Su(lu)dovanje

Kako mafiju iz srpskog pravosuđa privesti pravdi i zakonu (287)

Izbor sudija pokriven tamom

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Sprega izvršne vlasti, tužilaca i sudija zasniva se na korupciji i kriminalu, kojom neskriveno upravlja Aleksandar Vučić. Pravosudna hobotnica je raširila pipke, ali postoje načini kako da ih se saseče. Evo predloga konkretnih mera, koje treba da preduzme nova vlast.

Vladimir Molotok

Izbor sudija (i tužilaca) je kao državna tajna! Visoki savet sudstva ne objavljuje nikakve podatke o sudijama koje se biraju za prekršajne, osnovne, više, apelacione, privredne i Vrhovni sud.

Zapisnici sa sednica Visokog saveta sudstva većinom su zacrnjeni. Nije poznato koje godine su kandidati rođeni, kada su diplomirali i na kom fakultetu, sa kojom prosečnom ocenom, kada su položili pravosudni ispit, da li su osuđivani, disciplinski kažnjavani, da li su zdravstveno sposobni...

izboru sudija saznajemo samo iz Zapisnika sa sednice Visokog saveta sudstva. Nemušto saopštenje, koje je najčešće precrtano crnim flomasterom. Da se nešto ne vidi, ne sazna.

Tako, iz zapisnika sa sednice Visokog saveta sudstva, nije moguće saznati da li su sudije izabrane većinom glasova članova VSS ili jednoglasno. I zašto nisu izabrani, a ovi drugi zašto su izabrani!

Postupak izbora sudija propisan je zakonom, ali u Vučićevoj Srbiji svaki zakon se tumači, a ne primenjuje.

Za potvrdu dokaza o punoj tajnosti rada i odlučivanja Visokog saveta sudstva, uzeli smo zapisnik sa 14. sednice Visokog saveta sudstva usvojenog 2. novembra 2003. godine. Vrlo je poučan.

"Po oglasu objavljenom u ''Službenom glasniku RS"' broj 15/22 od 21. oktobra 2022. godine, za izbor sudija za Apelacioni sud u Beogradu, prijave je podnelo ukupno 115 kandidata iz redova sudija 109 kandidata, iz redova sudijskih pomoćnika, advokata i ostalih lica 3 kandidata.

Po oglasu koji je objavljen u ''Službenom glasniku RS'' broj 137/22 od 9. decembra 2022. godine, za izbor sudija za Apelacioni sud u Beogradu je podnelo ukupno 98 kandidata, iz redova sudija 93 kandidata a iz redova sudijskih pomoćnika, advokata i ostalih lica 3 kandidata.

Komisija Visokog saveta sudstva je po objavljenim oglasima izvršila proveru podnetih prijava i utvrdila njihovu dozvoljenost, potpunost i blagovremenost.

Komisija Visokog saveta sudstva je za kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju sprovela ispit i ocenila stručnost i osposobljenost kandidata, obavila razgovor sa kandidatom i dostavila savetu prethodnu listu kandidata sa prikupljenim materijalom sa ispita.

Savet je je za kandidate pribavio mišljenje od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, za kandidate koji dolaze iz sudova pribavljeno je mišljenje sednice svih sudija suda iz koga kandidat dolazi, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda, (kakvo oni mišljenje imaju, ako ne poznaju kolege iz nižih sudova), a za kandidate koji dolaze iz redova sudijskih pomoćnika pribavljena je ocena rada.

Obavljen je razgovor sa kandidatima i isti je vrednovan.

Nakon razmatranja celokupnog matrerijala svih kandidata iz postupka za izbor sudije za Apelacioni sud u Beogradu, po navedenim oglasima izdvojili su se sledeći kandidati:

Marija Bošković, sudija Višeg suda u Beogradu;

Miroslava Vučetić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu;

Sanja Knežević Jojić - sudija Višeg suda u Beogradu;

Jasna Lozuk - sudija Višeg suda u Beogradu;

Dragana Marčetić - sudija Višeg suda u Beogradu;

Tatjana Obrenčević - sudija Višeg suda u Beogradu;

Ljiljana Stričević, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu;

Maja Cvetić, sudija Višeg suda u Beogradu; Jelena Bogdanović, sudija Višeg suda u Beogradu;

Violeta Jovanović, sudija Višeg suda u Beograd i

Raša Janković, sudija Višeg suda u Beogradu.

Sudija Vukica Kažić (član VSS i predsednik komisije za izbor) je za navedene kandidate pročitala lične i i radne biografije kandidata, ocenu vrednovanja rada, ocenu vrednovanja razgovora i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.

Zorana Delibašić - predsednik Visokog saveta sudstva postavila je pitanje da li ima drugih predloga.

Nakon dobijene reči Aleksandar Popović navodi da predlaže Agatonovića - sudiju Višeg suda u Beogradu, bivšeg predsednika Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Slađanu Pantović, sudiju Višeg suda u Beogradu. Pročitao je lične i radne biografije ovih sudija.

Nakon dobijene reči prof. dr Nikola Bodiroga predlaže Violetu Joksimović, sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu....

Zorana Delibašić - predsednik Visokog saveta sudstva konstatuje da nema drugih predloga i stavlja predlog na glasanje da se Dušan Agatonović izabere za sudiju Apelacionog suda.

Konstatuje se da je Visoki savet sudstva (zacrnjeno crniom bojom) doneo

D L U K U

Dušan Agatonović, sudija Višeg suda u Beogradu, bira se za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Izdvojena mišljenja onih koji su se protivili ovom izboru su zatamnjena.

Ko je Aleksandar Popović, član Visokog saveta sudstva koji je iz čista mira predložio Dušana Agatonovića za sudiju Apelacionog suda u Beogradu?

Aleksandar Popović, član je Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika

Radno iskustvo i obrazovanje: Zvanična biografija

Pravni fakultet u Beogradu je upisao juna 1993. godine i diplomirao juna 1998. godine. U oktobru 1998. zaposlio se kao pripravnik u Trećem opštinskom sudu u Beogradu. (Tamo gde je Agatonović bio predsednik suda). Pravosudni ispit položio je u februaru 2001. godine, a zatim zasnovao radni odnos u Trećem opštinskom sudu u Beogradu kao stručni saradnik i viši stručni saradnik, koje poslove je obavljao sve do 01. januara 2010. godine. Tokom rada u Trećem opštinskom sudu u Beogradu postupao je u različitim materijama i bio raspoređivan u različitiam odeljenjima, te je postupao kao referent veća iz člana 24 st.6 ZKP-a, u istražnom odeljenju, rukovodio sudskom praksom, a bio je i sekretar suda.

Nakon Trećeg opštinskog suda u Beogradu zasniva radni odnos u Apelacionom sudu u Beogradu (u kome je predsednik suda od 2012. godine Duško Milenković, kum sudije Dušana Agatonovića!) u kome radi u periodu od 1. janura 2010. godine do 24. marta 2010. godine.

U imenik Advokatske komore Beograda se upisuje 25. marta 2010. godine i advokaturom se uspešno bavio do 8.oktobra 2021 godine. Kao advokat zastupao je stranake u krivičnim parničnim i vanparničnim postupcima.

Javnobeležnički ispit je položio 17. novembra 2017. godine, a 2. novembra 2021. godine upisan je u imenik Javnobeležničke komore Srbije kao Javni beležnik za službeno područje Osnovnog suda u Zrenjaninu, a delatnost javnog beležnika je obavljao do 1. oktobra 2022. godine.

Dakle, tako se u Srbiji postaje sudija! Naročito ako te predloži ''istaknuti pravnik'', koji nije uspeo da postane sudija, već javni beležnik. On bira sudiju apelacionog suda!

Pomenuti gospodin Popović je visokopozicionirani član Srpske napredne stranke, a u jatu gey zajednice je vrlo ugledan.

Poznata biografija gospodina Popovića. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1998. godine. U oktobru iste godine zaposlio se kao pripravnik u Trećem opštinskom sudu u Beogradu. Pravosudni ispit položio je početkom 2001. godine.

Njegov rad u pomenutom sudu ocenjivan je najvišom ocenom. Radio je i u Apelacionom sudu u Beogradu, bio je advokat, potom javni beležnik, a od 17. oktobra 2022. godine radi u Višem tužilaštvu u Pančevu. Svi beležničari u Zrenjaninu su morali da budu članovi SNS jer su dobar deo zarade davali stranci. To je u gradskom odboru SNS govorio pravnik SNS ZR, a posle javni beležničar Mane Majstorović. Zašto bi neko od advokata inače postao beležničar pa još u Zrenjaninu. Ovde je slepo crevo za sve koji hoće da napreduju. U Zrenjaninu se ni sa kim od kolega nije družio.

Viši tužilački pomoćnik iz pančevačkog VJT Aleksandar Popović, jedini od šesnaestoro kandidata kog je Narodna skupština, 23. 4. 2023. godine dvotrećinskom većinom izglasala za „istaknutog pravika" i budućeg člana Visokog saveta sudstva, bio je član advokatskog tima u čuvenoj beogradskoj kancelariji „Jeličić", čiji je osnivač Nevena Jeličić, bivša supruga partijskog funkcionera SNS-a Gorana Veselinovića, Vučićevog kuma, čija kancelarija zastupa većinu budućih klijenta Evropskog javnog tužilaštva, koja je nerazdvojna drugarica Tamare Vučić, koju podvodi u svom ekskluzivnom hotelu na Topčideru za ekskluzivnu klijentelu. Iz ove kancelarije je vođena kampanja protiv glavnog urednika Magazina Tabloid, koji je uhapšen 8. maja prošle godine i proveo u pritvoru do 12. januara ove godine

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, čiji predsednik je bio Vladimir Đukanović, izabrao je po osam kandidata iz reda istaknutih pravnika, od kojih se po četvoro biraju za članove VSS i VST.

Kandidati za VSS su bili Nataša Delić, Žikica Dronjak, Jelena Vučković, Nikola Bodiroga, Marina Grbić, Rastko Brajković, Aleksandar Popović i Srđan Stefanović.

Kandidati za VST su Dušan Purić, Miroslav Đorđević, Predrag Ćetković, Vesna Luković, Vladimir Simić, Nenad Tešić, Jelena Glušica i Bojan Petrov.

Ako kandidati ne dobiju dvotrećinsku većinu glasova u Narodnoj skupštini Srbije, onda potreban broj biraju predsednica Vrhovnog suda Srbije, predsednik Visokog saveta sudstva, predsednik Narodne skupštine i Zaštitnik (od) građana

Predlog ''istaknutog pravnika'' predsednica Visokog saveta je odmah, kao prvog kandidata, stavila na glasanje predlog da Dušan Agatonović bude izabran za sudiju Apelacionog suda. On je, inače, u Višem sudu u Beogradu, sudio od maja 2023. godine!

Biografija pomenutog Dušana Agatonovića je impresivna. Osim što mu je Duško Milenković kum, koji ga je i imenovao za predsednika, koji je kriv što su neki građani osuđivani na visoke zatvorske kazne, da bi se pokrili pravi izvršioci. Agatonović je ugledni homoseksualac, promiskuitetna je osoba. Bio je u vezi sa sadašnjim glavnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenadom Stefanovićem, dugogodišnjim zamenikom javnog tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu.

Proslavio se kada je u julu osudio glavnog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića na godinu i dva meseca zatvora zbog krivičnog dela ''pozivanja na nasilno rušenje ustavnog poretka'', produživši mu pritvor. Presuda je izazvala žestoke reakcije javnog mnjenja, oglasili su se narodni poslanici, novinarska udruženja, međunarodne institucije. Ovu presudu je 13. septembra ukinulo veće Apelacionog suda u Beogradu, a pritvor zamenilo kućnim pritvorom, koji je veće apelacionog sudije Milimira Lukića ukinulo, kao nezakonit, 12. januara ove godine.

Iako je izabran za sudiju Apelacionog suda, Agatonović je nastavio da sudi u ponovljenom postupku. Dana 1. marta trebalo je da pređe na rad u Apelacioni sud, ali je 29. februara zakazao suđenje Milovanu Brkiću za 2. april!

I prof. dr Nikola Bodiroga je član Četvrtog saziva Visokog saveta sudstva. Profesor je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a počeo je kao asistent.

Napredovao je kada se i učlanio u Srpsku naprednu stranku. Njegova preporuka je dovoljna da se postane sudija, da ostali članovi obore glave i glasaju. Preslušavanjem tonskog zapisa sa sednice Visokog saveta, do kojih je došao Magazin Tabloid, vidi se da gospodin Bodiroga često ima svoje kandidate, koji se biraju van procedure vrednovanja od strane komisije i sprovedenog postupka.

Za izbor za sudiju u Srbiji potrebno je da poznajete Aleksandra Popovića ili Nikolu Bodirogu, ili sudije Zoranu Delibašić i Jasminu Vasović!

Srpsko pravosuđe je u velikom glibu. Posao u sudu uglavnom obavljaju stručni saradnici i saradnice, koje su ponižavane i koje se, takođe, biraju preko veze. To su sinovi i kćeri sudija, tužilaca ili režimskih advokata.

Rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca je daleko od očiju javnosti. Građani imaju pravo da znaju sve o tužiocima i deliocima pravde - za njihove lične, imovne i finansijske prilike, da imaju uvid u njihove biografije. Njihov izbor bi morao da bude javan. Da se, pre njihovog izbora, objave njihove biografije. Uglavnom su to sinovi tužilaca, advokata, sudija i službenika ministartsva pravde i čiji su roditelji iz gornje strukture vlasti.

Za sudiju Višeg suda u Beogradu izabrana je Ivana Veselinović Trkulja, narkomanka, čiji otac je poznati profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i čestit je čovek, Pane Marjanović je sin bivšeg predsednika suda. Sudija Živko Jevđenjijević je egzekutor predsednice Prvog osnovnog suda, koji je nemilosrdan prema onim građanima koji su ''tipovani'' za odstrel. Živko je posvađan sa istinom i moralom.

U Prvom osnovnom sudu sudi stotinak sudija koji su nezavisni u radu i presuđivanju. Njima nije lako, jer postoji dogovor kriminalne mafije iz pravosuđa da im ukidaju i preinačavaju presude, kako bi ih naterali na poslušnost.

Takav je slučaj i sa većim brojem sudija Višeg suda u Beogradu. Oni su ovih dana dobili novog predsednika Dragana Miloševića, koji je, inače, sudija Apelacionog suda u Beogradu, a ima zadatak da nastavi praksu koju je uspostavio kao sudija Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Istražne službe raspolažu sa nekoliko stotina sati snimljenog materijala o njegovim''poslovima''. On je napredovao u Apelacioni sud, a potom vraćen za predsednika Višeg suda u Beogradu, nakon što mu je 90 odsto odluka UKIDANO, a potom i preinačavano!

Sudije Višeg suda priznaju da voli da gleda u noge mlađim sudijama i saradnicama, da ne prima ni stranke ni zaposlene...

Dosije gospodina Miloševića je u pripremi, a u ovom broju prenosimo istraživanje mreže KRIK-a, koji se bavio njegovim likom i delom.

Evropsko javno tužilaštvo pokrenulo je, konačno, akciju privođenja pravdi više od 400 građana Srbije, koji su opljačkali donacije EU, kreditne linije i pomoć i bavili se organizovanim kriminalom. Ono ima u arhivi i desetine sudija i tužilaca, koji su otvoreni zaštitnici pljačke, ubistava, zastrašivanja... Dokazi su nepobitni. O toj akciji pišemo u ovom broju, u tekstu Predraga Popovića.

Transkripte razgovora i aktivnosti nekoliko desetina sudija i tužilaca pripremamo u narednim brojevima.

Dve odluke u istom danu

Visoki savet sudstva na sednici održanoj dana 2. novembra 2023. godine, po oglasu objavljenom u ,,Službenom glasniku RS", br.115/22 od 21. oktobra 2022. godine, doneo je

Odluku o izboru sudije Apelacionog suda u Beogradu

Marija Bošković, sudija Višeg suda u Beogradu

Miroslava Vučetić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu

Jasna Lozuk, sudija Višeg suda u Beogradu

Dragana Marčetić, sudija Višeg suda u Beogradu

Danko Laušević, sudija Višeg suda u Beogradu

Visoki savet sudstva na sednici održanoj dana 2. novembra 2023. godine, po oglasu objavljenom u,,Službenom glasniku RS", br.137/22 od 9. decembra 2022. godine, doneo je

Odluku o izboru sudije Apelacionog suda u Beogradu

Tatjana Obrenčević, sudija Višeg suda u Beogradu

Maja Cvetić, sudija Višeg suda u Beogradu

Raša Janković, sudija Višeg suda u Beogradu

Dušan Agatonović, sudija Višeg suda u Beogradu

Violeta Joksimović, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.

A1

Uz pomoć tužilaca i sudija

Udar na vojni sinikat je dokaz Vučićeve slabosti

Akcija hapšenja članova Vojnog sindikata Srbije novi je dokaz potpunog kolapsa bezbednosnog sistema zemlje.. U maniru klasičnih diktatura hapse se i diskredituju oni koji ukazuju na loše stanje umesto da za to loše stanje odgovaraju oni koji su ga izazvali. Nije Novica Antić ugrozio bezbednost zemlje time što je javno rekao da u Vojsci Srbije ima mobinga već su to uradili oni koji po partijskoj liniji postavljaju oficire potpuno nedorasle pozivu i časnoj uniformi koju nose.

Aleksandar Vučić koji je mimo Ustava i zakona sebi pridodao i zvanje vrhovnog komandanta, danas je pored lica diktatora pokazao i strah od svih ljudi koji istinom remete njegov svet satkan od laži. Ali na kraju će stvari doći na svoje jer nezadovoljstvo raste i kada lavina krene nikakav marketing ni izborne krađe mu neće pomoći. U pobuni se ljudi broje drugačije.

Dr inž. Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret

Informativna služba Narodnog slobodarskog pokreta

A2

Član VSS iz reda istaknutih pravnika

Njen glas je vrlo skup

Diplomirala na Pravnom fakultetu u Nišu sa prosečnom ocenom 9,23. Tokom 2002. i 2003. godine bila je stipendistkinja nemačke fondacije Konrad Adenauer Stiftung.

Godine 2004. Jelena Vučković upisuje poslediplomske studije na pravnoteorijskom smeru Pravnog fakulteta u Nišu, na kome sa odlikom polaže usmeni magistarski ispit. Tokom 2005. godine radi kao legal assistent pri Međunarodnom sudu za ratne zločine za područje bivše jugoslavije u Hagu.

Od 2006. godine Jelena Vučković angažovana je kao saradnica u nastavi na Filozofskom fakultetu u Nišu, Departman za žurnalistiku, na predmetu Osnovi prava sa medijskim pravom. Iste godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union upisuje specijalističke studije iz oblasti medijskog prava,

Magistarsku tezu pod nazivom Ustavna i upravna zaštita ljudskih prava i sloboda odbranila je sa odlikom 2008. godine. Iste godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisuje doktorske studije, a doktorsku disertaciju Položaj javnih agencija u sistemu podele vlasti, pod mentorstvom prof. dr Stevana Lilića, brani sa odlikom 23. 12. 2013. godine.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu radi od 2009. godine, najpre kao asistentkinja na predmetima Ustavno pravo, Pravo lokalne samouprave i Politički sistem, a od 2014. godine i kao docentkinja za užu javnopravnu i teorijskopravnu naučnu oblast. U zvanje vanredne profesorke izabrana je 2019. godine na užoj ustavnopravnoj naučnoj oblasti.

Učestvovala je na brojnim međunarodnim naučnim konferencijama u zemlji i inostranstvu, kao i na javnim raspravama o donošenju amandmana na Ustav Republike Srbije i zakona iz oblasti medija. Članica je Udruženja pravnika Srbije. Naročiti doprinos dala je razvitku jedne nove, mlade pravne naučne discipline, medijskog prava.

Autorka je preko stotinu naučnih radova iz oblasti Ustavnog prava, Lokalne samouprave i Medijskog prava, kao i monografije Medijsko pravo i Sistem lokalne samouprave (koautorka). Godine 2022. Univerzitet u Kragujevcu dodelio joj je nagradu za najbolju naučnicu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu za 2021. godinu.

Jelena Vučković obavlja funkciju šefice Katedre za javno pravo i predsednice Saveta Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Tečno govori engleski jezik i služi se francuskim jezikom.-Udata je i majka jedne kćerke. Njen glas kojim se bira sudija, među najskupljim je.

A3

Paviljon VI

Sa nepodnošljivom lakoćom neke sudije beogradskog Višeg suda i Apelacionog suda u Beogradu surovi su prema onima koji dovode u pitanje lik i delo srpskog diktatora. Ovih dana jeViši sud u Beogradu, posle 270 dana provedenih u zatvorskoj bolnici, oslobodio novinara Tihomira Trišića, urednika nedeljnika Akter. Doživotnog lečenja u bolnici spasila ga je ministarka zdravlja Danica Grujičić, koja je potvrdila da nije čitala Trišićev twit i da se nije uplašila od čoveka kojeg vidi pred sobom. Sud nije imao izbora - oslobodio je Trišića nakon devet meseci zatvora.

Koliko je još onih koji čame u srpskim zatvorima, što su se na društvenoj mreži narugali Vučiću?