Iz mog ugla

ALEKSANDRE ŠAPIĆU, POKRIJ SE UŠIMA

Kao što vidiš niti ti persiram niti te oslovljavam sa - gospodine.

Ne persiram ti i ne oslovljavam te sa "gospodine", jer, po mojoj oceni, ti ne zaslužuješ da si na mestu na kome su bili jedan Branko Pešić, Živorad Kovačević, Bogdan Bogdanović, Nebojša Čović..., ljudi koji su voleli i poštovali sve svoje sugrađane i svoju funkciju gradonačelnika obavljali u njihovu korist ne deleći ih na "izdajnike" i "patriote".

Živan Haravan

Ti se ponašaš poput siledžije prema onim novinarima koji nisu "tvoji", koji su, po tvom, više nego skromnom znanju o ulozi i poslu novinara, "izdajnici" Srbije i koji rade protiv tvojih interesa.

Direktno iz plivačkog bazena si zaseo u fotelju predsednika opštine Novi Beograd, a potom, i u fotelju u kojoj, još uvek, sediš. Nije problem tvoje plivačko umeće. Problem je što si zaboravio da sportska čast prezire niske udarce, o bilo kom sportu da je reč, naravno, i o vaterpolu. Tada, kada si bio vrhunski sportista, bio sam, kao navijač, ponosan na tebe. Danas, kada ne biraš gde ćeš da "udaris" novinare koji ti nisu po volji, stidim se što si ti na mestu gradonačelnika glavnog grada Srbije.

Kada su ti kačili nebrojene zaslužene medalje o vrat, znao si da se držis uspravno i ponosito. Danas, tvoje saginjanje koje, čini se, nema kraja, stvara mi mučninu i nevericu do koje mere je čovek spreman da bude u službi bilo koga ko će mu dati vlast i više nego lagodan život. Dakle, deluješ mi ljigavo.

Kada te novinari jasno i javno upozore da, suprotno od važećeg zakona, odbijaš da im odgovoriš na postavljena pitanja, jer, po tvojoj oceni(?!), njihovi mediji su "antisrpski"(?!), ti im odgovaraš: "Tužite me." Pri tom, znaš da, trenutno, ne postoji ni jedan Sud ili sudija u prvostepenom postupku koji bi se usudili da ti izreknu bilo koju kaznu. Jer, ti si - vlast! To je, tipično, kukavičko ponašanje. Dakle, u mojim očima ti si obična - kukavica.

Što se tiče tvog srbovanja samo da ti kažem i ovo. Zajedno sam sa svojom nanom Anastasijom Mitrović, kada sam imao 6-7 godina, šetao sa hiljadama Kraljevčana 1952-1952 godine, na protestima. Svi su, pa, i moja nana uzvikivali: "Život damo - Trst ne damo!","Pela Džukela!", "Trst je naš!"

Danas, ti u tom italijanskom gradu imaš vilu, kako je javnost obaveštena, površine oko 600 kvadrata; u Beogradu vilu od 672 kvadrata i vilu na Bežaniskoj kosi. E, kada budeš u te silne kvadrate besplatno uselio nekoliko porodica, izbeglih sa Kosova i Metohije, javi se da ti pružim ruku kao istinskom srpskom patrioti. Kao Srbendi!

Dotle, ćuti i pokri se ušima!