Su(lu)dovanje

Kako mafiju iz srpskog pravosuđa privesti pravdi i zakonu (297)

I po njih će uskoro doći

Organizovana kriminalna grupa hara Ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U Ministarstvu pravde i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruje kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima, i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela ...

Vladimir Molotok

Objavljeni izveštaji Evropske komisije o vladavini prava sasvim drugačije, od prethodnih, opisuje stanje u Srbiji: U Srbiji pravosuđe je "visoko politizovano", sloboda medija upitna, ograničenja u radu Skupštine... Dah zapadnog vetra se oseća...

Srbin uhapšen u Africi, vest je koja je objavljena 24. jula. Švercovao je kokain, navodi se u informaciji, vredan čak 12,5 miliona evra!

Portal Radio televizije Crne Gore (RTCG) podseća da je muškarac pod imenom Marko Ninić bio saslušavan u crnogorskoj policiji pre nekoliko godina zbog sumnje da je učestvovao u pucnjavi u kojoj je meta napada bio Marko Ljubiša Kan u Budvi, navodno blizak škaljarskom klanu. Čovek pod istim imenom, kako navode, 2017. godine je u Podgorici bio osuđen zbog šverca droge.

U međunarodnoj akciji "General", 14. jula po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, pripadnici Specijalnog odeljenja policije uhapsili su na teritoriji Crne Gore devet osoba, a krivične prijave su podnete protiv 19 lica zbog sumnje da su krijumčarili drogu.

"Po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT), Specijalno policijsko odeljenje (SPO) je lišilo slobode V.U., V.M.Č., M.B., N.U., V.D., D.R., P.M., M.P. i V. P., i protiv njih, kao i protiv R.Z., D.P., V.V., R.B., I.D. i L.D., koji su u bekstvu ili nisu dostižni državnim organima i M.B., D.M., V.L. i R.P., koji su na izdržavanju zatvorske kazne, podnelo krivičnu prijavu zbog postojanja osnova sumnje da su učinili krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga", saopšteno je iz SDT-a.

Navedeno je da je predmet krivične prijave delovanje kriminalne organizacije koju su organizovali osumnjičeni V.U. i R.Z., a čiji pripadnici su postali ostali osumnjičeni, u međunarodnim okvirima, u cilju vršenja krijumčarenja opojne droge kokain iz Južne Amerike u Evropu i Australiju, brodovima, u količini od 1.570 kg, u oktobru 2020. godine, koje je sprečeno od organa otkrivanja Kolumbije, i u količini od oko 900 kg, u junu 2021. godine, koje je sprečeno od organa otkrivanja Australije.

"Otkrivanje i obezbeđivanje dokaza o krivičnim delima i osumnjičenima i prikupljanje svih drugih obaveštenja i podataka koji mogu biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka sprovedeno je u višemesečnoj kontinuiranoj saradnji i kroz međusobnu razmenu informacija bezbedonosnih službi.

SDT navodi da je akcija na osnovu prethodne višemesečne saradnje - Specijalnog državnog tužilaštva i Specijalnog policijskog odeljenja sprovedena sa Agencijom Evropske unije za saradnju organa za sprovođenje zakona (EUROPOL), Federalnog istražnog biroa (FBI) i Uprave za suzbijanje narkotika (DEA) Sjedinjenih Američkih Država i Australijske federalne policije (AFP)".

Čišćenje Crne Gore od organizovanog kriminala, pokazalo je koliko je mafija snažna. I pored najveće tajnosti u sprovođenju, pod nadzorom američke agencije DEA i FBI-a, Europola i Australijske krim policije, ispred nosa su im utekla trojica visokorangiranih u toj opasnoj organizovanoj grupi. Znači, imali su saradnike ili u Specijalnom državnom tužilaštvu ili Specijalnom policijskom odeljenju, a možda i među sudijama Višeg suda u Podgorici, koji su odobrili pretres stanova i lokacija i potpisali naloge za privođenje.

Balkanske države su, pod okupacijom američke administracije, postale bastion za proizvodnju marihuane i sabirni centar za distribuciju heroina, kokaina i sintetičkih droga, koje su transportovane za centralnu Evropu.

Glavni svetski narko bos, američki milijarder Džordž Soroš, digao je ruke od Balkana. On je parama američke vladine organizacije USAID ''reformisao'' srpsko pravosuđe po meri svojih interesa, kao i pravosudni sistem balkanskih država.

Europol je, u saradnji sa kriminalističkim policijama evropskih država, Evropske komisije za finansijske istrage i Evropskog javnog tužilaštva, predao pre više od dva meseca vrhovnog državnom tužiocu Srbije Zagorki Dolovac više od 40 optužnica za srpske državljane, za najteža krivična dela. Umesto da ih odmah preda Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, ova nakazna žena je sve to stavila u svoju fijoku.

Nakon naglog pada uticaja američkog odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena i duboke države, uspravile su se američke obaveštajne službe, poput DEA, FBI-a, Agencije za sprečavanje pranja novca, koje za sada, opreza radi, procesuiranje balkanskih zločinaca, prepuštaju evropskim sudovima.

Uhapšeni u Crnoj Gori pokazuju spremnost da sarađuju sa istražiteljima. I pripadnici škaljarskog i kavačkog klana razotkrivaju svoje kolege iz Beograda i njihove aktivnosti.

Srbija je ostala bastion za sve kriminalne i zločinačke aktivnosti.

Vučićev kartel raspolaže milijardama kojima kupuje naklonost obaveštajne zajednice u Evropi, političke elite, poslanika, evropskih ministara.

Ipak, krug se oko njih sužava. Podmićivanje nemačkog kancelara Olafa Šolca, preko poslanika Bundestaga, bivšeg fudbalskog menadžera, zaprepastilo je nemačku i svetsku javnost. Kancelar Šolc je pod ozbiljnom istragom u Nemačkoj, zbog pronevera nekoliko desetina miliona evra, na mestu gradonačelnika Hamburga. Njegova podrška kartelu Aleksandra Vučića, plaćena preko fudbalskog menadžera, dovela ga je u nemoguć položaj.

U Evropskom parlamentu danas su desetine poslanika, koji su spremni da objave detaljne informacije o kriminalima Urusle fon Der Lajen, Olafa Šolca, evropskih komesara i poslanika... Već evropski poslanici opisuju javno pljačke gospođe Ursule, Olafa Šolca i njihovih saradnika.

Europol i službenici FBI-a, DEA i drugih obaveštajnih služi, dozvoljavaju ''curenje'' podatka iz istrage Evropksog javnog tužilaštva i Europola.

Samo je bečka policija, prošle godine, sačinila 11.000 dosijea građana Srbije i Crne Gore i njihovih kriminalnih aktivnosti.

Pomoć evropskoj policiji pružaju i narko karteli iz Evrope. Oni se isključivo bave trgovinom narkotika, ali ne ubistvima, trgovinom ljudima i političkim zločinima. Srpski karteli, pod zaštitom države, bave se ubistvima u svojoj državi, političkim nasiljem, što evropske kartele ne zanima. Oni, preko svojih advokata, nude i finansijske usluge i u informacijama, u razotkrivanju učinka srpskih kartela i njihovih zaštitnika u evropskim političkim elitama.

Manja grupa tih evropskih nasilnika pružanje zaštite Vučićevom kartelu i zločinima pravda, navodnim njegovim podrškama evropskim interesima u borbi protiv Rusije. A to čine isključivo radi novca koji dobijaju iz Beograda, od pljačke građana Srbije.

Pre nekoliko dana kancelar Šolc je izrazio svoje oduševljenje kandidaturom Kamale Haris za predsednika SAD-e, koja će spasiti, kako je rekao, svet. Jer, u suprotnom kancelara Šolca čeka doživotna robija zbog korupcije i aktivnosti kojima je dugoročno, u saradnji sa dubokom državom SAD-a, bacio Nemačku na kolena.

Posle olimpijskih igara u Francuskoj, Evropu očekuje veliko čišćenje. Republikanci u SAD već imaju strategiju i planove obnove američkog društva i institucija, a kandidat za potpredsednika Donalda Trampa je učen čovek, koji je u svojim knjigama, najavio na koji način njegova država može da stane na noge.

Sa predsednikom Bajdenom sa scene će otići njegovi finansijeri Soroš, Rtošildovi, Rokfeleri, Bil Gejts i oni iz Duboke države, koje očekuje najteža kazna. Pogotovu farmako mafiju, ako ministar zdravlja u Trampovoj Administraciji postane Robert F. Kenedi, koji u feljtonu koji objavljujemo, opisuje zločine farmako mafije koja je radila na uništenju ljudske rase.

I dok su još uljuljkani svojom moći, da mogu da rade šta im je volja, sve dok rasprodaju resurse Srbije i podmićuju ološ poput Makrona, Ursule fon Der Lajen, Šolca, Dejvida Mekalistera, rešenje konačnog pitanja Vučićevog kartela može da dođe sa druge strane. U obračunu kartela takve organizacije i moći, lako se i strada.Kao i njihovi zaštitnici. Onda sledbenici brzo budu privedeni zakonu.

Srpsko tužilaštvo, sudovi, policija, još su dezorijentisani. Ali, u takvim okolnostima brzo se uspostavi ''borbeni duh'' delilaca pravde, među kojima je dosta i onih, koji bi taj posao želeli da pošteno obavljaju.

Jesen je tako blizu. A za njima nema ko da zažali.Njihova pesma je davno ispevana - Jesen stiže, svud se bere grožđe, a na nama okovano gvožđe.

1

Evropska komisija menja retoriku

Evropska komisija objavila je peti put godišnje izveštaje o vladavini prava u državama članicama, a prvi put ocenjivano je i stanje u tom domenu u četiri kandidata za članstvo sa Zapadnog Balkana - u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji. Kako se navodi u dokumentu, u Srbiji se poslednjih nekoliko godina sprovode "suštinske reforme" pravosudnog sistema, ali pravosuđe ostaje pod velikim uticajem politike, dok je sloboda medija upitna, a postoje i ograničenja u radu Narodne skupštine.

U izveštajima EK o vladavini prava ista metodologija primenjena je i za četiri zemlje Zapadnog Balkana koje su najdalje odmakle u procesu pristupanja EU i za države koje su već deo Unije. Podsetimo, da će EK ubuduće objavljivati izveštaje o vladavini prava i o zemljama kandidatima javno je poručila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u godišnjem govoru o stanju Unije, septembra 2023. Kako je objasnila, to će biti učinjeno kako bi kandidati brže napredovali ka članstvu.

Izveštaji obuhvataju takozvana "četiri stuba": nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole.

Predstavljajući izveštaje, Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije za vrednosti i transparenost, poručila je da vladavina prava predstavlja lepak za demokratije i za zaštitu prava.

"Bez vladavine prava naše demokratije i ekonomije bi bile u rasulu. Pet godina smo osmišljavali alate za vladavinu prava u skladu sa našim zajedničkim vrednostima i danas smo mnogo bolje opremljeni da se suočimo sa izazovima... Ovogodišnji izveštaj pokazuje da su države članice unapredile i ojačale vladavinu prava, ne samo sprovođenjem preporuka Komisije. Nažalost, postoji zabrinutost u nekoliko država članica u različitim kategorijama", izjavila je Vera Jurova.

Govoreći na istu temu, komesar EU za pravdu Didije Rajnders ocenio je da ovi izveštaji treba da posluže kao temelj za dalje reforme.

"Pet godina nakon prvog Izveštaja o vladavini prava, bolje smo opremljeni da otkrijemo, sprečimo i odgovorimo na nove izazove vladavine prava. Videli smo da dijalog može pomoći da se napravi važan napredak. I upravo zbog toga ovaj izveštaj služi i nastaviće da služi kao referenca za pokretanje debata na nacionalnom nivou i pomoć u pokretanju nacionalnih reformskih agendi. Kao što današnji nalazi podvlače, iako ima pozitivnih pomaka, još uvek ima prostora za poboljšanje. Jačanje vladavine prava je kontinuiran rad za sve države članice i zemlje u procesu proširenja", rekao je Didije Rajnders.

Sudovi i tužilaštvo nisu nezavisni, iako to garantuje Ustav

Kada je reč o izveštaju o Srbiji, EK konstatuje da sudovi i tužilaštva ostaju pod visokim političkim uticajem, iako je nezavisnost pravosuđa zagarantovana Ustavom. Kako se objašnjava, poslednjih godina sprovedeni su koraci da bi se smanjio prostor za politički uticaj na pravosuđe, ali takvi napori u praksi tek treba da budu vidljivi. U dokumentu se ističe da samo 36 odsto građana Srbije veruje da je pravosudni sistem nezavisan.

Srbiji je, takođe, zamereno što i dalje nema jedinstveni i centralizovani sistem upravljanja sudskim postupcima, koji bi povezivao slučajeve između sudova i tužilaca. U tom kontekstu, naglašava se da "trenutno nisu sva tužilaštva i sudovi obuhvaćeni jedinstvenim sistemom upravljanja slučajevima, a različiti sistemi nisu kompatibilni".

Strategija za borbu protiv korupcije "na čekanju"

Evropska komisija navodi da pravni stručnjaci i poslovna zajednica upozoravaju da je stopa korupcije u Srbiji i dalje visoka, te prenosi da je prema godišnjem izveštaju međunarodne organizaije Transparensi Internešenel Srbija dobila ocenu 36 na skali od nula (izuzetno korumpirana zemlja) do sto (zemlja bez korupcije), pa se nalazi na 104. mestu od 180 zemalja na globalnoj listi.

Takođe, konstatuje se da u Srbiji postoji pravni okvir za borbu protiv korupcije, ali da su u praksi vidljivi nedostaci, uključujući činjenicu da u Tužilaštvu za organizovani kriminal nema dovoljno osoblja, kao i da postoji opasnost od politički motivisanog mešanja u istrage o korupciji na visokom nivou.

Istovremeno, napominje se da Srbija još nije usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period 2023-2028, niti Akcioni plan. Kao jedna od oblasti u kojoj postoji veliki rizik od korupcije navode se javne nabavke. Takođe, ukazuje se na slabosti nadzora nad finansiranjem političkih stranaka i kampanja.

REM ne ispunjava svoj mandat, nema pluralizma medija, zabrinutost za bezbednost novinara

EK smatra da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat, odnosno da ne zagovara pluralizam medija i poštovanje profesionalnih standarda, te da postoje ozbiljne zabrinutosti za nezavisnost REM-a. Takođe, izražava se zabrinutost za politički i ekonomski uticaj na medije u Srbiji, a predlaže se i primena novih mera kako bi vlasnička struktura u medijima postala transparentnija.

U izveštaju se ocenjuje i da institucije i funkcioneri često odbijaju da obelodane informacije od javnog značaja ili da odgovore na pitanja novinara, te da bezbednost novinara ostaje "izvor zabrinutosti", budući da su sve veći pritisci na njih što se čini i zloupotrebom podnošenja sudskih tužbi i pokretanjem "prljavih kampanja" protiv predstavnika medija.

Vera Jurova je izjavila u Briselu za N1 da je upoznata sa poslednjom video kampanjom koja se vodila protiv nezavisnih novinara u Srbiji i istakla je da EK i njen kabinet najoštrije osuđuju takve napade.

"Evropska unija osuđuje bilo kakve napade i pretnje novinarima....Situacija u kojoj političari označavaju novinare kao državne neprijatelje uvek vodi ka povećanom intenzitetu pretnji i napada na novinare onlaj, a nekada se preliva u realno nasilje", kazala je potpredsednica EK.

Narodna skupština ne nadzire izvršnu vlast, civilno društvo je u nepovoljnom položaju.

EK ukazuje da je Srbija po uređenju parlamentarna demokratija, ali da postoje ograničenja u radu Narodne skupštine. Kako se ističe, parlament ne sprovodi sve svoje funkcije, uključujući nazdor izvršne vlasti, jer je ograničen "pitanjima delotvornosti, autonomije i transparentnosti". Istovremeno, napominje se da je nisko poverenje javnosti u rad Narodne skupštine, što, između ostalog, predstavlja posledicu održavanja čestih prevremenih izbora.

U izveštaju se preporučuje Srbiji da osnaži javne diskusije, te ulogu nezavisnih tela. Kada je reč o civilnom društvu, konstatuje se da su nepovoljni uslovi za njegovo delovanje.

Jovana Spremo: Lopta je kod Evropske unije u pogledu toga kako će iskoristiti ove nalaze.

Komentarišući najnovije ocene Evropske komisije o našoj državi, Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU, kaže za European Western Balkans da ovaj prvi Izveštaj o vladavini prava u Srbiji donosi nešto drugačiji i precizniji ton i ocene.

"Naime, iako prati stanje u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava i sloboda, dakle sve ono što je sadržano u delu godišnjeg izveštaja o napretku EK u delu Poglavlje 23, on sadrži i četvrtu komponentu, koja daje uvid u funkcionisanje institucija koje treba da budu stubovi vladavine prava, poput Narodne skupštine, Ustavnog suda, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i ukazuje da je tu situacija kritična", objašnjava Jovana Spremo.

Naša sagovornica ukazuje da Izveštaj u velikoj meri ponavlja ocene koje su date u prethodnom EK izveštaju o napretku iz novembra 2023, ali se oslanja i na informacije koje su dobijene od širokog spektra aktera sa kojima su se sastali prilikom posete, uključujući institucije, sudove, tela, medije i organizacije civilnog društva.

"Takođe, daju se jasne ocene stanja u određenim pod-oblastima, pa tako možemo pročitati da su "politički pritisci na pravosuđe i tužioce visoki, sa malo ili bez reakcija od strane Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Vlade ili Narodne skupštine" uz izostanak reagovanja nadležnih tela, da "postoji rizik političkog uplitanja u istrage i procesuiranje visoke korupcije" pominjući slučaj EPS sa kojeg su "skinute" tužiteljke u sred istrage, da "Narodna skupština nije u mogućnosti da sprovodi svoje nadzorne funkcije" zbog prevelikog uticaja izvršne vlasti. Međutim, nisam sigurna da li još jedno izveštavanje, ma koliko oštrije bilo, može da utiče na promenu stanja u ovoj oblasti u Srbiji, pre svega jer do sada nismo videli previše insistiranja na istim od strane EU ili njenih članica, odnosno da se vladavina prava nikad ne ističe u prvi plan u odnosu na ekonomske interese ili pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom", smatra Spremo.

Jovana Spremo zaključuje da je lopta kod Evropske unije u pogledu toga kako će iskoristiti ove nalaze, "pošto je jasno da ih vlast u Srbiji neće komunicirati sa građanima, niti će se njima podrobnije baviti".