Preko pune linije

Sve zločine i izdaje Vučić prežali u tri neprospavane noći

Nateraće nas da ga oteramo

Aleksandar Vučić ima apsolutnu vlast, kontroliše policiju, vojsku, obaveštajne službe, pravosuđe, sve državne institucije, medije... Ima još uvek podršku određenih stranih centara moći i dela domaće opozicije. Ima i ogromne količine novca, ali sve mu je džabe. Manjak inteligencije i višak spornih karakternih osobina vuku ga na dno. Na vlast je došao zahvaljujući političkim kombinacijama koje su smislili drugi, pametniji od njega. S nje će pasti uglavnom zbog samog sebe, zaključuje zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, Vučićev dugogodišnji saradnik i prijatelj

Predrag Popović

Filip Litman, bivši agent FBI, u memoarima je opisao način na koji je uništen klan Džona Gotija. "Svi smo želeli da mislimo da je Goti pametan i jak. A, nije. Da se nije bavio dilovanjem droge, iznudama, pljačkama i prevarama, čistio bi klozete. On nije bio zločinački genije. On je bio patološki lažov na putu najmanjeg otpora", istakao je Litman.

Isti ili sličan opis važi i za srpskog Gotija Vučića. Splet, po Srbiju tragičnih, okolnosti hteo je da Vučić pobedi na vašingtonsko-briselskom konkursu za izdajnika. Pristao je da preda Kosovo u zamenu za vlast. Da nije toga, možda ne bi baš bio čistač javnih toaleta, ali ne bi odmakao mnogo dalje. Tata Anđelko je pametnijeg sina, čim je stasao, zaposlio u Narodnoj banci, a mama Angelina bi prvorođenog mogla da ubaci u medije, da bude ono što je danas Barbara Životić. Uostalom, sam Aleksandar Vučić je, kad je poslednji put lagao da se povlači iz politike, pričao da može da radi kao prevodilac, marketinški stručnjak ili menadžer u klinici svog brata Andreja, za koju se ne zna da li postoji. Na nesreću, sudbina je htela da patološki lažov postane vođa političko-kriminalnog kartela koji pljačka i uništava Srbiju.

No, neće još dugo. Sustigli su ga rezultati "rada". Nesposoban da uradi bilo šta korisno, otkad je došao na vlast proizvodio je samo zlo.

Za šest i po godina, pred najezdom naprednjaka iz Srbije je pobeglo više od 600.000 mladih i obrazovanih. Domaći i strani šeici razgrabili su preostalu državnu imovinu, firme i oranice. U siromaštvu živi više od dve trećine stanovnika, 400.000 dece nemaju tri obroka dnevno, a oko 700.000 penzionera je izloženo progonu javnih izvršitelja. Vučić im je oteo 10 odsto penzije, naterao da se zadužuju i da biraju šta će da plate, lekove ili račune. Ko je kupio lekove, sad dočekuje izvršitelje da mu plene nameštaj ili skidaju deo penzije. Dok vladar priča kako može dobro da se živi od 20.000 dinara, a njegova premijerka to snižava do nivoa od 5.000, narod tone u bedu. Prema podacima Erostata, kancalarije za statistiku Evropske unije, individualna potrošnja u Srbiji pada iz godine u godinu, danas je samo 45 odsto od prosečne potrošnje u EU. Tužne činjenice svako vidi u svom novčaniku i frižideru, ne mogu da ih ulepšaju režimske laži. Istina je poznata i radnicima "Ikarbusa". Dok štrajkuju, jer od septembra nisu dobili platu, mogu samo da evociraju uspomene na 9. mart 2014. godine, kad ih je Vučić lagao da će "Mercedes" investirati u "Ikarbus". S osmehom, on je mahao znakom nemačkog giganta, a danas radnici mogu da mašu praznim kašikama. Diletant, bez ikakvog znanja o privredi, Vučić i dalje igra predstave sa stranim investitorima. Pre nekoliko dana, u propagandne svrhe, otvorio je fabriku kablova u Trsteniku. Strani biznismeni su investirali aplauze, a Srbija 4,6 miliona evra. Posao će dobiti 130 radnika, što znači da je za svakog od njih iz državnog budžeta "investitoru" plaćeno 35.385 evra. Ako im plata bude 200 evra, vlasnici fabrike će sledećih 14 godina imati besplatnu radnu snagu. To je suština poslovne strategije Aleksandra Vučića.

Ni u drugim državničkim poslovima nije bolji. Uradio je sve što je mogao na učvršćivanju državnosti albanske republike Kosovo, a preostale Srbe zatvorio je u geto kojim upravljaju njegovi namesnici, opaki kriminalci. S kosovskim tzv. premijerom Ramušom Haradinajem razvio je blisku poslovnu saradnju, pre svega u švercu oružja, droge i duvana, a zatim i u građevinarstvu. Još čvršću vezu ima s kolegom Hašimom Tačijem. Po sistemu spojenih posuda, njih dvojica upravljaju političkim procesima s obe strane Ibra, a i mnogo severnije. Spojeni krvavom prošlošću, aktuelnim kriminalom i zatvorskom perspektivom, Vučić i Tači vedre i oblače. Da bi odložili pad s vlasti i suočavanje sa zakonom, manipulišu i svojim zajedničkim mentorima iz Brisela. Evropski komesari insistirali su da Kosovo i Srbija do kraja 2018. potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima, čime bi to pitanje zauvek stavljeno ad akta. Vučić i Tači znaju da bi tada i oni izgubili upotrebnu vrednost, posle čega će biti stavljeni na optuženičku klupu. Mentorima su rekli da pristaju, biće sve u redu, a onda su se dvaput sastali u Italiji. Prvi tajni susret održan je 4. novembra u prostorijama Delegacije EU u Vatikanu. Dogovorili su način na koji će se formirati vojska Kosova.

Pred briselskim posrednikom, nižerangiranim činovnikom, ljubazno su se rukovali i otišli svak na svoju stranu. Dva sata kasnije, večerali su u jednom rimskom restoranu. Bez prevodioca i svedoka napravili su plan kako da sabotiraju ono na šta su se malopre obavezali. Tači je pristao da, suprotno prvobitnom sporazumu, svoju vojsku razmesti i na sever Kosova, kako bi Vučić imao razloge da glumi nezadovoljstvo. Da bi izazvali dodatne tenzije, albanska vlast je pristala da podigne takse na određene proizvode iz Srbije. Uz sve to, za svaki slučaj, dogovoreno je da na čelo albanskog pregovaračkog tima bude postavljen Fatmir Ljimaj. Tačija to ništa ne košta. Naprotiv, pred svojim sunarodnicima i glasačima predstavio se kao zaštitnik nacionalnih interesa, opet je pobedio Srbe, formirao Oružane snage Kosova i zatvorio granicu sa Srbijom.

S druge strane, Vučić je dobio priliku da patriotskim i populističkim trikovima osvoji poneki politički poen. Organizovao je proteste u Kosovskoj Mitrovici, na kojima su pevali Goran Rakić i Ceca Ražnatović, a u prvom redu cupkali Zvonko Veselinović i članovi njegovog ganga. Glumeći ljutnju, Vučić je poručio gazdama iz Brisela da pregovori s albanskom stranom neće biti nastavljeni dok vlast u Prištini ne poništi sve odluke. U svom licemernom stilu, zgrožen, odbio je svaku mogućnost da sedne za pregovarački sto sa, kako je istakao, ratnim zločincem Ljimajem. Kao da Tači i Haradinaj nisu ratni zločinci, pa nije bilo problema da se s njima viđa, i poslovno i privatno. Spletka je uspela. Tači je dobio sve što je hteo, a Vučić ništa nije izgubio. Za razliku od njega, izgubili su Srbi s Kosova, ali oni, za njega, nisu bitni.

Više mu nisu bitni ni strani gospodari. Kad je doveden na vlast, Vučić je imao podršku zapadnih i istočnih svetskih sila. Očas posla ostao je bez svih saveznika. Sve ih je varao i lagao, svi su ga napustili. Kratke pameti, mešao se u predsedničke izbore u SAD i to na strani gubitnika, a kasnije sklopio privatni aranžman sa Sorošem, Trampovim arhineprijateljem. Amerikanci su priznali grešku, pomirili se sa činjenicom da im je propala investicija u Vučića, pa su ga stavili na crnu listu. Evropske birokrate došle su do istog zaključka, ali ne mogu da ga sankcionišu jer je i njima vreme isteklo, ova korumpirana garnitura odlazi u maju, iz Brisela će se preseliti na optuženičke klupe u raznim državama. U Rusiji je Vučić i ranije dočekivan kao ćaknuti rođak sa sela, koga se stide, ali moraju ponekad da prime u goste. Uzeli su od njega pare za rashodovane avione, ali ne i za azil. Kad ovde padne, tamo neće moći da se skriva. Kinezi su od Srbije uzeli sve što su mogli, samo neće Vučića. Knjiga spala na dva slova, na Orbana i Erdogana, a i to samo dok ima novca.

Nije mu bilo lako da prihvati činjenicu da je odbačen, ali, čim se pomirio sa sudbinom, Vučić je krenuo u kontranapad.

- Amerika je podržala osnivanje vojske Kosova, Amerikanci žele da poraze i ponize Srbiju. Zbog toga tri noći nisam spavao, ali sad, kad sam doneo odluku, sad mi je mnogo lakše - priznao je Vučić nedavno u intervjuu na Televiziji Prva.

Tri noći nije spavao, budan je sanjao kako se vraća na fabrička radikalska podešavanja. Prelomio je i odmah mu je lakše, spreman je da se suprotstavi svima koji mogu da mu ugroze vlast, pa nek su to i gazde iz Lenglija.

Na stare staze, Vučić je krenuo prepoznatljivim izjavama i patetikom. Istom rečenicom - tri noći nisam spavao, ali, sad kad sam doneo odluku, mnogo mi je lakše - obeležio je dva prethodna velika životna zaokreta. Prvi put se to desilo u ponedeljak 8. septembra 2008. godine, kad je raskrstio sa Srpskom radikalnom strankom. Punih 15 godina je pričao da mu je SRS druga porodica, a Vojislav Šešelj politički otac. Odlučno, kao da veruje sebi, naglašavao je da će, ako se to desi, kad napusti SRS napustiti i politiku. Posle odluke Tomislava Nikolića da podnese ostavku na sve funkcije u SRS, Vučić je tvrdio da tri noći nije mogao da sklopi oka, vagajući kom carstvu da se privoli. Istu laž ponovio je u sredu, 1. juna 2010, kad je autora ovog teksta, tadašnjeg glavnog urednika dnevnog lista Pravda, obavestio da je, posle tri neprospavane noći, odlučio da dozvoli kumu Nikoli Petroviću da, kao zvanični suvlasnik, novine proda Draganu Đilasu. Do tada je tvrdio da mu je Pravda treće dete i da bi pre napustio politiku nego taj medij. Ipak, sa osmehom je objasnio da mu je "mnogo lakše otkad je doneo tu tešku odluku, bez tog tereta može lakše da nastavi dalje".

Posledice takvih odluka uvek su na svojoj koži osetili drugi, a on je profitirao. Sa naprednjacima je došao na vlast, dok su radikali prvo pali ispod cenzusa, a onda i ispod svakog nivoa. Novinarima Pravde ostao je dužan nekoliko plata, a za sebe je zadržao pare od prodatog tiraža i reklama. Sad se nada da će profitirati i iz sukoba s Amerikancima. Srbiji će na teret navući jakog i nemilosrdnog protivnika, a sebe će, po staroj matrici, opet predstaviti kao žrtvu svetskih žandara, da bi obnovljenim patriotskim floskulama obezbedio opstanak na tronu. Kao i u svim prethodnim Vučićevim ratovima, on će paradirati od televizije do televizije, stradaće normalni ljudi.

Prekid saradnje s vašingtonskim gazdama nije izazvan Vučićevom voljom, ali to ne znači da nije bio spreman na takvu mogućnost. Prihvatao je sve naloge, izvršavao je ono što nije pogađalo njega lično, davao je tuđe, a dobijao podršku za diktaturu kakva ne postoji u Evropi. Zavlačio ih je oko njima najbitnijih pitanja, Kosova i borbe protiv međunarodnog kriminala. Sad, kad je idila završena, ceh njegovih avantura mora da plati Srbija.

Kako se bude povećavao američki pritisak na Vučića, tako će on povećavati dozu nasilja nad građanima. Već je etiketirao neprijatelje. Za saradnju sa stranim službama, koje, kako tvrdi, hoće da poraze i ponize Srbiju, optužio je opoziciju i nepodobne medije. Još pre nekoliko meseci napravio je listu od 500 građana osumnjičenih za podrivačku delatnost. Marko Parezanović, načelnik bezbednosti u BIA, javno je priznao da služba obrađuje sve političare i novinare za koje sumnja da sarađuju sa stranim agenturama. U ratu protiv Srbije, Vučić upotrebljava i ostale državne institucije, policiju i pravosuđe, ali i stranačke eksadrone botova i batinaša.

Vučić ima razloga za strah. Pljačkom, prevarama i ponižavanjem uspeo je da akumulirano nezadovoljstvo građana kanališe prema sebi. Godinama je nekažnjeno krao na izborima, a i drugde, otimao je sve što mu zapadne za oko, punio je džepove i račune u stranim bankama, iz državnog sistema je izbacio istinu i pravdu, pa se sad čudi što mu se ona vraća sa ulice. Umesto opozicije, Vučić je na proteste izveo normalne ljude, kojima je puklo trpilo.

Dok su mu se suprotstavljali samo lideri opozicionih stranaka, Vučić je bio opušten. Satanizovao ih je u svojim medijima i Skupštini, nameštao im je afere, pretio im i zastrašivao ih. Mogao je da im radi šta hoće, oni su pristajali na njegova pravila igre. Zainteresovani da sačuvaju poslaničke mandate, ni po koju cenu, bez obzira koliko ih ponižavali Rističević i Atlagić, nisu hteli da napuste skupštinsku salu i, naročito, restoran. Tobože, važna im je Skupština, samo u njoj mogu da govore i dopru do glasača. A, sve opozicione parlamentarne stranke, od prošlih izbora, ili su pale ispod cenzusa ili su se raspale. Isto tako, pristajale su da učestvuju na svim izborima iako su znale da neće biti regularni. Trošile su vreme, novac i strpljenje građana čije interese, tobože, štite i zastupaju. I kad su režimski batinaši prešli s reči na dela, što je na svojoj glavi osetio Borko Stefanović, opozicija nije znala kako da odgovori na to nasilje.

Pod parolom "Stop krvavim košuljama", beogradski studenti su 8. decembra organizovali protest na Akademskom platou. Došlo je desetak hiljada ljudi. Sledeće subote, po kijametu, okupilo se još više protestanata, među kojima su, naravno, bili i lideri opozicionih stranaka. Ni tada ništa nisu shvatili. Čim je protest završen, čelnici Saveza za Srbiju razišli su se po kafićima, da na miru, uz kafu i vino, na Tviteru šeruju vesele selfije. Euforija nije dugo trajala. Samo dva sata kasnije uplašili su se uspeha, nisu znali šta da rade s njim i ljudima koji od njih očekuju plan za rušenje diktatora. Dragan Đilas se setio spasonosnog rešenja, spasonosnog i po njega i po Vučića - sledeći protest će zakazati tek za sredinu januara, kad se istopi energija koja je građane izvela na ulicu. Zadatak da obznani dezerterstvo izvršio je Željko Veselinović, predsednik sindikata "Sloga".

- Bravo, Srbijo. Više od 30.000 ljudi večeras na ulicama Beograda. Vidimo se 16. januara, na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića. Nema predaje - poručio je Veselinović na Tviter nalogu.

Građani su mu odgovorili na najbolji način, besom. Ogorčeni šetači nisu štedeli teške reči kojima su vajnim opozicionarima poručili da nemaju strpljenja i da neće čekati da se oni vrate sa skijanja po Kopaoniku ili Kicbilu. Đilas je razumeo poruku. Izvinio se kolegama iz Saveza, možda i Vučiću, pa je, opet preko istog telala, razglasio promenu termina.

- Zbog velikog broja formalnih i neformalnih organizatora došlo je do male zabune. Protest 16. januara će svakako biti organizovan, ali pre toga na ulice izlazimo najverovatnije 22. 12. - objavio je Željko Veselinović.

"Malu zabunu" je izazvala "velika zabuna", koja se ogleda u tome što je njemu i njemu sličnim politikantima pripala obaveza da predvode opoziciju, no to je druga tema. Uglavnom, da je do stranačkih lidera, protest bi se ugasio. Da se to ne desi potrudio se Aleksandar Vučić, svojim bahatim izjavama i postupcima na ulicu je isterao ozbiljne i zabrinute ljude, spremne da se izbore za promene, bez straha od njegovih ćelavih falangista u crnim džipovima bez tablica.

Vučića je uhvatila panika. Kako i ne bi, i prvi put je s vlasti oteran motkama, Džoovim bagerom i ostalim revolucionarnim sredstvima. U ono vreme, pod sankcijama i u izolaciji, sestre radikalke i braću radikale tešio je citatima Platona. Omiljena sentenca mu je bila: "Od slobodnog čoveka ne može da nastane rob, slobodan čovek je slobodan i u zatvoru". Bio je u pravu. Slobodni ljudi su ostali takvi i u ovom zatvoru, u koji je pretvorio celu Srbiju. Slobodni ljudi su konačno shvatili da se ključna istina nalazi u drugom Platovom citatu: "Demokratija nije prirodan poredak, jer tiranin može biti izabran demokratskim putem, ali ne i smenjen". I to je Vučić dokazao ličnim primerom. Na vlast je došao relativno regularnim izborima, da bi brzo i lako pokazao svoju pravu tiransku prirodu, koja ne priznaje demokratsku proceduru.

- Šta hoćete? Ja da vam nešto popuštam, tim vašim glupostima i za šta se zalažete, neću. Nisam ni četiri meseca kada su šetali. Unapred vam kažem da mi ne pada na pamet. Može pet miliona da vas se sakupi, nijedan zahtev neću da vam ispunim - poručio je Vučić i priznao da mu ne pada na pamet da zaustavi nasilje nad političkim protivnicima.

Naravno, i on zna da ne treba pet miliona ljudi da izađe na ulicu, biće dovoljno 50.000, ali tada zahtevi više neće biti bitni, niti će mu biti postavljeni. Oteo je Srbiju, a s takvim otimčarem nema pregovora. Kad se to desi, Vučić će moći samo da žuri na aerodrom, da pobegne iz Srbije, a i to pod uslovom da mu Željko Mitrović dozvoli da uskoči u cesnu Air Pinka. Ako ne stigne da zbriše, moraće da odgovara za žrtve iz helikoptera, Savamalu, pljačku Telekoma, PKB-a, borskog rudnika i sve ostale zločine koje je izvršio njegov kartel.

To je jedini scenario koji plaši diktatora. Zato preduzima sve što može da bi sprečio njegovu primenu u praksi. A, pošto više ne može nazad, mora da nastavi s lažima, pretnjama i nasiljem. Za plasiranje brutalnih uvreda i neistina zaduženi su naprednjački bilteni, a sablasne pretnje društvenim mrežama i sms porukama šire anonimni botovi, ali i narodni poslanici. Repertoar je prepoznatljiv iz Vučićevog radikalskog vremena, čak se ponavljaju i imena njegovih žrtava.

- Svi mediji koji podržavaju "Savez za Srbiju - Petu Kolonu", sećajte se kako je prošao Slavko Ćuruvija - navodi se u poruci koja je poslata s telefona 064/287-5524, pa podeljeno na Tviteru.

Pod svojim imenom, izvesna naprednjakuša Ljiljana Božić, zapretila je Sergeju Trifunoviću.

- Sergej. Kakvo divno rusko ime...Kakav degenerik!!! Treba mu oduzeti srpsko državljanstvo i deportovati ga nazad u Mostar ili još bolje u Ameriku. Da se ja pitam...ja bi to mnogo radikalnije...Zna se, šta se radi sa izdajnicima u svim zemljama...Kineski metod: Metak u čelo na Terazijama...kao opomenu drugim izdajnicima - napisala je Božićka ono što Vučić misli, a nema ko da sankcioniše prikladnom sudskom kaznom.

Vučićeve pretnje, koje su pre dvadesetak godina završavale rafalima u leđa i mecima u čelo, danas na srpskoj političkoj i medijskoj sceni prosipaju njegovi mentalni dvojnici poput Miše Vacića. Na društvenim mrežama Vacić služi za podsmeh, kao ilustracija nakaradnog naprednjačkog režima. Da, on izgleda smešno, ali to ne znači da nije opasan. Naprotiv. Vacić je hapšen i osuđivan zbog nasilničkog ponaša i nelegalnog posedovanja oružja. U izbornim kampanjama predvodio je odred huligana, koji je pretukao Zorana Radojičića, narodnog poslanika iz Dveri. Aleksandar Vučić ga je spasao robije, a Andrej Vučić nagradio sa 200 evra. Po malo skupljem cenovniku, Vacić i danas obavlja prljave poslove za braću. Na opozicione skupove šalje provokatore, koji brutalno vređaju i ponižavaju koga stignu, kao što je iskusio Borislav Novaković, funkcioner Narodne stranke, koga su pola sata zlostavljali na ulici.

U Vacićevom čoporu posebno mesto ima Tomislav Lovreković, nezalečeni alkoholičar i narkoman. Karijeru ludaka Lovreković je počeo kao pripadnik Liberalno-demokratske partije i saradnik "Peščanika". Usled neke krize, ko zna čime izazvane, prešao je u Treću Srbiju, da bi pažnju javnosti privukao kad je u studiju jedne novosadske televizije pokazao majicu s natpisom "Vučiću pederu". Valjda je poverovao da je Vučić zaista peder, pa ga je prigrlio. U Novom Sadu se priča da Lovrekoviću mesečnu apanažu od 500 evra daje Vučićev rođak i visoki funkcioner SNS-a Damir Zobenica. Lovreković pošteno odrađuje taj honorar, otvoreno preti mnogim kritičarima naprednjačkog režima, a krajem 2017. uhapšen je zbog teksta na jednom portalu, u kome je naveo da Mariniku Tepić, tada poslanicu Nove stranke, treba "ućutkati jednom za svagda", "za početak snajperski". Zbog pretnje ubistvom, u pritvoru je proveo manje od 48 sati, da bi ga vlast pustila na slobodu, da nastavi s ugrožavanjem bezbednosti targetovanih opozicionara. Lovrekovićev primer razotkriva sav haos u društvu, ovakvom kakvim ga stvara Vučić. Lovreković, Hrvat, optužuje Rumunku Mariniku Čobanu-Tepić za izdaju srpstva!

Spregu kriminalaca, ludaka i političara upotpunjuje advokat Vladimir Đukanović. Posle Lovrekovićevih pretnji Tepićevoj, prvo je Vacić smislio slogan "Marinika, shvati, nećemo stati", a onda ga je prihvatio narodni poslanik Đukanović. On zna da takvim pretnjama krši zakon, ali zna i da ga od zakona štiti Vučić, glavni podstrekač na nasilje. Sa bizonskom upornošću, Đukanović ponavlja vučićevske uvrede, nazivajući opozicionare ološom i šljamom. Kad zatreba, ume i da preti.

- Ukoliko polusvet sa tajkunskog mitinga bude pokušao na ulici da dođe na vlast, valjalo bi odmah preduzeti kontrarevolucionarne mere i tim ništicama zaista pokazati šta narod misli o njima - napisao je Đukanović.

Istim rečnikom i Vučić se pre dvadesetak godina obraćao demonstrantima protiv crno-crvene koalicije. "Ništice" su mu na ulici pokazale šta o kome misli narod. Po svemu sudeći, sprema se repriza petooktobarskog ustanka protiv zločinačke vlasti. Kao i prvi put, kad je kao ministar informisanja sprovodio teror, Vučić je i sada generator krize. Samo, sad je brutalniji. U obračunu protiv normalne Srbije, protiv pravde i budućnosti, koristi agresivne psihopate, ucenjene i potplaćene kriminalce, policiju, Bezbednosno-informativnu agenciju, sudije i novinare.

Sve mu je uzalud. Razbojnici mogu da pretuku nekog opozicionara, nezavisnom novinaru da spale kuću, možda se ostvare snajperske pretnje, ali narodnooslobodilačku borbu više niko ne može da zaustavi. Ne da Vučić. Ukinuo je demokratiju, izbore, medije i osnovne ljudske slobode. Uslovljen vlastitim karakterom, ne ume da stane, nastaviće da vrši nasilje, čime će nas naterati da ga oteramo.