Na nišanu

Evropsko javno tužilaštvo pokreće istrage najvećih kriminalnih afera u Srbiji

Beži, Vučiću, stiže Laura

U operaciji "Admiral", koju je Evropsko javno tužilaštvo sprovelo pre godinu i po dana razbijena je međunarodna kriminalnu mreža, koja je nanela štetu članicama Evropske unije veću od 2,2 milijarde evra. U toj mreži nalazili su se firme i pojedinci iz Srbije. Sada tužilaštvo, koje predvodi Laura Koveši, pokreće istrage nezakonitog i nenamenskog trošenja novca, koji je EU donirala Srbiji u vreme Kovid pandemije. Osim toga, Vučić, Brnabićka, Mali i ostali saučesnici iz vrha vlasti moraće da polože račune za projekte u građevinarstvu, energetici, pravosuđu i digitalizaciji. Kad srpsko tužilaštvo ne preduzima ništa, onda će evropsko morati da raskrinka kriminalne i korupcionaške afere, kojima je naprednjački kartel opljačkao građane i budžet Srbije, ali i fondove Evropske unije.

Predrag Popović

Kao što godinama čerupa budžet Srbije, Aleksandar Vučić pljačka i evropske fondove. U vreme pandemije korona virusa izvršio je seriju prevara prilikom kupovine zaštitne opreme i medicinskih aparata novcem, koji je Evropska unija donirala Srbiji.

- Ne pitajte me kako sam nabavio respiratore, kasnije me gonite, radite šta hoćete - govorio je Vučić u martu 2020. godine, a ovog marta će morati da evropskim istražiteljima položi račune za svaki respirator, za svaku dozu vakcine i zaštitnu masku.

Evropski parlament je usvojio rezoluciju, kojom je osumnjičio vlast u Srbiji za krađu izbora. Negativne političke ocene i, naročito, pretnje finansijskim sankcijama zabrinule su Vučića. Kako i ne bi, kad su mu najuticajnije nemačke, francuske i ostale stranke i njihovi lideri, optužbama iz rezolucije, poslali poruku da više nema njihovu podršku.

Uhvaćen u krađi, Vučić pokušava da izbegne kaznu na dva načina. Prvo, odmah je prihvatio sve preporuke ODIHR-a i naredio da se ponove izbori u Beogradu. Sređivanje biračkog spiska, otvaranje režimskih medija za opoziciju i drugi uslovi, koje ODIHR predlaže kao rešenje političke krize u Srbiji, nisu veliki problem za Vučića. Njemu je važno da izbegne međunarodnu istragu izborne krađe, koju je izvršio 17. decembra prošle godine. Na toj nadi izgradio je drugu odbrambenu strategiju, koja se svodi na kupovinu vremena do junskih izbora za Evropski parlament. Sledećeg meseca počinje izborna kampanja, a potom i konstituisanje parlamenta, pa novog sastava Evropske komisije. Dok se taj proces završi, stići će jesen. Ko će se u briselskoj novoj vladajućoj garnituri sećati pokradenih srpskih izbora i rezolucije?

Koliko god mu bili neprijatni, Vučićevi politički problemi su samo bleda senka u odnosu na pravne, s kojima ga suočavaju Evropski revizorski sud i Evropsko javno tužilaštvo.

Evropski revizorski sud je zadužen za kontrolu upravljanja finansijama Evropske unije i, kako se navodi u statutu te institucije, "deluje kao nezavisni zaštitnik finansijskih interesa građana EU". Taj sud, sa sedištem u Luksemburgu, ovlašćen je da sprovodi kontrolu "u institucijama i agencijama EU, u svakom telu koje u ime Unije upravlja prihodima ili rashodima" i, što je za Srbiju najvažnije, "kod bilo koje fizičke ili pravne osobe koja prima sredstva iz budžeta EU". Revizorski sud nije ovlašćen za sprovođenje istraga, pa uočene slučajeve korupcije i drugih nezakonitih aktivnosti prijavljuje Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara ili Kancelariji evropskoj javnog tužilaštva, koje potom formiraju predmete i postupaju u skladu sa svojim nadležnostima.

Postupajući po zahtevima Evropskog revizorskog suda, Evropsko javno tužilaštvo je samo u prvoj godin od osnivanja, 2021, postupala po više od 4.000 prijava, otvorila je 929 istraga i dala naloge za zamrzavanje 259 miliona evra. Najviše istraga je, logično, vođeno u zemljama članicama Evropske unije. Po broju predmeta se ističu Italija, Češka, Litvanija i Portugalija, a u poslednje vreme i Hrvatska. Upravo primeri iz Hrvatske pokazuju za koje vrste korupcije su trenutno na udaru Evropskog revizorskog suda i Evropskoj javnog tužilaštva.

Kancelarija Evropskog javnog tužilaštva (EPPO) sredinom decembra prošle godine podigla je optužnicu protiv dvojice hrvatskih državljana zbog "subvencijske prevare i zloupotrebe položaja i ovlašćenja". Evropska unija je sufinansirala projekat izgradnje vinarije i sadnje vinograda sa 70 odsto od ukupno 620.000 evra. Istraga je utvrdila da su optuženici, od kojih je jedan državni funkcioner, projekat finansirali novcem za koji nemaju legalno pokriće. Dobijeni novac su podelili, a evropskoj Agenciji za subvencije u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju podvalili su tehnološki elaborat u kome su neki stari vinograd pokušali da predstave kao novi. Osumnjičeni prevaranti su uhapšeni 29. februara ove godine.

Evropsko tužilaštvo je sredinom februara 2024. pokrenulo istragu na Geodetskom fakultetu Univeziteta u Zagrebu, takođe zbog sumnje da su izvršene subvencijske prevare i korupcija.

- Evropsko javno tužilaštvo fokusirano je na predmete koji uključuju ozbiljan organizovani kriminal, sa ciljem da članicama Evropske unije vrate štetu. Tužilaštvo taj cilj može da ostvari osnivanjem elitnog korpusa visokokvalifikovanih istražitelja finansijskih prevara koji bi na nivout tužilaštva mogli da rade na transnacionalnom nivou - rekla je Glavna evropska tužiteljka Laura Koveši.

Na njeno insistiranje, EPPO je dobio ovlašćenja da sprovodi i "prekogranične istrage" u svim državama čija pravna ili privatna lica koriste fondove Evropske unije. U radu Evropskog javnog tužilaštva ne učestvuju Mađarska, Poljska, Irska, Švedska i Danska, ali i u tim državama se nesmetano sprovode istrage, zamrzava imovina, dižu optužnice i vode sudski postupci.

Zbog toga se Vučić više plaši istraga subvencijskih prevara, koje vodi Laura Koveši, nego rezolucije Evropskog parlamenta. I njemu je jasno da sa EPPO ne može da trguje, ne može da izbegava odgovornost i kupuje slobodu političkim ustupcima oko Kosova i Metohije, Republike Srpske i slične robe iz njegovog prodajnog kataloga.

Tužiteljka Koveši je sredinom oktobra 2022. godine formirala predmet i otvorila istragu spornih nabavki vakcina za članice Evropske unije. Zbog sumnje da je nenamenski trošila sredstva iz budžeta EU na udaru se, pored nekoliko članova Evropskog parlamenta, našla i Ursula fon der Lajen, predsednika Evropske komisije.

Fon der Lajen je osumnjičena za korupciju prilikom kupovine nekoliko milijardi doza "Fajzerove vakcine". Na osnovu prijave grupe poslanika Evropskog parlament da je Fon der Lajen vodila tajne pregovore o nabavci tih vakcina sa izvršnim direktorom "Fajzera" Albertom Burlom, Evropski revizorski sud je od Evropske komisije zatražio informacije o "preliminarnim pregovorima" za kupovinu skoro dve milijarde doza vakcine, kao i izveštaje o konsultacijama sa stručnjacima, zapisnike sa tih sastanaka i detalje dogovorenih uslova. Revizori su od predsednice Evropske komisije zahtevali i da im dostavi tekstualne poruke s privatnog telefona, koje je razmenjivala s Burlom. Fon der Lajen je odbila da sarađuje. Revizorima je, umesto traženih sadržaja, dala objašnjenje da se u Komisiji "ne čuvaju kratkotrajni, prolazni dokumenti". Evropski revizorski sud je tada slučaj prijavio Evropskom javnom tužilaštvu, s preporukom da pokrene istragu, koja bi trebalo da otkrije detalje pregovora sa "Fajzerom" i ko je i zašto uništio javnu evidenciju.

Inače, Ursula fon der Lajen je imala glavnu ulogu u sličnoj korupcionaškoj aferi dok je bila na funkciji ministra odbrane Nemačke. I tada su nestali dokazi o dodeli unosnih ugovora, kao i poruke sa privatnog telefona, koje je razmenjivala s vlasnicima i advokatima kompanija. U Evropskom parlamentu, na sednici na kojoj je izabrana za predsednicu Komisije, Fon der Lajen je rekla da je "naučila lekciju". No, sada je izložena novoj istrazi, u kojoj je osumnjičena za korupciju vrednu, kako se procenjuje, od oko 70 milijardi evra.

Ako tužiteljka Koveši može da vodi nezavisnu istragu protiv predsednice evropske vlade, može i protiv Aleksandra Vučića. Razlika je samo u tome što je Vučićev slučaj komplikovaniji. Uz sumnju na korupciju, u njegovom slučaju su uključene i subvencijske prevare, odnosno pronevera novca iz evropskih fondova.

Osim direktnih investicija, koje su iznosile oko 16 milijardi evra, Evropska unija je, od 2001. godine, donirala Srbiji skoro četiri milijarde evra. U poslednjih pet godina EU daje Srbiji prosečno 300 miliona evra bespovratne pomoći. Finansijak podrška EU je usmerena na sektore obrazovanja, poljoprivrede, lokalnog razvija, javne uprave, pravosuđa, energetike, transporta i, naravno, zdravstva.

Prema podacima sa zvaničnih sajtova institucija Evropske unije, iz tih fondova je u srpski zdravstveni sistem stigla pomoć od preko 200 miliona evra, plus krediti u iznosu od 250 miliona, kojima je Evropska investiciona banka dala za izgradnju 20 bolnica, uključujući i Institut Torlak.

Evropska unija je, u vreme pandemije korona virusa, finansirala opremanje bolnica, laboratorija, zavoda za transfuziju krvi i poklonila je 252 ambulantna vozila, od koji su 122 isporučena sa respiratorima. Samo u tom projektu EU je Srbiji poklonila 8,7 miliona evra. Evropska investiciona banka je, sa 34 miliona evra, finansirala izgradnju nove zgrade Kliničkog centra Niš i renoviranje 45.000 kvadrata postojećih objekata.

Sredstvima iz EU opremljena su odeljenja za intenzivnu negu sa 38 kreveta i polintenzivnu negu sa 42 kreveta, kao i još 520 kreveta. Iz budžeta Srbije je za taj projekat izvdojeno 16 miliona evra za nabavku medicinske opreme. Naravno, i taj posao je pratila korupcionaška afera u kojoj je glavnu ulogu imao tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Za razliku od Ursule fon der Lajen, koja je diskretno, daleko od javnosti, obavljala svoje korupcionaške aktivnosti, Aleksandar Vučić se javno hvalio kriminalnim kombinacijama. Ma koliko delovale umobolno, u njegovim izjavama utisnuti su tragovi korupcije.

- Nabavio sam 50 respiratora. To nigde ne piše u zvaničnim izveštajima. Respiratori su od danas državna tajna. U jednom delu političke oligarhije to kritikuju. Radite šta hoćete, mi ćemo da se snalazimo, da nabavljamo što je moguće više aparata. Ja sam kriv! Šta vas briga kako sam nabavio? I još ću! Snalazim se. Pa me gonite jednog dana što sam nabavljao respiratore i trudio se da pomognem zemlji da sačuvamo zdravlje ljudi - rekao je Vučić 14. marta 2020. godine na konferenciji za medije.

Da bi dokazao koliko se brine za zdravlje građana, istih onih koje je držao u kućnom pritvoru, Vučić se 23. jula 2020. godine pohvalio kako je uspeo da nabavi mnogo veću količinu respiratora.

- Srbija ima dovoljno respiratora. U ovom trenutku imamo čak 958 neotvorenih respiratora u magacinu u Kršnješevcima, a još 72 respiratora stižu za 24 sata. I to je 1.030 respiratora. Ako se ne varam, oni su neotpakovani. U ovom trenutku, do jutros je bilo 205 ljudi na respiratorima, a u bolnicama imamo još oko 400 respiratora. Dakle, ljudi, mi imamo 1.500 slobodnih respiratora. To je posao naše države, bilo je potrebno da se to obezbedi i naša država je to uradila - rekao je Vučić.

Umesto da objasni od koga je i po kojoj ceni kupio respiratore, Vučić se rugao: "Sve države kupuju respiratore na crnom tržištu. To radimo i mi, na crnom tržištu naši ljudi u crnom kupuju sve što mogu."

Na isti način je manipulisao sa podacima o nabavci vakcina protiv Kovida 19. Iz Kine je, navodno, stiglo 8.500.000 doza dve vrste vakcina. Iz Rusije milion, a ne zna se koliko je nabavljeno "Fajzerovih" i "Moderninih" vakcina. Ne zna se ni koliko je doza vakcina Vučić poklonio Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji tokom svojih propagandnih akcija, kojima je hteo da se predstavi kao veliki humanista i filantrop.

Vučić je novac poreskih obveznika, a i onaj iz evropskih fondova, trošio na izgradnju nepotrebnih bolnica za Kovid 19. Oko 45 miliona evra je potrošeno na bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu. Budžetska sredstva su završila na računima firmi Zvonka Veslinovića i ostalih Vučićevih tajkuna, a bolnice su napuštene posle "pobede u ratu s nevidiljivim neprijateljem". Objekti su napušteni, dvorišta su zatravljena, a većina medicinskih aparata, opreme i kreveta je odneta ko zna gde. Tek povremeno, kad bi se javnost uznemirila vestima o Vučićevim propalim investicijama, njegovi saradnici bi plasirali najave o tome kako će se iskoristiti zapušteni objekti. Danica Grujičić, ministarka zdravlja, sredinom jula prošle godine, izjavila je kako je, posle obilaska tih bolnica, sagledala kapacitete i zaključila da su one "odlično opremljene i mogu da posluže za palijativnu negu pacijenata koji boluju od teških hroničnih bolesti, često u terminalnim fazama, pošto više nisu potrebne za osnovnu namenu zbog koje su izgrađene". Ministarka je objasnila da u te bolnice treba da budu smešteni pacijenti "kojima ni medicina više ne može da pomogne", a njih u Srbiji ima mnogo, pošto samo od karcinoma godišnje umire više od 20.000 ljudi. Prošlo je osam meseci, a prošao je i ministarski mandat Danice Grujičić, ali te bolnice i dalje zvrje prazne.

Ministar finansija Siniša Mali je dva puta, u maju i septembru 2020. godine, najavljivao izveštaj o svim troškovima za nabavku zaštitne opreme i medicinskih aparata tokom pandemije. Taj izveštaj nije objavljen do danas.

Pošto srpsko tužilaštvo ne reaguje, izgleda da će građani Srbije saznati tačne podatke o tome koliko su Vučić i njegovi "crni ljudi" potrošili novca iz budžeta na nabavku respiratora, vakcina, zaštitnih maski i ostale opreme u vreme pandemije, tek kad se okonča istraga evropske tužiteljke Laure Koveši.

Uporedo sa istragom Vučićevih subvencijskih prevara iz vremena pandemije Kovida 19, Evropsko javno tužilaštvo priprema optužnicu u najsloženijem slučaju koji je do sada radilo. U operaciji "Admiral", EPPO je razotkrio međunarodnu kriminalnu mrežu, koja je članicama Evropske unije nanela štetu od oko 2,2 milijarde evra prevarama sa PDV-om na elektronsku opremu. U akciji su učestvovale policije i tužilaštva 14 članica Evropske unije, a istrage su obuhvatile i dvadesetak drugih država, među kojima se nalazi i Srbija.

Transnacionalna prevarna shema je vrlo jednostavna: kompanija iz jedne države bi svoju tehničku robu (mobilne telefone, tablete, slušalice i slično) prebacila u skladište kompanije u drugoj državi, preko koje je išla prodaja. Ta druga kompanija nije imala obavezu plaćanja poreza državi u kojoj je registrovana. Jednostavni sistem je primenjivan širom sveta, a otkriven je slučajno, u aprilu 2021. godine, kad je portugalska poreska uprava proveravala poslovanje jedne firme iz Koimbre, koja se bavila on-line prodajom telefona. Iako je izgledalo da su fakture i poreske prijave korektne, portugalski poreznici su slučaj prijavili kancelariji evropske tužiteljke Koveši. Istražitelji iz njene kancelarije otkrili su veze između portugalske firme sa oko 9.000 drugih pravnih subjekata i više od 600 fizičkih lica.

Evropsko javno tužilaštvo je u septembru 2022. godine, u operaciji "Admiral", uhapsilo 406 osumnjičenih pripadnika te mreže, izvršilo više od 200 pretresa i zaplenilo robu vrednu oko osam miliona evra.

- Ovo je najveća prevara sa PDV-om koja je ikada istražena. Kriminalne aktivnosti su rasprostranjene u zemljama Evropske unije, zajedno sa trećim zemljama, uključujući Srbiju, Albaniju, Kinu, Mauricijus, Singaput, Švajcarsku, Tursku, UAE, SAD i Veliku Britaniju. Osim veličine štete, od 2,2 milijarde evra, ovu prevaru izdvaja i izuzetno složen lanac kompanije, koje su u nju uključene - rekla je tužiteljka Koveši.

U zvaničnim saopštenjima EPPO ne navode se podaci o srpskim kompanijama i pojedincima koji su uključeni u tu kriminalnu mrežu. Međutim, uskoro će i to biti otkriveno, čim evropsko tužilaštvo objavi optužnicu. Nema sumnje da će se na tom spisku naći kriminalci povezani s Vučićem.

Glavna evropska tužiteljka je najavila "odlučnu borbu protiv svih organizovanih kriminalnih grupa koje nanose štetu građanima Evropske unije", uključujući i one iz "trećih država", koje koriste evropske fondove. Srbija se nalazi u vrhu te liste, i to ne samo zato što je, po vrednosti donacija iz EU, na trećem mestu, nego i zbog neskrivenog kriminala i korupcije srpske vlasti.

Podstaknuto izveštajima Evropskog revizorskog suda, Evropsko javno tužilaštvo je formiralo tim istražitelja koji će sprovesti istrage načina na koji je Vlada Srbije potrošila novac namenjen odobrenim zajedničkim projektima. Na tu odluku presudno je uticalo odbijanje Vlade Srbije da prihvati evropske subvencije za projekat "Čista Srbija". Evropska unija je ponudila Srbiji sufinansiranje izgradnje komunalne infrakstrukture, kanalizacione mreže i fabrika za preradu otpadnih voda. Vrednost tog petogodišnjeg projekta je procenjena na dve milijarde evra. Za tu namenu, EU bi pokrila 40 odsto troškova.

Međutim, Vlada Srbije je odbila ponuđeni poklon od 800 miliona evra i otvorila kreditnu liniju od 3,2 milijarde evra, koju osigurava Kineska korporacija za izvoz i osiguranje kredita (China Export and Credit Insurance Corporation).

Tomislav Momirović, tadašnji ministar infrastrukture, u avgustu 2021. godine, potpisao je ugovor sa kineskim investitorom CRBC (China Road and Bridge Corporation) o izgradnji 26 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 700 kilimetara kanalizacione mreže u oko 80 opština. Ministar Momirović nije propustio da istakne da je sve urađeno "po ideji predsednika Aleksandra Vučića". U to treba verovati, Vučić se specijalizovao za poslove sa Kinezima, koje zanima samo profit, a ne trivijalnosti kao što su zakonske procedure. Sa Kinezima sve može da se ugovori direktnom pogodbom, bez tendera i javne nabavke, na čemu insistiraju institucije Evropske unije.

Evropska investiciona banka je odbila da komentariše izbor Srbije da za partnera u ovom projektu uzme Kinu, ali u sopštenju je istaknuto da je EIB u poslednjih deset godina učestvovao u projektima izgradnje kanalizacije sa 110 miliona evra, od kojih je 30 miliona evra bespovratne pomoći. Iako je mogućnost kombinovanja zajmova EIB-a sa bespovratnim grantovima EU najpovoljnije na finansijskom tržištu, problem predstavlja to što se insistira na javnim nabavkama, zaštiti životne sredine i socijalnim zahtevima radnika.

Kao EIB, tako ni EPPO ne može da utiče na Vučićev izbor poslovnih partnera. Međutim, EPPO može da proveri poslovanje u projektima koji su finansirani sredstvima iz budžeta EU. Jedan od poslednjih takvih primera predstavlja kredit od 300 miliona evra, koji je Srbija prošle godine uzela od EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) kako bi obezbedila likvidnost Elektroprivrede Srbije. Novac je ekspresno potrošen, a njegovi tragovi su obrisani navodnim hakerskim napadom na sistem EPS-a čim su evropski istražitelji najavili proveru.

Vučić ne može da trguje sa Evropskim javnim tužilaštvom, ali može da se nada da će uspeti da sabotira istrage. Nekoliko puta mu je to polazilo za rukom, o čemu je pisao naš Magazin.

"Državni sekretar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, Mihael Rot, došao je u Beograd 15. septembra 2016. godine. Rot je došao u Beograd da srpska policija sprovede hapšenje narkodilera pod kontrolom vlasti, koja je odugovlačila mesecima. Sa sobom je doneo i spisak nemačke kriminalističke policije lica za koje njegova zemlja ima dokaze da se bave teškim kriminalom - trgovinom narkoticima, oružjem, pranjem novca. Gospodin Rot je bio šokiran, kada su te večeri sprske policijske snage uhapsile oko 120 narkodilera. Svi sa spiska gospodina Rota "nisu nađeni na adresi", a u stanovima nije bilo ničeg sumnjivog, jer ih je policija obavestila o raciji! Samo troje privedenih zadržano je u sudskom pritvoru, dok su ostali nakon 48 sati zadržavanja pušteni na slobodu", navodi se u tekstu Magazina Tabloid.

Kad je Europol, krajem 2017. godine, u operaciji "Familija", uhapsio oko 500 osumnjičenih lica iz Austrije, Italije i svih država Zapadnog Balkana, Srbija je bila "sigurna kuća" za mnoge iz te mreže. Samo iz Hrvatske je u Srbiji spas pronašlo stotinak kriminalaca.

Tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović objasnio je kolegama iz Europola da postoji problem u saradnji između MUP-a i nadležnih tužilaštava. Tobože, policija je spremna da izvrši sve zadatke i uhapsi svakoga koga traže evropske službe ali to može samo po nalogu tužilaštva. S druge strane, Zagorka Dolovac, glavni tužilac Republičkog javnog tužilaštva, strancima se požalila na opstrukcije iz MUP-a.

Na Vučićevu žalost, takvo šibicarenje više ne prolazi. Evropske političke i pravosudne institucije donele su odluku da očiste Srbiju od naprednjačkog kriminala. Tu odluku su donele da zaštite fondove Evropske unije i novac njihovih građana.

Ako obave taj posao, korist će imati i građani Srbije, koji su već 12 godina izloženi zajedničkom zločinačkom poduhvatu Aleksandra Vučića i njegovih saučesnika iz kartela oko Srpske napredne stranke.