Milojevićeva strana
Valjevo-Kovin: Pismo majke bivšeg
zatvorenika
Da li
je moje dete moralo da se ubije
Poštovani, moj sin, star 21 godinu, nalazio se u pritvoru u smederevskom istražnom zatvoru nekoliko meseci. Osuđen je na kaznu zatvora,
na koju je uložena žalba. Imao je psihičkih problema, više puta pokušaj suicida,
tučen od strane zatvorenika dok je spavao.
Na njegove pokušaje samoubistva
i moje vapaje
da ga smeste
u medicinsku ustanovu zatvorenog tipa u cilju lečenja i
izdržavanja kazne svi su ostali
gluvi. O tome postoji obimna dokumentacija.
Iznanada su
ga prebacili u KPD Valjevo. Dozvolili su da nam
sam javi gde se nalazi. Odveden je u izolaciju. Slao nam je pisma,
govorio nam da ne može više, da će se obesiti.
Dana 24. maja 2011. godine stigao mi je telegram da je moj sin Aleksa
Filipović izvršio samoubistvo istog dana. Dalje
stoji u telegramu da je potrebno da dođem u KPZ Valjevo radi preuzimanja
ličnih stvari pokojnika, a za preuzimanje tela sina da kontaktiram
Zdravstveni centar Valjevo.
Sledećeg
dana smo otišli u KPZ Valjevo,
gde su nam
predate stvari moga sina. Upravnik zatvora nas je obavestio da je on bio na putu prilikom
smrti moga sina, da nije
bio u objektu, da mu je javljeno telefonom.
Tražili smo
detalje o događaju. Odgovorili su nam
da oni nisu
nadležni, da je moj sin viđen živ do strane stražara u vreme ručka, da
stražar obilazi lica koja se nalaze
u izolaciji jer tako pravila nalažu,
ali da je u vreme večere video da moga sina
nema u sobi, te je ulaskom u samicu, otvorivši vrata kupatila,
našao moga
sina obešenog. Vremenski period od ručka do večere
nije objasnio; kako se dogodilo da se ne izvrši
nadzor samice moga sina za
sve to vreme.
Moj sin je sve vreme primao
terapiju, i u vreme boravka u pritvoru u Smederevu, i tokom naglog
prebacivanja u KPZ Valjevo,
zbog više pokušaja suicida, depresije
i suicidnih ideja. Svi smo
alarmirali non-stop upravu smederevskog zatvora, sudiju, načelnike zatvora, da ga
sačuvaju od njega samog jer
će se ubiti. I to je stalno
i pokušavao.
Niko ga nije
nadzirao, čak ni prema protokolu
obilaska pritvorenih lica u izolaciji. Pisma koja nam
je pisao otvoreno su upućivala
na njegove namere, pisao je da će se obesiti. To je i učinio zbog
propusta u KPZ Valjevo.
I njegova smrt je nastala pod sumnjivim i nepravednim
okolnostima. Upravnik je tvrdio da je obavestio,
po zakonu, sve nadležne organe,
državne, kao i sudiju u Smederevu,
koji je sudio mome sinu. Do dana
današnjeg, nikakva zvanična beleška niti obaveštenje nije stiglo
sudiji, pa ni braniocu moga sina.
Zbog svega ovoga, zbog njegovih
20 godina, moj sin je izgubio život, zbog tuđeg nemara
i nebrige. Neko je odgovoran za to.
Prilikom dolaska
po stvari i telo moga
sina, služba koja je vršila
transport, pogrebna služba,
dobila je dozvolu za transport i preuzimanje za sahranu moga sina,
nad kojim je izvršena i
obdukcija, i samo sa tim
jednim dokumentom mi smo moga sina
doneli i sahranili u Kovinu. Nismo imali ni
izvod iz knjige umrlih, niti su oni
koji su morali
biti obavešteni o tome znali o svemu. Nigde, ni
u jednom izvoru dostupnom javnosti, smrt moga sina
nije napisana ili spomenuta. Jednostavno, uručili su nam crnu
kesu sa njegovim
stvarima, i njegovo golo telo
sa obdukcije, iz frižidera bolničke
kapele.
Ostavio je oproštajna pisma, nisu
nam bila dostupna. Kao i deo njegovih stvari.
Njegov život je bio kratak, ali nikoga
nije zanimalo da bude duži,
da ga nadziru
i spreče da sam sebi
naudi. On to nije zaslužio, niti ja kao njegova
majka, ni brat i ostala rodbina.
Moje dete više ništa ne može
da vrati, ali svi propusti
koji su učinjeni,
sumnjive okolnosti, nepoštovanje protokola,
neobaveštavanje javnosti, nebriga za jedan mlad
život i sakrivanje
od medija i javnosti nagnale
su me da vam se obratim, radi istine i
pravde.
Napominjem da
nam je upravnik KPZ Valjevo rekao da
mu nije jasno zašto su ga
poslali tamo, jer očigledno za
tamo nije bio, a i njihovi kapaciteti
su popunjeni tri puta više do mogućeg, da je on bio za bolničku ustanovu,
ali da oni
te uslove nemaju, te time njihova odgovornost i prestaje, jer
je propust načinjen u Smederevu, da tamo
potražimo objašnjenje. Takođe, da je iznošenjem
njegovog tela iz zatvora od
strane medicinskih radnika nakon uviđaja,
njihova odgovornost prestala. Uz to, oni imaju svog
lekara, kao i tehničara koji
daje terapije, ali za lica
koja imaju dijagnozu i šifru,
te suicidne incidente u dosijeu i dokumentima, oni nemaju niti
odgovarajuće osoblje, niti smeštaj.
Jednostavno, nejasno je i njemu zašto
su ga tu
doveli, kada mu tu nije bilo
mesto, jer nisu ustanova takvog
tipa.
Molim vas najlepše
da ovo izađe
u javnost, da mi pomognete kao majci,
radi pravde, da mlad čovek,
moje dete, možda i nečije
buduće dete, ne nestanu bez ikakvog
traga, odgovornosti i brige, da
ne postanu deo statistike i ne budu zaboravljeni kao da nikada
nisu ni postojali.
Ne tražim krivca, tražim pravdu, kao majka.
I duguju mi istinu i život moga
deteta.
Majka
Jasmina Filipović