(P)likovi

Raspad Srpske napredne strane

Udarila Vila na Halila

Funkcioneri Srpske napredne stranke imaju mnogo razloga za strah. Dragan Đilas preti specijalnim tužilaštvom, koje će istražiti njihove korupcionaške afere. Vuk Jeremić najavljuje proveru porekla imovine. Srđan Nogo maše vešalima, a očajni građani kukama i motikama. Ipak, od pravde i osvete, koju obećavaju opozicionari, naprednjački zlikovci trenutno više strepe od spletki svog vođe Aleksandra Vučića. O tome ko će se i zašto naći na meti uspaničenog diktatora piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Pre desetak godina, da bi došao na vlast, Aleksandar Vučić je formirao naprednjački kartel u koji je okupio nekoliko kriminalnih klanova. Danas, da bi opstao na vlasti, poveo je rat protiv nekoliko unutarstranačkih klanova. Pod parolom Tarasa Buljbe „ja stvorio, ja ubio", pokrenuo je političku, pravosudnu i medijsku hajku na sve nepodobne, nedovoljno lojalne i potencijalno opasne saradnike.

U vrhu spiska za odstrel nalaze se Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Siniša Mali i Ana Brnabić. Svi su već izloženi kompromitujućim kampanjama, ali pravi obračun tek predstoji.

Vučić nije lako i brzo doneo odluku o ulasku u rat s najbližim saradnicima. Naprotiv, odlagao ga je koliko god je mogao. Uveren da je pametan i lukav, pustio ih je da se bave spornim poslovima, a neke od njih je stimulisao, čak i direktno uvukao u korupciju.

Teška srca, tužan što vidi da bilo ko osim njega i bate Andreja ima vajde od vlasti, posmatrao je kako zgrću sve više novca. Satisfakciju je pronalazio samo u prikupljanju dokaza njihovih kriminalnih kombinacija. Znao je da će mu zatrebati kad dođe vreme za svođenje računa. Međutim, nije znao da će osnovni motiv za objavu rata biti političke, a ne mafijaške prirode. Umesto da se, kao pravi razbojnici, podžapaju oko podele plena, vreme i učesnike u obračunu odredile su političke prilike.

Rezultati istraživanja javnog mnjenja, iz decembra prošle godine, pokazali su da Vučić, prvi put od 2013, ima više negativnih, nego pozitivnih poena. Nije bila potrebna duboka analiza da bi shvatio uzroke pada popularnosti.

Jedna za drugom, otvorile su se afere s prodajom oružja iz „Krušika", plantažom marihuane „Jovanjica", dokazano je da su dvojica ministara plagirali doktorate, a nekoliko lokalnih šerifa se suočilo sa sudskim postupcima za najteža krivična dela.

Zakazao je medijski mehanizam za promociju laži i prevara, pa je u javnost procurela dovoljna količina istine. Računi, koje su pravili njegovi saradnici, stigli su Vučiću na naplatu.

politici, Vučić zna koliko i o moralu. Dakle, 0:0. Nedostatak znanja i veštine kompenzovao je strpljenjem. Na toj osobini, izuzetno retkoj kod srpski politikanata, stekao je sve što ima. Ne inteligencija ili nekakva strategija, samo strpljenje mu je pomoglo da podnese poniženja kojima su ga zasipale sve gazde, od Vojislava Šešelja i Mikija Rakića do Tomislava Nikolića. Niko normalan ne bi mogao da izdrži psiho-fizičko maltretiranje kakvom je on bio izložen dve decenije. Vučić je to podneo.

Na kraju, sve ih je ispratio s političke scene. Na toj osobini izgradio je sistem za kontrolu štete. Više vremena, energije i spletkaroškog talenta je ulagao u spinovanje i amortizovanje posledica tuđih i svojih grešaka, nego u pokušaje da napravi nešto dobro i pametno. Taj sistem mu je doskora davao solidne rezultate.

Bez većih problema je pregrmeo skandale koji bi oborili mnogo jače vladare. Pod tepih je gurnuo sedam leševa iz helikoptera, ruševine zgrada u Savamali, sve s kriminalcima pod fantomkama, koje je angažovao da obave taj prljavi posao, a Beograđane je prinudio da pređu preko pljačkaškog projekta „Beograd na vodi", otimačine PKB-a, razrovanih ulica, kockanja na Trgu Republike i svih ostalih korupcionaških afera.

No, kolektivna hipnoza, koju je širio preko Pinka, Hepija, Informera i ostalih naprednjačkih glasila, ne može da traje večno. Kad su građani progledali, videli su mrak. A, u mraku Vučića, vođu zločinačkog kartela.

Za Vučića, nema ništa gore od pada rejtinga. Lakše bi podneo svaku muku, pa čak i da se opet oženi za Kseniju ili vrati u radikale, sve je manje zlo od pada poverenja glasača. Da bi zaustavio taj trend, koji je najavio njegov sunovrat s vlasti, Vučić je odlučio da se posluži oprobanim trikom, koji je u odlučujućoj meri pomogao da postane ovo što danas jeste, mentalno poremećeni diktator.

Miroslav Mišković, vlasnik „Holdinga Delta", uhapšen je 13. decembra 2012. Vučić je to predstavio kao dokaz svoje posvećenosti borbi protiv kriminala i korupcije. Prevara je uspela. Od tada, punih sedam godina Vučić je u svim istraživanjima bio jedini srpski političar koji ima više pozitivnih, nego negativnih poena. Rezultate, koji su pokazali da su se okolnosti promenile, shvatio je kao priliku da ponovi predstavu.

Naravno, Miškovića je potrošio, uloga glavnog zlikovca, koji će biti okrivljen za sve i svašta, čeka nekog drugog. Opet naravno, to ne sme da bude neki opozicioni lider. Nije podoban čak ni Đilas. Iako je provučen kroz blato i prikazan kao lopov nad lopovima, koji je opljačkao 619 miliona evra, hapšenje i zatvaranje Đilasa donelo bi Vučiću više štete nego koristi. Em bi ga opozicija predstavila kao mučenika, em bi se uznemirila vašingtonska i briselska birokratija. Isti razlog sprečava Vučića da iza rešetaka smesti i nekog drugog opozicionara.

Rešenje se nametnulo samo od sebe. Da bi se opet lažno predstavio kao iskreni i odlučni borac protiv kriminala i korupcije, Vučić treba da uhapsi nekog od vodećih funkcionera SNS-a. Na izabranu žrtvu će prebaciti odgovornost, a sebi će pripisati spremnost da kažnjava i ljude u koje je imao neograničeno poverenje. Ako je u interesu Srbije, boriće se i protiv mangupa iz svojih redova, niko nije zaštićen, zakon je jednak za sve, bla-bla...

Za glavnu ulogu u predstavi „Hapšenje 2" ima nekoliko istaknutih kandidata. Kad bi imao hrabrosti, Vučić bi izabrao Sinišu Malog. Ima milion razloga za to. Mali je omražen i u stranci i u javnosti, kompromitovan je kao niko nikad pre, dokazao je da nije lojalan, zagledan je samo u vlastiti finansijski interes... Ipak, ministar finansija ima dva jaka aduta, kojima brani poziciju.

Prvo, na insistiranje opozicije, državna institucija je dokazala da je Mali plagirao doktorat, proglasila ga nečasnim i trajno osramotila. Kad bi njega smestio u ćeliju, iz bilo kojeg od mnogih osnovanih razloga koruptivne prirode, ispalo bi da je Vučić popustio pod pritiskom opozicije, što bi javnost shvatila kao znak slabosti, a tako počinje propast svakog bosa kriminalnih gangova.

Drugo, još važnije, Siniša Mali je ključar trezora familije Vučić. Zna sve tokove novca, brojeve računa i kontakte sa službama koje bi bile zainteresovane za te dokaze. Dakle, Mali je veliki partner, a ne običan izvođač radova, on je bezbedan, makar zasad.

U istom kontekstu, pa i kao član iste ekipe, nalazi se Ana Brnabić. Vučić bi bez po muke mogao da osmisli kompromitujuću kampanju protiv nje i njenog brata Igora Brnabića. Verovatno ne bi trebalo ni da se mnogo čeprka oko poslova porodice Brnabić, pa da se pronađe sukob interesa ili neka druga nepravilnost u načinu na koji su, preko „Dina" kartica i sličnih kombinacija, stekli ogromnu imovinu.

Pored toga, Ana Brnabić je u „Malteškim papirima" već osumnjičena za međunarodnu aferu, kako se navodi, prožetu izbegavanjem plaćanja poreza, skrivenim vlasništvom i opasno mešanje javnih i privatnih interesa.

Ipak, Brnabićku od Vučićevog udara štiti njena beznačajnost. Ona nema nikakvu podršku u SNS-u, u Vladi, pa ni u javnosti. Na progonu takve bezličnosti niko, a naročito ne Vučić, ne može da stekne neki pozitivan poen.

Sistemom eliminacije, na audiciji za ulogu Miroslava Miškovića ostala su dva značajna imena, koja u potpunosti zadovoljavaju zahteve scenariste i režisera Vučića: Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović.

Geneza sukoba Vučića i Stefanovića je dobro poznata javnosti. Brakorazvodna parnica je nedavno zaoštrena borbom oko starateljstva nad Slobodanom Milenkovićem, načelnikom Četvrtog odeljenja Policijske uprave Beograda. Milenković je krajem novembra prošle godine vodio akciju hapšenja Predraga Koluvije i ostalih osumnjičenih za uzgoj marihuane na poljoprivrednom dobru „Jovanjica" kod Stare Pazove. Mesec dana kasnije, 28. decembra, u jednom kafiću na Vračaru, došlo je do oružanog sukoba. Ranjen je izvesni Samir Tutić, osuđivani narko-diler iz Novog Pazara. Istragu je vodio Milenković. „Ne treba ni u koga unapred upirati prstom, ali svakako bi trebalo ispitati ulogu Slobodana Milenkovića", rekao je anonimni izvor iz MUP-a 3. januara ove godine za jedan naprednjački bilten. Tako je i urađeno.

Na Badnji dan, operativci Unutrašnje kontrole MUP-a saslušali su načelnika odeljenja za narkotike pod sumnjom da je napravio „niz propusta koji se nikako ne mogu smatrati slučajnim".

Kad je na društvenim mrežama objavljena informacija da je Slobodan Milenković uhapšen i saslušan, nastala je uzbuna u oba naprednjačka klana. Vučić je aktivirao navijače, huligane i kriminalce, pa i rashodovane udbaše i spavače u opoziciji, poput nekih advokata. Zajedničkim snagama su demantovali vest o istrazi Milenkovića.

Pod pritiskom javnosti, Milenković se oglasio prvo saopštenjem, a onda i izjavom za Radio-televiziju Srbije. Načelnik odeljenja za borbu protiv narkotika objasnio je da je prošao poligrafski ispitivanje o Jovanjici. Naglasio je da braća Vučić ni na kakav način nisu umešani u tu aferu.

- Naravno da Milenković nije uhapšen. Milenković jeste išao na poligraf, ali ne u vezi sa slučajem Jovanjice. Normalno je da u toku istrage tužilaštvo zatraži poligraf i za pripadnike policije - rekao je Nebojša dr Stefanović.

Ministar policije je javno, na konferenciji za medije, demantovao načelnika Četvrtog odeljenja PU Beograd. Iako nije otkrio zašto je, ako ne zbog Jovanjice, Milenković ispitivan na poligrafu, Stefanović je potvrdio da u tom slučaju ima mnogo nerazjašnjenih detalja.

Svi tragovi ukazuju da je intrigu smislio Aleksandar Vučić. Afera „Jovanjica" mu je zadala mnogo glavobolje. Ne samo što mu je upropašten unosan posao, nego su neki opozicioni lideri, među kojima je najglasniji bio Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, otkrili i da je Predrag Koluvija, vlasnik plantaže marihuane, u trenutku hapšenja u pomoć zvao Andreja Vučića.

Pravosudnom predstavom u kojoj je Miloš Vučević podneo lažnu krivičnu prijavu protiv Aleksandra i Andreja Vučića, kako bi, tobože, dokazao njihovu nevinost, nije urodila željenim plodom. Vučić je, zato, smislio komplikovaniji scenario za gašenje te afere.

U saradnji sa svojim savetnikom Miloradom Veljovićem, bivšim direktorom MUP-a i večitim nezvaničnim šefom novopazarskog narko-klana, organizovao je nameštaljku na Vračaru. Preko Tutića, kod koga je, navodno, zatečeno 20 kilograma heroina, uvukao je Milenkovića u spletku, koja ga je odvela na poligraf. Posle toga, načelnik Četvrtog odeljenja može da priča šta hoće, krivična prijava za Jovanjicu je kompromitovana.

Milenković, sin Sente Milenkovića, legendarnog telohranitelja Slobodana Miloševića, među kolegama važi za uzornog profesionalca, poštenog policajca, koji se nikad nije upuštao u kriminal, iako je dugo sarađivao s Veselinom Milićem.

Ipak, posle nameštaljke u koju je upao, pristao je, sigurno ne dobrovoljno, da daje izjave u kojima od odgovornosti abolira braću Vučić i to dok istraga nije završena. Možda će se jednog dana saznati pod kakvim pritiskom je popustio.

Zasad, što kaže jedan analitičar, obaveze da traga za kriminalcima iz Jovanjice oslobodili su ga oni za kojima je tragao.

I ministar Stefanović, na istoj konferenciji na kojoj je demantovao Milenkovića, ponovio je neistine da nema nikakvog sukoba s Aleksandrom Vučićem. U svom stilu, po stoti put je pozvao bivšeg vođu: „Samo neka zatraži od mene ostavku, imao bi je odmah". Lako mu je da tako izaziva, kad zna da Vučić ne sme da traži ostavku.

U Stefanovićevom ratnom štabu, lociranom u restoranu „Maksim 2" u Knez Mihailovoj ulici, imaju muku i na drugim frontovima. Trenutno, Branko i Nebojša Stefanović vode ozbiljan rat s Bratislavom Gašićem i njegovim ortakom Slobodanom Tešićem oko prevlasti u trgovini oružjem. Kompanija GIM, s kojom je povezan otac ministra policije, odnela je dve značajne pobede.

Zahvaljujući vezama Nebojše Stefanovića s američkim diplomatama i obaveštajcima, Sjedinjene Američke Države nedavno su na crnu listu stavile Tešića i osam njegovih saradnika. Izbacivanjem Tešićevih firmi iz posla s američkim i firmama iz Saudijske Arabije, Stefanovići nisu samo njemu gurnuli ruku u džep, već i njegovom abonentu Gašiću.

Direktor Bezbednosno-informativne agencije dobio je odrešene ruke u obračunu sa Stefanovićem, ali mala vajda od toga. Nije Stefanović naivan, ipak je on najbolji učenik Vučića i, još značajnije, štićenik CIA, FBI i DEA. Gašićeve pretnje da će u medije plasirati saznanja o njegovim spornim poslovnim, političkim i privatnim pikanterijama, Stefanović je lako utišao upozorenjem na „uragan koji stiže iz Slovenije".

Na ljubljanski aerodrom „Jože Pučnik", pre nekoliko dana, sleteo je avion u kome se nalazilo 20 agenata američkog Federalnog biroa, koji istražuju pranje novca u koje su umešani slovenački i srpski političari i biznismeni, kao i iranska obaveštajna služba MOIS.

Prema informacijama koje je objavila slovenačka televizija Nova 24, operativci FBI pratiće tragove otkrivene u Novoj Ljubljanskoj Banci.

Većina tragova vuče prema Srbiji, ali ne samo prema predstavnicima bivše vlasti Borisa Tadića, nego i Aleksandru Vučiću. Očekuje se da istraga obuhvati firme Dragana Šolaka, Nenada Kovača i Miodraga Kostića. Političku odgovornost za saradnju s iranskom obaveštajnom službom snosiće lično Vučić. Američki kongresmeni su ga i ranije, u mirnodopskim uslovima, upozoravali da ne sarađuje s Iranom. Pritisak je sad, dok SAD i Iran razmenjuju rakete, mnogo jači.

Nebojša Stefanović već pruža svu potrebnu logističku podršku agentima FBI-a. Na koga upre prstom, neće mu se pisati dobro. Dakle, nagrabusili su Vučići. To zna i Gašić, zato se sklanja pred Stefanovićem i jedva čeka da i zvanično prepusti dužnost Brunu Đuranu ili nekom drugom nesrećniku, koga će odlazeći vođa instalirati na čelo BIA, da vadi kestenje iz vatre.

Sklonio se i Slobodan Tešić. Otišao je na bezbednu udaljenost, u Belorusiju. Ne želi da u Srbiji čeka da se otvori afera u kojoj će biti objavljeno da je 2019. godine dobio 62 dozvole za trgovinu oružjem, poslove je realizovao, a nije platio porez. Oružje je uzeo na odloženo plaćanje, nije do sada platio ni dinar. upućeni tvrde da se Tešić neće u dogledno vreme vatiti u Srbiju.

Mali, Brnabićka i Stefanović, svako iz svog razloga, nisu podobni za ulogu žrtvenog jarca, pa će Vučić, kako sad stoje stvari, morati da je dodeli Zorani Mihajlović, potpredsednici Vlade i ministarki za saobraćaj i građevinarstvo. Akcija je počela pre nekoliko dana.

- Manji deo para sam zadržavao za sebe, a veći deo davao ministarki Zorani Mihajlović i njenom mužu, biznismenu Vladimiru Atanackoviću, na ruke - rekao je Miroljub Jevtić, direktor JP Infrastrukture Železnica Srbije, na prvom saslušanju posle hapšenja zbog primanja mita za eksproprijaciju zemljišta.

Jevtić je uhvaćen inflagranti, s rukama na 10.000 evra. Policija, navodno, ima dokaze da je prošle godine uzeo mnogo veće pare, oko milion i po evra. Još dok je ministar policije novinare obaveštavao o tom slučaju, u centru Beograda, u Resavskoj ulici 88, okupio se krizni štab Zorane Mihajlović, s namerom da smisli odbrambenu strategiju. Prvu pomoć Mihajlovićki prižili su kolega ministar Aleksandar Antić, tužilac Ljubivoje Đorđević, sudija Aleksandar Stepanović i biznismen Nenad Kovač, zvani Neša Roming. Uspeli su da u medije plasiraju informacije o tome kako je Jevtić, u drugom iskazu, sam sebe demantovao i povukao optužbu da je ministarki i njenom mužu davao veći deo plena.

Zorana Mihajlović je znala da se sprema napad na nju, ali nije pretpostavila s koje strane će doći. Očekivala je da se na udaru nađe zbog višemilionske, i to konvertibilne, korupcije prilikom izgradnje auto puteva. Ne samo što je tako prigrabila mnogo više, nego joj je to pomenuo Vučić u poslednjoj svađi, koju su imali prilikom susreta pre novogodišnjih praznika.

U Vučićevom kabinetu, sastanku je prisustvovalo nekoliko svedoka, među kojima je bio i Goran Vesić, večiti zamenik gradonačelnika Beograda. Čim je Vučić pomenuo Mihajlovićki kako razmišlja na koju funkciju da je rasporedi posle izbora, pošto njen resor namerava da prepusti Vesiću, ona je planula. Ne prvi put, sasula je salvu uvreda i optužbi Vučiću u lice. Kako i ne bi, kad hoće da je otera iz rudnika zlata, kakvi su „Koridori".

Na prvu Vesićevu reč, Mihajlovićka se obrušila na njega. Svedoci kažu da ga je gađala s nekoliko adresara i novogodišnjih kalendara. Kad se Vesić šćućurio pod stolom, jedva su je obuzdali da ga ne dohvati i demolira.

Posle tog incidenta, Mihajlovićka je znala da joj se sprema kampanja satanizacije. Tako je prošao i Miroslav Mišković, dok ga je Vučić pripremao za odstrel. A, Mišković je Vučiću učinio mnogo više dobročinstava nego Mihajlovićka. Zadužio ga je, novcem i konkretnim potezima, kao što je bio transport bolesne Ksenije Vučić u Pariz, na operaciju srca. Vlasnik „Delte" je platio sve troškove, od aviona, smeštaja u bolnici i lekarskih usluga.

Zahvalni Vučić ga je, opet pred brojnim svedocima, poljubio u ruku i obećao da mu nikad neće zaboraviti šta je uradio za njega i njegovu porodicu. Tri godine kasnije, spakovao je Miroslava i Marka Miškovića na robiju. Postoje priče da je Vučić vrlo emotivno ljubio i Zoranu, ne samo u ruku, ali to je druga tema, zabranjena za mlađe od 18 godina.

Uglavnom, hajka je počela. Po Vučićevom nalogu, iz policije sad cure informacije da je Vlada Atanacković, Zoranin nevenčani muž, poznatiji po nadimku koji mu je ona dala - Vlado Ado - praćen više od godinu dana. Atanacković je, prema tim saznanjima, pregovarao s podizvođačima građevinskih radova i donosio proviziju ministarki Mihajlović.

Dok ne dođe vreme za konačni juriš na nju, Vučićevi mediji će vršiti artiljerijsku pripremu. Već se iz arhive izvlači sve i svašta. Uz stare optužbe da je sklona bahaćenju - gaćice ukrašene zlatnim nitima plaća po 1.500 evra, sinu je kupila stan u Londonu za 1,4 miliona evra, odeću i nakit nabavlja kod šanera, ne pita koliko košta - režimski mediji sad podsećaju da je ona reklamirala „Fly Fly Travel" i pomogla da se zataška afera oko prevare građana, koji su ojađeni za oko 700.000 evra pre nego što je ugašena ta turistička agencija.

Na nivo vrhunskog skandala dižu se vesti o tome kako je ministarka viđena da vozi auto, a da nije vezala sigurnosni pojas. Ostaje još samo da je optuže što je debela, a bila bi još deblja da ne mrvi dok jede.

Ipak, ni Zorana Mihajlović neće biti laka meta za Vučića. Ona se uzda u pomoć Amerikanaca, smatra da je zaslužila time što je izgradnju „Moravskog koridora" uzela Kinezima i dala konzorcijumu u kome se nalazi američka kompanija „Behtel". Pri tom, častila ih je sa 300 miliona evra većom cenom. Ostaje joj nada da će u tu cenu biti uračunata i njena sloboda.

Kako god bilo, na koga god Vučić udari, to će biti uvod u definitivni raspad naprednjačkog kartela. Kad padne prvi istaknutiji član tog zgločinačkog udruženja, ostali će shvatiti da Vučić nema milosti, napašće svakoga čim proceni da od toga može da ima neku političku ili finansijsku korist.

No, nema veze, od sukoba u vrhu tog ganga korist će imati i Srbija, samo nek ratuju.