Terorizam

Švedska: bombaši-samoubice zakucali i na vrata mirnih i bezbednih država

 

Krstaški pat

 

   Iako je, na sreću, jedina žrtva terorističkog napada bio sam atentator, bombaš-samoubica, ovo ništa ne menja u činjenici da je terorizam stigao i u Evropu. I to u svom najgorem mogućem obliku: kao teror nad običnim stanovništvom.

  

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

  Već je krajem septembra jedan Nemac poreklom sa Srednjeg istoka, uhvaćen u Avganistanu, američkim vlastima dao nagoveštaje da Al-Kaida planira terorističke napade u Evropi. Početkom oktobra je, zatim, TV Fox, pozivajući se na svoje izvore u američkoj administraciji, naveo neke od mogućih ciljeva terorista: TV toranj u Berlinu (sa 368 metara najviša građevina u Nemačkoj), glavnu železničku stanicu u prestonici, kao i elitni hotel Adlon, gde često odsedaju strane delegacije.

„Poznato nam je da teroristička mreža Al-Kaida dugoročno planira napade u SAD, Evropi, pa i u Nemačkoj", izjavio je tada glasnogovornik nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezjera, Štefan Paris. „Ova saznanja proizilaze iz sporazuma o razmeni informacija, ali još nemamo nikakvih konkretnih podataka".

Tokom oktobra američke vlasti su svojim vojnicima stacioniranim u Evropi zabranile noćne izlaske, a turiste upozorile na oprez kako na javnim mestima, tako i u hotelima u kojima odsedaju.

Odmah posle toga su evropski analitičari upozorili da Obamina administracija primenjuje recept Buša Mlađeg, koji je izbore dobio na talasu straha od islamističkih terorista. Početkom novembra su predstojali važni međuizbori za američki Kongres, za koje se unapred znalo da predsednikovi demokrate ne mogu da ih dobiju. Upozorenje od terorista je tako trebalo da ublaži poraz vladajuće stranke.

Ovih dana su počele da eksplodiraju bombe na evropskom tlu. Upozorenja, dakle, nisu bila samo predizborno spinovanje.

 

Neće uvek biti tako

 

Švedska je mirna zemlja u kojoj premijer na sednice vlade odlazi metroom, a ministri opušteno, zajedno sa običnim građanima pazare u robnim kućama. Poslednji put je ova skandinavska zemlja u ratu učestvovala 1814. godine. Danas su njeni vojnici, međutim, angažovani u „mirovnim" snagama koje stanovnici na taj način umirenih zemalja posmatraju kao okupacione trupe.

Samo nekoliko minuta pre eksplozija u Stokholmu policija i jedna novinska agencija su dobili preteću elektronsku poštu u kojoj je stajalo: „Sada će da umru vaša deca, vaše ćerke i sestre, kao što umiru naša braća, sestre i deca". Kaznene akcije će se nastaviti, pišu teroristi, sve dok „ne prekinete svoj rat protiv Islama, svoje uvrede Proroka i svoju glupu podršku svinji Vilksu".

Lars Vilks je švedski karikaturista koji je postao poznat po karikaturi Muhameda objavljenoj u danskim novinama, na kojoj ovaj ima turban u obliku bombe sa upaljenim fitiljem. I pored protesta muslimana širom sveta, isti karikaturista dve godine kasnije objavio je i sliku na kojoj je islamskog proroka predstavio kao psa.

Iako je, na sreću, jedina žrtva terorističkog napada bio sam atentator, bombaš-samoubica, ovo ništa ne menja u činjenici da je terorizam stigao i u Evropu. I to u svom najgorem mogućem obliku: kao teror nad običnim stanovništvom.

Gotovo sa nostalgijom Nemci se sećaju vremena delovanja Crvenih brigada, terorističke organizacije iz sedamdesetih godina XX veka, čije su žrtve bili predstavnici institucija i krupnog kapitala. Običan narod ni u jednom trenutku tada nije bio ugrožen. Ovih dana se upravo obnavlja postupak istrage za ubistvo jednog tužioca iz tog vremena.

Islamistički teroristi nemaju toliko obzira kao Bader-Majnhof grupa. Njihov cilj i jeste uterivanje straha i izazivanje panike putem napada na civilno stanovništvo. U Nemačkoj još postoji čitav niz kasarni i vojnih objekata „mrskih" Amerikanaca, ali su oni odlično zaštićeni. Za razliku od posetilaca nekog božićnog vašara kakvih ima u celoj Evropi.

 

Ništa nije sigurno

 

Napad u Stokholmu je u Berlinu pokrenuo niz diskusija po pitanju nemačke, samim tim i evropske, strategije odnosa prema islamu i islamskim zemljama. Zbog svoje stravične antisemitske prošlosti zvanična Nemačka bira izraze u ovoj raspravi, ali je očigledno da sve strukture vlasti imaju svest da nešto mora da se menja.

U okviru te debate vrlo zapaženo mesto je imala izjava Džema Ezdemira, vođe nekadašnje ekološke stranke Savez90 / Zeleni, Nemca turskog porekla, kada se na kongresu svoje partije založio za izjednačavanje islama sa hrišćanstvom.

U odgovoru koje je jedan od zainteresovanih dobio iz Ezdemirovog kabineta stoji kako je „zapadno-hrišćanska kultura koncipirana tako da od sebe odbije sve druge grupe". Odgovor je potpisao Leon Šetler, praktikant u kabinetu.

Zeleni sve više postaju „anti-protiv" stranka, ili kako je to kancelarka Merkel objasnila: "Zeleni su protiv Kastor transporta nuklearnog otpada u Gorleben, oni su protiv Gorlebena, ali jesu za sigurno odlaganje otpada. Oni su za sport, ali su protiv Olimpijade 2018. u Minhenu. Ako ovako nastave uskoro će biti za Božić, ali protiv adventa koji mu prethodi."

Oni sa malo boljim pamćenjem sećaju se da su Zeleni pre dvadesetak godina bili protiv kažnjavanja pedofila, tako da u opštoj diskusiji o odnosu prema islamističkim teroristima glas ovakve stranke malo znači, bez obzira na njenu snagu u Bundestagu, jer je poznata činjenica da za šaku dolara njeni funkcioneri od protivnika rata postaju njegovi najglasniji zagovornici (kao što je to bio slučaj prilikom NATO agresije na Jugoslaviju).

 

Pitanje vremena

 

Jedan od eksperata za bezbednosnu politiku, Hans Štroman, smatra da je obuzdavanje islamističkih terorista pri ovakvoj imigracionoj politici nemoguća misija. „Imamo trenutno legalno doseljavanje ljudi iz zemalja sa visokom terorističkom kulturom, kao što je Pakistan. Ahmadije iz ove zemlje po pravilu dobijaju azil u Nemačkoj. Iako je ova sekta veoma miroljubiva i nije naklonjena islamističkom terorističkom fundamentalizmu, pitanje je kada će da nam dođe i lažni ahmadija sa pojasom punim eksploziva. Ili, kada će u glavi nekog ahmadije nešto da se promeni i da on prihvati ideologiju Al-Kaide."

Nemački ustav svakom progonjenom garantuje pravo na azil. Iako je politika zaštite od progona od vremena Šengenskog sporazuma uzdignuta na evropski nivo, svaka zemlja još uvek ima suvereno pravo da sama određuje koga će da prihvati kao izbeglicu. Bezbednosni eksperti već godinama ukazuju da je to najveća rupa kroz koju u EU mogu da dospeju teroristi.

Ulazimo u epohu sukoba civilizacija, upozoravaju desnici naklonjeni mediji. Na jednoj strani je islam čiji pripadnici u Nemačkoj traže uvođenje jasno vidljivih simbola, kao što su minareti na džamijama, i šerijatskog prava u okviru sopstvenih zajednica, na drugoj su strani pripadnici zapadnog hrišćanstva koji se tome najoštrije protive.

Do sada je međureligijski dijalog u Evropi, posebno u Nemačkoj, funkcionisao samo zahvaljujući tome što nehrišćanske zajednice nisu bile preterano glasne u traženju svojih prava. Danas se vremena menjaju i odbijanje dobijanja dozvola za građenje minareta ili poligamije koju Kuran dozvoljava mnogi muslimani doživljavaju kao atak na njihova bogom dana prava. Uz sve to, dolazi i sve očiglednija socijalna marginalizacija i samoizolovanost islamskih zajednica, čiji pripadnici imaju osećaj da su ih već od rođenja žigosali većinski narodi i da borbom nemaju šta da izgube.

Da li je vreme dijaloga zaista prošlo i mi definitivno ulazimo u epohu sukoba? Nemačke vlasti se još uvek umirujuće ophode prema svom narodu, ali je sve primetnije da je to samo pokušaj prikrivanja nedostatka bilo kakve strategije. Osnovno pitanje je zato kada će Stokholm da se dogodi u Berlinu ili Minhenu, Frankfurtu, Štutgartu.

  

 

 

 

 

 

Zanimljiva istorija

 

Švedska u Evropi slovi za izričito otvorenu prema muslimanskim doseljenicima. Na septembarskim izborima su, međutim, desno populističke demokrate Švedske uspele da uđu u parlament na osnovu svog programa masivnog ograničavanja prava useljavanja.

Tokom XVII veka Švedska postaje jedna od moćnijih evropskih sila, pošto kralj Gustav II Adolf uspešno vodi državu kroz Tridesetogodišnji rat. U napoleonskim ratovima Švedska pobeđuje Dansku. Kao posledica, 1814. Norveška je primorana da formira uniju sa Švedskom, u kojoj je ostala sve do mirnog razlaza 1905. Švedska od 1814. gotovo nije učestvovala ni u jednom ratu (o neutralnosti Švedske u Drugom svetskom ratu se raspravlja).

Polovinom XIX veka mnogi Šveđani ostaju nezaposleni. Posledice su siromaštvo, alkoholizam i masovna emigracija. Veruje se da između 1850. i 1910. godine, više od milion Šveđana napušta domovinu i naseljava SAD.

U drugoj polovini XX veka Švedska postaje jedna od bogatijih država sveta, a i dan-danas se nalazi na vrhu po merilima životnog standarda. Godine 1995. učlanjuje se u Evropsku zajednicu, ali 2003. švedski narod na referendumu bira da zadrži svoju valutu.

 

 

 

 

 

Kraljevski maniri

 

Od 15. septembra 1975. na švedskom tronu je Karl XVI Gustav, potomak Napoleonovog maršala Žan-Baptista Bernadota. Iako do skora omiljen u celoj zemlji kao građanski kralj nesklon pompeznim ceremonijama i blizak običnom narodu, do atentata u Stokholmu najveća afera koja je potresala Švedsku bila je povezana s ličnošću kralja.

Mile Marković, ličnost iz švedskog podzemlja, tvrdio je sredinom novembra da poseduje video snimke švedskog kralja Karla XVI Gustava u nedoličnoj pozi sa - prostitutkom. U međuvremenu je skandal u Skandinaviji poprimio takve razmere da se najozbiljnije razmišljalo o tome da li bi kralj trebalo da abdicira, ili da bar za regenta pozove svoju veoma popularnu ćerku Viktoriju.

Cela afera se posebno zakuvala kada je na videlo izašlo da je Karl XVI odranije naklonjen „prijateljicama noći" i da je u više navrata bio neveran svojoj ženi, kraljici Silviji, rođenoj u građanskoj porodici u Hajdelbergu. Uz sve to na videlo je izašlo i da je kralj pokušao da zloupotrebi državnu tajnu policiju kako bi se dočepao kompromitujućih snimaka.