Na licu mesta
Leskovac: pozorišni, finansijski ili politički skandal
Skoro
kao u pozorištu
Zašto je direktor Narodnog pozorišta Zoran Rakić svom prethodniku na toj
funkciji i dvojici njegovih saradnika zabranio ulaz u zgradu
Danilo
Kocić
Direktor
leskovačkog
Narodnog
pozorišta
Zoran
Rakić,
inače kadar G17 plus, odnosno Ujedinjenih regiona Srbije, zabranio
je
ulaz
u
zgradu
pozorišta
svom
prethodniku
Nenadu
Vukoviću,
ali
i
nekadašnjim
radnicima
te
ustanove
Saši Stevanoviću
i
Predragu Dimitrijeviću.
Stevanović,
koji
je
pre
dve
godine
proglašen
"tehnološkim
viškom",
kaže da je Rakić naložio
portirskoj
službi
da
bivše radnike u slučaju
pojavljivanja
udalji ili,
čak, ako se ovi usprotive - zatraži
asistenciju
policije.
Rakić
je, inače, posle
imenovanja
na
direktorsku
dužnost,
podneo
čak
sedam
krivičnih
prijava
protiv
bivšeg
direktora
Vukovića,
ali
su sve
odbačene
kao
neosnovane.
Istovremeno
je i bivši direktor
Vuković
podneo
krivične
prijave
protiv
aktuelnog
direktora.
Njihovo
razmatranje
je
u
toku!
Pred
Osnovnim
sudom
u
Leskovcu,
šestoro radnika
koji
su
proglašeni
tehnološkim
viškom
vodi
sudski
spor,
a
više
glumaca,
reditelja
i
saradnika tužilo je Narodno
pozorište, jer
nisu
dobili
otpremninu
i
honorare.
Tačnije, u formi kolektivne tužbe
za isplatu zaostalih zarada, dvanaest glumaca i jedan reditelj tužili su pozorište
tražeći isplatu šest
i po plata u bruto iznosu od 7.085.138,01 dinar!
Pozorište
je trenutno u
minusu
14 miliona
dinara,
ali
ukupna
dugovanja
zbog
zaostalih
zarada,
sudskih
sporova
i
neizmirenih
obaveza,
mogla
bi
da
dostignu
i 100 miliona
dinara,
oko
milion
evra!
Aktuelni direktor
Rakić tvrdi da je zaista zabranio prilaz
trojici ljudi kako se incidenti u radno vreme i šikaniranje
zaposlenih u Narodnom pozorištu
ne bi ponavljali. Mogu da uđu kao publika, ako kupe kartu i ponašaju se pristojno za vreme predstave. Do svega toga je,
navodno, došlo posle niza incidentnih situacija i verbalnih uvreda
o čemu je obaveštena i leskovačka policija. "Svima je
jasno", kaže Rakić, "da je ovde reč o pokušaju
dvojice ljudi da se vrate slatkom životu
o trošku budžeta
grada Leskovca i pokušaju ostalih koji su otpušteni u okviru racionalizacije da povrate radna mesta
na kojima se nisu iskazali".
Finansijski
bilans Narodnog pozorišta, prema direktoru, još uvek opterećuju stari i novi sudski sporovi na koje
odlazi nepotrebno mnogo novca zbog sudskih troškova
i kamata. Da nije ovih okolnosti, i dugovanja prema dobavljačima bila bi daleko
manja (početkom godine oko sedam miliona dinara). Na osnovu ranijih dugovanja,
kaže on, nekoliko puta je u 2009. i 2010. godini bio
blokiran račun, što je po izvršnim
sudskim rešenjima redovno odnosilo daleko više
od početnog iznosa zbog kamata, sudskih troškova
i troškova prinudne naplate.
Za
neisplaćene putne troškove, na primer, pozorište su tužili
Sunčica Petrović, Marina Milenković, Vedran Dimitrijević, Boban Cekić, Nenad
Vuković i Slaviša Stevanović.
U postupku su i radni sporovi koje su pokrenuli bivši
radnici Saša Stevanović,
Marina Milenović, Nenad Vuković i Milan Stamenković.
Aleksandar Stojanović izgubio je radni spor, ali je kasnije osporeno na
Apelacionom sudu i predmet je vraćen Osnovnom sudu na odlučivanje. Reč je o
radnicima koji su otišli iz pozorišta u okviru Programa za rešavanje
tehnoloških viškova,
analizira Rakić.
Pozorište su, zbog neisplaćene otpremnine, tužili Blagoje Ivanović i Radiša Grujić, ali obojica traže i kamatu i namirenje sudskih troškova. Takođe, radnici Narodnog pozorišta potražuju
jubilarne nagrade u iznosu od oko 1,3 miliona dinara. Od toga, troje glumaca i
jedan reditelj su već tužili
za jubilarne nagrade i potražuju
ukupno oko 300.000 dinara.
Rakić
tvrdi da je sličnu kampanju, zasnovanu na falsifikatima, montažama, tajnim snimanjima i ostalim nedozvoljenim
radnjama proživeo i prošle
godine. Ovoga puta su se, kaže
on, u hajku protiv njegovog lika i dela uključili i jedan sveže diplomirani glumac i dve opozicione stranke, DSS i
SNS.
Na
primedbe nekih da u poslednjoj polusezoni nema dovoljno novih predstava, Rakić
tvrdi da je to zbog toga što
počinje rekonstrukcija i dogradnja pozorišne
zgrade, koja nije obnavljana više
od 40 godina.
Naslućujući
gde bi mogao da bude izvor problema, direktor kaže
da su "svi u pozorištu,
koji su upoznati sa mojom ponudom mladom glumcu Dadu Kuliću (koji je
optužio Rakića da mu nije dozvolio da diplomsku predstavu odigra na sceni
Narodnog pozorišta, prim.a.), zgranuti njegovom izjavom da mu to nisam dozvolio
i da je reč o političkoj odluci". Svestan je, kaže,
suštine i pozadine učestalih političkih i medijskih zloupotreba u napadima na
njega, iako je "uporno nastojao da stranku čiji je član ne meša u takvu
vrstu prljavštine".
Zamera
rukovodstvima SNS i DSS, jer su dozvolile da budu ovim povodom zloupotrebljene,
dok se ova "sredina guši
u problemima i dok grupa profitera, navikla na svilene jastuke i šetnje u radno vreme, diže
poviku na pozorište i njegovog direktora, kao da je to pitanje života!".
Da
neko ne bi pomislio da je bez aduta u rukavu, direktor je poručio i nekadašnjem radniku Narodnog pozorišta
Draganu Saviću, "koji me je nazvao nesrećnikom", da ne želi s njim nikakvu komunikaciju, pa ni preko medija,
bar dok stvarno ne završi višu školu, dok ne objasni kako je uspeo da godinama
prima platu na rukovodećim mestima bez odgovarajućih kvalifikacija i kakva su
njegova iskustva sa policijom!