Šabac
Gerontološki centar
intenzivno se podmlađuje
Nema meni sindikata bez mene
U Srbiji ima svega i svačega. Već smo se navikli da
direktori "svoja"
javna preduzeća neformalno
privatizuju u svoju korist, a nije ni rektost da preuzmu pod svoje i sindikate
kako im radnici ne bi smetali u rođačkom privređivanju
Igor Milanović
Milan Popović je direktor Gerontološkog centra u Šapcu, po obrazovanju diplomirani socijalni radnik. Poreklom je iz
Lipolista, a sada je nastanjen u Majuru pored Šapca. Do oktobarskih promena 2000. bio je direktor predškolske ustanove Naše dete, odakle je najuren pa je uhlebljenje pronašao u nekoj od
lokalnih socijalnih službi gde je radio u struci.
Popović je bio verni sledbenik one vlasti iz devedesetih, ali se za ove
godine prešaltovao na neke nove stranačke boje, pa je tako od direktora koji
brine o predškolskoj deci utrčao u fotelju direktora
koji brine o starima. U njegovom vaskrsnuću odlučujuću ulogu je igrao i Vladimir
Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, pa je
Popović već 2004. uspešno obavio posipanje pepelom po glavi tvrdeći da je
oduvek bio za one koji su ga smenili sa funkcije. Tada je postao direktor
Gerontološkog centra koji danas ima 83 stalno zaposlena radnika i još njih
petnaestak na određeno vreme.
Za ovih šest godina direktor Popović je u službu primio 16 novih radnika na
neodređeno i još njih desetak na određeno vreme. Bila bi to lepa vest u ovim
vremenima nezaposlenosti, da skoro svi oni nisu u nekim rodbinskim vezama sa
direktorom i njegovom ženom i da je bar za jedno to radno mesto bio
raspisan konkurs za primanje novih radnika.
Ovako rodbinski uvezani i direktoru zahvalni za zaposlenje ti radnici će
predstavljati odličnu osnovu za prevrate u sindikatima, na čije čelo treba da
dođe neko od direktorovih poslušnika. Ne bi začudilo da jednog dana i sam
direktor odluči da postane predsednik sindikata, jer - u Srbiji je sve moguće.
U Gerontološkom centru postoje dva sindikata. Na čelu sindikata Nezavisnost
je još uvek Biljana Popović, a dokle
će ne zna se, dok je Rada Šobić upravo smenjena sa čela Sindikata
radnika socijalne zaštite. Za ovakav
ishod izuzetno je zaslužna Marija Marković, diplomirani pravnik milošću
direktorovom, kojoj je već stavljeno u izgled da uznapreduje na neko šefovsko mesto
samo dok direktor skloni jednog neposlušnog radnika.
Pomenuta Marija je ceo dan uoči izbora trčala i lobirala, na kraju je i ona
uspela da bude izabrana u rukovodstvo sindikata, ali sa najmanjim brojem
glasova. Pored nje u novo rukovodstvo i, kao takav, mogući kandidat i za mesto
predsednika sindikata, izabran je Igor Šarčević, direktorov večiti
dužnik, što je i njega i suprugu primio u radni odnos. Bez konkursa, razume se.
Iz istog razloga direktorovi dužnici su i Dejan Marković,
najverovatniji novi predsednik sindikata i prijatelj Vladimira Ilića, zbog čega
ga je Popović i zaposlio, kao i Nataša Vodopija. Nova članica sindikalnog rukovodstva
je i Snežana Novaković, koja očekuje napredovanje na mesto glavnog
kuvara, pa joj treba direktorova blagonaklonost. Boljem radnom mestu se nada i Milica
Jakovljević, dok je Emina Jović odani sledbenik Dejana Markovića.
Izbor nije prošla jedino Olivera
Marković, direktorova rođaka koju je on primio na mesto blok-sestre iako još završava
medicinsku školu.
Kada se pogleda ova lista izabranih kandidata, jasno je zašto je izlaznost
bila izuzetno niska - tek nešto preko zakonom predviđenih 50 odsto. Videli su
radnici čemu ovo vodi, pa se već njih dvadesetak prebacilo u drugi sindikat.