Tabloid istražuje
Da li je poslednji japanski cunami mogao biti
veštački izazvan?
Kad
vanzemaljci zatalasaju okean
Spekulacije
o mogućem namernom izazivanju zemljotresa kao i cunamija od 11. marta 2011.
godine, koji je dostigao visinu od preko 10 metara, počele su samo nekoliko
dana nakon ove kataklizme. Kako vreme prolazi i što je više dostupnih podataka o dešavanjima u Japanu, više je i sumnjičavaca
Piše:
Ivona Živković
Pakistanski novinar Nusrat
Mirza odmah je naslovio svoj članak: "Japanski zemljotres i cunami -
prirodni ili veštački?" U tom članku on veruje da je kataklizmu izazvao
američki svemirski avion X-37B (za koji se još ne zna čemu zaista služi,
ali se zna da funkcioniše bez posade i može da leti kao avion
iznad jonosfere), jer je tih dana leteo na nekom tajnom zadatku.
"Kad god je taj
američki avion-raketa bio poslat u svemir, neka prirodna nesreća se
dogodila negde u svetu", tvrdi ovaj Pakistanac. On još tvrdi da je Vašington
kriv i za pakistanski zemljotres 2005. i poplave
2010, kao i cunami iz 2004. koji je udario u priobalje 11 azijskih država
Indijskog okeana. Tada je srećom izbegnuto ozbiljnije oštećenje indijske
nuklearne elektrane u državi Tamil Nadu, kada su oštećeni samo sistemi za
hlađenje. Da je zemljotres bio samo 0,2 stepena jači došlo bi do katastrofe. Taj
potres je tada iznosio osam stepeni Rihtera u prvim seizmičkim izveštajima, a
onda je više puta korigovan da bi na kraju bio 9,2 stepena Rihtera. Kakva
koincidencija: cunami talasi udaraju baš tamo gde su nuklearne
elektrane.
"Ciljevi Amerike su
da nastavi da dominira svetom i ne dozvoli drugim snagama da ugroze njen
primat. Japan može
biti optužen
zbog saradnje sa drugim zemljama kako bi se zamenio američki dolar drugim
novcem u međunarodnoj trgovini", uveren je Mirza.
Mirza očito veruje da je
Amerika suverena država i da se njeni građani regrutuju širom sveta u mirovne
misije zbog nekog američkog imperijalističkog interesa. Ali, ako bi se bolje
pogledao život
u SAD, nezaposlenost, zaduženost, ta priča o želji Amerike za dominacijom -
pada u vodu.
Ali, nekome je stalo da
Amerika bude krivac za sve i zato se ovakve informacije i puštaju kao velika
politička otkrića i stavovi. SAD nisu najveće zlo današnjice, kako ih mnogi
namerno predstavljaju, već jedna od žrtava politike moćne vlastele koja ima
glavno sedište u Londonu. I već smo pisali kako su SAD bile i ostale kolonija
Londona. Plemstvo ima svoj biznis i u eksploataciji nafte, a on je, kažu
upućeni u berzanska kretanja, ostvario odličan profit povećanjem izvoza gasa iz
Rusije u Japan, nakon potresa.
Sada dok svet
"drhti" od straha od opasne radijacije iz Fukušime i dok se o tome i
dalje izveštava
preko udarnih medija, plemstvo je već ušlo u nove krstaške pohode u Libiji i u
Obali Slonovače. Opasna radijacija za njih nije prepreka.
Da li je zaista moguće
ovakvu kataklizmu veštački izazvati? Na to niko ne može dati precizan odgovor,
jer niko od običnih ljudi nema preciznih saznanja o postojanju takve
tehnologije, ali možemo pogledati neke činjenice i neka saznanja i pokušati da
zaključimo kako bi ona mogla da funkcioniše.
Čudni detalji
Jedan detalj svakako je
mnogima skrenuo pažnju - a to su brojne, navodno amaterske, kamere
i snimatelji koji su ovaj kataklizmični događaj zabeležili kao fantastičan
dokument. Što
je još
zanimljivije, već smo imali prilike da u naučno-fantastičnim filmovima žanra
katastrofe (kome li je ovaj žanr uopšte bio
potreban) vidimo gotovo identične scene. Kakvo čudno predviđanje.
Veliki talasi jesu
prirodan fenomen, ali ljudi su vekovima znali za njih, pa da je takvo naglo
podizanje mora moguće u priobalnim područjima, logično je da sa tim saznanjem
priobalnih naselja ne bi uopšte ni bilo.
A mnogo je gradova na
obalama mora. Možete
li da zamislite da veliki plimni talas od sedam metara preko noći potopi i uništi
Nicu, Monte Karlo, Valensiju, Barselonu, Brajton, Plimut, ili se prevali preko
holandskih nasipa. Ali, filmovi o tome nisu snimani, jer bi kod Evropljana to
unelo strah od mora. A Japanci su naučeni da moraju da žive pored takvog mora.
I baš zato što su
takve kataklizmične scene već "doživeli" na veoma
verno dočaranim filmskim maketama, mnogo lakše smo doživeli i japansku
realnost. Izgledalo je sve... kao na filmu. I za čitav svet prikaz dešavanja iz
Japana je samo bio video. Ništa više.
Nema masovnog
iseljavanja iz priobalnih gradova širom sveta, jer cunami
talasi su odavno "rezervisani" za Daleki istok. Da li?
Ko su ti ljudi koji su
se "slučajno" našli baš na
idealnim pozicijama preglednim i bezbednim za snimanje kataklizme? Odakle im
takva prisebnost u tako dramatičnom trenutku i zar se nisu plašili da će se
talas podići i do njih? Jer, ko je tada, ko se nalazio na visini od 15 metara,
znao da neće naići talas i višli od 15 metara.
Petnaest metara je previše, kažete, a
da li je i deset previše? Kada su u obale Japana udarali talasi od
deset metara? Nije li nuklearna elektrana u Fukušimi i bila projektovana
tako da je reaktor bio na visini više od pet metara upravo
zbog mogućeg cunamija.
Ako je nešto
previše
i ako nastupa iznenadno ljudi niti su stanju da znaju šta ih sledećeg trenutka
čeka, niti su u stanju da racionalno razmišljaju. Čak i da ste profesionalni
snimatelj kome se kamera u trenutku udara našla pri ruci, teško da
bi prva stvar koja vam u trenutku takve kataklizme padne na pamet bila da je
snimate. Ali, očito je na mestu događaja bio prisutan veoma veliki broj
"prisebnih" i veštih snimatelja, našli su se se čak i u helikopteru
da snime talas koji ruši sve pred sobom. I svi snimci su ekspresno našli put do
zapadnih udarnih medija i do interneta.
Sreća da internet veze
nisu oštećene, iako su mobilne komunikacije, tvrdi se - bile u prekidu.
Zataškana
fundamentalna saznanja i projekti Nikole Tesle
Drugi zanimljiv detalj
tiče se brojnih naučnih objašnjenja o uzroku pojave visokih talasa, koja se
plasiraju preko globalnih svetskih medija i uvek se baziraju na jednoj teoriji,
a to je teorija o pomeranju tektonskih ploča. Ta teorija kaže da se te ploče na
kojima se nalaze kontinenti, i koje plivaju na tečnoj magmi, sudaraju i tako
izazivaju zemljotrese na površini. Kako, međutim,
takvi sudari izazivaju vibracije koje mi osećamo kao zemljotres, a da se samo
kretanje čitave planete ne oseća kao konstantni zemljotres, laiku je enigma.
Ali, stručni teoretičari uvek nađu neko "naučno" objašnjenje.
Tako, po njima, najrazorniji zemljotresi koji se manifestuju vertikalnim
vibracijama (i to smo videli na snimcima, da je slučaj i kod potresa od 11.
marta 2011) nastaju kada dođe do subdukcije tektonskih spojeva, kada se jedna
ploča podvuče pod drugu. I tada nastaje izdizanje nivoa vode u tom područiju. A
čitav Japan se, tako, nalazi u blizini iznad spoja tri tektonske ploče:
filipinske, pacifičke i evroazijske.
Ali, postojanje ovih
ploča je samo teorija i opipljivih dokaza za to nema. Ako biste u kadi ili bazenu
punom vode, na čijem dnu su dve pokretne ploče, probali da jednu podvučete pod
drugu (delovanjem nekom silom odozdo, a ne sa povšine vode i ne ubacujući u
vodu neku dodatnu masu), videli biste da se nivo vode ne bi podigao.
Jer, stari Arhimedov
zakon kaže
da se se tečnost iz posude istisne onoliko koliko se mase unese u nju. Da li je
ovaj fizički zakon naučno danas odbačen i poništen? Nije. Čak i da obe ploče
pomerate nivo vode u kadi se ne bi podigao.
A postoji i teorija kako
se zemlja stalno uvećava i puni vodom, ali i kako se vrtložnim strujama nivo vode
može podići. Ali, najuticajniji mediji su se uporno držali sudaranja
imaginarnih tektonskih ploča.
Međutim, jedna teorija o
kretanjima unutar Zemljine kore koja mogu izazvati i zemljotrese i vulkane i
vrtloge i klimatske promene i poplave i suše, decenijama je vešto
prikrivana, da bi tek danas kada je tehnologija za merenje ovih kretanja tajno
razvijena i u raznim napravama koje služe vojnim potrebama već primenjena (ne
zna se još
za šta),
počela je da se otkriva i u javnosti.
To je teorija koju je još pre
stotinu godina postavio Nikola Tesla i čak mnoge teorijske postavke
uspešno primenio u svojim mnogobrojnim patentima. Kada je većinu najvažnijih
patenata počeo da spaja u jedan veliki projekat u nekoliko tajnih laboratorija
(a što je verovatno finansirala američka vojska) sve je iznenada postalo velika
tajna. I nakon Tesline smrti je taj projekat sa dokumentacijom veoma obimnom -
proglašen
vojnom tajnom. Mnogo toga je i danas tajna i nalazi se u američkoj vojnoj bazi
Los Alamos u Novom Meksiku. To je ona baza za koju profesionalni dezinformatori
uporno pričaju kako je u posedu neke vanzemaljske tehnologije koju sada
stručnjaci u tajnim laboratorijama nastoje da iskopiraju i rastumače.
Biće da je ta
"vanzemaljska tehnologija" ipak ono što je Tesla pokušao da
sklopi. Poenta je u tehnologiji koja može da prenosi ogromnu
količinu energije bežičnim putem, preko specifično moduliranih frekvencija i
antena i to na veoma velike daljine. I to je tajna, jer se radi o
fundamentalnom principu na kome se energija prenosi iz svemira na zemlju i
dalje u stvaranje svega na njoj uključujući i sva živa bića.
Tako se u nastojanju da
se tačno razotkriju ovi principi stvaranja došlo i do otkrića kako nastaju
zemljotresi i to energetskom koncentracijom i harmoničnom rezonancom u opsegu
vibracija ultra niske frekvencije i veoma duge talasne dužine. Ovaj rezonantni
fenomen se još
naziva i stojeći talas. Rezonantni talasi koji dovode do zemljotresa se navodno
indukuju na ekstremno niskoj frekvenciji od čak 2,5 Hz u prirodi.
Da još malo uđemo u svet
energetskih oscilacija koje stvaraju sve na Zemlji i pod zemljom i u svemiru
kako bismo shvatili može li se zemljoters veštački izazvati.
Dakle, svet nije nastao
u jednom istorijskom periodu u vreme takozvanog velikog praska, već se
stalno stvara i ti procesi stvaranja su procesi koji se odvijaju pred našim
očima u toku našeg
života,
ukoliko smo u stanju da to vidimo. Stvaraju se rude, minerali, voda, nafta,
radioaktivni elementi, stene, magma i, naravno, sva živa bića.
Tako čitava Zemlja po
prirodi dobija energiju i zato pulsira, svaki molekul i svaki atom ima
frekvenciju (učestalost) na kojoj osciluje i ta harmonična oscilacija je ono
što se računa kao Šumanova frekvencija Zemlje. Ona, navodno, iznosi 7,83 Hz. Na
skali frekvencija to je ekstremno niska frekvencija sa talasnom dužinom
oscilacija od 10.000 do 100.000 kilometara.
U stvari čitava Zemlja
je živo biće koje u svojoj dubini ima "srce". Šumanova frekvencija je
puls na kome kuca Zemljino srce. I ljudsko srce je pulsiranje koje se odvija u
molekulima vode koji ga sačinjavaju i koji su dobili impuls od iste energije.
Ali sva ta energija koja
se ovim dugim talasima kreće kroz Zemlju ne dolazi iz Zemlje nego iz svemira. I
to je teorija koju je odavno u naučnim krugovima plasirao Nikola Tesla i po
njoj napravio nekoliko zaista fantastičnih revolucionarnih tehnoloških
projekata.
Tako je on utvrdio da
svemir nije prazan prostor po kome svetlosne čestice putuju 299.792.458 metara
u sekundi, kako je to "video" Ajnštajn, već je to prostor
ispunjen česticama kroz koji u stvari putuje "zvezdana svetlost" na
izrazito sićušnoj talasnoj dužini i ultra visokoj
frekvenciji. Ta talasna dužina je sitnija od one
koju imaju UV zraci, X-zraci i gama zraci (a koji se svi, takođe, emituju sa
Sunca i drugih zvezda). Ta zvezdana svetlost je "nulta tačka
radijacije", jer se njena energija prostire u svim pravcima. Kad se na tom
putu ti majušni
talasi "sudare" sa kosmičkom prašinom, nastaje njihova prva transferenca
i nastaju "kosmički zraci". I to je "sekundarna tačka
radijacije". I oni takođe "putuju" kroz svemir u svim pravcima,
ali sa neznatno drugačijom talasnom dužinom.
Talasna dužina
ove "nulte tačke radijacije" je tako mala da ona prolazi kroz sve na
Zemlji i kroz sva živa biće i ona ne reaguje i ne rezonira (ne odjekuje) sa
atomima najvećeg dela onoga što kvantna fizika naziva čvrstom materijom. Deo
svemira koji se graniči sa Zemljinom atmosferom i koji se smatra njenim delom,
Tesla i drugi naučnici iz njegovog vremena su nazivali eter, a danas je to
jonosfera. I tu se nalaze naelektrisane čestice.
Sve je predvidljivo
Prema Tesli, sam eter
nije "energetski izvor", s obzirom da je sastavljen od sićušnih i
nezavisnih "prenosnika" energije koji su potopljeni u jedan izolujući
"fluid", već je samo medijum kroz koji se sve energetske transference
i transmutacije mogu odigravati i električne i magnetne kosmičke
"cevi" sile mogu tako biti stvorene. I one se dalje prenose u Zemlju
i gde atomima daju početni impuls da se pokrenu.
Sve dalje transference i
transmutacije ove energije pri prolasku kroz Zemlju rezultat su njene silazne
frekventne oscilacije (od viših ka nižim
skalarnim vrednostima) i transferenci gde izvesna svojstva materije reaguju
rezonantno i stvaraju se nove frekvencije na kojima se pojavljuju gama zraci,
X-zraci, UV, vidljivo i infracrveno zračenje, kao i električna struja i
magnetizam.
Za kretanje morskih
talasa i reka zadužena su tako unutarzemljina strujanja koja potiču
od takozvanih telurskih struja i koje su stvorile i održavaju magnetno polje
Zemlje.
U stvari, i bez gledanja
u akademske knjige svaki laik se može zapitati gde završava energija iz
električne munje koja pada na zemlju, i kako se voda u rečnim koritima kreće u
određenom pravcu i da joj nešto daje brzinu, i da je
to kretanje kod nekih reka brže a kod nekih sporije.
Ako telurske struje iznenada promene svoj tok i reke promene svoje korito. Jaka
podzemna struja može da podigne podzemne vode i izazove poplave.
Zemlja je puna vode, ona
se stalno stvara, jer energija stalno stvara i priče da našoj planeti preti
nestašica vode i da će se ratovi zbog toga voditi u budućnosti samo su priče
kojima će se opravdati ratovi za pokoravanje neposlušnih. Najveći deo ovih
priča se plasira generalima najvećih vojnih sila kako bi imali moralno
opravdavnje zašto
idu po svetu da ratuju daleko od svojih kuća.
U Japanu smo videli
ogromnu količinu vode koja se podiže i nošena nekom fantastičnom silom ruši sve
pred sobom. Prilikom udara cunamija 2004. videli smo istu rušilačku snagu i
mnogo snimaka. I još nekoliko fenomena koje stvaraju strujna
kretanja videli smo tih dana u Japanu - pao je sneg i aktivirano je nekoliko
vulkana. A usledili su i naknadni potresi.
Tako je i BBC samo
jednom objavio kako su "neki istraživači došli do podataka da
postoji bliska veza sa električnim poremećajima na ivici atmosfere (to je
jonosfera) i predstojećim zemljotresom". A onda su se ipak držali
stručnjaka koji su pričali o subdukcionim sudarima tektonskih ploča. Ali, iako
se jake morske struje stvaraju i oko Malte, nju nije pogodio cunami.
Da je cunami talas visok
nekoliko metara moguć i u Jadranskom moru potvrđuje događaj iz avgusta 2006.
kada se nekoliko velikih cunami talasa iznenada obrušilo na plaže
jednog hotelskog kompleksa u Ulcinju. Tada je poginulo troje ljudi, a nešto
kasnije je registrovan i potres od tri stepena Rihtera. Talasima je prethodio
jak vetar.
Dakle da bi se
zemljotres dogodio potrebno je da se u zemljinoj kori indukuje energija na
ultraniskoj frekvenciji koja će imati rezonantan efekat.
Postojanje te ultra
niske frekvencije danas se može meriti u područjima pogođenim zemljotresom i to
je poznato, pa je priča da se zemljotresi ne mogu predvideti neshvatljiva.
Stvaranje energije ultraniske frekvencije izmereno je i bilo je vidljivo i na
podacima koje je očitavala skalamerija za merenje svih frekvencija (HAARP) koja
je smeštena
na Aljasci, i to tri dana pre zemljotresa od 11. marta 2011.
Laboratorija
za stvaranje zemljotresa
Uređaji za merenje svih talasnih frekvencija i njihovu
promenu nalaze se na nekoliko mesta na Zemlji i funkcionišu kao sistem uređenih antena koje primaju ove signale iz
jonosfere i iz zemlje i nazivaju HAARP (High Freequency Aurora Research). Da li
ovi uređaji samo primaju i mere frekvencije dolazećih talasa iz svemira ili
mogu i da ih moduliraju i sa kojim ciljem pitanje je o kom se dosta spekuliše poslednjih godina. Jer, ako mogu da ih moduliraju, oni
mogu da utiču na njihovu energetsku transferencu i transmutaciju atoma i
molekula "pogođenih" ovim talasima. To znači da pomoću prikupljene
energije iz jonosfere izvrše njenu koncentraciju i moduliraju je po
silaznim skalarnim vrednostima na jake energetske talase ekstremno niske
frekvencije, a koji mogu da putuju kroz Zemljinu koru i mora i da u nekoj tački
izazovu zemljotres ili vulkan.
Spekulacije su tim više prisutne jer je čitavo istraživanje
godinama predstavljalo tajnu, a danas se obavlja pod pokroviteljstvom združenih
snaga američkog vojnog vazduhoplovstva i mornarice. Postrojenja HAARP-a na
Aljasci kod Gakone su zatvorena za javnost, kao i postrojenja u drugim delovima
sveta gde su instalirana za potrebe vojske i čine u stvari globalnu mrežu. Ta
postrojenja se, nagađa se, nalaze u Norveškoj, u Kini, u Rusiji, u
Japanu, u Brazilu, u Porto Riku, na istočnoj i zapadnoj obali SAD, ali i u
Australiji.
I ova skalamerija na Aljasci je "izmerila" tu
ultranisku frekvenciju koja je naprasno počela da se vidi na njihovom
indukcionom magnometru, a koji je napravljen na Univerzitetu u Tokiju. Iako je
zemljotres trajao samo nekoliko minuta, talasi ultra niske frekvencije su se
mogli videti 10 sati ranije. Velika energetska pražnjanja u jonosferi se često vide na polovima kao poznate
aurora, jer elektricitet ide duž provodnika. Ali, kada se ovakav efekat
svetlucanja oblaka u spektralnim bojama vidi u regionu koji nije deo polarnog
regiona između 72 i 60 stepeni geografske širine može se posumnjati da je
aktiviran veštački sistem energetske transference u nekom regionu koja može da indukuje ultra niske frekvencije. I to, mnogi veruju,
radi ova "istraživačka" skalamerija antena postavljana po čitavom
svetu "uznemiravanjem" jonosfere i skalarnom transferencom oslobođene
energije.
Prikaz ultra niske frekvencije na mernim instrumentima na Aljasci
počeo je 8. marta, i video se 9, 10 i 11. marta, kada je došlo do zemljotresa u Japanu u ranim jutarnjim satima. Da li
se ovde radi o namernoj indukciji ovih talasa (tehnologijom koja je nepoznata)
i da li je ovaj prikaz u stvari stigao sa američke plovne morske platforme na
kojoj se nalazi takozvani X-band radar, koji je baš u to vreme bio prisutan u blizini Južne Koreje, gde se 10. marta održavala združena američko-korejska vojna vežba? Da
ovaj radar ima još neke mogućnosti, videćemo kasnije!