Na licu mesta

Šumari iz JP "Srbijašume" u lovu na izvršnog direktora koji je opustošio lovišta

Milutin u mišjoj rupi

Pokazalo se da su Magazin Tabloid najbolje obaveštene novine, da su njihovi izvori informacija tačni, i da sve što objave vrlo brzo se pokaže kao tačno.U tri nastavka je Magazin Tabloid je pisao Milutinu Đorđeviću, izvršnom direktoru za lovstvo i ribarstvo i izneo podatke Milutinovim lopovlucima, kriminalu i uništavanju državne imovine. Konačno se to i dokazalo, piše u pismu lovočuvara iz Srbijašuma

......

Da ukratko podsetimo o Milutinovim zulumima: za sedam godina njegove vladavine, proizveo je i napravio manjak u lovstvu i ribarstvu preko pet stotina miliona dinara, pobio i uništio plemenitu divljač, pojedini fondovi divljači u ograđenim lovištima ne postoje, odgradio, rasturio ograđena lovišta, zabranio izradu planskih dokumenata za pojedina lovišta u trajanju od šest godina. Nije isporučivao plaćene trofeje inostranim lovcima, najurio je inostrane lovce iz lovišta Srbijašuma, pojedine lovočuvare otpustio i ostavio lovišta bez nadzora, kupovao oružje i municiju bez tendera, samovoljno i protiv zakona vršio kompenzacije, lažirao dovoz hrane u lovišta,

Organizovao razne odlaske na sajmove i seminare, vodio svoje prijatelje koji nisu u radnom odnosu u Srbijašumama, a sve o trošku pomenutog preduzeća, kao i ostale kriminalne radnje koje je unutrašnja kontrola u preduzeću i dokazala. Ali, došao mu je kraj. Pošteni šumari u generalnoj direkciji, koji su stvarali ovo preduzeće, i žive od te jedne plate, oslobodili su se straha i napravili organizaciju kako bi oterali lopove i kriminalce...

Na tajnom sastanku kod nevažećeg direktora Aleksića, zatražili i naredili formiranje unutrašnje kontrole, koja treba da stručno odgovori na postavljena pitanja i navode o Milutinovim lopovlucima.

Aleksić je to dugo odbijao, jer je imao pritisak od strane Milutina Đorđevića i Srećkovića, predsednika Nadzornog odbora. Posle odugovlačenja, Aleksiću stiže naređenje iz vrha, da mora formirati unutrašnju kontrolu. Zvanično je formirana i kada je krenula sa radom, pet puta je prekidana od strane Milutina i pomenutog Srećkovića.

Vršili su opstrukcije, pretnje i podmićivanja. Nakon tri meseca, unutrašnja kontrola, uspela je pod jakim pritiscima da uradi svoj posao, za koji je realno trebalo četiri sata, i utvrdila veliki kriminal, krađu, uništenje lovišta i divljači, što je i konstatovano zapisnikom. Milutin i Srećković, kreću u osvetu, pretnju, šikaniranje, prepravuljnje i prekrajanje papira, raznim manipulacijama proglašavaju da su u propuste u lovstvu i štetama krivi direktori šumskih gazdinstava, lovni radnici, čistačice i šoferi. a oni čisti i nevini. Ali, nije tako. Veliki broj krivičnih prijava otišao je u kriminalističku policiju, unutrašnju kontrolu MUP-a, kabinetu premijera i tuzilastvu. Sa velikim brojem dokaza.

Policija i tužilaštvo, proverili su navode, a u pomoć su im pritekli pojedini direktori gazdinstava, referenti i lovočuvari, koji su posvedočili i dali dokaze o Milutinovim kriminalnim radnjama, tako da ovim putem želimo da se zahvalimo i policiji i tužilastvu, što obavljaju profesionalno svoj posao i štite državnu imovinu.

U isto vreme Milutin kreće u obračun sa svim njegovim nepodobnim šumarima u direkciji, naređuje, smenjuje i piše nova rešenja, kako bl zaplašio i zatajio sve zulume. Sreckovic, predsednik nadzornog odbora, duguje Milutinu velike usluge, i kao njegov zaštitnik, bezobrazno udara po iskusnim šumarima, koji imaju više radnog staža i rukovođenja, nego on godina života. Koliko se razume u šumarstvo, pričaju ljudi sa terena, kada je za bukvu rekao da je hrast, a ne raspoznaje ni vrstu divljači.

Potrošeni Aleksić prima naređenja od strane Đorđevića i Srećkovića, krije nezakonite radnje, ali ima vremena i on će progovoriti. Uplašeni Đorđević, žali se najbližim saradnicima da ne može da spava, retko jede, da ga napuštaju najbolji prijatelji, koji mu slute kraj.

Koristi sve moguće načine, da okupi političara koje šalje u lovišta, da ubijaju sve od reda, bez nadoknade, a onda ih vraća u Košutnjak u restoran preduzeća, gde ih domaćinski gosti. Mada je reprezentacija zabranjena i ukinuta, to za Milutina ne važi. Često, kada ih ispraća iz restorana, u gepeke pojedinih inspektora i političara, ubacuje skupa vina, viski i ostala pića, na teret restorana, što je posvedočio konobar i isti je dao izjavu u nadležnoj instituciji. Ne žali Milutin ni sredstva, ni državnu imovinu. On ima cilj da sve zataška, namagarči sve institucije, a on ostane nekažnjen. Preko svog prijatelja B.L. koji je isteran iz SPS-a, a lično ga je Toma uveo u SNS, traži da podrži Milutina, nudeći da će dobiti sve što traži.

Što se tice rukovodstva, na čelu sa Aleksićem i Sreckovićem, Srbijašume sigurno idu u propast, a lovišta i divljač, Milutin je već rasturio. Kako rade, i kako se ponašaju, Blic je objavio, a i druge novine. Izvršni direktori, rade za lične interese, prave sebi poslove preko privatnih firmi svojih rođaka i javnih nabavki. Organizuju razne izmišljene seminare i putovanja, lupaju službena kola, kada idu na slave kod svojih partijskih drugova, a preduzeće popravlja. Sve to pegla, Baba pravnik, po direktivi Milutina i Sreckovića , koja je pobegla ovih dana sa radnog mesta..

Nadamo se će da sve institucije, koje su dobile dovoljno materijala i dokaza, da će do kraja odraditi svoj posao, u korist države i pomenutog javnog preduzeća.

Iza ovog pisma stoje pošteni šumari iz javnog preduzeća i generalne direkcije.