Životinje

Bačka Topola i njene preokupacije 

 

Ključni psi i pseći ključ

 

U Bačkoj Topoli ima i onih koji i životinje dele po poreklu. Beogradski psi su tako postali zabranjeni u Bačkoj Topoli

 

Igor Milanović

 

Na Salašu 116 kod Bačke Topole, prof. Etela Merk, magistar slikarstva, već deset godina brine o mnoštvu napuštenih i  zlostavljanih pasa i mačaka. Danas ima oko 500 pasa i oko 70 mačaka.

Azil koji je oformila poseduje urednu dozvolu u vidu Rešenja izdatog 25. maja 2006. godine od Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, stočarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Na površini od 11 i po jutara, tj. oko sedam hektara, nalaze se kuća (u kojoj živi vlasnica azila, sa šestogodišnjim sinom), brojne okućnice, ozidane kućice za pse sa delimično izbetoniranom površinom, kao i prirodno zemljanim i travnatim delom, gde psi borave. Psi su potpuno zaštićeni od velikih vrućina u hladu drveća, nadstrešica i boksova. Zaštićeni su i od jakih vojvođanskih snežnih i vetrovitih smetova zimi.

U Vojvodini sličnu dozvolu ima još jedino azil u Đurđevu.

Sada je opštinska vlast, umesto da pomogne ovaj nesvakidašnji projekat krenula u obračun sa profesorkom Merk. Prvo su joj prebacivali da hraneći pse lutalice izvan azila prlja grad, a nedavno su je pozvali i u policiju na saslušanje. Kao razlog su naveli da, navodno, nije platila klanični otpad koji je još pre četiri godine dobila kao hranu za pse i mačke.

Najbizarnija optužnica odnosila se na tvrdnju da u azilu drži i pse iz Beograda, kao da ti laju na drugom jeziku.

"Nije važno odakle dolaziš, već kuda ideš!", glasi moto Saveza vojvođanskih Mađara, koji ne važi za pse u Bačkoj Topoli. Za njih je važno ne samo odakle psi dolaze već i kome idu pare za njih.

Opština planira da sledeće godine za troškove azila izdvoji tri miliona dinara, ali joj se u partijski program ne uklapa da te pare odu Eteli Merk. Draže bi im bilo da novac dobije lokalno JKP Komgrad koje bi već umelo da deo para prosledi u džepove opštinskih vlastodržaca. Kao što smo videli, Komgrad nema dozvolu za rad Ministarstva poljoprivrede, a nema ni pravi azil. Ima jedino prihvatilište za nekih 20-ak pasa, koje već posle samo nekoliko dana pušta ponovo na ulicu.

Direktor Komgrada Zoltan Sombati za to ima solomonsko rešenje: grad bi trebalo da izdvoji sredstva i pomogne izgradnju novog azila u okviru Javnog komunalnog preduzeća. "Prihvatilište Etele Merk, kao ni sadašnji azil JKP Komgrad, ne odgovara propisima", tvrdi Sombati zaboravljajući da o tome brine Ministarstvo poljoprivrede koje je azilu profesorke Merk izdalo dozvolu.

Da je u pitanju neki pokrajinski sekretarijat, a ne republičko ministarstvo, Zoltan i njegove partijske kolege iz gradske uprave se ne bi ni bunili. Kada im smetaju beogradski psi u Vojvodini, šta li tek misle o ministrima iz Beograda?