Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (255)

Policija, tužioci i sudije na Vučićevom povodcu

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Ko je nova - stara ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. Glamočanin se vraća u sedlo, posle višemesečnog lečenja, tekstom koji piše iz svog stana

Milan Glamočanin

Specijalni tužilac iz Crne Gore osumnjičen da je pripadnik "Kavačkog klana", - vest je koja je uzdrmala Crnu Goru i region 9. decembra ove godine.

Uhapšenom specijalnom tužiocu Saši Čađenoviću određen je pritvor od 72 sata nakon višesatnog saslušanja u Specijalnom tužilaštvu koje ga sumnjiči da je pripadnik organizovane kriminalne grupe, a i pritvor do 30 dana.

"Osumnjičenom se stavlja na teret da je, u periodu od sredine 2020. do ove godine, postao pripadnik kriminalne organizacije "Kavački klan", navodi se u saopštenju iz Specijalnog tužilaštva.

"Kavački klan" je organizovana kriminalna grupa iz Kotora koja je u sukobu sa konkurentskim "Škaljarskim klanom" od 2014. godine, kada je u Valensiji nestalo nekoliko stotina kilograma kokaina. U njihovim međusobnim obračunima je tokom proteklih sedam godina poginulo preko 50 osoba.

U dosadašnjim istragama uhapšeno je više policajaca i pripadnika bezbednosnih službi za koje se sumnja da su pripadali jednom od dva klana koji su se uglavnom bavili krijumčarenjem narkotika iz Južne Amerike.

U saopštenju se kaže da se sumnja, da je Čađenović kao specijalni tužilac imao zadatak da ne preduzima krivično gonjenje, ne pokreće krivične postupke protiv organizatora i članova kriminalne organizacije, te da onemogućava da budu otkriveni kao izvršioci najtežih krivičnih dela.

"Imao je zadatak da ne predlaže da se pripadnicima organizacije odredi pritvor kad su za to ispunjeni zakonski uslovi, što je prihvatio i izvršavao u više krivičnih predmeta, odnosno postupaka", saopštilo je Specijalno tužilaštvo.

Čađenović je izneo svoju odbranu, nije priznao krivična dela za koja se sumnjiči i nije odgovarao na pitanja specijalnog tužioca, kaže se u saopštenju nakon saslušanja.

Prethodno je Specijalno tužilaštvo saopštilo da Čađenovića sumnjiči da je od sredine 2020. do 2022. godine, "učinio krivično delo stvaranje kriminalne organizacije i više krivičnih dela zloupotreba službenog položaja".

Čađenović je treći visokopozicionirani predstavnik crnogorskog pravosuđa koji je uhapšen poslednjih nekoliko meseci. Prethodno je uhapšena i optužena bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica, a potom i bivši predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić.

Čađenović je crnogorskoj javnosti poznat iz sudskog procesa "državni udar" koji je vođen od 2017. godine u Višem sudu u Podgorici, kada su među optuženima bili ruski i srpski državljani i lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević.

Čađenović je optužnicu podigao zajedno sa tadašnjim glavnim specijalnim tužiocem Milivojem Katnićem. Viši sud je 2019. godine prvostepeno osudio optužene, ali je Apelacioni sud kasnije poništio tu presudu i suđenje vratio na početak.

Tužilac Čađenović je nastavio i u ponovljenom postupku da zastupa tužbu protiv optuženih u slučaju "državni udar".

Povodom hapšenja tužioca Čađenovića, spontano se javio i upravnik KPD Spuž, izjavom da jedva čeka da u zatvoru ''ugosti'' i predsednika Mila Đukanovića.

„Spremiću Đukanoviću ćeliju, očekujem ga brzo u Spužu": Ovo je poruka načelnika zatvora crnogorskom predsedniku

Načelnik Istražnog zatvora u Spužu Predrag Spasojević kazao je da vrlo brzo očekuje predsednika Crne Gore Mila Đukanovića kod njega i da će mu "spremiti ćeliju po svim standardima".

Spasojević je to kazao gostujući u emisiji na TV A plus, a odgovarajući na pitanje voditelja zašto Đukanović nije javno reagovao na bacanje bombe, kazao da „nije sam", već da je „solidan red" onih koji nisu reagovali.

„On i ja smo stari drugari i njemu je verovatno krivo što to nije uspelo. Definitivno ja njega čekam kod mene. I to vrlo brzo ako Bog da. I on to zna i za to mu je krivo što ovo nije uspelo. Zato se nije oglasio. Spremiću mu ćeliju veoma dobro kad bude došao", rekao je Spasojević.

Kako je kazao, „Đukanović jeste visok čovek", ali da to nije problem.

„On jeste visok dva metra ali naći ćemo duži krevet, nije problem. Po standardima da dobije sobu i kvadraturu i sve što treba", rekao je on.

Menadžment Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) je potom saopštio da se u potpunosti ograđuje od tih izjava.

Čišćenje Balkana od narko kartela dugo traje. Razlog tome je, smatraju upućeni, što kartele balkanskih država predvode čelni ljudi tih država. Pod njihovom kontrolom je policija, istražni organi, tužioci i delioci pravde. Konačno su i američka DEA i Obaveštajna zajednica shvatili da dok se ne promene režimi balkanskih država, ne može se sprečiti organizovani kriminal, koji ugrožava nacionalne interese i SAD-a i evropskih država.

Od trgovine narkoticima, marihuanom, heroinom, kokainom i prljavim drogama, balkanski karteli su inkasirali stotine milijardi, koje su izneli iz zemlje, stavili na račune prilično sigurnih destinacija.

Pranje novca, trgovima migrantima, belim robljem, oružjem, sve su to unosni poslovi kojima pokušava da stane na put i Europol, koji postupa po zahtevu Evropskog javnog tužilaštva i deluje u saradnji sa kriminalističkim policijama evropskih država i njihovog bezbednosnog sistema.

Potpredsednica Evropskog parlamenta, uhapšena zbog korupcije, ostaje u pritvoru

Belgijsko savezno tužilaštvo saopštilo je da je zadržalo u pritvoru četiri od šest osoba privedenih u petak, u okviru istrage korupcije u Evropskom parlamentu.

Jedan neimenovani sudski izvor rekao je za Frans pres da su zadržani potpredsednica EP, Grkinja Eva Kaili i još tri osobe.

Briselski tužilac je četvoro zadržanih optužio za „pripadanje kriminalnoj organizaciji, pranje novca i korupciju", saopštilo je belgijsko savezno tužilaštvo.

Potpredsednica Evropskog parlamenta Eva Kaili uhapšena je u Belgiji u petak, 9. decembra, zbog pokušaja „jedne zalivske države" da utiče na ekonomske i političke odluke Evropskog parlamenta i zbog navoda o korupciji i pranju novca.

Po medijima, Katar je ta država koja je potkupljivala Kaili.

Izvršeno je šesnaest pretresa i pet hapšenja, a oduzeto 600.000 evra u gotovini i mobilni telefoni.

Sudski izvor je rekao da Eva Kaili nije mogla da iskoristi svoj parlamentarni imunitet, zato što je u petak uhvaćena na delu. Izvor je potvrdio pisanje medija, prema kojima je Kaili kod sebe imala „kese novčanica" u petak uveče kada je privela belgijska policija.

Pored toga, sproveden je pretres sinoć u domu drugog evroposlanika, javilo je tužilaštvo.

Dom grčke evroposlanice Kaili pretresen je u petak uveče. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola je sinoć oduzela Evi Kaili sve delegirane zadatke, među kojima i da je predstavlja na Bliskom istoku.

Levičarski evroposlanici, među kojima ekolog Filip Lamberts u ime grupe Zelenih u EP, tražili su ostavku Kaili, koja je već u petak uveče isključena iz grčke socijalističke partije PASOK.

Od ove godine, Eva Kaili je jedna od četrnaest potpredsednica Evropskog parlamenta, u kojem je poslanica od 2014. godine.

Evropsko javno tužilaštvo, čije odeljenje je uhapsilo i potpredsednicu Kaili, izdao je zvaničan nalog za prikupljanje podataka i dokaza o poslovima predsednice Evropske komisije Ursule fon Der Lajen, oko trošenja 70 milijardi iz evropskog fonda za kupovinu vakcina protiv Corona virusa. I to, uglavnom, od firme u kojoj je njen suprug Hajko fon der Lajen potpredsednik upravnog odbora.

Više od 200 osumnjičenih iz redova briselske administracije i Evropske Komisije je već obrađeno i čekaju na ''privođenje pravdi''.

Napominjemo da je Magazin Tabloid opisivao sa koliko miliona evra je Aleksandar Vučić podmićivao evropske komesare Federiku Mogerini, Johanesa Hana, Žan Klod Junkera... evroposlanike Dejvida Mekalistera... kancelara Sebastijana Kurca.

Lako je se boriti protiv organizovanog kriminala i mafije, kada policija i bezbednosni sistem ima podršku tužilaštva i sudova, koji imaju kapacitet da procesuiraju osumnjičene, bez obzira na poziciju koju imaju u društvu i izvršnoj vlasti.

Istrage mafijaških poslova zaobilaze Srbiju, kao kiša oko Kragujevca.

Vrh policije, tajne obaveštajne službe, Tužilaštva i sudovi, sve je u rukama, na lancu srpskog diktatora Aleksandra Vučića.

Srbija je imala nesreću da već dve decenije njen pravosudni sistem reformiše američka vladina organizacija USAID. Potrošeno je skoro milijardu dolara, koje je USAID prelio u fondove tzv Otvorenog društva Džordža Soroša. Pre neki mesec USAID se povukao iz Srbije, ostavivši najopasniju pravosudnu mafiju na vlasti, koja ne postiji na planeti!

I dok Evropsko javno tužilaštvo pritvara i progoni kradljivce fondova Evropske unije po zemljama članicama, u Srbiji se mirno pljačka, ubija, pere novac, trguje belim robljem, podmićuju svetski državnici.

Sve je to moguće, jer je USAID pomogao Vučiću da stvori pravosudnu hobotnicu.

Nezamislivo je da se u srpskim medijima, koji su pod kontrolom Velike propagande laži, dovede u pitanje lik i delo Javnog tužioca Srbije. Gospođa Dolovac je u trećem mandatu! Više od 13 godina je prvi tužilac Srbije, a na toj funkciji može ostati još pet godina, koliko joj traje mandat!

Svi zločini su počinjeni za vreme njenog mandata, a ona se nije oglasila. Ni povodom ubistava, iznošenja milijardi dolara i evra iz zemlje, ni povodom zaključenja ugovora koji državu Srbiju stavljaju u dužničko ropstvo.

Težak šamar srpskoj javnosti udarila je Francuska, čiji predsednik je odlikovao gospođu Dolovac najvišim francuskim ordenom, za doprinos saradnji sa Francuskom!

Ko je platio ovo odlikovanje. Odgovor je jednostavan - Aleksandar Vučić i njegovi kumovi. Njih sa Francuskom i njenom mafijom vežu krvavi poslovi, koje gospođa Dolovac ''ne vidi.''

Da bi se osigurao, Vučić je sa 20 miliona dolara platio i Mladena Nenadića, specijalnog tužioca, da pod kontrolom drži sve predmete u kojima optuženi, kao saradnike i saučesnike pominju srpskog diktatora, njegovog barata Andreja i članove porodice Vučić.

Pare za podmazivanje Nenadića doneo je Aleksandar Soroš, sin gospodina Soroša, jer se Vučić žalio da mu je DEA upropastila mnoge transporte narkotika i transakcije oko pranja novca i da nema keša!

U Srbiji je nezamislivo hapšenje specijalnog tužioca, nekog ministra, visokopozicioniranog člana izvršne vlasti ili SNS-a.

Tu je, sa svojim ovlašćenjima, predsednica Vrhovnog (i) kasacionog suda Jasmina Vasović, koja predsedava i Visokim savetom sudstva! Njena reč je odlučujuća.

Tako je, sa malo novca, i Vučić obezbedio sebi da njegovi i prsti njegovih saradnika budu što duži.

Srbija je Eldorado za najteže vrste kriminala. Podsetimo se da su osuđeni rumunski političari, koje je pred sudije izvela tužiteljka Laura Koveši, dobili srpsko državljanstvo i izbegli višegodišnje zatvorske kazne. I desetina arapskih ''biznismena'' su dobili srpsko državljanstvo.

Bivši šef ukrajinske tajne službe Andrij Naumov, koga je Volodimir Zelenski smenio 31. marta optuživši ga za veleizdaju, uhapšen je u Srbiji.Uhapšen je početkom juna u Srbiji s gomilom para i dragulja, zajedno sa vozačem, Nemcem Aleksandrom Akstom.

Pretresom automobila kod njega je pronađeno oko 20 miliona evra i dragulja u vrednosti preko četiri miliona evra. Njega su pratila dva automobila američke registracije, sa po troje putnika, za koje se pretpostavlja da su agenti američke obaveštajne službe. Oni nisu privođeni, a Viši sud u Nišu je dvojici privedenih odredio pritvor, a potom ga i produžio. Prema dosad raspoloživim informacijama, Naumov je uhapšen na jugu Srbije, na graničnom prelazu kod Preševa, zajedno s jednim nemačkim državljaninom, navodno njegovim vozačem, u automobilu marke BMV pod sumnjom za pranje novca. O privođenju MUP je objavio samo njihove inicijale, navodeći da su im granični policajci na prelazu Preševo sa Severnom Makedonijom pronašli, navodno, ''607.990 eura i 124.924 dolara u darguljima''. Pred Višim sudom u Nišu i njegove odbrane na suđenju održanom 7. novembra, kao branilac pojavio se advokat Vladimir Đukanović, narodni poslanik. Da li će sud izručiti Naumova Ukrajini, umesto da mu sudi za krivična dela počinjena na teritoriji Srbije, i tako mu poštedi život, jer će ga dželati Zelenskog sigurno ubiti. Njegova glava je u rukama Vladimir Đukanovića. Samo ako nabavi veću količinu novca, zadržaće je na ramenima.

I Duško, doživotno

U jesenjem zasedanju Narodna skupština će, dok ovaj broj bude pred čitaocima, potvrditi, po treći put, izbor Duška Milenkovića za predsednika Apelacionog suda u Beogradu, koji u drugom stepenu, dakle pravnosnažno, odlučuje o svim predmetima sa teritorije Beograda, Pančeva i Valjeva.

Duško Milenković, sudija Vrhovnog kasacionog suda, predložen je od Visokog saveta sudstva za izbor za predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Duško Milenković je rođen 2. septembra 1966. godine u Užicu. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 21. oktobra 1992. godine. Pravosudni ispit je položio 29. marta 1995. godine. Pripravnički staž obavio je u Petom opštinskom sudu u Beogradu u periodu od od 15. februara 1993. godine do 28. marta 1995. godine.

Nakon položenog pravosudnog ispita počev od 15. novembra 1995. godine zasnovao je radni odnos u Okružnom sudu u Beogradu na radnom mestu stručnog saradnika. Za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu izabran je 1. avgusta 1997. godine, a za sudiju Okružnog suda u Beogradu 18. aprila 2003. godine. Izabran je za sudiju Apelacionog suda u Beogradu 1. januara 2010. godine, gde je od januara 2011. godine radio kao sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, te rukovodilac sudske prakse u Krivičnom odeljenju i član Redakcijskog odbora Biltena Apelacionog suda u Beogradu.

Od 9. aprila 2013. godine postavljen je za vršioca funckije predsednika Apelacionog suda u Beogradu koju funkciju je obavljao do 19. novembra 2013. godine. U periodu od 20. novembra 2013. godine do 20. novembra 2017. godine, obavljao je funkciju predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Nakon isteka četvorogodišnjeg mandata, 21. novembra 2017. godine, Odlukom predsednika Vrhovnog kasacionog suda, postavljen je za vršioca funckije predsednika Apelacionog suda u Beogradu do 16. maja 2018. godine. Izabran je za sudiju Vrhovnog kasacionog suda 17. maja 2018. godine.

U periodu od 18. maja 2018. godine do 24. juna 2018. godine, postavljen je za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu.

Dana 25. juna 2018. godine izabran je za predsednika Apelacionog suda u Beogradu koju funkciju je obavljao do 25. juna 2022. godine. Odlukom predsednika Vrhovnog kasacionog suda počev od 26. juna 2022. godine, postavljen je za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Autor je stručnih radova: „Pretpostavke za održavanje glavnog pretresa - načini obezbeđenja i posledice nedolaska pozvanih lica", koji je objavljen 2015. godine u monografiji „Glavni pretres i suđenje u razumnom roku", u izdanju misije OEBS-a u Srbiji, „Preduzetnik kao novi subjekt zakonodavstva", objavljen u Biltenu Okružnog suda u Beogradu.

Učesnik je brojnih seminara u zemlji čiji je cilj bila edukacija u oblasti krivičnog prava, krivičnih dela organizovanog kriminala, pranja novca, obuka za predavače za ZKP i dr, kao i brojnih studijskih poseta u inostranstvu. Odlukom Programskog saveta Pravosudne akademije od 27. novembra 2014. godine, imenovan je za člana Komisije za prijemni ispit korisnika početne obuke Pravosudne akademije, na period od četiri godine. Poseduje sertifikat o posedovanju posebnih znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica", sertifikat za trenera ispred Pravosudne akademije, za obuku u primeni novog Zakonika o krivičnom postupku, sertifikat o specijalističkoj obuci za predavače za pravosuđe, tužilaštvo i policiju o korupciji i privrednom kriminalu, sertifikat u skladu sa čl. 28 stav 1. i 2. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i sertifikat o završenoj specijalističkoj obuci iz oblasti krivičnog prava u Vrdniku, u februaru 2014. godine.

Član je radne grupe za pripremu tekstova radnih verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Poznaje engleski i ruski jezik. Prema mišljenju sednice svih sudija Apelacionog suda u Beogradu, Duško Milenković dobio je pozitivno mišljenje za izbor za predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Pre izbora za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, rad kandidata Duška Milenković je Odlukom Komisije Vrhovnog kasacionog suda za sprovođenje postupka vrednovanja i utvrđivanja ocene rada sudija i predsednika Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda, Prekršajnog apelacionog suda, Apelacionog suda u Beogradu, Apelacionog suda u Kragujevcu, Apelacionog suda u Novom Sadu i Apelacionog suda u Nišu, za period od 1. jula 2015. godine do 22. novembra 2017. godine, vrednovan ocenom „izuzetno uspešno obavlja funkciju predsednika suda".

Za kandidata Duška Milenkovića Komisija Visokog saveta sudstva je utvrdila završnu ocenu 5 (prosečna ocena programa rada i ocene sa razgovora). Nakon toga Komisija Visokog saveta sudstva je sastavila prethodnu listu kandidata za predsednika Apelacionog suda u Beogradu, na kojoj je jedini kandidat Duško Milenković i njegova završna ocena i istu je dostavila Visokom savetu sudstva!

Visoki savet sudstva, na sednici održnoj 1. septembra 2022. godine, doneo je odluku da Duška Milenkovića, sudiju Vrhovnog kasacionog suda, predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije za kandidata za predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Po treći put. Doživotno!

A šta kaže zakon?

Zakon o sudijama

Glava peta

PREDSEDNIK SUDA

Uslovi za izbor predsednika suda

Izbor predsednika suda

Član 71

Narodna skupština bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta sudstva.

Sudija koji je izabran za predsednika suda obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu.

Trajanje funkcije

Član 72

Predsednik suda bira se na četiri godine i može biti još jednom izabran za predsednika istog suda.

Vreme na koje je predsednik suda izabran teče od dana stupanja na funkciju.

Ali, kao što rekosmo, Milenkoviću je ovo treći uzastopni mandat!

Ne odriče se srpski tiranin svojih prijatelja i slugu. Nikako.

I Snežana opet

Predsednica Ustavnog suda Srbije Snežana Marković ponovo je izabrana na tu funkciju, na koju će stupiti 26. januara 2023. godine, objavljeno je na sajtu suda.

U predlogu sudija Ustavnog suda za kandidata za izbor predsednika se, pored ostalog, ističe da je sudija Marković, kao predsednica Ustavnog suda u prethodnom trogodišnjem periodu, iskazala visoke profesionalne i organizacione sposobnosti u rukovođenju radom suda.

Posebno su istaknute aktivnosti sudije Marković koje je preduzimala u vreme pandemije korona virusa, čime je obezbeđena zaštita zdravlja kako sudija i svih zaposlenih, tako i učesnika u postupcima pred Ustavnim sudom.

Kako je navedeno, sve preduzete mere omogućile su da Ustavni sud, uz delimične modifikacije načina rada, i u vreme pandemije radi bez prekida.

U predlogu je istaknuto da je vođenje Ustavnog suda u najtežim uslovima njegovog rada i delovanja nepobitna potvrda izuzetnih organizacionih sposobnosti i odgovornog profesionalnog rukovođenja radom Ustavnog suda.

U predlogu sudija je zaključeno da iskazane organizacione sposobnosti, stručnost i dobar profesionalni odnos sa kolegama sudijama i zaposlenima u Stručnoj službi Ustavnog suda, predstavljaju više nego dovoljnu preporuku da će sudija Snežana Marković, ponovnim izborom na funkciju predsednika Ustavnog suda, nastaviti da ovu funkciju obavlja sa uspehom i odgovorno, obezbeđujući kontinuitet u radu Ustavnog suda, dodaje se u saopštenju.

Marković je zahvalila na ukazanom poverenju ponovnim izborom na funkciju predsednika Ustavnog suda, na dosadašnjoj profesionalnoj i kolegijalnoj saradnji i istakla da će funkciju predsednika Ustavnog suda nastaviti da obavlja odgovorno i posvećeno, sa velikim ličnim i profesionalnim zadovoljstvom, u cilju daljeg jačanja položaja Ustavnog suda.

Za sudiju Ustavnog suda Srbije izabrana je na predlog bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Ona je iz Kragujevca, u sredstvu je sa njom.

Kako onda promeniti tako poslušnu ženu, koja je dostojanstveno ćutala kao zamenica Zagorke Dolovac!

Na poslednjoj ovogodišnjoj sednici Narodne skupštine Srbije, koja je održana u prvoj nedelji decembra, izabrane su nove sudije i predsednici sudova i razrešen je funkcije predsednik Osnovnog suda u Bečeju. Ustavnim zakonom, donetim posle referenduma o izmeni Ustava Republike Srbije, određeno je da će Skupština birati predsednike sudova dok se ne konstituiše novi saziv Visokog saveta sudstva. U skladu s tim, narodni poslanici su odlučivali o predlozima VSS, ali nije bilo diskusije o pojedinačnim kandidatima.

Za predsednika Apelacionog suda u Beogradu izabran je Duško Milenković, sudija Vrhovnog kasacionog suda. Za predsednicu Privrednog apelacionog suda u Beogradu izabrana je sudija Jasminka Obućina, a za predsednice Prvog i Drugog osnovnog suda u Beogradu izabrane su sudije Vesna Miljuš i Tatjana Jeremić. Izabrani su i predsednici sudova u Prokuplju, Pirotu, Čačku, Sjenici, Surdulici i Loznici. Pred poslanicima predloge su iznele ministarka pravde Maja Popović i zamenica predsednika Visokog saveta sudstva Zorana Delibašić.

- Ovo su najbolji kandidati koje trenutno imamo, to su vrhunski kandidati. Pravosuđe u Srbiji se podmlađuje, 98 odsto sudija Vrhovnog suda, koji su bile sudije tog suda od 2017. godine su prirodnim putem napustili pravosuđe, odlaskom u penziju, a 50 odsto sudija će biti zamenjeno u naredne tri godine. Dakle, žurba postoji, naročito kada je u pitanju izbor predsednika sudova jer status vršioca funkcije ne odgovara nikome - rekla je sudija Delibašić.

Miroslav Aleksić, šef Poslaničkog kluba Narodne stranke, istakao je da je vladajuća stranka privatizovala pravosuđe i stavila ga pod svoju šapu.

- Imate sudije poput Vladimira Miletića, koji služi da se razračunava sa političkim protivnicima režima. Imate sudiju Milku Šućur, čiju prekršajnu presudu protiv mene je ovde, u Skupštini, čitao predsednik države, a odnosi se na slučaj kada je policajac maltretirao mene i mog petogodišnjeg sina. Ta presuda, koju protivzakonito koristi predsednik države, doneta je na osnovu lažnog iskaza. Imate i primer naprednjačkog sudije iz Kruševca, Petra Damjanovića, koji se dogovarao sa strankama u postupku o tome koliku će kaznu razrezati nekome za duševne bolove, pa da podeli te troškove. Imate i razne tužioce, džeparoše ili nasilnike, kao što je Goran Svilar - rekao je Aleksić, koji je pokazao krivičnu prijavu, koju je pre tri godine podneo protiv ministra Miloša Vučevića za ometanje pravde i za lažno prijavljivanje u slučaju „Jovanjica", a do danas nije dobio nikakav odgovor iz nadležnog tužilaštva.

Ministarka pravde Maja Popović je za sve probleme u pravosuđu okrivila bivšu vlast, pa i za milijardu evra, koliko je iz republičkog budžeta isplaćeno na osnovu penala u sudskim postupcima koji su vođeni u poslednjih deset godina.

- Mi plaćamo cenu jedne izuzetno loše reforme pravosuđa, kao i za pljačkaške privatizacije, kao i za sve one postupke gde su prinudno određene firme date u stečaj, gde su ljudi ostajali bez posla. Sve to je došlo na naplatu ovoj vlasti - rekla je Popović, koja je priznala da je ponosna što je dobila tu čast da prisustvuje na slavi i sečenju kolača Srpske napredne stranke „jer upravo je ta stranka podržala ustavne amandmane i napravila uslove za nezavisno pravosuđe i samostalno javno tužilaštvo".

Na konstataciju ministarke Popović da tužioci i sudije ne progone političke protivnike SNS-a, već sude isključivo po zakonu, reagovao je Zoran Lutovac, predsednik Poslaničkog kluba Demokratske stranke.

- Ministarka kaže da je proganjanje bilo po zakonu. Da, bilo je i proganjanje političkih protivnika u nacističkoj Nemačkoj po zakonu - rekao je Lutovac.

U spornim okolnostima obavljen je i ovaj izbor novih sudija i predsednika sudova, i to na sednici Skupštine na kojoj je devet tačaka dnevnog reda, koje se odnose na pravosuđe, ubačeno zajedno u raspravu o budžetu za sledeću godinu. Zbog toga je izostala detaljna diskusija o predloženim kandidatima, pa je vladajuća većina bez problema glasala za odluke koje je predložio Visoki savet sudstva.

Kako se napreduje u hijerarhiji srpskog pravosuđa.

Podsećamo na slučaj sudije Apelaciong suda u Beogradu Valentine Todorović Vorkapić

Valentina Todorović Vorkapić je od 12. decembra pretprošle godine sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Kako je ova prsata i podatna žena umesto u javnu, otišla u kuću pravde?

Gospođa Valentina je rođena 1975. godine i sa 45 godina života je postala sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji u skoro svim predmetima radnih sporova sudi u poslednjem stepenu. Žalbe protiv njenih presuda nisu dozvoljene.

Nikola Petrović, dvostruki kum Aleksandra Vučića, podneo je više od 150 tužbi osnovnim sudovima i Višem sudu u Beogradu, protiv glavnog urednika Magazina Tabloid i izdavača medija.

Jedna od njih je došla do ruku pomenute Valentine (nije Terješkova, ali je lastavica).

Tako je 15. oktobra pomenuta Valentina zakazala suđenje uredniku Milovanu Brkiću i privrednom društvu, po Nikolinoj tužbi za povredu časti i ugleda. Tražio je 200.000 dinara, toliko je izračunao da njegova čast vredi. Tog istog dana imala je još dva ročišta protiv urednika, a druga sudija još jedno.

Valentina konstatuje da je uredno pozvala izdavača preko oglasne table, jer nije uspela da nađe adresu!

Zaključuje raspravu i donosi presudu. Sve što je Nikola tražio, usvaja. U istom sudu. 4. septembra, druga sudija odbija tužbu Nikole Petrovića, kao neosnovanu, nalazeći da su svi navodi (koji su identični i po tužbi koja je bila pred Valentinom) tačni. Da, ali Valentina želi da ide gore. Njene noge se ne spuštaju. Na Novom Beogradu, u kvartu gde je živela viđaju je, često, sa mlađim ljudima. Plaća.

Presudu je okačila na oglasnoj tabli, tvrdeći da je Milovan Brkić ''nepoznat na adresi iz tužbe". Sasvim slučajno saznajemo za presudu sa oglasne table i uspevamo da je podignemo. Uz žalbu smo priložili desetinu koverata iz suda, koje su nam na istoj adresi uručene, čak i u drugim njenim predmetima.

Presudu Valentina donese i uteče. U viši sud. Apelacioni sud je ukinuo njenu presudu.

Njen doskorašnji suprug je Jovan Vorkapić, direktor Direkcije za imovinu Srbije. Odlučio je da ženi pokloni, pre razvoda, sudijsku funkciju u Apelacionom sudu.

Jasnije nam je bilo kada smo pročitali Zapisnik sa sedamnaeste redovne sednice stalnog sastava Visokog saveta sudstva, održane 11. decembra 2020. godine, na kojoj je Valentina izabrana za sudiju Apelacionog suda.

... Treći predlog komisije je Todorović Vorkapić Valentina. Ona je 1975. godište, bila je pripravnik u Privrednom sudu u Beogradu, gde je bila i saradnik, a na stalnu sudijsku funkciju u Prvi opštinski sud u Beogradu izabrana je 19.03.2005. godine. U Viši sud u Beogradu izabrana je 26.11.2017. godine. Ima opšte pozitivno mišljenje svog suda, uz jedno izdvojeno pozitivno mišljenje a u Apelacionom sudu u Beogradu dobila je 18 glasova. Radi u Višem sudu u Beogradu u prvostepenoj građanskoj i radnoj materiji. Njen rad je takođe tri puta vrednovan ocenom „Izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju".

Dalje u zapsiniku piše:

Nakon dobijene reči sudija Slavica Milošević Gazivoda, član Visokog saveta sudstva je navela da bi zbog novih članova Saveta želela da objasni, da kada članovi Saveta dobiju materijal za sednicu - tabele sa kandidatima koji konkurišu za određeni sud, uglavnom se poklapa da su svi „Izuzetno uspešni", tako da postoje dva do tri parametra, ako se ne zna konkretna osoba koja konkuriše, na osnovu kojih se može doneti neki lični sud.

Navela je da neće podržati kandidate koji nemaju glasova u svom sudu. Ako neko radi u nekom sudu, a nema izdvojeno nijedno mišljenje, sem jednog glasa, a to se radi o kandidatima Todorović Vorkapić Valentini i Marjanović Snežani, koju je predložio sudija Savo.

Navela je da je neverovatno da neko radi nekoliko godina u sudu a da nema nijedan glas. Navela je da prosto sumnja da je taj jedan glas lični glas, koji je svako za sebe glasao, te ukolio greši izjavila je da joj je žao. (Ona misli na gospođu Valentinu, koja je u Višem sudu jedino tajno glasala za sebe)

Fascinirana sam tim napredovanjem za godinu dana da se odmah ide u apelaciju. Umesto napred navedena tri kandidata, istakla je da ima svoje kandidate. Jedan od predloga je kandidat, koj je prema materijalu za sednicu, može da se vidi da se radi o najozbiljnijem kandidatu, a prema parametrima koje je već iznela, po stažu i po broju glasova....

Ceo tekst možete pročitati na ovom linku Magazina Tabloid (https://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=485&cl=18)

Koliko je državnih stanova Jovan Vorkapić poklonio ili protežirao njihovu povlašćenu kupovinu, da bivšoj supruzi kupi sudijsku funkciju? Jadan takav stan od Diposa kupio je i kum Nikola Petrović.

U arhivskim fondovima bezbednosnih službi postoje snimci na kojima gospođa Valentina preti da će skinuti tekst sa sajta (još nije uspela), najcrnjim rečima opisuje svoje kolege (verovatno je to tačno). Ali ova teška pijanica i dalje sudi!

U sledećem broju pokušaćemo da poimenično opišemo kumovske, ljubavne, poslovne i kriminalne veze sudija u beogradskim sudovima.