Na licu mesta
Kraljevo: crtice o
zemljotresu i oko njega
A tako su lepo uvežbali katastrofalne
posledice
Šta se događa kada se "vrhunski
spasioci" osposobe na simuliranoj katastrofi
Radosav Lazić
Zemljotres jačine 5,4 Rihterove skale bio je razlog da Kraljevčani
i njihova nesreća istoga dana dobiju na TV B92, na
primer, približno onoliko vremena koliko i izvesna Jelena Karleuša,
koja je pozvala novinare da se uvere da ona svoju kolumnu piše sama.
Optimistično se izveštavalo o uspešnom saniranju posledica zemljotresa, pomoći
koja pristiže i o brojnim volonterima iz svih krajeva koji su se prijavili da pomognu.
Bilo je i par slučajeva zloupotrebe pomoći od strane korisnika.
Tako su posle potpisivanja papira da pomoć uzimaju pod punom
krivičnom i materijalnom odgovornošću ljudi počeli
da vraćaju po par desetina crepova koji su pretekli posle prepokrivanja krova. Vraćeni
materijal će biti dovoljna kompenzacija za palete koje su u početku
nestajale bez naloga.
Da li je baš tako? Materijal je iz više skladišta
iznošen bez naloga komisije i potom preprodavan. Bilo je i hapšenja
dok narod šuška da možda nisu uhapšeni pravi krivci. Za crep se čeka po nekoliko dana sa
sedam potpisa na urednim papirima komisije, dvostruko overavanim u kriznom štabu
koji opet nisu važeći, već su validne otpremnice koje se dele direktno na stovarištu. Odgovornog (Branko
Kaplarević, nekadašnji predsednik kraljevačke skupštine) na zbirnom
stovarištu u Šeovcu, gde se dosta toga dešavalo, postavio je gradonačelnik
koji pripada demokratama. Stotine ljudi višednevno dežuraju
na stovarištima, gde teške reči i tuče nisu retkost (Šeovac, Grdica, Jarčujak).
Ovde treba podsetiti da je pre nešto manje od godinu dana usvojen Zakon
o vanrednim situacijama, "usaglašen sa najvišim standardima Evropske
unije". Pričalo se kako je "vlada prepoznala potrebu da unapredi sistem prevencije
i zaštite, kao i da nađe odgovore u slučaju katastrofe odnosno civilnih vanrednih situacija". Po izglasavanju
Zakona trebalo je da se donesu 42 podzakonska akta pe nego što Zakon stupi na
snagu. To nije učinjeno.
Slučaj je hteo da se baš krajem oktobra (17-26), dakle uoči zemljotresa
pod zvučnim nazivom SESIM (South Eastern Europe Simulation) održi
simulaciona vežba na kojoj su pored Srbije učestvovali i predstavnici 13
evropskih zemalja, predstavnici SAD, kao i međunarodne
organizacije za pružanje pomoći u vanrednim situacijama. Cilj vežbe bio je da se na osnovu
razrađenih kriterijuma kriznih situacija (poput zemljotresa) aktiviraju
nacionalni centri za vanredne situacije, kao i da se ustanove mehanizmi za
proveru uvežbanosti. Treba li naglasiti da su simulacijom i svi (naši) bili -
oduševljeni!?
A onda se tako međunarodno pripremljenima i osposobljenima za najteže i
najneočekivanije situacije desio - nesimulirani zemljotres. U skladu s tim, a
suprotno načelu prevencije, u Kraljevu tada ne samo da nije bilo komandanta štaba već ni
samog štaba. Tačnije, u sklopu trajnih lokalnih političkih trzavica, operativnost
štaba je znatno umanjena.
I značajan činilac u svemu tome, MUP Srbije, "pratio" je
situaciju na terenu. Tako je načelnik Uprave za upravljanje rizikom
Sektora za vanredne situacije Branko Jovanović, koji je posle pomenute vežbe kompetentno tvrdio da je to
"prilika za uvežbavanje procedura", smenjen je s mesta načelnika
štaba već osmog dana po zemljotresu, a na njegovo mesto postavljen je mirnodopski načelnik
sektora za vanredne situacije Raškog okruga Radojica Kočović, za kojeg nema podataka da li se usavršavao i edukovao na
pomenutoj vežbi.
Opšta briga za narod, a posebno za "uigravanje procedure", uočljivi
su i bez dokaza na terenu. Jer, ne tako davno, u martu ove godine, u Kraljevu
je, takođe, bilo vanrednih situacija - izlivanje reka, plavljenje kuća i
više od 400 hektara useva, te pojavu klizišta kada su pojedine kuće
ostale da doslovce vise iznad Ibra. Nije to, međutim, bilo dovoljno
"dobro" za "uigravanje procedure"? Ali jeste za političke
svađe o nadležnostima.
I dok su u MUP-u "odrađivali" gej paradu i spremali za
pomenutu međunarodnu vežbu, uključujući i simulaciju posledica zemljotresa, Kraljevčane je u očekivanju
jesenje poplave (koja nije isključena) snašao pravi
zemljotres.
Ministri dolaze, slikaju se, obećavaju i odlaze. Dakle,
stanje se stabilizuje.
Ministar se nije začudio pred činjenicom da je internističko odeljenje starog dela bolnice sa 200
kreveta posle zemljotresa postalo neupotrebljivo! Ili pred oštećenjima
u unutrašnjosti novog hirurškog bloka tako projektovanog da izdrži
mnogo jači potres! Neki drugi nije se zapitao kako je diskoteka, u kojoj nekada bude
na stotine posetilaca, dobila upotrebnu dozvolu a u noći
zemljotresa ostala je - bez plafona.
Na red dolaze i pitanja o racionalnosti trošenja i raspodele
pomoći. Na primer, Dačićev dolazak helikopterom u noći posle zemljotresa jasan
im je, ali ne i njegov drugi dolazak sa petnaestak crnih automobila marke bmw, dok u isto vreme
ne radi nijedan voki-toki.
Komentari idu do tumačenja kako su zakonsko načelo solidarnosti da "svako učestvuje
u zaštiti i spasavanju u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima"
najelegantnije iskoristili pozirajući ministri kojima su, baš
kao i postradalom narodu, u prilog išli lepi novembarski dani.
Kraljevo je i pre zemljotresa bilo u čabru. Kralju Milanu, koji
je gradu podario kraljevsko ime, bilo bi teško da poveruje da će
jednog dana grad u kojem je krunisano sedam srpskih kraljeva, imati status
najnerazvijenijeg u najnerazvijenijoj zemlji.
Zemljotres je ubrzao neminovno i omogućio kormilarima
katastrofalne politike da mu sad "pomažu"...
Ipak, jasno je da je svaka pomoć dobrodošla, kao što je
jasno da se po "ovima" ništa neće
zvati.
Magnohrom, Fabrika vagona, Jasen,
živinarski centar i drugi nekada su zapošljavali više od 15 hiljada radnika.
Danas ih je toliko na birou. Ni pre zemljotresa stanovnici nisu za sebe, decu i
dalje potomstvo videli perspektivu.