Tabloid je pozvan

Kako i zbog čega propada nekada nadaleko poznata avio kompanija "Aviogenex"?

Da se Arapi ne uvrede

Avio kompanija "Aviogenex", koja je bila simbol nekadašnje jugoslovenske privredne i političke moći, propada uz prećutnu saglasnost vladajućeg režima. Posle obraćanja najvišim državnim organima, radnicima "Aviogenex"-a postalo je jasno da je kompanija iz Emirata, "Etihad", dobila potpuni monopol u poslovanju. Prema skandaloznom ugovoru sa Vučićevom vladom, zahtevali su "čisti nebo". I dobili su ga. Radnicima "Aviogenex"-a ostalo je da uz pomoć Tabloida upoznaju najširu javnost o tome kako su opljačkani, prevareni i ostavljeni da propadaju zajedno sa svojom kompanijom. Redakcija prenosi njihovo obraćanje u celini.

...

Kompanija Aviogenex je bila za respekt za sve zemlje u okruženju. Možda bi Aviogenex sam i isplivao iz dubioze, ali država sve povlađuje arapskom Etihadu, koji je rekao da ne želi nikog da vidi na ovom nebu. Na mnogobrojne apele od strane Aviogenex-a, država ne odgovara, a u Genex kuli, koja je avetinjski prazna, samo je Aviogenex na 25 spratu, ostali spratovi prazni. Genex nema nijednog radnika, kao ni Internacional CG.

Ni u jednom mediju se nije moglo ni videti ni čuti da Genex faktički ne postoji. O tome niko nije pisao i prosto je neverovatno da nikoga ne zanima sudbina ovog giganta, koga je država i prethodne vlasti olako prepustila Miškovićevoj Delti.

Aviogenex je trenutno ni na nebu ni na zemlji, a država koja je donela odluku o preuzimanju Aviogenex-a od 100%, samo ćuti, a ljudima su ruke vezane i bez plate više od godinu dana. A kao šlag na sve ovo, država i dalje izmišlja razloge da ne isplati 200 evra po godini staža za sve bivše i sadašnje radnike, (od prodaje imovine na kopaoniku i hotela Intercontinental), iako postoji odluka ustavnog suda u korist radnika. Gde je nestalo 170.000.000 evra od prodaje i gde je 20.000.000 evra, koji su odvojeni za radnike? I zašto ova kupoprodaja nije ušla u one sporne privatizacije, čije rešavanje je tražila i EU?

Obraćajući se državnim organima ovim povodom, predsednik sindikata vazduhoplovnog osoblja, Radoslav Despotović, napisao je između ostalog da bi uz dobru organizaciju posla, kompanija Aviogenex mogla pozitivno da posluje i tako opravda svoje postojanje.

Opisujući dramu u kojoj se Aviogenex nalazi, Despotović je nadležnima skrenuo pažnju i na neisplaćenih 14 plata, jer je pitanje egzistencije zaposlenih i njihovih porodica dostiglo kritične razmere. U svom obraćanju najvišim adresama u državi, u ime Sindikata vazduhoplovnog osoblja, Despotović dalje kaže: "...Trenutno smo ostali bez materijalnih sredstava da radimo, sa dugom od 14 plata i nemogućstvu produžavanja Sertifikata za obavljanje javnog avio prevoza (AOC). Obzirom da smo u restruktuiranju, po kome se država obavezala za pomaganje i subvencionisanje do završetka restruktuiranja, molimo Vas da izvršite obaveze. Vlada Republike Srbije u junu 2013. godine donela je Zaključak 05 br. 023-5276/2013-3 kojim se prihvata akcioni plan za okončanje restruktuiranja gde država preuzima 100% vlasništva u Aviogenex-a. Do današnjeg dana zaključci vlade nisu sprovedeni, te je Aviogenex ostao bez definisane vlasničke strukture i bez organa upravljanja, jer je upravni odbor i direktor kompanije Inernacional CG, čiji smo vlasništvo 100%, podneli ostavke i više se ne sastaju, čime je onemogućeno dalje obavljanje delatnosti Aviogenex-a i dovodi u pitanje opstanak kompanije i zaposlenih koji u njoj rade.

Aviogenex doo - Beograd je avio kompanija koja postoji 46 godina u vazdušnom saobraćaju i bavi se čarter saobraćajem i iznajmljivanjem aviona u inostranstvo na duži vremenski period (Wet lease). Aviogenex na dan 1. jula 2014. godine, ima 39 stalno zaposlenih od kojih su: tri pilota, četiri STW -instruktorke, sedam mehaničara, dva inženjera u tehničkom sektoru, tri saobraćajna inženjera u operativnom centru, sedam zaposlenih u tehničkom sektoru za nabavku delova (i zaposleni u magacinu delova na Aerodromu Beograd) i 13 ostalog osoblja koji su zaposleni u putničkom servisu, trening centru, komercijali, finansijama i administraciji.

Avion je osiguran na 2. 500.000 američkih dolara. Sve ovo je vrlo važno kada se određuje tržišna vrednost aviona i prema mišljenju kolega koji se razumeju u procenu aviona i delova, najmanja tržišna vrednost je na nivou knjigovodstvene vrednosti. Stvarna vrednost aviona je daleko veća sa obzirom da ima mali nalet 28.000 sati, a avion može da leti i preko 100.000 sati!

Poslednja procena tržišne vrednosti Aviogenex-a koju je radila kompanija ICG za prodaju udela (celokupnog kapitala) u zavisnom društvu Aviogenex doo iznosila je 1,6 miliona evra.

Napominjemo da Aviogenex doo ima tehničku bazu na Aerodromu Beograd od oko 1.700 metara kvadratnih, u kome je smešten magacin delova, radionice za mehaničare i kancelarije. U ovom momentu je najvažnije da se hitno pristupi rešavanju statusa Aviogenex-a jer se od 1. januara 2015. godine uvodi uslov finansijske sposobnosti za dobijanje operativne dozvole za obavljanje javnog avio prevoza.

U suprotnom, Aviogenex u vlasništvu kompanije Internacional CG neće moći da dobije ovakvu dozvolu. Predlozi rešenja za Aviogenex mogu biti sledeći: da se odmah potpiše Ugovor o preuzimanju (u skladu sa odukama Vlade) i Aviogenex pređe u državnu svojinu. Na taj način bi se stvorio uslov da se avion ili celokupna avio kompanija zadrži u svojini Republike Srbije kao samostalna čarter kompanija ili pripoji Air Srbiji kao deo kompanije. Da se omogući Wet lease aviona od oko 1.200-1.500 sati po ceni od 1.200 američkih dolara po satu, što na godišnjem nivou iznosi od 1.440.000 do 1.800.000 dolara. Za godinu dana wet leasinga aviona, dobije se prihod veći od knjigovodstvene vrednosti! Da se omoguci Dry lease aviona za oko 75.000 američkih dolara mesečno, što za petnaest meseci iznosi 1.125.000 dolara. Da se proda avio kompanija stranom investitoru ili da se proda samo avion...".

Sve ovo bi, dakle, moglo da spasi "Aivogenex", ali, to nije namera ovih vlasti. Vučićeva "ekonomska strategija" forsira propadanje, pljačku, otimačinu, prevaru...Podizanje sopstvenih mogućnosti, zaštita domaćih firmi i domaćeg tržišta, kod njega uopšte ne postoji ni kao ideja.