(P)likovi

Petar Panić-Pana, čuvar Vučićevih leđa, udbaš, batinaš, ubica, telohranitelj i štićenik

Nedokazani ubica

Dugogodišnji telohranitelj i šef obezbeđenje vodećih ličnosti Srpske radikalne stranke Petar Panić, "preleteo" je sa Aleksandrom Vučićem u Srpsku naprednu stranku već prvih dana njenog osnivanja. Ovaj višestruki prestupnik, čija je "profesionalna" biografija prepuna tuča, nasilništava, pljački i ubistava, danas je siva eminencija u Vučićevoj vladi. Panić za Vučića zastrašuje, kontroliše, "čisti" i sklanja sve one koji bi mogli njegovom poslodavcu da zasmetaju. Pana po Vučićevom ovlašćenju skoro i da rukovodi Bezednosno informativnom agencijom, izdaje naređenja, prisluškuje, hapsi...U tom smislu se kod Panića ništa nije promenilo. Radio je uvek za mafiju, radi i danas.

major Goran Mitrović

Pre nego što je ušao u Srpsku radikalnu stranku Petar Panić je bio samo jedan običan momak iz Mirijeva. Živeo je sa roditeljima, prosvetnim radnicima. Do 1990. godine, pokušao je da studira geografiju.

U vreme hiperinflacije ranih devedesetih godina, dobio je na korišćenje automobil i stan. Tako zbrinut, na svakom koraku je pokazivao pseću odanost vođama SRS. To je išlo toliko daleko da je i novinare do detalja lično pretresao, kad bi dolazili na konferenciju za štampu u stranku, a sve pod izgovorom da neko ne bi "pokušao atentat".

Javnost u Srbiji je prvi put čula za Petra Panića, kad je 1992. godine, učestvovao u pucnjavi u jednom beogradskom kafeu, gde je jedan mlađi čovek smrtno ranjen. Okružni javni tužilac je Paniću odredio 30 dana pritvora, ali je oslobođen usled nedostatka dokaza.

Tri godine kasnije, 2. septembra 1995, ispred noćnog kluba "Arhaik" u Beogradu, udario je pesnicom svoga poslovnog partnera, Darka Đikanovića (njih dvojica su bili vlasnici "Arhaika"), usled čega je Đikanović udario glavom u beton. Policijski podaci govore da je Panić odvezao Đikanovića u Urgentni centar, gde je Đikanović posle 24 sata umro. Panić je tvrdio da je Đikanović pred "Arhaik" došao pijan i posle kraće svađe potegao pištolj. Okružni sud je zaključio da je Panić postupao u nužnoj odbrani!

Ubrzo, u oktobru mesecu 1995. godine, Panić je opet smešten u sudski pritvor. Naime, Goran Batula, čovek koji je tada bio pod istragom zbog više krivičnih dela, svedočio je da su ga Panić i neki njegovi prijatelji nagovarali da postavi eksploziv kod Bajlonijeve pijace, u Žarkovu i na Voždovcu. Ponovo je Panić pušten usled nedostatka dokaza.

U Ugrinovačkoj ulici u Zemunu, 1997. godine, Panić nanosi povrede opasne po život sugrađaninu Branku Munjizu...

Ipak, najšira javnost je upamtila Petra Panića po tome što je beogradskom advokatu Nikoli Baroviću, 16. jula 1997. godine, slomio jedno rebro i nosnu kost na tri mesta. Bilo je to neposredno nakon televizijske emisije na BK televiziji, gde je Barović imao televizijski duel sa Vojislavom Šešeljom, koji se nije završio samo na verbalnom okršaju. Panić se branio tvrdnjom da spornog dana uopšte nije bio u Beogradu, i policija je to objašnjenje prihvatila. Ipak, 26. marta 2004. godine, osuđen je na osam meseci zatvora zbog nanošenja teških telesnih povreda Baroviću. Na izdržavanje kazne poslat je tačno deset godina posle incidenta.

Tokom izdržavanje kazne u Padinskoj skeli, 7. maja 2008. godine, Panića su gvozdenim šipkama i drugim predmetima napali zatvorenici, i osim teških telesnih povreda, iskopali su mu i jedno oko. Napali su ga jer su sumnjali da je doušnik zatvorske straže.

U leto 1998. godine Beogradom je deljena jedna brošura, na osam strana, u boji, gde su bile objavljene porno fotografije Petra Panića i devojke za koju se tvrdilo da je povremena ljubavnica Slavka Ćuruvije. Na štampanje ove brošure, Panića je nagovorio Aleksandar Vučić, kako bi "ućutkao" Ćuruviju.

Konačno, neko je odlučio da i Paniću presudi, pa je tako, 28. januara 2000. godine, oko podne, sa više metaka (dva u grudi, tri u stomak, jedan u ruci i dva na nozi), u njega pucao član takozvanog surčinskog klana, Ljubomir Jovanović-Stakleni. Neposredno potom, u Ugrentni centar su stigli tadašnji potpredsednik savezne vlade Tomislav Nikolić, potpredsednik republičke vlade Vojislav Šešelj, republički ministar informisanja Aleksandar Vučić i tadašnji potpredsednik vlade, Milovan Bojić, koji je tom prilikom dao i krv. Operacija je trajala punih pet sati, a hirurg koji je sa svojom ekipom spasao Paniću život, bio je dr Vladimir Đukić, koji je kasnije munjevitom brzinom napredovao u političkoj nomenklaturi, stigavši i do mesta državnog sekretara u ministarstvu zdravlja.

Kako je Panić izdao Šešelja

Petar Panić bio je 10 godina jedan od najbližih saradnika i telohranitelj Vojislava Šešelja. Čim mu se pružila prilika, on je svoga neprikosnovenog šefa izdao. Napustio ga je posle petooktobarskih događaja, pod izgovorom da je "od njega traženo da ne izazove krvoproliće". Pridružio se i inicijativi petine ondašnjih opštinskih odbora SRS, koju je predvodio odbor iz Loznice. Cilj je bio sazivanje vanrednog kongresa stranke, na kojem je tražena smena Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića i Dragana Todorovića.

Takođe, Panić je bio i inicijator saziva nekakvog Vojvodskog saveta koji je ritualno "raščinio" Šešelja i oduzeo mu zvanje Vojvode. U jednoj svojoj ispovesti koju je objavio "Nedeljni Telegraf", Panić je svom snagom napao Vojislava Šešelja (koji je već bio u Hagu).

I ovakav Petar Panić danas, nestatusno, po ličnom ovlašćenju Aleksandra Vučića, ulazi u zgradu BIA kao u svoj toalet. On izdaje naređenja, traži ko treba da se prisluškuje, koga treba da ''pritegnu'' jer ga Panić, po Vučićevom nalogu, reketira, iznuđuje novac i preti hapšenjem i ubistvom.

Službenici BIA potvrdili su autoru ovog teksta da se Petar Panić toliko obogatio dolaskom Vučića na vlast, da se njegov keš meri desetinama miliona evra. Koliko je tek deviznog novca uterao u Vučićeve džepove, trebalo bi da utvrdi istraga, ako njih dvojica prežive svoju ofanzivu na građane Srbije.

Fotografije koje objavljujemo pokazuju da su Vučić i Panić bliski, ne samo po novcu.