Andrej Vučić, oboleli brat srpskog diktatora, ima važnu ulogu u razaranju i uništenju Srbije i smrti njenih građana.
Milica Grabež
Ovaj, nekada savim pristojan momak, dolaskom naprednjaka na vlast, postao je desna ruka svom polubratu Aleksandru.
U mafijaškom žargonu i ''sistematizaciji poslova i zadataka'', Andrej bi imao ulogu konsiljerea glave mafijaške porodice Vučić (Aleksandra), koja se smatra najopasnijim narko kartelom na planeti.
Od kada je glava porodice promenila u Abu Dabiju veru, njegov konsiljere je postao ćehaja. Pašin (Aleksandar) pomoćnik.
Manje je važno koja su im zvanja i kako ih oslovljavaju njihovi podanici, pažnju zavređuju njihovi poslovi.
Oboleli ćehaja Andrej je zadužen od paše za sakupljanje harača.
Da bih u mafijaškom maniru kontrolisao partiju, paša je uveo u partijski život Srpske napredne stranke, takozvane ''koordinatore''. U mafijaškoj organizaciji života imali bi zvanje kapoređimo, ili vojnici porodice.
Koordinatori su lični izaslanici predsednika partije (i države), iznad su gradonačelnika, predsednika opština, predsednika opštinskih odbora, ili gradskih ili okružnih. Oni postavljaju predsednike opština, javnih preduzeća, predsednike mesnih, opštinskih ili gradskih odbora, sudije, tužioce, načelnike. Oni moraju da se slušaju bespogovorno, ako do sukoba dođe, tu je ćehaja, ili paša lično.
Andrej Vučić je još zaposlen u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca na Topčideru, koji posluje u sastavu Narodne banke Srbije.
Zavod je ustanova zatvorenog tipa, ali ma restoran koji je vrlo jevtin, koriste ga zaposleni, koji sa propusnicom mogu da dovedu jos pet gostiju.
Andrej posluje iz restorana. Kooridnatori i klijenti dolaze sa poklonima i na dogovore. Andrej jede prepečen crni raženi hleb, preliven medom.
Kooridnatori i biznismeni dolaze po pozivu.
Poslednjih dana aktivnost ćehaje je na prikupljanju harača.
Za njegov sto prilaze kapoređimi i on ih zadužuje. Treba da daš 2 miliona evra, u roku od tri dana. Drugog obavezuje da priloži 2,4 miliona evra, sve u zavisnosti od teritorije koju pokriva.
Ćehaja je besan na one koji slegnu ramenima, dovodeći svoje platežne mogućnosti u pitanju. Andrej viče, psuje, preti. Lova mora da se sakupi, ne zanima ga. Svi klimnu glavom, biće kako Vi kažete, donećmo.
U jednom danu ''izveštač'' Magazina Tabloida za beležio je najmanje 30 automobila na parkingu ispred zgrade Kovnice na Topčideru. Nijedan auto nije ispod 100 hiljada evra.
Većina ćehajinih komintenata dolazi i sa telohraniteljima, policajcima, agentima BIA koji ih kao haračlije štite, da ih neka solistička grupa ne opelješi.
Andrej u restoranu prima i partijske prijatelje. Ljudi donose samostalno priloge, po desetinu hiljada evra, koju su sakupili rasprodajom imovine, stoke, poljoprivrednih proizvoda.
Šef restorana trlja ruke, jer sremski pršut, kulene, najkvalitetnije kobasice, kotarice voća, grožđa, morske ribe, morskih plodova, koji se donose ćehaji, on sve to ostavlja njemu, ili ponekom zaposlenom, koga poznaje.
Stotine miliona evra skupiće Andrej Vučić za izbore, radi podmićivanja opozicije, diplomata iz Evropske unije. Sve televizije se plaćaju iz budžeta, a volonteri stranke sami snose troškove svog angažmana. Njima se obećava zaposlenje, napredovanje u službi.
Da li srpska opozicija misli da može pobediti mafiju koja raspolaže stotinama miliona evra?
Niko ne pominje metak, kao moguće rešenje.