Naučni, politički i medijski autoriteti preporučuju knjigu Roberta F. Kenedije Jr kao „razornu optužnicu protiv Faučija i Gejtsa, koji su „žrtvovali zdravlje svih ljudi na svetu radi svog profita". Poslednji aktivni predstavnik američke političke dinastije Kenedi je opisao „Rokfelerovo nasleđe", koje su Fauči i Gejts iskorisili da Americi nametnu kurs toksičnih ali profitabilnih lekova i stvore „zlatnu groznicu za vakcinama". Realizaciju tog projekta, koji za cilj ima sprovođenje obavezne vakcinacije svake osobe na plante, podržali su mnogi politički lideri, državni funkcioneri, intelektualci, javne ličnosti i uticajni mediji.
„Dr Jozef Gebels je napisao da jednom izgovorena laž ostaje laž, ali laž izgovorena hiljadu puta postaje istina. Za čovečanstvo je tragično što postoji mnogo, mnogo laži koje plasiraju Fauči i njegovi poslušnici. Robert Kenedi razotkriva decenije laži", rekao je nobelovac Luk Montanj o ovoj knjizi, dok je Taker Karlson istakao: „Bobi Kenedi je jedan od najgrabrijih i beskompromisno naiskrenijih ljudi koje sam ikada sreo. Jednog dana će dobiti zasluge za to. U međuvremenu, pročitajte njegovu knjigu."
Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka objaviti delove Kenedijeve knjige „Pravi Entoni Fauči: Bil Gejts, Big Farma i globalni rat protiv demokratije i javnog zdravlja", po kojoj je snimljen istoimeni četvoročasovni dokumentarni film.
Robert F. Kenedi
Doktor Entoni Fauči je na katastrofalan način rukovodio "odbranom" od pandemije Kovida 19. Ko god je pretpostavio da birokrate iz državnih zdravstvenih institucija rade u interesu građana, uverio se da nije tako. Po svim parametrima, dr Fauči je izazvao kataklizmičnu propast javnog zdravlja i to ne samo u okolnostima pandemije korona virusa.
"Faučijeva generacija", rođena posle 1984. godine, kada je on preuzeo glavnu ulogu u državnoj agenciji NIAID, postala je najbolesnija generacija u američkoj istoriji. Zahvaljujući njemu i njegovim projektima ( Big Ag-u, Big Food-u i spornim proizvodima farmaceutske industrije), američka nacija je danas najbolesnija na svetu. Američka deca se dave u toksičnoj supi pesticida, kukuruznog sirupa i prerađene hrane. Ta deca služe i kao jastučići za igle za 69 obaveznih doza vakcina do 18. godine, a nijedna od njih nije ispravno testirana i potpuno bezbedna.
Kada je dr Fauči preuzeo dužnost, Amerika je bila rangirana među najzdravije populacije na svetu. U studiji Commonwealth Fund-a iz avgusta 2021. godine američki zdravstveni sistem je ocenjen kao najgori na svetu, sa najvećom stopom smrtnosti novorođenčadi i najnižim očekivanim životnim vekom.
- Da je zdravstvena zaštita olimpijski sport, SAD se možda ne bi kvalifikovale u konkurenciji drugih razvijenih država - rekao je glavni autor te studije Erik Šnajder, viši potpredsednik za politiku i istraživanja u Commonwealth Fund-u.
Nakon Drugog svetskog rata očekivani životni vek u SAD svake decenije je rastao za pet indeksnih poena, što je dovelo do toga da Amerikanci postanu najdugovečniji ljudi u razvijenom svetu. Ali, otkad je Toni Fauči, devedesetih godina prošlog veka, sproveo široku faramaceutsku i hemijsku revoluciju, došlo je do dramatičnih promena. Smanjenje očekivanog životnog veka povećalo je jaz između mladih Amerikanaca i njihovih vršnjaka iz ostatka sveta za skoro pet godina, a američka deca su izgubila sedam stepeni koeficijenta inteligencije od 2000. godine do danas.
Pre nego što je dr Fauči preuzeo vođstvo u NIAID-u, u opasnosti od alergijskih, autoimunih i hroničnih bolesti nalazilo se 12,8 odsto američke dece. Od tada, procenat ugrožene dece se popeo na 54 odsto. Samo pet godina od Faučijevog dolaska na čelo NIAID-a došlo je do eksplozije alergijskih bolesti kao što su astma, ekcemi, rinitis i anafilaksa, pa i alergije na razne sastojke u hrani. Pojavile su se autoimune bolesti kao što su juvenilni dijabetes, reumatoidni artritis, Gravesova i Kronova bolest, koje su bile praktično nepoznate pre 1984, a pod nadzorom dr Faučija su dobile razmere epidemije.
Pre nego što se dr Fauči uključio u rad NIAID-a, autizam je dijagnostifikovan samo kod jednog od 10.000 dece, a danas je ta razmera katastrofalna: od 10.000 dece čak 34 imaju autizam. Neurološke bolesti poput ADD/ADHD-a, poremećaji govora i spavanja, narkolepsija, tikovi na licu i Turetov sindrom postali su uobičajeni kod američke dece. Od dijabetesa i gojaznosti do kraja ove decenije biće ugroženo oko 85 odsto Amerikanaca.
Uticaj ovih epidemija na zdravlje uglavnom mlade populacije pomračiće čak i najteže posledice, koje je na javno zdravlje izazvao Kovid 19.
Šta je uzrok ove kataklizme?
Pošto geni ne izazivaju epidemije, uzroci moraju da budu toksini. Mnoge od ovih bolesti dobile su epidemijske razmere krajem osamdesetih godina, nakon što su državne agencije oslobodile od odgovornosti fabrike za proizvodnju vakcina, a time su im omogućile da uvode nove vakcine. U deklaracijama tih 69 obaveznih doza vakcina navedeno je oko 170 bolesti, koje mogu da se pojave kao kontraindikacije.
Dakle, vakcine su potencijalni krivac, ali ne i jedini. Kao mogući krivci ili saučesnici iznenadnih epidemija koje su zahvatile sve demografske kategorije od 1989. godine, mogu da budu prerađena hrana, mobilni telefoni, EMF radijacija, hlorprifosa, neonikotinoidnih pesticidi...
Američki Kongres je zadužio dr Faučija da prati etiologije ovih bolesti kroz epidemiološka istraživanja, opservacione i druge studije. Ali Toni Fauči je pokazao malo interesovanja za kontrolu javnog zdravlja. Izostala je ozbiljna istraga, koja je trebalo da otkrije izvore epidemija hroničnih boleti, jer bi morala da uključi farmaceutske, hemijske i poljoprivredne kompanije iza kojih stoji Faučijev stari poslovni partner Bil Gejts. Kao što ćemo videti, za Faučijevu dugovečnost na vodećim funkcijama zaslužna je njegova sposobnost da abolira trgovce pilulama, prahovima, napicima, otrovima, pesticidima, vakcinama i zagađivačima.
Krivaca za krizu ima mnogo, ali pošteno je smatrati da je odgovoran dr Fauči. On je formirao netransparentan sistem i veliku budžetsku diskreciju, autokratski je upravljao državnim zdravstvenim agencijama, nametnuo je moralnu fleskibilnost i nasilnički govor. Toni Fauči ima više moći od bilo kojeg drugog pojedinca, ali umesto da usmeri javnu energiju ka rešenjima, on je namerno i sistematski koristio svoj zapanjujući uticaj na federalne naučne institucije, medicinske škole i časopise, kao i na karijere pojedinih naučnika da bi ometao istraživanja koja bi mogla da dovedu do pravih odgovora i rešenja.
Dok su neki republikanci oprezno obuzdavali moć, koju je akumulirao dr Fauči, očarane demokrate su zatvarali oči pred osuđujućim dokazima njegove katastrofalne politike u vreme pandemije Kovida 19.
Kao zagovornik javnog zdravstva, snažne nauke i nezavisnosti regulatorne agencije, bez korupcije i finansijskih zapleta sa farmaceutskom industrijom, dugi niz godina borio sam se protiv dr. Faučija. Lično ga poznajem, a moj utisak o njemu se veoma razlikuje od stavova mojih kolega demokrata. Kad sam ga prvi put sreo, dr Fauči je bio uglađen, skroman, ozbiljan i simpatičan. Vremenom, on se pretvorio u televizijsku zvezdu, koja dominira mučnim konferencijama za medije Bele kuće na temu Kovida.
Doktor Fauči je igrao istorijsku ulogu u "lovu na agencije", tj. u korporativnoj zapleni američkih agencija za javno zdravlje od strane farmaceutske industrije. Nažalost, Faučijev neuspeh u ostvarivanju proklamovanih ciljeva za zaštitu javnog zdravlja tokom pandemije Kovida nisu slučajne greške, već su logična posledica u skladu sa ponavljanjem obrasca žrtvovanja javnog zdravlja i bezbednosti na oltaru farmaceutskih kompanija, zainteresovanih samo za proizvodnju profita i ostvarenje sopstvenih interesa. On je dosledno davao prioritet farmaceutskoj industriji profita u odnsu na javno zdravlje. Rutinski je falsifikovao nauku, obmanjivao javnost i lekare i lagao o bezbednosti i efikasnosti. Faučijeva nedela, koja su detaljno opisana u ovoj knjizi, uključuju zločine nad stotinama hiljada crnačke i latinoameričke siročadi, koju je podvrgavao surovim i smrtonosnim medicinskim eksperimentima. Fauči je imao ulogu, zajedno sa Bilom Gejtsom, u transformaciji stotina hiljada Afrikanaca u laboratorijske pacove za jeftina klinička ispitivanja opasnih eksperimentalnih lekova koji će, kada budu odobreni, ostati van finansijskog domašaja većine Afrikanaca. Fauči i Gejts su gurnuli afrički kontinent na smetlište za opasne i neefikasne lekove, kojima je istekao rok ili čija proizvodnja je obustavljena u SAD i Evropi iz bezbednosnih razloga.
Faučijeva čudna fasinacija tzv. eksperimentima "povećanja funkcije", koji su vršeni sa ciljem da se proizvede pandemijska superbakterija, dovela je do pokretanja globalne zaraze. Dve decenije je sprovođena strategija promovisanja lažnih pandemija kao šeme za promovisanje novih vakcina, lekova i farmaceutskih profita. Fauči je skrivao informacije o široko rasprostranjenim kontaminacijama u krvi i vakcinama i sprovodio destruktivnu osvetu naučnicima, koji osporavaju farmaceutsku paradigmu koja promoviše manje efikasne, ali isplativije lekove. Hladnokrvno fokusiran na profit industrije omogućio je upotrebu lekova kojima je istekla dozvola.
Sve njegove strategije tokom Kovida svodile su se na falsifikovanje nauke i plasman opasnih i neefikasnih lekova na tržište, kao i na suzbijanje i sabotiranje konkurentskih proizvoda, koji imaju niže profitne marže čak i po cenu produžetka pandemije i gubitka hiljada života.
Sve to dokazuje da se Toni Fauči ne bavi javnim zdravstvom. On je biznismen, koji je koristio funkciju u državnoj agenciji da bi povećao profit farmaceutskih kompanija svojih poslovnih partnera i proširio domet uticaja koji ga je učinio najmoćnijim despotskim doktorom u ljudskoj istoriji.
Napisao sam ovu knjigu tako da Amerikanci - i demokrate i republikanci - mogu razumeti Faučijevu pogubnu ulogu u dopuštanju farmuceutskih kompanija da dominiraju našom vladom i potkopavaju našu demokratiju. Doktor Fauči je imao ključnu ulogu u aktuelnom državnom udaru protiv demokratije.
Faučijeva strategija upravljanja pandemijom Kovida 19 bila je suzbijanje širenja virusa obaveznim maskama, socijalnim distanciranjem, karantinom za zdrave ljude, oboleli od Kovida 19 upućivani su kući bez ikakvog tretmana sve dok ih teškoće sa disanjem nisu vratile u bolnicu da se podvrgnu intravenskoj primeni remdesivera i ventilaciji. Ovaj pristup borbi protiv zarazne bolesti nije bio presedan u javnom zdravstvu i imao je anemičnu naučnu podršku. Predvidljivo, bio je krajnje neefikasan. Amerika je imala najviše preminulih u svetu.
Protiv Kovida su bili dostupni jeftini i bezbedni lekovi, koji bi sprečili stotine hiljada hospitalizacija i spasili toliko života, samo da smo ih koristili. Ali, dr Fauči i dr Galo, kao i njihovi saradnici iz farmaceutske industrije namerno su zabranili tretmane takvim lekovima kako bi naterali Ameriku da čeka spas od njihovih novih vakcina vrednih više milijardi dolara. Groteskno osmišljena strategija, bez utemeljenja u nauci, vezana samo za njihov finansijski interes, prouzrokovala je stotine hiljada nepotrebnih smrti.
Zvanični predstavnici vlade i njenih agencija ponudili su anemična opravdanja postupaka dr Faučija, ali bez naučnih opravdanja obaveznog nošenja maski, karantina i socijalnog distanciranja. Zdrav razum i ozbiljni naučni dokazi sugerišu da su sve te strategije, uključujući i gašenje globalne ekonomije, izazvale mnogo više smrtnih slučajeva i teških oštećenja.
Fauči je bio svestan da su njegovi dektreti o nošenju maski suprotni nauci. U julu 2020, nakon promene kursa, dr Fauči je rekao za časopis InStile da je njegovo ranije negiranje efikasnosti maski bilo ispravno "u kontekstu vremena u kome je to rekao". Visoki funkcioneri regulatornih zdravstvenih agencija su ukazali da on iskrenu veruje da obične maske imaju malu ili nikakvu efikasnot u borbi protiv virusne infekcije. To otkrivaju i Faučijevi privatni mejlovi.
Na primer, 5. februara 2020, savetovao je svog bivšeg šefa, predsednika Baraka Obamu, da ne nosi zaštitnu masku. Obami je dao objašnjenje, koje je ponovio u intervjuu za USA Touday: "Maska je mnogo prikladnija za nekoga ko je zaražen, na taj način više može da pomogne u sprečavanju da on zarazi druge ljude, nego da vas zaštiti od infekcije. Ako pogledate maske koje se kupuju u apoteci, one su toliko propusne da zaista ne mogu da učine mnogo da vas zaštite."
Recenzirana naučna istraživanja uporno su odbijala da podrže dekret obaveznom nošenju maski zdravih ljudi kao efikasne prepreke širenju virusa. Sveobuhvatna studija iz decembra 2020. zaključila je da nošenje maski može da spreči asimptomatski prenos Kovida 19, koji je izuzetno redak. Štaviše, čak 52 studije (sve su dostupne na internet stranici državne agencije NIH) otkrivaju da nošenje običnih maski, svih ispod nivoa N95, ne smanjuju stopu infekcije. U više od 25 studija ocenjeno je da su maske doprinele nastanku ili razvoju određenih zdravstvenih problema, uključujući i respiratorne.
Možda je dr Fauči shvatio da maskiranje nije efikasno protiv zaraze, ali da izaziva moćne psihološke efekte. Maske su postale simbol, kojim su mnogi pojedinci pokazivali javno poštovanje drakonskih naredbi dr Faučija. Posle preporuke da nošenje maski nije obavezno, došlo je do velike političke polarizacije, pa su one postale važne plemenske oznake. Maske su nosili oni koji su prigrlili dr Faučija kako bi iskazali poslušnost nezasluženom autoritetu i vlastito slepilo. Maskiranje je, pojačavajući strah u javnosti, pomoglo da se nekritički prihvati vakcinacija. Ko god nije nosio masku predstavljen je kao potencijalno opasna i virusom zaražena pretnja. Povećanjem društvene izolacije i podelama na razne frakcije ometan je politički otpor.
Uticaj maskiranja na psihičko stanje američke nacije podsetio me na suptilni doprinos "vežbi za spasavanje", koje su, u mojoj mladosti, održavale i učvršćivale militarističku ideologiju Hladnog rata. Te uzaludne vežbe su pojačale ono što je moj ujak Robert Meknamara, sekretar za odbranu Džona F. Kenedija, nazvao "masovnom nacionalnom psihozom". Amerikanci su, u to vreme, stalno držani u strahu od nuklearnog rata punih razmera, ali i mogućnosti preživljavanja uz pomoć vežbi i ulaganja u odbrambene sisteme. Vlada i mandarini vojne industrije su promovisali tu pogubnu strategiju, kojom je namerno širena masovna psihoza. Na kraju, ta apsurdna priča donela im je profit od nekoliko stotina milijardi dolara.
Strategija socijalnog distanciranja takođe je počivala na sumnjivoj naučnoj osnovi. Skot Gotlib, bivši komesar Uprave za hranu i lekove (FDA), u septembru 2021. priznao je da je "pravilno distanciranje od dva metra", koje su dr Fauči i njegove kolege iz HHC-a nametnuli Amerikancima bilo "proizvoljno", bez podrške nauke.
Konačno, zatvaranje zdravih izazvalo je pravu katastrofu. I zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije su bili svesni u šta se upuštaju. Dejvid Nabaro, jedan od direktora u toj instituciji, 8. oktobra 2020. godine je rekao: "Mi u SZO ne zagovaramo karantin kao primarno sredstvo kontrole ovog virusa. Možda ćemo na taj način do sledeće godine udvostručiti siromaštvo u svetu. Imaćemo barem dva puta više pothranjene dece, koja ne dobijaju obroke u školi, a njihovi roditelji, usled nezaposlenosti i smanjenih prihoda, nisu u mogućnosti da im priušte redovnu i kvalitetnu ishranu. Ovo je strašna, užasna globalna katastrofa i apelujemo na svetske lidere da prestanu da koriste zaključavanje kao primarni metod kontrole pandemije."
Doktor Fauči i drugi zvaničnici nisu se bavili procenama koliko štete, pa i smrnih slučajeva, može da izazove zaključavanje zdravih ljudi. Naknadne studije su sugerisale da taj metod borbe protiv virusa nije imao uticaja na smanjenje stope invekcije. Nema bitne razlike u infekcijama Kovida i smrtnih posledica između država i regija koje su sprovodile politiku karantina i onih koji to nisu radile.
Posle "plemenitih laži" o ulozi zaštitnih maski, dr Fauči je sprovodio manipulativnu obmanu i kroz strategiju obaveznog vakcinisanja, koje je predstavio kao potrebu da se osigura "imunitet stada". Ni to nije zasnovano na nauci, nego na istraživanju javnog mnjenja. Propagandom kroz medije, u saradnji sa političarima i zvaničnicima zdravstvenih organizacija, Fauči je nametnuo uverenje da vakcine donose spas od Kovida 19. On je zastupao stav da prirodni imunitet nije doprineo zaštiti stanovništva, ali da će se to promeniti posle porasta stope inficiranih. Bez dovoljno naučnih dokaza formirana je strategija koja je podržavala vakcinaciju čak i prethodno zaraženih ljudi, što je bilo potpuno nepotrebno i opasno.
Prilikom saslušanja pred Odborom za zdravstvo Kongresa, 9. septembra 2021. godine, dr Fauči je priznao da ne može da navede nikakvo naučno opravdanje za ovu politiku. Zalaganje da se vakcinišu i školska deca, dr Fauči je pravdao podsećanjem na ospice, koje je on dobio dok je bio u osnovnoj školi, kao i vakcine protiv zauški. I to je slagao. Te vakcine nisu bile dostupne pre 1963. i 1967. godine, a dr Fauči je pohađao osnovnu školu 1940-ih godina. Faučijevo krivokletstvo o maskama, boginjama, zaušnjacima, imunitetu stada i prirodnom imunitetu svedoči o njegovoj zastrašujućoj spremnosti da manipuliše činjenicama u interesu političke agende.
Ako je pandemija Kovida 19 otkrila bilo šta, to je da su zvaničnici iz institucija koje bi trebalo da brinu o javnom zdravlju zasnovali mnoge svoje katastrofalne direktive na proizvoljnim procenama, a ne na nauci. Takvim postupcima posejali su konfuziju i izazvali podele i polarizaciju među medicinskim stručnjacima.
Nemilosrdna manipulacija podacima vrhunac je dostigla kršenjem propisa u vreme nametanja obavezne vakcinacije. Kvalitetni i transparentni podaci, jasno dokumentovani, blagovremeno su predstavljeni i javno dostupni. Izneta je sveobuhvatna kritika procene ponašanja patogena, posebno u odnosu na ranjive populacije, kao i brzo merenje efikasnosti intervencija, mobilisanje medicinske zajednice oko najsavremnijih načina upravljanja bolestima... Ipak, zvaničnici su odluke donosili na osnovu šokantno niskog kvaliteta podataka o Kovidu 19, pa su se služili nadrilekarstvom, obmanama i očiglednim pervezijama koje bi skandalizovale, vređale i ponizile predhodnu generaciju američkih zvaničnika iz agencija za zaštitu javnog zdravlja.
Prečesto je dr Fauči bio u centru sistemskih obmana. "Greške" su uvek išle u istom pravcu - naduvavale su rizike od korona virusa i, istovremeno, efikasnost vakcina. Takvim postupcima podsticao se stah od Kovida i stvaralo netačno uverenje da spas donose samo vakcine. Izgovore za svoje "greške", dr Fauči je tražio u nevakcinisanim ljudima, koje je okrivio da šire virus.
Na početku, dr Fauči je koristio neprecizan model projekcije posledica pandemije, koji je kreirao Nil Ferguson sa londonskog Imeprijal koledža. Izdradu tog modela finansirala je Fondacija Bila i Melinde Gejts sa 148,8 miliona dolara. Kao osnovno sredstvo za suzbijanje pandemije, taj model je preporučivao zaključavanje zdravih ljudi.
Da bi se stvorila panika u javnosti, dr Fauči je pristao na selektivne promene protokola CDC-a. Novi protokol je omogućio da se naduva stopa smrtnosti od Kovida 19. Kasnije je CDC priznao da se samo šest procenata smrtnih slučajeva od Kovida dogodilo kod potpuno zdravih pojedinaca. Preostalih 94 odsto preminulih imalo je druge bolesti s potencijalno fatalnim morbiditetom.
Zloupotrebu PCR testova, CDC je priznao sa zakašnjenjem, tek u avgustu 2021. godine. Tada je objavljeno da PCR testovi nisu bili u stanju da razlikuju Kovid od drugih bolesti. Fauči je i 2020. znao da ti testovi nisu pouzdani, ali ništa nije uradio da izmeni testiranje kako bi moglo da bude preciznije.
Kao američki "car Kovid pandemije", dr Fauči se nikada nije suprotstavio odluci CDC-a da zabrani obdukcije. Ta praksa je omogućila CDC-u da kasnije, kad su učestali smrtni slučajevi vakcinisanih ljudi, negira "povezanost tih smrti sa vakcinacijom". Takođe, CDC je odbio da sprovede naknadne medicinske istrage slučajeva u kojima su se ljudi žalili na zdravstvene probleme izazvane vakcinama. Sporne odluke CDC-a inspirisane su finansijskim podsticajima: za svakog pacijenta - žrtvu Kovida 19, bolnice su naplaćivale 39.000 dolara, a za lečenje respiratorene infekcije 13.000 dolara.
Iza tih obmana i prevara stoji dr. Fauči.
(U sledećem broju: Krvavi profit Bila Gejtsa)