Nismo mi od juče

 

EPIZODA 110

 

Drakče Bakalin mi priča:

-Otkad te učim da su Crnogorci nastali spajanjem srpskih, arnautskih i šiptarskih plemena. Njima je komunizam omogućio beg iz srpskog naciona i pravoslavne vere, zašto su Crnogorci mahom ateisti!

Otpi jak gutljaj piva, pa nastavi.

-Da su pećanci prvi koji su pobegli sa Kosova i Metohije, pametni, mogli bi, obzirom da su svi crnogorci, da se vrate u Peć i zatraže od Filipa Vujanovića da otvori ambasadu Crne gore u Peći, a ne u Prištini.

Drakče mi se sasvim približi.

-Svi Srbi znaju da su Crnogorci  i Šiptari braća po ujčevini i da zato Crnogorci i Šiptari već tri veka podupiru jedni druge i među njima vlada bratska ljubav.

Neko nekoga pozove u društvo da vladaju narodom i poveri mu da skladišti pare za potrebe vladanja nad narodom. Pozvani, koji je toliko prljav da se o njemu priča da je takav, jer drži pare pod sapunom, krene sa skladištenjem.

Kako mi zašto mi, tek pozvani je u postupku skladištenja razočarao pozivara. I tu je glavni problem: Gde je šta skladišteno?

A tada viknu pozivar:

-U skladište sada ide pozvani!

Svaka sličnost sa Vladom Srbije je neverovatna!

Sreće me član predsedništva SUBNOR-a, uljudno se predstavlja, pa ljutito govori:

-Čitao sam vaše knjige, čitam šta pišete u štampi i govorite na mnogim skupovima!

Pa, vi zaslužujute streljanje!

Smejem se grohotom i kažem: "Kasnite sa pretnjom druže, borče s dva svedoka! Možete streljati mene ali šta će te sa mojim knjigama.?! Njih je već više hiljada u srpskom narodu. Loša je ideja pucati u reč, ona je kao đavolov doušnik. Pucaš u nju ona se utrostruči!"

Majka Matije Bećkovića je posle rata govorila o nekim ljudima!

-Kako ih nije sramota da navijaju za Partizan, pitala se.

Danas predsednik Srbije četnički vojvoda, navija za Partizan.

Zli jezici, kojima sve smeta, ovih dana pevuše po Banovom Brdu:

"Etihad, Etihad, to je naša dika, volimo ga, volimo, k'o četnika predsednika!"

I to im nije dosta, već se podsmevaju i otpuštenom Mlađi pevajući tužbalicu njemu u čast:

"Ako umrem mlad odvezite me u Etihad!"

Veće neznanje nisam u životu čuo od reči Ivice Dačića da posle izbora na severnom Kosovu, Evropa neće moći da kaže kako je "srpska vlast na tom prostoru nelegalna"

Da, Ivice, legalna će biti, ali po Zakonima nezavisnog šiptarskog Kosova! A po srpskim zakonima, Ivice, kakva će biti po srpskim zakonima?

Srpski đaci najslabije poznaju maternji jezik, a najbolje Engleski jezik. Po broju časova u školama maternjeg jezika srpska deca su na dnu. Naši đaci imaju samo deklarativno znanje znanje za ocenu koje posle ocenjivanja đaci zaborave.

Ovo je najgore što se srpskom narod dešava. Neguje se neznanje, srpske neznalice vode srpsku mladost u budućnost na krilima neznanja. Kuku nama, na nama!

Kao nastavak ove priče je i moje osećanje kad god prelazim granicu na Jarinju. Gotovo na glas, samom sebi svom rodu psujem "srpsku majku". Tu "granicu" su postavili Srbi, noseći u sebi  suludo nepoštovanje prema svom imenu. Kada se Srbi odreknu samoeutanazije, "granica" na Jarinju pašće sama od sebe.

Broj trinaest oduvek ze mene gordo zvuči! Kada me je Leposava rodila trinaestog u mesecu, nisam ni znao da treba da prođe još trinaest godina do isteka kazne gubljenja svih građanskih prava na koju kaznu je osuđen moj otac Dragomir.

Docnije završavam trinaestu gimnaziju, a posle nje u nizu od trinaest godina dobijam nagrade na muzičkim festivalima. Kada bih na pravu datuma trinaestog, šestica je bila zagarantovana. Sa svakom trinaestom ženom u nizu društvenih okolnosti bio je čarobno.

U jednom od tih nizova oženio sam se sa trinaestom. Dobio decu i razveo se. Od tada žene više ne brojim ne da mi nova žena!

Na Kosovu ništa novo ne znamo šta smemo, a niko da nas poduči. Nad nama je kapa, faradejev kavez.

Sačuvajte osmeh na svom licu, njega je nemoguće smestiti u rešetke!