Uvodnik

(Pr)osudite sami

Udvorice

Milovan Brkić

Ministar Gašić održao je, uz Vođino dopuštenje, konferenciju u Medija centru, radi ponovnog izvinjenja zbog uvrede koju je uputio honorarnoj dopisnici B 92 iz Trstenika Zlatiji Labović.

Dan ranije, uz Vođino dopuštenje, dva novinarska udruženja (NUNS i UNS) pozvala su članstvo da bojkotuje sve nastupe Gašića, zbog izjave upućene novinarki Labović, koja ga je klečeći dočekala u fabričkom krugu sa kolegama, da on ''voli novinarke koje lako kleknu''. Prethodno je premijer izjavu označio kao uvredu svim ženama u Srbiji.

Užasava me pomisao da je i danas u svesti srpskih novinara reč bojkot. Oni bojkotuju one koji više nisu u stanju da im odgovore, ili su u nemilosti vlasti.

Čelnici oba novinarska udruženja nisu pozvali na bojkot premijera Vučića koji svaki dan ruži građane Srbije, a ni onda kada je urednike Tabloida i Telepromptera nazvao ološem. Ne sporim pravo vođama NUNS-a i UNS-a da dele premijerovo mišljenje, ali bi, zbog građanske i profesionalne časti, morali da ga osude. Jok. Gde na Vođu! Vođa plaća. Od njega se živi.

Početkom januara, u prvoj ovogodišnjoj ofanzivi Vučićeve kamarile na mene, Informer, Pink i NUNS pozvali su tužioca da me uhapsi. Zbog poziva na ubistvo premijera! Oni imaju facetovane oči, pa vide i ono što raja ne vidi. Oni čitaju i misli. Gašić je izjavio da će lično da se angažuje da me tužilac uhapsi. Poslao sam mu poruku da ga pozivam na dvoboj. Da golim rukama brani svog Vođu. Pola sata kasnije, brat mi je javio da nam je umrla majka. Krenuo sam u selo da je sahranimo. Gašić se javio, ostalo mi je da ga zamolim da odložimo dvoboj. Iznenadio sam se kada mi je izjavio saučešće, ponudivši da mi obezbedi prevoz. Upitao me je i da li mi je potrebna pomoć. Zahvalio sam.

Od Vučićeve vlasti se svašta može očekivati. Ali, on dobro zna da mora i on da se udvara onima koji se drugima udvaraju. Onima u inostranstvu. I onima koji se nude. A, to su TV B 52 i NUNS.

I ode Gašić.

Vođe novinarskih udruženja likuju. Njih ne zanima što milioni žena u Srbiji nemaju nikakvo dostojanstvo. Gladne su, žedne, bez dečijih dodataka, bez zasluženih penzija, bez socijalne i zdravstvene zaštite, koje moraju da rade kod poslodavaca za mizerne plate i koje premijer u svojim oglasima na CNN-u opisuje kao najjeftiniju radnu snagu u Evropi!

Uoči obaranja Miloševića s vlasti, Bela kuća je u džepove opozicije i urednika i novinara nekolicine medija natrpala stotine hiljada dolara. Dolaskom DOS-a na vlast, prestala je potreba za njihovim uslugama, i oni su pokušali da se prikopčaju na finansijsku infuziju novog režima. I propali su. Danas jedva izdržava, NUNS-u je uskraćena apanaža, Vreme je na samom dnu, sa 650 prodatih primeraka. TV B 52 je otpustio sve novinare koji znaju šta je novinarstvo. Vučićeva kamarila ih prezire. Ali odbačeni i prezreni, sa mizernim platama, novinari ovih medija bave se usmenim novinarstvom. U svakoj prilici koriste da osude one koji kritikuju režim.

Još od Pere Todorovića novinari su zatvarani, slati u zatvor, u ludnice, ubijani i mučeni. Većina drugih su bili udvorice. Čankolisci, podatni i servilni. Ta slika se ni danas nije izmenila.

Nigde u svetu čelnici novinarskih udruženja ne pozivaju na zabranu novina, kao što je to učinio Vukašin Obradović, gostujući na TV Pink kod Ksenije Vučić. Tabloid ne zabranjuje ovlašćeno javno tužilaštvo, ali bi to rado učinio Vukašin. Ovi nesrećnici su gori od Vučićevog represivnog aparata.

Nije ni čudo što niko ne zna za njihove tekstove, što ne čitaju njihove novine. Opasno je što će oni nadživeti Vučićevu vlast, i nastaviti da se uvlače u dupe svakom onom ko bude na važnoj društvenoj poziciji. Ješće mu iz ruke.