Postdemokratija

Kad se sruce dron i Šešelj

Dve bombe razornog dejstva pogodile su Srbiju prethodne nedelje, Edi Rama i Vojislav Šešelj. Osim što se vremenski podudaraju, zajednicko im je i to što su obe teledirigovane i obe usmerene direktno na vlast. Svaka na svoj nacin dokazuje kako je vlast u Srbiji marionetska i nekompetentna, toliko da svako može da se sprda sa ovom državom. Da nam Albanija uvodi modernu tehnologiju i ljudska prava, a Šešelj da nas oslobada od strahovlade.

Piše: Mile Isakov

Kad te neko jednom zajebe, ti si možda naivan, kad te zezne i drugi put, on je verovatno pokvaren, ali kad te zajebe i treci put, ti si sigurno budala. A kad te strani državnik triput zajebe u tvojoj državi, ti si idiot u izvornom znacenju te reci, a to znaci covek koji nema pojma o politici. A zajebao ih je Edi Rama najpre sa dronom, pa na konferenciji za štampu u sred Beograda i na kraju sa samostalnom posetom Preševu u sred Srbije.

Možda se izvesna olakšavajuca okolnost za Vucicevo nesnalaženje može pronaci u nervozi zbog istovremenog povratka u zemlju Vojislava Šešelja, ali ako je tako, postavlja se pitanje šta tek možemo ocekivati jer, za razliku od Rame, Šešelj tu namerava i da ostane.

Da je Vucic politicki idiot vec sam elaborirao u prošlom broju, povodom njegove izjave da se ponosi zbog smanjenja plata i penzija, a sad kad od Šešelja cujemo i kako je on ponosan na sebe zato što se radovao kad je Đindic ubijen, onda više ništa ne cudi i ne može da nas iznenadi. Pa ni pitanje „Kakve veze ima Albanija sa Kosovom"? Naime, kada mu je premijer Albanije ocitao bukvicu u sred Beograda, o tome šta treba da radi sa Kosovom, a on nemušto odgovorio, sutradan, dakle kad je dobro razmislio i konsultovao svih stotinak svojih savetnika, izašao je u javnost sa tezom kako je Edi Rama nepristojni provokator, jer šta ima on da govori o Kosovu, pitajuci se pred TV kamerama nekoliko puta: Kakve veze ima on sa Kosovom? Kakve veze ima Albanija sa Kosovom?

Nisam mogao da verujem, pa sam pogledao još jedne, pa još jedne vesti. Neke pametnije televizije su posle taj deo izjave isekle, ali one njemu najodanije su to retoricko pitanje uporno ponavljale, baš kao i on, što je celu stvar ucinilo još blentavijom. Kako kakve veze? Zar na Kosovu ne žive uglavnom Albanci? Zar Albanija nije pomagala njihov ustanak i njihovu borbu za medunarodno priznanje nezavisnosti? Zar nisu pripadnici OVK tamo obucavani i odatle ubacivani na Kosovo? Zar nisu preko Albanije naoružavani i zar nisu upravo tamo odvodili zarobljene sa Kosova, da im vade bubrege za prodaju na crnom tržištu. Zar je moguce da je u svojoj žutoj minuti zaboravio i žutu kucu? Znam ja da ga povratak Šešelja izluduje, ali nije mu valjda ponovo popio mozak. Jer da je pametniji mogao je to i obrnuto da protumaci, pa da pohvali njegovo interesovanje i brigu za albansku nacionalnu manjinu u drugoj državi. Kao što mi brinemo o Republici srpskoj i Srbima u svim susednim zemljama.

Ramina vizita je prva zvanicna poseta jednog državnika u istoriji svetske diplomatije, koja doprinosi zaoštravanju odnosa dve države. I prva samostalna poseta sopstvenoj nacionalnoj zajednici u drugoj državi, bez ucešca predstavnika države domacina. To nije samo skandal i lakrdija, to je bruka i sramota. To je dokaz da Srbija više nije suverena država i da ne uživa cak ni elementarno uvažavanje medunarodne zajednice. Jer, jasno je da ne bi Rama smeo da se tako ponaša da nije znao da je njegovim domacinima naredeno da ga moraju primiti i otrpeti sve njegove provokacije. To svetska diplomatija ne pamti, da jedan državnik kao gost drugoj državi, na konferenciji za medije, dakle javno, održi lekciju svojim domacinima o tome šta oni u svojoj unutrašnjoj i spoljnoj politici treba da menjaju.

I ništa tu ne vredi odgovor domacina da nece dozvoliti nikome da ponižava Srbiju u Beogradu, jer to se vec dogodilo. Rama im je opalio šamar u sred Beograda, a sutra krenuo sam u obilazak svojih sunarodnika po zemlji Srbiji. Prevedeno na svakodnevni život, to je isto kao kada bi gost u vašoj kuci poceo da vam drži lekciju o tome kako vam ne valja nameštaj i njegov raspored, a onda krenuo sam da vršlja po kuci i da vam pretura po spavacoj sobi. Koji gost bi tako nešto uradio I koji domacin dozvolio?

Velika je to drskost, necuvena u diplomatskoj praksi, ali ni malo slucajna. Ni on, ni bilo ko drugi ne bi se usudio da uradi tako nešto, da ta poseta nije upravo tako i organizovana, zapravo iznudena, nametnuta domacinima. Upravo drugi dan te posete, to najociglednije pokazuje, jer gost je pušten sam da putuje i vršlja po zemlji Srbiji, da se domundava sa pripadnicima svoje nacije, bez prisustva domacina. To zaista nikad i nigde nije bilo, najpre zato što to nije red, nije pristojno da domacin ne prati, odnosno ne vodi svog gosta po svojoj zemlji. A onda i zato što se nijednom gostu, narocito nekom sklonom provokacijama, ne može ni dozvoliti da sam švrlja po tudoj državi i bez prisustva domacina razgovara i nešto se dogovara sa gradanima te države.

Ta samostalna poseta Preševu cak je i veci presedan i skandal od izjave Rame na konferenciji za štampu prethodnog dana, jer ta izjava bi mogla da se protumaci samo kao incident, izazvan nevaspitanjem samog gosta. Medutim, program posete drugog dana, zapravo je dokaz da je ovaj gost imao poseban tretman i da mu je svašta bilo dozvoljeno, te da ni ono prvog dana nije samo njegova drskost, nego rezultat uslova pod kojima je njegova poseta dogovorena, odnosno naredena.

Sada je sasvim jasno da je onomad, posle skandala sa dronom i velikoalbanskom zastavom na fudbalskoj utakmici, koji je doveo u pitanje posetu albanskog premijera, kada je Vucic saopštio da ce razmisliti o tome nekoliko dana, on zapravo cekao direktivu, koju je i dobio u telefonskim razgovorima sa Merkelovom i Bajdenom. Ocigledno da je naredba bila da nema otkazivanja posete i da mora primiti Ramu po svaku cenu. To je, svakako, znao i Rama, pa je maksimalno koristio nemoc svog domacina. Ali, to je ipak njegova stvar, naš problem je što smo se tako uvereli da se Vucic definitivno prodao i da je spreman na svaku vrstu izdaje nacionalnih i državnih interesa.

Na to se savršeno nadovezuje Šešelj, koji upravo to tvrdi sve vreme, od kako su neverni Toma i Vucic izdali njega i njegovu stranku. Njegov povratak nije ni malo slucajan. Naravno da su morali da ga puste posle dvanaest godina robije bez presude, ali to je svima jasno odavno, tako da je mogao biti pušten i mnogo ranije, ali i kasnije. Ovaj tajming je, prema tome, pažljivo odabran, što je dobro konstatovao Vulin, ali pošto to nije iz njegove glave, nije najbolje protumacio. On je, prenoseci poruke iz Vucicevog štaba, optužio Ameriku, da puštanjem Šešelja želi da ruši vlasti u Srbiji. Cak je sebi dozvolio necuvenu hrabrost da on predlaže Vucicu da razmisli o spoljnopolitickim prioritetima, a zapravo to Vucic preko Vulina preti mecki rešetom. Kad bi Ameri zaista želeli da smene ovu vlast, ona bi vec bila bivša. I nisu samo SAD kumovale puštanju Šešelja, u tome su svakako ucestvovali i Nemci i drugi evropski NATO saveznici. A cilj nije da se Vucic i NIkolic smene, nego da se nateraju na još vecu poslušnost.

Nikome od njih ne dopada se da srpska vlast, koketirajuci sa Rusijom, sedi na dve stolice, pa su procenili da bi Šešelj mogao da im izmakne onu drugu. Po principu što gore to bolje, upravo Šešelj bi mogao da ih gurne u još cvršci zagrljaj evroatlanskoj alijansi, tako što bi kompromitovao druge mogucnosti. Kad se Šešelj u opancima jednom popne na tu rusku stolicu, oni u novim evropskim odelima više nece moci na nju da sednu. A i vecina gradana, kojima je vec pocela da se dopada ideja o povratku Tita, posle Tita, odustace kad Šešelj to protumaci kao povratak ideji Velike Srbije.

Šešelj je zapadu sada potreban pre svega da skine oreole sa usijanih glava Vucica i Nikolica, da ih spusti na zemlju i uvalja u blato od kojeg ih je i napravio, pa da i oni lakše mogu da ih mese i oblikuju po svojoj volji. A, onda on treba da preuzme ili bar kontaminira drugu polovinu terena na kojem su se u celini udobno razbaškarili, u nedostatku prave opozicije u Srbiji. Nemaju Ameri potrebu da ih smenjuju dok slušaju, ali žele da im otseku odstupnicu, da se ne bi u jednom trenutku popišmanili.

Od Šešelja se ocekuje da svojim bahatim preterivanjem obesmisli i kompromituje svaku alternativu evroatlanskim integracijama, i da zaplaši cak i proruske pristalice mogucim posledicama takvog opredeljenja. Njihova poruka je više nego jasna- ako mislite da koristeci nove razmirice izmedu istoka i zapada, možete da se kurvate na dve strane i tako da nas ucenjujete, znajte da i mi možemo tako da igramo.

Hladni rat se ponovo rasplamsava, što nesumnjivo povecava manevarski prostor Srbije, zbog njene geostrateške pozicije u Evropi i sa druge strane posebnih veza sa Rusijom, ali ne treba imati iluzije da može ponovo izboriti poziciju kakvu je imala Titova Jugoslavija. Vremena su se ipak promenila. I okolnosti. Razlozi novih sukoba izmedu istoka i zapada ovog puta nisu ideološke nego ekonomske prirode, a kad je lova glavni motiv prevrtljivost nema granica. A ni Srbija nije ko Jugoslavija, kao što ni ovi vlastodršci nisu ni nalik Titu. Nece se, dakle, ni Amerika, ni EU otimati za nas, ali ce uciniti sve da ne odemo na drugu stranu. I služice se svim sredstvima.

Ako im zatreba i neki rat, mi cemo ginuti, a oni ce se na kraju dogovoriti kako da podele nas i našu teritoriju.