Pelješenje

Leskovac: Skadar na Bojani u sred Mančestera

 

Ugasiti Gas ili Legas

 

Javna je tajna da je Gradska autobuska stanica u Leskovcu "leglo kriminala", ali se sve i dalje odvija kao da je "normalno stanje"

 

Danilo Kocić

 

U Leskovcu, centru siromašnog juga Srbije, nekadašnjem "srpskom Mančesteru", svakoga dana 600 lica hita da dobije "topli obrok" u narodnoj kuhinji, jer im je to jedini način da prežive. Istovremeno, u nekim kolektivima, čiji je osnivač lokalna samouprava, dešavaju se krađe neslućenih razmera!

O tome se u "gradu siromaha", u kome je za poslednjih desetak godina bez posla ostalo 20.000 radnika, govori bez zazora i straha, kao da je to sasvim normalna pojava.

Tipičan primer korumpirane sredine je Gradska autobuska stanica kojom gazduju - dve firme. U jednoj, tzv. Legasu, na platnom spisku je samo direktor, pravnik Saša Mladenović, dok je u drugom kolektivu - Gradskoj autobuskoj stanici Gas - zaposleno više direktora i drugih službenika, odnosno 74 radnika, i svi su, bez izuzetka, došli do radnog mesta po partijskoj liniji.

U Leskovcu je najpre osnovano preduzeće Legas koje je sada formalni vlasnik imovine, a Gas postoji nešto duže od godinu i po dana i upravlja peronima, ali ne može ni njih ni drugu imovinu da uknjiži na svoje ime!

I Legas i Gas osnovala je lokalna samouprava. Za gradnju "supermoderne stanice" - koja je to samo po imenu - polovinu sredstva pre desetak godina obezbedila je Međunarodna organizacija UNDP, a ostatak je po pola trebalo da plate lokalna samouprava i Republika.

Za gradnju stanice je, posredstvom tzv. Fonda za razvoj leskovačke opštine, formirano i posebno preduzeće, Legas, koje je zaduženo da bude "formalni nosilac celog projekta", koji je trebalo da se realizuje u tri faze. Za prvu je UNDP obezbedio 25 miliona, a tzv. drugu fazu finansirala je lokalna samouprava sa oko 65 miliona dinara. Treća faza, kojom je predviđena gradnja još jedne stanične zgrade, ali i velikog broja lokala, ni do danas nije završena.

Tokom gradnje autobuske stanice novac je trošen nemilice, vođeni su i vode se sudski sporovi. Nekoliko Leskovčana, koji su uložili sredstva u buduće lokale, zbog nepoštovanja ugovora je sudskim putem tražilo i dobilo povraćaj novca. Vlasti Leskovca, osnivači i Gasa i Legasa, septembra 2009. donose odluku o gašenju Legasa i istovremeno imovinu te firme prenosi na Gas. Ali, naizgled jednostavna odluka o "prenosu vlasti i imovine" sa jednog na drugo preduzeće, ne može u potpunosti da se realizuje, jer je bilo dosta nerešenih imovinsko pravnih sporova, a i sud je u više navrata presuđivao tako da se kao jedini vlasnik imovine pojavljivao Legas, a ne preduzeće Gas.

Bilo kako bilo, svi koji imaju uticaj na rad lokalnog parlamenta jasni su u zaključku da lopovluk, javašluk i bahato ponašanje sa perona i unutar upravne zgrade autobuske stanice u Leskovcu mora da nestane.

Gradska autobuska stanica počela je da se gradi 2005. godine i tada je procenjena na oko 94 miliona dinara, ali je prema jednoj od računica vrednost izvedenih radova 130 miliona dinara i trebalo je da budu okončani za 155 dana, ali se to nije desilo ni šest godina posle postavljanja "kamena temeljca".

Nedavno je Gradska skupština Leskovca zaključila da Uprava policije i javni pravobranilac detaljno preispitaju poslovanje u Javnom preduzeću Gas. Teške optužbe upućene su na adresu Ivana Milovca, kome je decembra prošle godine istekao mandat vršioca dužnosti, ali i dalje sedi u direktorskoj fotelji.

Iza lepih fasada autobuske stanice Gas, ranije Legasa, kriju se mnoge ružne priče, pišu se anonimne prijave, prozivaju odgovorni. Sve je nekako u znaku "velikog preokreta", a proleće je odavno stiglo i u Leskovac, grad sa "južne pruge", koji poslednjih decenija ispisuje nevesele stranice svoje novije istorije.