Na nišanu

Pandorini papiri lebde nad glavama mnogih bogatih ljudi, političara, ministara, biznismena, kao mač

Novinari, kao izvidnica u borbi protiv korupcije

Projekat „Pandorini papiri” otvorio je korupcionaške afere u kojima istaknute uloge imaju ruski predsednik, Toni Bler, Milo Đukanović, ministri iz Francuske, Holandije, Brazila i još 330 funkcionera iz pedesetak država. Srbiju reprezentuju Siniša Mali i Nikola Petrović. Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) otkrio je dokumente koji dokazuju da je Mali učestvovao u kupovini 24 stana u Bugarskoj. Petrović je osnovao ofšor kompaniju na Britanskim Devičanskim Ostrvima, preko koje je otvorio račun u Švajcarskoj, a to nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, iako ga je zakon obavezivao da to učini. Crnogorsko tužilaštvo odmah je pokrenulo istragu poslovnih kombinacija predsednika Đukanovića. Srpsko tužilaštvo ne sme da reaguje, jer je Aleksandar Vučić već presudio da Mali nije radio ništa nezakonito. Vučić se, zasad, nije izjasnio o poslovnim malverzacijama svog dvostrukog kuma Petrovića. Afere, koje su pokrenute „Pandorinim papirima”, poslužiće američkom Ministarstvu pravde da, postupajući po izvršnoj naredbi predsednika Džozefa Bajdena, na crnu listu stavi sve srpske zvaničnike i biznismene osumnjičene za korupciju.

Predrag Popović

Dokazano: Siniša Mali i Nikola Petrović su kršili zakone i preko svojih ofšor kompanija prikrivali sporne poslovne kombinacije i tajne račune. Iako je, po zakonu, bio obavezan da Agenciji za sprečavanje korupcije prijavi vlasništvo nad 24 stana u Bugarskoj, Mali to nije uradio. Petrović je, takođe, morao da prijavi da je vlasnik ofšor kompanije „Arkshore International”, preko koje je otvorio tajni račun u Švajcarskoj, pošto je u to vreme bio direktor državnog preduzeća „Elektromreže Srbije”. Dokazi su objavljeni, ali ne reaguju ni Agencija za sprečavanje korupcije, ni tužilaštvo.

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) otkrio je nekoliko miliona dokumenata iz kojih se vidi kako su svetski državnici, milijarderi i razne javne ličnosti koristili prednosti poreskih oaza. Više od 330 zvaničnika preko ofšor kompanija je ostvarivalo tajne transfere oromnih suma novca, prikrivalo imovinu i izbegavalo da plati porez.

U sporne finansijske kombinacije upuštali su se Vladimir Putin, Toni Bler, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, češki premijer Andrej Babiš, kenijski predsednik Uhuru Kenijata, ministri finansija Holandije, Brazila i Pakistana, kao i njihove bivše kolege iz Francuske i Malte, pa i kolumbijska pevačica Šakira. Na spisku je i bivši predsednik Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros Kan, koji je bio angažovao kao savetnik Aleksandra Vučića dok se nalazio na funkciji premijera.

Ne čudi što je Vučićev savetnik uhvaćen u korupcionaškim mahinacijama, tome su skloni i njegovi rođaci, kumovi, stranačke kolege i koalicioni partneri. Niko nije iznenađen što su otkriveni dokazi spornog poslovanja Vučićevog dvostrukog kuma Nikole Petrovića. Magazin Tabloid je objavio seriju tekstova u kojima je raskrinkavao Petrovićeve poslove u sivoj zoni, kao i načine za sticanje ogromne imovine.

Analizu dokumenata, koji se odnose na Petrovićeve ofšor kombinacije, kao i ostalih srpskih državnika i tajkuna, izvršila je ekipa Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK. Na osnovu dokaza, koji su prikupljeni u okviru projekta „Pandorini papiri”, istraživači KRIK-a su zaključili da je Petrović prekršio zakon, koji ga je obavezivao da Agenciji za sprečavanje korupcije prijavi vlasništvo u ofšor kompaniji „Arkshore International”, koju je registrovao na Britanskim Devičanskim Ostrvima, ozloglašenoj destinaciji u Karipskom moru.

- U vreme dok je kao direktor vodio državnu kompaniju „Elektromreže Srbije”, Nikola Petrović je odlučio i da tajno postane vlasnik privatne firme sa strane. Odabrao je Britanska Devičanska Ostrva, gde se podaci o vlasnicima čuvaju kao najstroža tajna. Petrović, jedan od najuticajnijih ljudi u državi i kum predsednika Aleksandra Vučića, svojoj ofšor firmi dao je pomalo biblijski naziv „Arkshore International LTD”. Njeno ime je kombinacija reči „ark” koja označava barku koju je prema Bibliji napravio Noje da bi od potopa spasao sebe, svoju porodicu i životinje, i reči „obala”. Ovu „barku” Petrović je iskoristio da posredstvom nje otvori račun u švajcarskoj banci. Pošto je tajno bio vlasnik kompanije, ujedno je sakrio sebe i kao vlasnika računa. Da bi sve ovo uradio, Petrović je angažovao čak tri agencije: švajcarsku konsultantsku firmu „Fidinam”, preko koje je komunicirao sa agencijom „Alcogal” sa Paname, koja je osnovala ofšor firmu, dok je advokatska kancelariji „Monfrini Bitton Klein”, takođe iz Švajcarske, čuvala dokumentaciju firme predsednikovog kuma - navodi se u tekstu KRIK-ove autorke Dragane Pećo.

Agencija za sprečavanje korupcije je potvrdila redakciji KRIK-a da Petrović nije prijavio vlasništvo u ofšor kompaniji, iako je, kao i ostali funkcioneri, koji su izabrani ili postavljeni u javna preduzeća odlukom izvršne vlasti, zakonom obavezan, pod pretnjom krivičnog progona, da razotkrije sve svoje poslove i imovinu. Petrović je infomarcije o svojim poslovnim mahinacijama skrivao i od stranih istražitelja. Kako bi izbegao dodatne provere, njegovi advokati su prikrivali podatak da je javni funkcioner. Javni funkcioneri potpadaju pod kategoriju klijenata koji su označeni kao „politički izložene osobe” (PEP). Upravo zbog takve odrednice, Andrej Vučić pre tri godine nije mogao da preko jedne londonske banke ostvari transfer 250 miliona evra. Kad je upozoren da agenti međunarodnih službi za borbu protiv korupcije detaljno proveravaju i istražuju moguću povezanost PEP ličnosti s koruptivnim poslovima, Vučić je odustao od namere da prebacuje novac preko te banke.

- Petrović je upravljanje EMS-om preuzeo 2012. godine, kad su njegov kum Aleksandar Vučić i SNS došli na vlast. Početkom 2016. ušao je u poslednju godinu rukovođenja tom državnom kompanijom. U to vreme angažovao je tim iz švajcarske konsultantske agencije „Fidinam” da mu pomognu da tajno postane vlasnik kompanije „Arkshore International LTD” i preko nje računa u Švajcarskoj. Agencija „Fidinam” je imala iskustva u skrivanju identiteta svojih klijenara, i ranije je to činila za biznismene ili političare, kojima je pomagala da kroz mrežu ofšor kompanija skrivaju bogatstvo. „Fidinam” je u Petrovićevo ime komunicirao sa „Alcogalom”, jednom od vodećih advokatskih kancelarija iz Paname, koja se bavi osnivanjem ofšor firmi po različitim egzotičnim destinacijama. Saradnja nije tekla glatko. „Fidinam” je tvrdio da Petrović „nije PEP”, ali iz „Alcogala” su naveli da je „u našoj bazi podataka Petrović označen kao PEP zbog svoje funkcije”, zato su ga označili kao klijenta „visokog rizika”. „Alcogal” je zatražio „referentno pismo Petorvićeve banke u njegovo ime”, kako bi se otkrilo gde ima račune i od kada. Pošto to Petroviću nije odgovaralo, „Fidinam” je našao način kako da to izbegne. „S obzirom na njegov položaj i sveukupno bogatstvo, klijentu (Petroviću) nije problem da dobije referentno pismo banke, ali to je samo oduzimanje vremena, kako nama, tako i njemu. Da li biste prihvatili referentno pismo naše kancelarije, umesto da zamarate klijenta ovim dodatnim zahtevom”, upitali su Petrovi-

ćevi advokati. Taktika se pokazala kao uspešna. „Alcogal” je popustio - navodi se u analizi KRIK-a.

Pismenu preporuku o Petrovićevoj „ličnoj i profesionalnoj časnosti” potpisao je Enriko Monfrini, osnivač advokatske kancelarije „Monfrini Bitton Klein”. Dokumentaciju Petrovićeve ofšor kompanije čuvao je advokat Džejms Bouzaglo iz Monfrinijeve kancelarije. Bouzaglo je specijalista za pranje prljavih biografija i lobiranje kod banaka, koje njegove klijente stave na crne liste, a pomaže im i kad se nađu na Interpolovim poternicama. Dakle, kao stvoren za Petrovića.

Bouzaglo je to već dokazao 2015, kad je bio vlasnik sajta „Antidot”, koji je objavljivao opskurne tekstove i predvodio medijske kampanje protiv opozicionih lidera i nepodobnih novinara, koji se zamere Nikoli Petroviću i Vladimiru Popoviću, zvanom Beba.

Kompanija „Arkshore International” još postoji, ali nije aktivna od kraja 2019. godine. Agencija „Alcogal” je prestala da sarađuje s njom, a drugi zastupnik nije postavljen, iako ga, po zakonima Britanskih Devičanskih Ostrva, mora imati svaka kompanija.

Osim te, Petrović je osnovao ofšor firmu i u Luksemburgu. U januaru 2019. godine registrovao je kompaniju „Faberge Advisors”, preko koje je u Srbiji počeo da se bavi uvozom lekova, razvojem tehnologije za solarnu energiju i avio-prevozom. Preko „Faberge Advisorsa”, Petrović je kupio avio-kompaniju „Air Posh” od Stanka Subotića Caneta. Iako je „Air Posh” u svojoj floti imao avion vredan više od pola miliona evra, Petrović ju je platio samo 100.000 evra. Luksemburšku kompaniju Petrović je iskoristio i za kupivinu dela srpske firme „Storenergy”, koja se bavi solarnom energijom, da bi kasnije deo vlasništva prodao Ljiljani Božović, supruzi svog prijatelja Zvonka Veselinovića.

Ofšor kompanije “Brigham Holding & Finance Inc.” i “Etham Invest & Finance Corp.” i Siniša Mali kupili su 2012. i 2013. godine 24 stana u bugarskom letovalištu “Sveti Nikola” na obali Crnog mora. Mali je bio zvanični vlasnik jednog od tih stanova, dok su ostali pripadali tim ofšor kompanijama s Britanskih Devičanskih Ostrva. Pošto je Mali bio direktor tih firmi, novinari mreže OCCRP-a povezali su ga i s ta 23 stana.

Pandorini papiri su otkrili da Mali nije bio samo direktor, nego i vlasnik “Brigham Holding & Finance Inc.” i “Etham Invest & Finance Corp.” Siniša Mali je preko agencije “Trident Trust” registrovao te dve ofšor kompanije, koje su kasnije kupile bugarske firme “Erma 11! i “Erul 11”, koje su u vlasništvu imale apartmane, vredne oko pet miliona evra.

U vreme kupovine stanova, Mali je bio finansijski savetnik tada prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. S te funkcije vodio je pregovore sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o privatizaciji JAT-a i investiranju u projekat “Beograd na vodi”.

- Mali je 24 apartmana u Bugarskoj kupio od firme Srđana Dabića, bivšeg košarkaša i direktora srpskog ogranka čuvene ruske naftne kompanije “Lukoil”. Početkom 2000-ih, kada je bio direktor Centra za tendere u Agenciji za privatizaciju, Mali je bio nadležan za prodaju srpskog lanca benzinskih pumpi “Beopetrol” upravo “Lukoilu”. Mali je u tom poslu predstavljao Srbiju, dok je biznismen Dabić zastupao interese “Lukoila”, koji je za 117 miliona evra kupio “Beopetrol”. Savet za borbu protiv korupcije kasnije je utvrdio da “Lukoil” nije ispunio ugovor i da je “Beopetrolu” naneo štetu od nekoliko miliona evra. Umesto da investira u srpske pumpe, “Lukoil” je izvukao novac tako što je od “Beopetrola uzeo kredit od 105 miliona evra - navodi KRIK, koji je 2015. otkrio aferu s bugarskim stanovima.

Mali je odmah nakon što je postao vlasnik stanova počeo da ih prodaje. Iz vlasništva nad ofšor kompanijama je izašao kad je, u avgustu 2014. godine, izabran za gradonačelnika Beograda. Vlasništvo je prebacio na bugarsku advokaticu Anu Panajotovu, koja je nastavila da prodaje stanove. Bugarski poreski organi i banke zaplenile su ili zamrzle vlasništvo nad nekoliko tih stanova.

- Ukoliko utvrdite da sam vlasnik bilo kojeg od ovih stanova, svi su vaši, dobićete ključeve istog trenutka - rekao je Mali tada novinarima KRIK-a, a tada je tvrdio i da je falsifikovan njegov potpis na finansijskom izveštaju jedne od ćerki-firmi njegove ofšor kompanije.

Agencija za borbu protiv korupcije pronašla dokaze da je Mali učestvovao u pranju novca, pa je slučaj prosledila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Tužilaštvo je od Uprave za sprečavanje pranja naovca zahtevalo da proveri njegove bankovne račune i finansijske transakcije Malog i članova njegove porodice. Uprava je otkrila sumnjive transfere novca između Siniše Malog i njegove supruge Marije Mali, kao i s kompanijama koje je posedovao. Dokazano je da je Mali u to vreme kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa i raspolagao s ogromnim sumama novca. Međutim, Više tužilaštvo je obustavilo postupak, a Mali je postavljen na mesto predsednika Uprave za sprečavanje pranja novca.

Vučić je pre šest godina, kad je izbila afera s bugarskim stanovima, branio Malog, a to radi i danas, kad je slučaj potpuno raskrinkan.

- Ja mislim da ništa nije dokazano, jer sudska presuda pokazuje drugačije - tvrdi Vučić.

- To što pokazuju Pandorini papiri nije istina. Dokumenti bez pravnog tumačenja nisu dokaz ničega, nijedna nova informacija na koju do sada nije odgovoreno i što nije istraženo. Nije bitno šta je političar radio pre nego što je počeo da se bavi javnim državnim poslom - rekla je premijerka Ana Brnabić.

Naravno, i Vučić i Brnabić lažima brane svog ortaka Malog. Vučić laže da postoji nekakva sudska presuda, a Brnabić laže da nije bitno šta je Mali imao u vlasništvu pre uspona na neku političku funkciju. Mali je bio vlasnik dve ofšor kompanije i posle izbora za gradonačelnika Beograda, ali to nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Za to krivično delo zakon predviđa i zatvorsku kaznu. Međutim, vrhovnici naprednjačkog kartela trenutno su jači od zakona.

Iako Vučić negira značaj dokumenata koji su otkriveni u projektu Pandorini papiri, nema problem s tim da ih upotrebljava u obračunu sa svojim političkim protivnicima. Radio-televizija Srbije je u vestima o Pandorinim papirima posvetila pažnju samo dokazima spornih poslova crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, nijednom rečju ne pomenuvši Sinišu Malog i Nikolu Petrovića.

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara otkrio je da je Milo Đukanović osnovao trastove i kompanije u ofšor zonama, po istom modelu i sa istim agencijama kao i Nikola Petrović. Na Britanskim Devičanskim Ostrvima Milo Đukanović je osnovao “Viktorija” trast, a njegov sin Blažo “Kejpkastel” trast. Dokumenta su overena u Lonodnu, pa prosleđena kompaniji “CM Menagment” iz švajcarskog Nušatela. Iz Švajcarske su prosleđena u Panamu, agenciji koja je registrovala kompanije oca i sina Đukanovića. Blažo Đukanović je osnovao i kompaniju “Victory Bridge”, koja je u Crnoj Gori registrovala firmu “Proenergy Montenegro”. Pandorini papiri su otkrili overene kopije pasoša Mila i overene kopije lične karte Blaža Đukanovića, na osnovu kojih su formirani trastovi, koji omogućavaju da se vlasnici sakriju i u slučaju krivičnog gonjenja.

Milo Đukanović tvrdi da je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara objavio neistine i da u njegovim poslovnim kombinacijama nije bilo ničeg nezakonitog. “Ovo je samo još jedan u nizu pokušaja diskreditacije predsednika Crne Gore i njegove porodice. Sve što je objavljeno je najobičnije zlonamerno spinovanje, u koje su se, kao po dogovoru, odmah uključili premijer Zdravko Krivokapić i njegov zamenik Dritan Abazović. Uostalom, sve je lako proverljivo, pa nadležnim organima nije teško da utvrde stvarno činjenično stanje u vezi tih zlonamernih navoda”, ističe se u saopštenju Đukanovićevog kabineta.

Crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo odmah je, po objavljivanju Pandorinih papira, formirala predmet i pokrenulo istragu Đukanovićeve poslovne mreže u kojoj su povezane kompanije iz Velike Britanije, Gibraltara, Švajcarske, Paname i Britanskih Devičanskih Ostrva. Dok je Milivoje Katnić na mestu specijalnog tužioca ne treba sumnjati da će i ta istraga završiti kao ona koju je srpsko Više tužilaštvo vodilo u slučaju Siniše Malog.

Balkanski političari, biznismeni i ostali kriminalci mnogo više brinu zbog Bajdenove izvršne naredbe, nego od istraga lokalnih tužilaštava. Za njihovo poslovanje bilo bi pogubno kad bi se našli na američkoj crnoj listi. Pored toga, Vučić se plaši i najbližih saradnika. U konkretnom slučaju, ministra Malog i kuma Petrovića. Jasno mu je da će oni bez ikakvih moralnih dilema cinkariti sve o njegovim i zajedničkim poslovnim malverzacijama kako bi otkupili svoje grehove.

Osim Malog i Petrovića, Vučić se plaši i Nenada Kovača, zvanog Neša Roming. Vučić je obavešten da su Kovač i Petrović ušli u ozbiljan sukob. Navodno, Kovač je pokrenuo samostalne poslove u Sloveniji i Hrvatskoj, a to se nije svidelo njegovom dugogodišnjem partneru Petroviću. Pošto je uveren da je presudno doprineo poslovnom usponu Kovača, Petrović je zahtevao da učestvuje u izuzetno unosnim kombinacijama u Sloveniji i Hrvatskoj. Kad je pritisak prevršio meru, pod pretnjama osvetom, Kovač je napustio Srbiju.

Taj sukob bi mogao da se obije o glavu Vučiću, koji je na sve načine povezan s obojicom suprotstavljenih ortaka. Kovač nema od koga drugog da traži pomoć, nego od američkih službi. Da bi dobio zaštitu mora da im ponudi razlog za to, a svako svedočenje o spornim poslovima mora da obuhvati i braću Vučić.

Pandorini papiri su targetovali nekoliko ljudi iz vrha vlasti, koji su uključeni u koruptivne radnje preko ofšor kompanija. Otkriveni dokazi su ih kandidovali za visoka mesta na američkoj listi. U tom društvu će se naći i mnogi koje je obuhvatila istraga o koruptivnim kombinacijama u projektu “Beograd na vodi”. Američke službe FBI i DEA istražuju ceo posao, od toga ko je, kako i koliko investirao u taj projekat, kao i načine kupovine stanova u tom naselju. Istražitelji FBI i DEA proveravaju poreklo novca određenih kupaca stanova, za koji se sumnja da je stečen kriminalom i korupcijom. Na pitanje novinara da li je tačno da američke službe vode istragu, menadžment kompanije “Belgrade Waterfront” je odgovorio s dve reči: “Nemamo komentar”.

Pošto Vučić s ponosom ističe da je “Beograd na vodi” njegovo najznačajnije delo, koje je sam osmislio, sam našao investitore i način za realizaciju, logično je što sad strahuje od istrage koju američke službe vode oko te praonice prljavog novca, najveće u Evropi.

Iz Pandorine kutije, kao što je opisano u grčkoj mitologiji, izašla su sva moguća zla - zavist, mržnja, bolesti, smrt... - kojima je Zevs kaznio ljude. Iz Pandorinih papira izlazi sve zlo, koje su naprednjački politikanti i tajkuni naneli Srbiji. Srpski Zevs Vučić ne može da izbegne odgovornost, pošto nijedna afera nije mogla da nastane bez njegovog naređenja ili odobrenja.

antrfile

I poznati su na spisku

Među Pandorinim papirima nalaze se dokumenti koji su otvorili korupcionaške afere istaknutih svetskih političara. Otkriven je način na koji je bivši britanski premijer Entoni Bler izbegao da plati 350.000 evra porez na imovinu prilikom kupovine zgrade. Bračni par Bler je kupio ofšor firmu, koja trguje nekretninama. Ta kompanija je kupila zgradu vrednu 7,6 miliona evra od porodice bahreinskog ministra Zajeda bin Rašida al Zajanija. Kad je to objavljeno, Čeri Bler je rekla da njen suprug Toni nema veze s tim poslom i da je njihova ofšor kompanija ugašena.

Bler, kao i mnogi drugi političari i biznismeni, koji su otkriveni u ofšor mrežama, mnogo su skromniji od Siniše Malog i Nikole Petrovića, čije bogatstvo, a i način na koji je stečeno, tek treba da utvrdi ozbiljna antikorupcijska istraga.