inženjering " posluje u sastavu poslovnog sistema  "Jugoimport SDPR" kao zavisno Društvo, stvari postaju jasnije, jer je JP "Jugoimport SDPR" osnivač i stoprocentni vlasnik ovog "inženjeringa". U osnivačkim aktima jasno piše "da društvo pruža inženjering i konsalting usluge u građevinarstvu, a posebno u oblasti upravljanja projektima vezano za projektovanje i izvođenje građevinskih radova, vršenje konsultanskih  i usluga nadzora, humanitarno razminiranje, rušenje objekta i promet građevinskim materijalom...". Zašto onda neko iz "Jugoimporta" ne podnese ostavku ili odgovara pred sudom?

 

Da li je Vučić ministar odbrane ili ministar policije?

 

              U brojnim smrtnim slučajevima, kako deminera, tako i pilota i građanskih lica na službi u Vojsci Srbije, i u slučajevima padova aviona (posebno onih koje je proizvela pančevačka "Utva"), i u slučajevima nestručnog rukovanja eksplozivnim sredstvima, očigledno je da postoje poslovi koji su se obavljali mimo mimo zakonske regulative i propisane procedure, rutinski, neodgovorno, neozbiljno.... U ovom drugom slučaju, nesuvisle izjave predstavnika državnog Centra za razminiranje i Ministarstva odbrane date su isključivo zbog izbegavanja odgovornosti kako predstavnika Ministarstva odbrane tako i prestavnika Centra za razminiranje.

Izvor iz Ministarstva odbrane ovako tumači ceo problem: 

...Tragedije gotovo nikada nisu slučajne, uglavnom su proizvod nagomilanih propusta, a nakon svih ovih dešavanja  ukazuju da sa sistemom vojne organizacije i obuke nešto ozbiljno nije u redu. I mnogo veće zemlje i vojske nego što je Srbija  i Vojska Srbije  ne mogu sebi da dopuste, javašluk, kriminal, neodgovornost i ovakve tragedije (u tako kratkom vremenskom roku). Na početku mandata, kao ministar odbrane, Aleksandar Vučić je morao da izvrši reviziju tz. reforme Vojske Srbije kako bi mesto i ulogu Vojske Srbije vratio u ustavne okvire, da izvrši reviziju svih kadrovskih rešenja (da li su ista nastala po osnovu partijske pripadnosti, rodbinskih veza, kriminalnih radnji itd...), kako bi mogao da raščisti sa kriminalcima, lopovima, neradnicima i nestručnjacima iz redova Vojske Srbije i Ministarstva odbrane (koji su se prilično namnožili za vreme mandata Dragana Šutanovca), da ispita kompletno materijalno finansijsko poslovanje Vojske Srbije, Ministarstva odbrane i odbrambene industrije Srbije najmanje za zadnjih pet godina, da ispita šta se desilo sa pokretnom i nepokretnom imovinom koja je nastala posle rasformiranja, preformiranja bivših jedinica ( mirnodopskih i ratnih sastava) Vojske Srbije i Crne Gore i koja je to pokretna i nepokretna imovina uneta kod formiranja novih jedinica i ustanova...

Naravno, još nije kasno za sve ovo, ali, da bi u tome uspeo, prevashodno mora da na pravi način ispita sve propise  o sistemu odbrane i u Vojsci Srbije (Zakon o Vojsci, raznorazne Pravilnike , Doktrine, Uredbe, Odluke...) donete za vreme mandata Dragana Šutanovca. U suprotnom, Vojska Srbije u sadašnjem stanju opremljenosti, obučenosti, borbenoj spremnosti Srbiji, kao što je već jednom rečeno, neće biti ni potrebna. Na žalost,  Aleksandar Vučić je više zabavljen ulogom srpskog Eliota Nesa, nego ulogom ministra odbrane. Ne bude li se uskoro sasvim posvetio samo jednoj od te dve uloge, izvesno je, propašće u obe. Jer, niti ima kapacitet za sve, niti je nadčovek da sve postigne.