Povodom
Zašto Srpska akademija (ANUS) nauka i
umetnosti nema svoje mišljenje ni o èemu
Anemija
akademije
Takozvana
"najveæa nauèna ustanova u Srbiji", Srpska akademija nauka i umetnosti, veæodavno je pretvorena u sve druge samo
ne u središte nauke i umetnosti. O tome kako se SANU proglasila nekompetetnom
za sve, pa i za Kosovo, zašto je predsednik Srbije Tomislav Nikoliæ ostao bez
odgovora na pitanja o ovoj goruæoj temi i kako pojedine njene istaknute èlanove
(poput Vojislava Stanovèiæa) više interesuje ko su Tabloidovi izvori u ovoj
instituciji nego zašto državni brod tone, piše Milan Milièiæ, novosadski hronièar
i poznavalac ovdašnjeg akademskog besmisla...Zbog preopširnosti, redakcija
objavljuje ovaj tekst u skraæenom obliku, ne remeteæi njegovu suštinu.
Milan Milièiæ
Nedavno, na udarnoj emisiji proevropskog RTS-a (Dnevnik u 20.00 h)
pojavio se vremešni gospodin iz SANU i
zapretio "jednom domaæem tabloidu"
da æe ga tužiti zato što, navodno, laže da je prilikom zadnjeg izbora novih èlanova SANU bilo kupovine glasova i izborne podmetaèine!
Nekako u slièno vreme, uvaženi akademik, gospodin Matija
Beækoviæ skoro je odbrusio predsedniku države Srbije, gospodinu Tomislavu Nikoliæu, da SANU nema nameru da kaže
kako treba rešiti kosovski problem, veæ da su državnici SANU trebali da
pitaju kad je stvar bila na poèetku, a ne sada (prim.
autora) "kada vatra gori".
Kada je reè o javnoj polemici sa SANU i sliènim državnim institucijama,
nesreæa je srpska što tako velika i važna istina državnog formata, može da se proturi samo kroz
slobodne novine koje pomenuti akademik (Vojislav
Stanovèiæ, prim. red.) prikazuje kao nekakvo novinarsko strašilo...
Više je nego jasno da SANU ovaj èlanak ne bi prihvatila da objavi u svom glasilu, na
svojoj oglasnoj tabli, ili da ga drugaèije obelodani javno kod
sebe ili drugde na neki drugaèiji pogodan naèin koji prilièi nivou ovog èlanka, iako sve ono što æu dalje izneti moraæe
da usledi kao neminovna sudbina naše slavne SANU, pa i
njenog isturenog odelenja u Novom Sadu, u kojem umetnici i drugi mogu da budu
pokrajinski sasvim spokojni, ali nauènici su Odlukom Ustavnog
suda Srbije u VANU dobili status ilegalaca!
Jer VANU sada, posle spomenute Odluke Ustavnog suda Srbije može da bude samo VAU, tj. Vojvoðanska akademija
umetnosti i drugih titulanata koji nisu nauènici. Jer, nauènici iz bivše VANU æe morati da se presele u
SANU, ili, ako im se to ne sviða, da odstupe na drugi naèin.
Ustavni sud Srbije je prekomerno upotrebio pravnu
moæ protiv VANU, jer ako je
USS odluèio da se pozabavi sa
pitanjem nauke u Srbiji, i to poèev od ...., to jest od
Autonomne pokrajine Vojvodine, mnogo bi znaèajnije bilo da se USS najpre pozabavio od glave tj. od
SANU, pa da predloži ili naloži da se i iz SANU izdvoje svi oni koji nisu nauènici egzaktnog formata i da se u Srbiji
uspostavi Srpska Akademija Nauka (SAN) bez umetnika i onih drugih što nisu èak ni umetnici!
Znam ja da æe ovo u SANU biti proglašeno kao
pogana jeres u SANU, ali, sreæa je njihova što æe ovo da objavi
Tabloid...
Ipak, kao kriterijum može da se upotrebi èinjenica
da je u SANU veæ dugo usavršavan i usavršen blaženi suživot egzaktnih i
neegzaktnih nauènika sa jedne strane i svih
ostalih koji ne poseduju tu èinjeniènu titulu nauènika, veæ su umetnici ili nisu ni umetnici, na drugoj
strani. Taj spokojni suživot egzaktnih nauènika udruženih sa neegzaktnim nauènicima na jednoj strani i na drugoj svih onih brojnih
koji nemaju status nauènika, u jednom nauènom modelu svesti odudara od nauène efikasnosti te vrhunske državne (budžetske) institucije.
Ovako, kako sada postoji SANU, nju nije lako ni definisati sa nekom zrelom
metodološkom definicijom.
Nauèno govoreæi SANU je nauèno-nenauèna institucija, što razbija njen nauèni metodološki integritet i u samom
funkcionisanju SANU. Naravno da to može da ostane i tako kako
sada jeste, ali Srbija (kako Platon oznaèava ljudsku vrstu po starom) nema mnogo nauène vajde, pre svega od prigušene i svaèim optereæene egzaktne nauènosti. Srbi od umetnosti
neke znaèajnije koristi ne mogu niti da oèekuju, a još manje da steknu.
Ali, nije umetnost najnekompatibilnija komponenta u SANU. U
SANU su prisutni i akademici koji imaju teološku doktrinarnu opredeljenost, a oni nisu ni nauènici ni umetnici, mada njihov zajednièki teološki imenitelj lièi da je reè o nekoj nauènosti, jer se teologija, po meni, definiše kao nauka o božanstvima...
Ako je antièkoj demokratiji trebalo i
desetak vekova da se ponovo povampiri, sada se sve brže i brže dešava a država kao zajednica imuænih i neimuænih državljana (Aristotel) još uvek stoji neimuænima na oku ili na nišanu ako je to preciznije. Zašto je komunizam propao, odnosno zašto je nenauèno uspostavljan, to još nisam rekao, niti to ovde mogu.
Ja bi više voleo kad bismo to èuli iz SANU, ali ne da se to saopšti nama sužnjima tog faliènog poduhvata, veæ da se kaže u brk iz same SANU mnogim drugim kolegijalnim
Akademijama.
Demokratija kao krupna evolutivna promena, kako se vidi, na biæu države nije uspela iz prvog
pokušaja, pa ni ovaj pokušaj iz prošlog veka, da se na
biæu demokratske države
izvrši neka krupna operacija ili
amputacija, kao ono od muškog da bude žensko, odnosno da država ne bude više demokratska veæ da bude mnogo više demokratska i mnogo manje državna!
Predsednik države, Tomislav Nikoliæ zatražio je da SANU ponudi državi rešenje jednog èisto politièkog zadatka - Kosova i
Metohije, pa je iz SANU stigao odgovor da je država trebala ranije da se obrati SANU! Odgovor je,
nema šta, strogo nauèno-politièki, kao da ga je sroèila Pitija iz delfskog proroèanstva.
Možeš da
ga tumaèiš i vako i nako, samo ne kako bi trebalo: nauèno, tj nauèno-državnièki, ako je država nešto o èemu se može govoriti nauèno. Ja mislim, a o tome
sam napred nešto govorio, da se o državi može govoriti nauèno, predsednik države Srbije je upravo to, èini mi se, tražio od SANU. E sada,
pitanje je ko je tu zakasnio, da li država ili SANU da
obelodani pravo rešenje za Kosovo i metohiju?
Taj odgovor u formi „kasno je" i nije besmislen.
Naprotiv, smatram da je upravo pravi odgovor. Problem je samo u tome što ga treba na pravi naèin
tumaèiti. Nije SANU odgovorila
da ne zna rešenje za Kosovo i Metohiju,
naprotiv, kaže da ona zna to rešenje, tj. SANU zna to rešenje,
èekala je da je država
Srbija pita, èekala je i nije doèekala i sad je evo kasno.
Ta nauèno-državološka saèekuša koju je obelodanila
SANU, a u vezi sa državnim pitanjem broj
jedan, sa teritorijom i pravnim integritetom na delu države Srbije, dogodila se u formi "znam rešenje ali æutim i èekam da me pitate".
Nije predsednik države Srbije zakasnio da
traži od SANU rešenje za državno pitanje, veæ je naprotiv uranio, a kad država zakasni ili urani, to mu doðe na isto. Jer,
SANU nema u sebi institut koji se zove „država" sa adekvatnim brojem akademika, pa bi dobro bilo
ako ga i sada instalira u sebi. Bez takvog instituta SANU može da traga za božijom èesticom u fizici, može da umnožava i ulepšava umetnost svih rodova
ili književnost svih rodova, ali svi
ovi nisu kvalifikovani akademici za mudrost o državi
u ovom državnom dobu ljudske vrste, ukljuèujuæi tu i Srbiju.
To se upravo pokazalo na delu, jer na pitanje predsednika države odgovor je dao jedan pesnik da je gospodin
predsednik, odnosno država Srbija zakasnila, a
Akademik Matija Beækoviæ nije primetio da nije reè o zakašnjenju veæ o jednom specifiènom uranku. I još nešto, da je SANU
imala institut "državu" on bi se, po prirodi svoje doktrinarnosti, mešao u sve i sve i svašta u državi, raèunam u pozitivnom smislu,
pa otuda ne bi bilo potrebno da neko pita kako rešiti nešto u državi, veæ bi od tog instituta
dobio opomenu da ne radi nešto kako treba u državi.
Kada posmatram držanje i ponašanje sadašnjeg predsednika države Srbije, Tomislava Nikoliæa, imam utisak da se njemu ovakvo gledanje na stvari ne èini kao neprihvatljivo jer je državnik koji se našao pred jednim složenim državnim pitanjem, pa se
njegovo obraæanje SANU ima smatrati kao uvažavanje te visoke nauène institucije. No, iz
SANU je stigao odgovor da ona o sebi i o postavljenom pitanju, nema baš nikakvo mišljenje! Sve govori o tome
da u SANU boga mole da im se sa tako teškim državnièkim pitanjima ne
treba obraæati.