Druga strana

Godišnjica jednog hapšenja, ili: uloga Aleksandra Vučića u "lociranju" Ratka Mladića

GENERALU NEMA KO DA PIŠE

"Pučina je stoka grdna", pisao je u svoj narod razočarani Petar II Petrović Njegoš. Jer, nikako ne mogaše da objasni toj "pučini" da ne veruje u sve i svašta, da ne žive u mitovima i legendama, nego u stvarnosti. Šta danas srpski narod, ta "pučina grdna", uopšte zna o sebi i onima koji se predstavljaju kao "voždovi"? Ko danas može da im objasni da je Aleksandar Vučić veleizdajnik ustvari, onaj koji se lažno ogrće srpskom zastavom i glumi "branioca Srbije"? I da je baš on anglo-amerikancima "otkucao" egzekutora Srebrenice?

Luka Mitrović

Dana 26. maja (petak) 201Ratko Mladić, oko 05,30h tog ranog jutra, a tadašnji (i sadašnji) ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić . Par sati kasnije "Radio Slobodna Evropa", objavio je vest da je u Srbiji uhapšen odbegli general , da su Mladića uhapsili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Službe za otkrivanje ratnih zločina, i to u selu Lazarevo kod Zrenjanina, gde se krio u kući rođaka i da nije pružao otpor.

Vest je dalje širena i svodila se na to da je "nakon 15 godina skrivanja uhapsila komandanta vojske bosanskih Srba za vreme rata u BiH, kojeg je Haški tribunal optužio za genocid i zločine protiv čovečnosti zbog ''masakra nad 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine, opsade Sarajeva i drugih zločina širom BiH".

Mladić je istog dana u poslepodnevnim satima priveden na saslušanje pred sudiju Odeljenja beogradskog Višeg suda za ratne zločine ali je ono prekinuto zbog Mladićevog teškog psihofizičkog stanja, o čemu je izjavu dao njegov advokat Miloš Šaljić.

Četiri godine kasnije, Bruno Vekarić, bivši zamenik tužioca Tužilaštva za ratne zločine, na tribini nakon prikazivanja dokumentarnog filma „Pad Ratka Mladića", u prisustvu bivšeg ombudsman Saše Jankovića, generala Aleksandra Dimitrijevića i pokojnog urednika „Vremena" Dragoljuba Žarkovića, saopštio je i jedan posebno zanimljiv podatak o "ulozi Aleksandra Vučića u hvatanju ratnog zločinca Ratka Mladića" (to pitanje je interesovalo prisutnog Zorana Živkovića, bivšeg predsednika vlade Srbije koji je tu takođe bio prisutan).

I, Vekarić je krenuo da hvali Aleksandra Vučića, kao ozbiljnog pomagača u hvatanju Ratka Mladića, pa je između ostalog rekao: "Za razliku od druge dvojice lidera Srpske radikalne stranke (Šešelja i Nikolića), koji su uvek branili Ratka Mladića, gospodin Vučić je bio vrlo kooperativan! U više navrata je dolazio kod nas u Tužilaštvo i nudio saradnju i informacije o tome gde se skriva Mladić"!

tome su sve znali i britanski agenti MI6, posebno Anthony Monckton, koji je dugo imao svoju "bazu" u britanskoj ambasadi u Beogradu i smatran je "nekrunisanim kraljem agencija" na Balkanu a lično je organizovao i otmicu Slobodana Miloševića i njegovo privođenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu 2001. godine.

Takođe, Vučićevim "traganjem" za Mladićem, koordinirao je i MI6 agent, Gareth Lungley, inače bivši prvi sekretar za politička pitanja u britanskoj ambasadi u Zagrebu, te Christopher Loons, agent MI6 "na stalnom radu" u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju.

U čitavu stvar bio je umešan i Lord Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown), nekadašnji visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, koji je bio detaljno upućen u angažovanje (vrbovanje) Aleksandra Vučića, trećeg čoveka Srpske radikalne stranke, za akciju hvatanja Ratka Mladića.

Zadatak mu je bio da stupa u kontakte sa višim oficirima vojske R.Srpske i bliskim saradnicima Ratka Mladića, koji su verovali "Šešeljevom malom", a znali su ga i kao neuspešnog novinara-prevodioca iz komande Vojske RS na Palama kod Sarajeva. To je Vučić i činio. Sastajao se sa pukovnikom Jovom Đogom, kasnije drugooptuženim za skrivanje Ratka Mladića, i još nekoliko ljudi iz vrha VRS, i dobijene informacije saopštavao Tužilaštvu za ratne zločine, tačnije, Vladimiru Vukčeviću i Brunu Vekariću.

MI6 je sve ovo pratila ali, u realnosti, niko u ovom špijunskom gnezdu Ujedinjenog kraljevstva nije verovao da srpska BIA ne zna gde je Mladić. Smatralo se da BIA odlično zna ali da ga čuvaju i da će ga predati samo ako budu morali, ili da ga "trampe" za velike političke i ekonomske privilegije koje bi garantovale EU i SAD.

Vučićeve informacije o "lociranju" Mladića dobro su došle kao dokaz da može biti od velike koristi za MI6 I njene saveznike, u budućnosti. Ostalo je istorija, priča o lažnom patrioti, ratnom huškaču i štetočini koji je Srbiji doneo mnoga zla, a angloameričkoj špijunaži mnoge koristi.

Danas, u 2024. godini, nakon duže od jedne decenije svoje kriminalne vladavine, a sve pod budnim okom zapadnih obaveštajnih službi, koje surovo komadaju ono što smatraju "malom Rusijom na Balkanu", Vučić više i ne krije da mu je zadatak da Srbiju izludi, zgazi i ugasi kao državu. Bez ijednog ispaljenog metka, osim ćoraka na Pasuljanskim livadama, kad se sprda sa navodnim "odbrambenim potencijalima Srbije".

Rezultati njegove decenije, šokirali su i naručioce ovog zločina (MI6, CIA), ali i "stalne posmatrače i povremene aktere", poput nemačke BND.

Jer, slika današnje Srbije ravna je Sodomi i Gomori i nadilazi i stvarne i mitološke užase. Današnji srpski pakao, jedinstven je u mnogo čemu, a pre svega po izobličenom, čovekolikom ludaku, koga je "instalirala" takođe zločinačka "firma" iz Londona, da što brže satre ovu staru evropsku državu, "na granici Istoka i Zapada".

Teško je na jednom mestu nabrojati sve prizore propadanja, generisanog sa vrha države, ali, ako nešto govori o sumraku morala, etike, časti i ljdskosti uopšte, onda je to klerikalno ludilo, besomučna pljačka i nasilje, a sve pokriveno lažnim patriotizmom, etno-naricanjima i sprdnjom sa stvarnim nesrećama ovog naroda, planskim širenjem prostakluka, primitivizma i najnižih poriva. Taj "projekat" je stoprocentno uspešno izveden u Srbiji, i teško da će ovo civilizacijsko dno neko u skorije vreme da "replicira".

Na sceni su drski, agresivni i neobrazovani sledbenici Vučićeve stranke, isti takvi su i sveštenici, koji sa crkvom i verom imaju malo ili nimalo veze (uz časne izuzetke).

Stvarni "patrijarh" SPC, danas je Aleksandar Vučić, a pred njim se klanja formalin patrijarh Prvoslav Perić. Bliske rođačke veze pokojne Perićeve majke Radojke i Vučićeve Angeline, dovele su do toga da je mlađani Aleksandar sa 25 godina duševno oboleo, pa je u mladom svešteniku Prvoslavu, svom rođaku, pronašao duhovnika. Ni on ga nije ga izlečio. Naprotiv, i Prvoslav je moralno posrnuo već kod prvih 100.000 evra koje mu je Aleksandar ponudio, kad se "delio" novac preostao od budžeta za vrbovanje i "rekonstrukciju" strančice poznate kao "Dveri".

Dobar deo SPC danas je kupleraj pedofila, episkopi su investitori velikih stambenih kvatova, za hram Sv.Save iz budžeta Srbije tokom zadnjih nekoliko godina, potrošeno je 72 miliona evra, dok trećina Srbije nema ni kanalizacije ni zdrave pijaće vode. SPC je danas najjača podrška režimu i svom snagom učestvuje u Vučićevoj (britanskoj) politici širenje nacionalne mržnje.

Kompromitovane vladike se sprdaju sa narodom. Tako posrnuli Kačavenda kad su mu prigovorili da je sebi sagradio palate pita: "Pa šta, hoću li je u grob odnijeti?!"

SPC u svojih 40 eparhija godišnje sakupi oko 150 miliona evra! Posle NIS-a i EPS-a to je treća najuspešnija "kompanija" u Srbiji!

Novac stiže od naplate verskih obreda, prodaje poljoprivrednih proizvoda, suvenira, priloga vernika, među kojima su i oni koji bi da "otkupe" grehe, uključujući poznate ličnosti iz sveta kriminala. Neki žele i odlikovanja. Nema naplate poreza, a država izdvaja oko devet miliona evra za socijalno i zdravstveno osiguranje sveštenika.

SPC danas, to je ćutanje i potpuno odsustvo osećanja odgovornosti, brige i empatije prema gladnima, siromašnima, starim i nemoćnim ljudima! Prvoslav nikako da istupi, da kaže da su i srpska deca danas najugroženija u čitavom regionu.

SPC danas, to je odlikovanje ratnih zločinaca, sakirvanje mafijaša, blagosiljanje najgorih razbojnika, šovinizam...

SPC danas, to je "firma" za koje ne postoje "nekršteni Srbi". Pa grešnom Srbinu koji nije kršten neće ni na grobu da drže opelo.

SPC danas, to je slika posrnulog vladike Pahomija, osvedočenog pedofila, koji nije osuđen ni na civilnom, ni na crkvenom sudu, a sad biva nagrađen i hijerarhijski, pored odlikovanja koje već ima u kolekciji. Može biti da ne veruju u Boga pa se ni pakla ne plaše. Videli su ga u Vučićevoj Srbiji i za njih ne izgleda loše.

SPC nikad ne kritikuje bedu, nasilje, diktaturu, medijski mrak, korumpiranu vlast i dužničko ropstvo. Ali, hoće da upravlja obrazovnim sistemom, da popuje i u državnim školama.

Ukratko, SPC danas, to je politička, lukrativna, šovinistička i interesna, pa tek ponegde verska organizacija i to ona rigidna, zaostala u srednjem veku po mnogim pitanjima i u kolaboraciji sa kriminalnim režimom.

Srbija danas je četvrta u Evropi po siromaštvu, prva po zagađenju vazduha. Među prve tri zemlje po državnom kriminalu. Dokaza ima i previše. Recimo, od kraja prošle godine do danas, Milan Radoičić, Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića i Nikola Petrović, kum srpskog diktatora, postali su vlasnici više hiljada kvadrata gradskog zemljišta u elitnom beogradskom naselju Dedinje, a njihove parcele nalaze se jedna pored druge.

„Investitor" koji na Radoičićevoj parceli zida stambeni objekat ukupne površine 1.550 kvadrata je firma „Danica park" Davora Macure, vlasnika Alta banke, ovlaštenog tajkuna SNS (A. Vučića).

„Okrivljeni Radoičić Milan iz Kosovske Mitrovice rođen 1978. godine... nezaposlen, ne poseduje nepokretnosti", piše u presudi kojom je današnji štićenik Aleksandra Vučića osuđen za falsifikovanje lične karte.

Da bi stigao do pozicije da ovako surovo pljačka Srbiju, rasteruje, truje i ubija Srbe, Vučić je morao da odigra veliku ulogu žestokog patriote, nacionaliste, pravoslavnog vernika i slične „role". Jer, ko je mogao od otrovnih nacionalista da sumnja u čoveka koji je lepio plakate sa likom Ratka Mladića po Novom Beogradu?

Ratko Mladić je na doživotnoj robiji i umreće u zatvoru. Sud je presudio, a istorija će takođe suditi, o kakvom zločinu je bilo reč.

Možda je ovo trenutak da se neko zapita: za koga se to Ratko Mladić okrvavio do lakata, uveren da ratuje u odbranu svog naroda, i za koga radi Aleksandar Vučić?