Na nišanu

Kako Litijum, Rio Tinto i vlada Nemačke prave grobnicu Vučićevog režima

RUPA NA KRAJU PUTA

Tiranija AleksandraVučića i njegovog režima biće pokopana u zapadnoj Srbiji, u naslagama takozvane jalovine, usled iskopavanja Litijuma, kojim je opsednut, navodno kao "novom naftom", što je ponovio i tragikomični američki pajac, Olaf Šolc, nemački kancelar, koji podržava na svaki način njegovu diktaturu u Srbiji, dokle god to bude trebalo njegovoj vladi. Vučićevo ludilo, bolest, manijakalni ispadi, psihopatske fiksacije, znatno su veći i kvalitetniji resurs od Litijuma. Jer u Srbiji ima još toliko toga da se opljačka, a bez opasnog ludaka na vrhu države to ne bi bilo moguće. To tvrde i pojedini evropski i svetski mediji, otvoreno: Nemačka i EU podržaće Vučićevu autokratiju, medijski mrak i kršenje ljudskih prava u Srbiji, ukoliko im on obezbedi nesmetani rad zloglasne kompanije Rio Tinto i iskopavanje Litijuma. Ukoliko otpor ovom zločinačkom poslu ne bude masovan i odlučan, odlazeći diktator je spreman da sprovede u delo svoje namere. Ustavni sud Srbije je već poslušao njegovo naređenje.

Nikola Vlahović

Visoke carine na kineska akumulatorska električna vozila u Evropskoj uniji uvedene od 5. jula 2024. godine, odlukom Evropske komisije (EK), uključile su režim Aleksandra Vučića u aferu koja bi Srbiju mogla da košta brojnih i nesagledivih posledica.

Evropska unija je za ovu odluku kao razlog navela da Kina svoje proizvođače automobila zasipa ogromnim količinama subvencija koje dovode do veštački niskih cena i nelojalne konkurencije. Odluka Evropske komisije zasniva se na detaljnoj istrazi koja je otkrila da vlada u Pekingu daje subvencije svim delovima lanca snabdevanja električnim vozilima proizvedenih u Kini, bez obzira da li je reč o kineskim ili stranim proizvođačima vozila koji posluju u Kini. Taj javni novac je otkriven svuda, od iskopavanja sirovina potrebnih za proizvodnju baterija do transportnih službi koje su angažovane da dovedu gotove proizvode na obale Evrope.

Otvorilo se veliko pitanje: da li je Kina imala tajne kontakte sa globalnom rudarskom korporacijom Rio Tinto ili nije? Ako jeste, otvara se drugo pitanje: da li se bije bitka između Evropske unije i Kine oko toga ko će biti stvarni korisnik Litijuma iz Srbije, neophodnog za proizvodnju električnih automobila? Izvori ovog magazina u Berlinu i Beču tvrde da čvrsti dokazi za tajne kontakte Kine sa Rio Tintom "još nisu vidljivi", ali ako postoje, da ih Evropska komisija ne pominje iz razloga što je Rio Tinto za obe strane "zlatna koka", koja bi iskopavanjem Litijuma u Srbiji obezbedila ključni element za dalju masovnu proizvodnju litijumskih baterija za vozila široke namene.

U tom pravcu idu i najavljeni događaji: naime, prema tim ranijim najavama EU bi za neka kineska električna vozila trebalo da poveća carinu i do skoro 40 odsto! Protiv takve odluke EK je Nemačko udruženje automobilske industrije VDA koje je samo jedan dan pre donošenja odluke, 3. juna, pozvalo Evropsku uniju da odustane od novih carina na kineske električne automobile. Takođe u junu 2024. godine automobilske kompanije iz Kine, prema pisanju kineskog izdanja „Global Times", tražile su od vlasti u Pekingu da odgovori konkurenciji iz EU tako što će za 25 odsto povećati porez na vozila iz EU, ukoliko EU uvede dodatni porez na vozila iz Kine.

Da bude jasnije, ovde je problem je što su u vreme kancelarke Angele Markel, mnoge nemačke automobilske kompanije otvorile svoje fabrike u Kini, zbog jeftine radne snage i uslova za distribuciju preko Južnog kineskog mora.

Ovaj sad već ozbiljan rat kineske i evropske (pre svega nemačke) automobilske industrije kad su električna vozila u pitanju, dovodi u pitanje i nameru EU, da do 2050. godine skoro sasvim ukine vozila na fosilna goriva (što mnogi smatraju čistom utopijom, upravo zbog svetske dominacije Kine, ne samo u ovom poslu nego skoro u svim industrijama).

U ovako delikatnim okolnostima, režim Aleksandra Vučića, udružen sa globalnom rudarskom korporacijom Rio Tinto, poznatom grobaru prirodnih resursa i života uopšte u mnogim državama gde deluje, odlučio se na iskopavanje Litijuma u zapadnoj Srbiji, što neće životno da ugrozi samo Podrinje i Mačvu, nego i znatno šire područje, a rezultat bi bio nestanak života iz ovih krajeva i smrtni udarac preostaloj poljoprivrednoj industriji, industriji hrane, te ubrzanom iseljavanju stanovništva.

Podršku za ovakav razbojnički i veleizdajnički akt, dobio je od vlade Nemačke, samo mesec dana nakon što je postalo jasno da će rat sa kineskom auto industrijom doneti prve žrtve na tlu Evrope. A, ta prva žrtva je već izabrana: biće to Srbija, čiju glavu je Aleksandar Vučić ličnom odlukom ritualno stavio na panj tuđih ekstraprofita.

Već pripremljena grobnica Vučićevog režima, eksploatacija Litijuma u zapadnoj Srbiji, izazvaće ne samo masovnu građansku pobunu u Srbiji nego će i čitavu državu uvući u zamku opasne bitke između EU (Nemačke pre svega) i Kine, oko automobilske industrije.

U međuvremenu, nižu se i brojne činjenice o potpunoj likvidaciji srpskih državnih nadležnosti nad sopstvenom energetskom politikom. Da je to tako, potvrdila je i vest da "Srbija izdaje licencu za najveći rudnik litijuma u Evropi, da je ovaj resurs je važan za elektromobilnost i da bi Srbija mogla postati najvažniji proizvođač na kontinentu", sve pod naslovom "Bogatstvo koje treba iskopati očigledno budi želje", kako piše portal nemačke N-TV.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i potpredsednik Evropske komisije (EK) zadužen za zelenu agendu Maroš Šefčovič boravili su zbog toga 19. jula u Beogradu, što je saopšteno u tri reči: „Zbog održivih sirovina".

Među takozvanim održivim (kritičnim) sirovinama, ključnim za „zelenu i digitalnu tranziciju", nalazi se i Litijum čijim ogromnim rezervama raspolaže Srbija. Istog dana, potpisan je i Memorandum o razumevanju između Srbije i EU o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Planiran je čak „Samit o održivim sirovinama", a na tom samitu će, prema tvrdnji Evropske komisije, prisustvovati i predstavnici finansijskih institucija i industrije. Do ovoga dolazi samo nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije „vratila u život projekat Jadar" oko koga će se voditi ključna bitka građana Srbije za odbranu svoje imovine i života nerednih generacija.

Na drugoj strani, Rio Tinto tvrdi da se projekat Jadar "može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".

EU i Nemačka već duže vremena nude otvoreno da tolerišu Vučićevu diktaturu u zamenu za srpske rezerve Litijuma. "Ukoliko se srpska vlast pokaže kao partner u ovom odnosu, ona će moći da računa na ublažene kritike iz EU i Nemačke zbog stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji", kazao je ovih dana jedan nemački ekonomski diplomata čije ime je poznato izvoru ovog magazina, a nešto slično potvrdio je i jedan stručni komentator ovih događaja u Srbiji. Sva vrata ovom kriminalnom poduhvatu postala su otvorena nakon što je Rio Tinto ponovo dobio licencu za najveći rudnik litijuma u Evropi, nedavno donetom presudom Ustavnog suda, po ličnoj direktivi Aleksandra Vučića.

Na dan 7. maja ove 2024. godine, u Srbiju je došao u zvaničnu posetu kineski predsednik Si Đinping, sa delegacijom od oko oko 400 članova kineske vlade i parlamenta, te poslovnih korporacija ove države, a obezbeđivalo ih je 3.400 policajaca agenata, što srpskih, što kineskih.

Takva kineska delegacija u tom broju i sastavu, nije se pojavila čak ni u najvažnijoj i najvećoj poseti Si Đinpinga Americi, tokom sadašnjeg i ranijeg mandata.

Očigledno da je ovaj spektakl imao i svoju poruku, da je Kina na vratima Evrope i u samoj Evropi, kao jedna od dve najveće industrijske sile sveta. Iza vrata ovog događaja, pričalo se i o "strateškim sirovinama", pa i Litijumu, električnim vozilima i digitalnoj industriji. U zvaničnom saopštenju rečeno je da „dalji razvoj kinesko-srpskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva uživa veliki potencijal", a Si Đinping je dao i izjavu u kojoj je rekao: "Spreman sam da putem ove posete i zajedno sa srpskom stranom ulažem stvarne napore da posvećeno promovišemo kinesko-srpsko čelično prijateljstvo, doprinosimo boljitku oba naroda, da unapređujemo svetski mir i razvoj, kao i zajedno promovišemo izgradnju društva sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo, jer dalji razvoj kinesko-srpskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva uživa veliki potencijal".

Ali, iza ove izjave u duhu mandarinske tradicije, da sve kaže u alegorijama, onima kojima upućuje te "signale", stajala je jasna politika Kine da neće prepustiti svoju poziciju u Srbiji, niti njene resurse.

Rat za te resurse, vodi se danas na svakom pedlju zemaljske kugle, ali, to zlo koje je zadesilo Srbiju na Balkanu, nije moralo da se desi da su neke druge, mudre vlasti bile u poziciji da odlučuju o interesima svoje države. Međutim, režim Aleksandra Vučića se i ovde pokazao kao loš i najgori mogući, jer kod Kineza njegove dvostruke i višestruke igre ne prolaze.

Osetio je to ovaj diktator u toku dva dana (7 i 8 maj ove godine) boravka impresivne kineske političke i privredne delegacije u Beogradu.

Nije dugo trebalo da odluči, stao je na stranu Nemačke i Evropske unije odlukom koja će srušiti njegovu radikalsku kulu od karata. A, čeka ga kineski odgovor na to.

Ukoliko se Srbija masovno ne podigne i poništi 12 godina njegove kriminalne vladavine i njegovih "tekovina", ne može se nadati nikakvoj budućnosti ni u ovoj ni u narednim generacijama.

U sred evropsko-kineskog rata oko Litijuma, nemački stručnjaci koji traže načina da njihova država ne postrada kao Srbija kopanjem Rio Tinta po Podrinju i Mačvi, potvrdili su da će dalji razvoj ovakvih baterija ubrzo dovesti u bliskoj budućnosti do iscrpljivanja tog resursa (čija je procentualna zastupljenost u zemljinoj kori vrlo mala), te da će reciklaža komponenti Litijum-jonske baterije biti dugotrajan i neisplativ proces, uzgred i ekološki štetan.

Ukratko, eto najboljeg dokaza da je i kratkoročno i dugoročno gledano u pitanju nesaglediva šteta po državu, njene građane, životnu sredinu i budućnost narednih naraštaja.

Vlada Olafa Šolca ima čvrstu nameru da korisnog idiota na vlasti u Srbiji iskoristi za svoje kratkoročne ciljeve, dok nemački magazin Der Spiegel piše da njihovi stručnjaci uveliko rade na razvoju dostupnijih i bezbednijih alternativnih baterija (baziranih na prirodno zastupljenim elementima poput natrijuma, magnezijuma, aluminijuma, kalcijuma i cinka), koji je neophodan, kako bi se dugoročno obezbedila i alternativa za skladištenje električne energije proizvedene pomoću obnovljivih izvora.

Dakle, Nemačka treba Litijum u "prelaznom periodu", a ne trajno. Milijarde o kojima Aleksandar Vučić priča, već su potrošene. Novac koji je davao Rio Tinto za opstanak njegovog režima, tek će biti sabran, a nije manji od dve milijarde evra.

Besomučna "litijumska" propaganda Vučićevih televizija i biltena, nigde ni slučajno ne pominje da je i srpska nauka spremna da ponudi alternativu tom resursu, kako ne bi uništavali najbolje što ova zemlja ima, njenu prirodu, vode, šume i poljoprivredno zemljište.

Naime, sa ciljem da odgovori na ove izazove, jedan ozbiljan tim istraživača iz tri naučno-istraživačke institucije (sa Fakulteta za fizičku hemiju, Instituta tehničkih nauka i Instituta Nuklearnih nauka u Vinči), koristeći inovativne pristupe bazirane na fundamentalnom znanju iz fizičke hemije, pre svega elektrohemije, planira da razvija nove i isplative elektrodne materijale visokog kapaciteta, za njihovu primenu u kalcijum-magnezijum, ili, aluminijum-jonskim baterijama.

U tom smislu, bila bi, kako ovi naučnici tvrde, „rešena ključna pitanja koja se odnose na malu sposobnost skladištenja multivalentnih jona baterijske i kondenzatorske elektrode". Dugoročno gledano, projekat bi mogao da doprinese rešavanju jednog od najvažnijih pitanja, a to je zagađenje životne sredine.

Ali, prioritet srpskog diktatora Aleksandra Vučića je „brzi novac", još neka milijarda evra i dolara i još neka godina na vlasti uz visoko pokroviteljstvo licemerne i takođe kriminalizovane i korumpirane evropske političke elite.

Umesto da posluša glas naroda, sagleda posledice i pozove nauku da se izjasni, a narod izvede na referendum, on sebe stavlja u prvi plan kao jedinog i neprikosnovenog, čija reč je konačna čija su znanja nesaglediva.

Tako se i obratio naciji na dan 19. jula 2024. godine sledećim rečima: „Moj zadatak je da štitim interese Srbije. Ako mislite da postoji bilo ko u svetu ko može nešto više ili bolje da nam garantuje, ja ne mislim da postoji bilo ko u svetu ko je bolji od EU i Nemačke po tom pitanju".

Čudo, ali baš niko drugi u toj Evropi se nije našao "pametan" da stavi potpis na veleizdajnički Memorandum o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima! Niko, samo oni njegov režim. Čak ni Nemačka koja takođe ima značajne količine Litijuma ali ne želi da nagrđuje svoju državu, nego dobija na vremenu da njeni naučnici obave posao i proizvedu za nekoliko godina savršeno ekološki koristan resurs za iste potrebe.

I, kako sad izgleda, ukoliko nešto do tada ostane od Srbije, njeni građani će kupovati taj proizvod od Nemačke! Ono što javnost u Srbiji ne zna ili to za sad retko ko zna, to je da je A. Vučić dobio specijalnu "savetnicu" od strane vlade Olafa Šolca, i to državnu sekretarku u Ministarstvu privrede i klimatske akcije Francisku Brantner, koja je, da stvar bude ciničnija, poslanicu Zelenih u Bundestagu i koja važi za operativku koja je najupućenija za pitanja litijuma i ekologije. Pre više od pola godine, nemačka vlada je kritikovala izborni proces u Srbiji, a sada je najglasniji zagovornik kopanja litijuma i podržava srpske vlasti u projektu koji izaziva velika protivljenja.

Pa ta ista Franciska Brantner, bez imalo ustezanja izjavljuje: „Naravno da bih podržala takav isti projekat u Nemačkoj ako bi ga bilo". Franciska Bratner je inače prisustvovala činu potpisivanja dogovora o srpsko-nemačkoj saradnji „o mineralima".

„Nisam stručnjak, ne znam ni hiljaditi deo onoga što zna Franciska Brantner", govorio je Vučić iza leđa građana Srbije, oduševljen važnom gošćom koja je pomenula kako to (kopanje Litijuma) imaju i oni u Nemačkoj, ali je preskočila da kaže kako je u Saksoniji, na istoku Nemačke, nalazište litijuma na granici sa Češkom, zatvoreno, jer se insistira na najvišim ekološkim standardima i to tamo neće proći.

Ali, sa druge strane, Nemačka fanatično stremi iskopavanju Litijuma u Srbiji, jer im je cilj da smanje zavisnost od uvoza sirovina i prerada iz Kine. A, Kini je cilj da im taj posao u Srbiji preuzmu. Kolika je pomama za ovim poslom „daleko od kuće i što dalje", videlo se i po tome što je u nemačkoj i evropskoj delegaciji bilo više predstavnika dve velike auto-kompanije - Mercedes Benc i Stelantis, koji čine skoro četvrtinu ukupne prodaje automobila u Evropi.

Čim je pred kamerama potpisan Memorandum Srbije i EU o sirovinama, takozvana pisma o namerama svečano su parafirali i predstavnici najvećih automobilskih kompanija Stelantis i Mersedes Benc, ali detalji nisu poznati.

Vučićeva Srbija ima nameru da zatvori čitav krug, odnosno da samo deo Litijuma izvozi kao sirovinu, a da skoro 80 odsto prerađuje i pravi litijumske baterije ili delove za elektronske automobile.

Tome se uveliko raduje i Mate Rimac, hrvatski domoljub i tvorac globalne kompanije „Rimac" koja se visoko kotira na svetskom tržištu i ima veliku podršku vlade R. Hrvatske.

U tekstu magazina Fajnenšel Tajms (Financial Times) piše da je time Srbija ustvari obećala da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila i da će, kada razvije jedno od najvećih svetskih nalazišta tog metala, prednost imati evropske automobilske kompanije kao što su Mercedes, Stelantis i Folksvagen.

Radi se ovde o čak 17 odsto evropskih potreba, dovoljno da se napravi 1,1 milion električnih automobila.

„Rio Tinto je zamenio ljude ovde, promenili su projekat u smislu otpada i načina upravljanja otpadom, kao i upravljanja vodama, mislim da je to sve uspeh ekološkog pokreta", kaže nemačka ministarka Brantner, koja hrabri Vučića i Rio Tinto, navodno veruje u njihove plemenite ciljeve, pa dalje kaže za BBC: „Smatram da Rio Tinto i svi imaju interes da pokažu da se može rudariti sa manjim uticajem na životnu sredinu, te ovo može biti pokazatelj kako to funkcioniše. Plan Rio Tinta je sada pionirski poduhvat. Što se protesta naroda u Srbiji tiče, nije na meni da odlučim za njih!"

Gospođa Brantner odlično zna da se Rio Tinto nije suočavao sa otporom samo meštana u Srbiji, to se dešavalo širom sveta. Uništili su 46.000 godina staru aboridžinsku pećinu u Australiji, u Mozambiku sve čega su se dotakli, trajno su zagadili vode rudarenjem u Novoj Gvineji. Brantner odlično zna i za ove primere, ali se „nada da bi novi menadžment kompanije i na svetskom nivou mogao da promeni politike poslovanja", pa kaže: „Nema mnogo kompanija koje to mogu da rade i mislim da Rio Tinto ima ambiciozan plan ovde i da žele da ovo bude najbolji primer kako možete ekološki da rudarite litijum. Ako to mogu da dokažu, to su dobre vesti".

A, na pitanje može li Srbija da dobije neke garancije od Nemačke, osim primene evropskih standarda, hladno je odgovara da se može očekivati samo „nadziranje". Dakle, rekla je da je Aleksandar Vučić „masno slagao" javnost u Srbiji.

„Činjenica da je ovo evropski projekat pravi razliku, mi smo zainteresovani da ga držimo na oku i dobro je da i srpski i međunarodni naučnici budu uključeni kako bi se koristila evropska ekspertiza".

Predlaže ona i administrativnu saradnju, jer Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU može od Evropske komisije da zatraži savet u okviru pristupnih pregovora.

„Ne mogu da pričam u njihovo ime, ali pretpostavljam da bi bili spremni da podrže".

Nemačka ima nalazišta Litijuma, ali je za njegovo vađenje potrebna naprednija tehnologija. Tako tvrde. Nemačka nema naprednu tehnologiju a Srbija ima!?

Kad je reč o nalazištima u Nemačkoj, Litijum je i u zemlji i u geotermalnim izvorima i rastvorima, ali nikome ne pada na pamet da ga eksploatiše. Međutim, ne primeru Čilea, južnoameričke države koja je drugi najveći proizvođač Litijuma na svetu posle Australije, videlo se da vađenje ovog minerala iz vode pravi neviđenu štetu. I to znaju nemački stručnjaci.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je izborni proces u Srbiji u decembru 2023., a sedam meseci kasnije kancelar Olaf Šolc je stigao u Beograd, zajedno sa predstavnicima velikih kompanija i zvaničnika iz Brisela da ohrabri Vučića u uništavanju Srbije!

"To je deo procesa koji uključuje i EU, i važan je taj evropski kontekst, da evropski standardi budu deo projekta (Rio Tinta). Ali to ne znači da je kritika našeg ministarstva bila netačna", filozofski i ironično je zaključila ministarka Brantner.

Više od 330.000 ljudi potpisalo je do sada onlajn peticiju protiv otvaranja rudnika kompanije Rio Tinto. Niko ih ne čuje. Dok se masa ne približi Beogradu. Ministar policije I. Dačić obećava batine. Narod obećava žestoki otpor.