Zrenjanin

Pred nazadnjačkom strahovladom u Zrenjaninu nemoćni policija, sud i tužilaštvo

Uspešni, pametni i lepi - ko moj Pepi

Zrenjanin je za dvadesetak godina, od trećeg najjačeg industrijskog giganta bivše Jugoslavije, dospeo do granice nerazvijenosti i poražavajućeg siromaštva. Samoubilački razvoj nerazvijenosti nekadašnjeg centra kulture i moći Vojvodine je proizvod ljudi zalutalih u vlast. Ovdašnji ugledni funkcioneri, udobno smešteni u fotelje svih mogućih stranaka na vlasti, proizvođači najgorih kadrova u istoriji grada po principu moj do moga, nesposobni su za stvaranje, suživot i za slušanje radosne dečije graje po svim sokacima. Na ubijanje ovakvog grada, na zločin koji savršeno odgovara bg-ns centralama stranaka, pristali su i blentavi građani Zrenjanina, ponosni što im ponosni vođa izjavljuje da je ponosan što im, za dobro svih, ponosno kreše zagarantovana ustavna prava, plate i penzije.

Zoltan Horvat

Danas je za direktorsko mesto u jednoj od zrenjaninskih škola, zarad funkcionerske relaksacije, neophodno ispuniti samo jedan uslov: pušiti u službenom automobilu na putu do Novog Sada i nazad! Kandidatkinja ozbiljnijih godina je i pre prijema pokazala zavidne veštine, pa joj ne pada teško da jednom nedeljno, na istoj relaciji, odradi rukotvorinama i pametnom glavom šliceve funkcionerima.

Da li se može zameriti (ispod)prosečnom čoveku, danas visokom funkcioneru, gladnom i žednom gole vlasti, na neznanju i nesposobnosti rukovođenja gradom i ljudima? Naravno da ne, jer, osladilo se učešće u brojnim strankama, pa rukovođenje istim bezlično-poltronskim facama koje si baš ti postavio, pa bezbrojna službena putovanja uz šurnajs poslovnih ručkova, večera, uz blagotvorna pušenja i preostalo...Zahvaljući sugrađanima-blentama, privilegovani uživaju u privilegijama. Do mere, da više ne mere.

Kako zvuči podatak da je danas jedan jedini ovdašnji, Regionalni Isus, dogurao do plate od milion i sedamdesetak hiljadarki mesečno? Veličanstveno, i tata bi, sine. Ovaj i ovakav večiti funkcioner višestranačja u nas, usudio se da zavodi red u uspešnom gradu kojim su carevala gospoda od ljudi. Nakon uigravanja u rasturenom SM Kombinatu gde tragovi smrde na nestale pare od prodaje odmarališta, kao budućeg Tatu Zrenjanina prepoznao ga legendarni advokat Grga, uz'o ga za rukicu, odveo u stranku DS 5. oktobra 2000. godine uveče, i rek'o mu, rukovodi kako znaš i umeš, samo da nam bude dobro (valjda je mislio na grad i sugrađane). Da je ispalo dobro, jeste, jer je nakon višegodišnje apsolutne vlasti u bivšoj drmatorskoj stranci, usledilo hapšenje. Nakon 13 meseci pritvora, otvorio se prostor za novo delovanje. Ovaj put mu je u nazadnjačkoj centrali rečeno, radićeš sam, biraj ago, što ti srcu drago.

Da je izabr'o, jeste. Posebno se osvrnuo na, po njemu ugledne građane Zrenjanina, poput njegovog veličanstvenog pajtosa Pepija, što je većina članstva dočekala s nevericom. Pepi je, naravno, direktor i zaštićeni funkcioner, i ima jednu izvanrednu osobinu: izdržljiv je i dugovečan u borbi sa čašama i flašama pred sobom. Danas grad Zrenjanin vode, kao ljudi od neograničenog poverenja Regionalnog i čija je reč jača od zakona, uspešni prodavac tekstila i zavesa i autor navijačkog stiha Olivera voli Proletera, poznat i kao vođa navijača propalog FK Proleter.

Prethodno su svi izvorni ljudi iz Inicijativnog odbora SNS u Zrenjaninu najureni, da bi favoriti Regionalnog, mogli da uteruju vlast u sugrađane. Ovoj i ovakvoj apsolutnoj vlasti zemlje i neba srednjeg Banata, ne sme i ništa ne može, ni policija, ni tužilaštvo, ni sudovi, niko živ. Nedodirljivost neukih i bolno nesposobnih je tragikomična. Njima na raport i rukoljub stižu nameštenici iz svih opština srednjeg Banata. Zaista je dirljiv susret predsednika opštine Sečanj i uspešnog prodavca tekstila i zavesa. Možda mu prodavac uvaljuje novu robu po ceni koja se jednostavno, ne može odbiti. Da ugođaj poslovnog sastanka bude kompletan, čuje se i propali refren "...Oliveraaa, voli Proleteraaa...".

Predsednik opštine Sečanj inače obožava sport i mlade i drži do nasleđa. Nasledio je započetu ali nedovršenu halu sportova u Sečnju. Nasleđe mu prija, ne dira ništa već deceniju, napola neizgrađena hala trune i zarasta u korov, na ogromnu radost retko talentovane rukometne dece Sečnja.

Ako pitate dr Predraga Matejina, autoritativnog šefa poslaničke grupe SNS u pokrajinskom parlamentu, šta uopšte traži u ovakvom društvu i da li ga je sramota što svoju reprezentativnu lekarsku karijeru iskušava politikanstvom, neće vam reći istinu. Ne sme, jer prioriteti, lično bogatstvo i sreća postaju sve veća, primer Igora Mirovića, ultrabogatog, juče iz blata izvučenog kadrovika, dovoljno govori.

Favoriti Regionalnog poseban publicitet uživaju u njima omiljenim strateškim mestima, restoranima. Pojedini su preterali u obožavanju obožavanih, pa je u restoranu Kamel "pala" i „berba ušiju". Demonstracija obožavanja izvršnih vlasnika gradske kase svih sugrađana nije uticala na dobro raspoloženje i još bolji apetit. Zrenjanin je još uvek pod kontrolom savršenog nestajanja, sugrađani se ne bune, dakle divni su u ispoljavanju bede i siromaštva, kud ćeš lepše za bezbrižan život nazadnjačke elite.

Šta na sve ovo kaže zrenjaninska opozicija u nestajanju? Nekolicina njihovih funkcionera grčevito se bori da zadrži svoje guzice u foteljama. Goran Kaurić, novoizabrani predsednik gradskog odbora DS, logična je posledica sloma najizvikanije stranke u Zrenjaninu. U namicanju glasova pomogli mu pajtosi iz nekadašnjeg G17 Plus, svesrdno mu pripomogla i dr Gordana Kozlovački, legendarna Domaćica Goca, a ni Bojan Pajtić iz Novog Sada nije sedeo skrštenih ruku. Kaurić ima zavidan staž u političkim strankama, u Koaliciji Vojvodina bio je „važno levo smetalo", G17 Plus-Minus ga profilisao kao večitog promašenog političara, a DS je dotukao svojim izborom. Spašavaj se ko može od koalicije večitih (o)pozicionih politikanata, rekoše časne demokrate u Zrenjaninu, poput Predraga Jeremića, Tanje Dulović i Baćka Tomića, nakon čega se očekuje nastavak osipanja članstva.

Zrenjanin se stidi politikanata koji rinfuz (čitaj: sugrađane) nepogrešivo vode u propast. Možda taktika bezgraničnog (s)trpljenja Zrenjaninaca ipak ima kakvog-takvog smisla, ko izdrži, preživeće, ajd' da vidimo dokle mislite da nas j... u zdrav mozak?