Šverc oružja

Skandal o kome se ćuti: za koga radi i naša vojna industrija

I srpska puška o ramenu džihadista

U noći 28. novembra, 2015. godine, kargo avion Iljušin Il-76 beloruske avio kompanije Rubi Star poleteo je sa piste beogradskog Aerodroma Nikola Tesla u pravcu grada Džeda u Saudijskoj Arabiji. Trup aviona bio je prepun oružja. Bio je to samo jedan od najmanje 68 letova koji su u proteklih 13 meseci prebacivali oružje iz centralne i istočne Evrope ka Bliskom istoku i Turskoj koje su, zatim, oružje preusmerile ka građanskim ratovima u Siriji i Jemenu, otkrivaju Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i Mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP). Ti letovi predstavljaju samo mali deo od 1,2 milijarde evra vrednih poslova ugovorenih za kupovinu oružja od 2012. godine do danas. Istovremeno, tokom prethodne dve godine, dok je na hiljade tona oružja letelo na jug, stotine hiljada izbeglica sa Bliskog istoka krenulo je ka severu, bežeći od sukoba u kojima je nastradalo preko 400 hiljada ljudi. Oprema teksta je redakcijska

......

Dok se Evropa trudi da zatvori izbegličku rutu, put trgovine naoružanjem vredan preko milijardu evra ostaje otvoren - i veoma unosan.

Ova trgovina je gotovo sigurno nelegalna, tvrde stručnjaci za oružje i ljudska prava.

„...Sve ukazuje na sistemsko preusmeravanje oružja ka naoružanim grupama optuženim za ozbiljna kršenja ljudskih prava. Ako je to tačno, ovi poslovi su nezakoniti prema ATT-u (Sporazum UN o trgovini naoružanjem) i drugim međunarodnim zakonima i morali bi odmah da se prekinu", kaže Patrik Vilken (Patrick Wilcken), ekspert za oružje pri organizaciji Amnesti Internešnal (Amnesty International) koji je imao uvid u dokaze koje su pribavili novinari.

S obzirom na veliku zaradu i činjenicu da im fabrike naoružanja rade prekovremeno, zemlje koje su ušle u trgovinu sa Bliskim istokom imaju prilično snažan motiv da nastave sa ovim poslom, pa se, uprkos brojnim dokazima da se oružje preusmerava sirijskim i drugim naoružanim grupama optuženim za teške zločine, dozvole za izvoz naoružanja nastavljaju da izdaju.

Čitavu trgovinu, prema rečima Roberta Stivena Forda (Robert Stephen Ford), bivšeg američkog ambasadora u Siriji, koordinišu američka Centralna obaveštajna služba (CIA), Turska i zemlje Zaliva kroz centre u Jordanu i Turskoj. U praksi, dosta oružja prođe i ispod radara službi ovih zemalja.

Novinari BIRN-a i OCCRP-a su, tokom jednogodišnjeg istraživanja, pregledali brojne informacije o izvozu oružja, izveštaje UN, podatake o letovima i ugovore o trgovini oružjem koji otkrivaju kako se na Bliski istok transportuje hiljade automatskih pušaka, minobacačke municije, raketnih bacača, protiv-tenkovskog naoružanja i teških mitraljeza iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Bugarske, Češke, Rumunije i Slovačke.

Od početka rata u Siriji, 2012. godine, ovih osam zemalja odobrilo je isporuke naoružanja za Saudijsku Arabiju, Jordan, Ujedinjene Arapske Emirate i Tursku u vrednosti od najmanje 1,2 milijardi evra. Stvarna cifra je verovatno daleko veća, s obzirom na to da većina zemalja još uvek nije objavila izveštaje o izvozu oružja za 2015. i 2016. godinu.

Četiri zemlje koje se pojavljuju kao kupci, snabdevaju oružjem naoružane grupe u Siriji i Jemenu. Te zemlje pre 2012. godine gotovo da uopšte nisu nabavljale oružje u centralnoj i istočnoj Evropi.

Oružje i municiju iz centralne i istočne Evrope, koja se prepoznaje na snimcima i fotografijama sa ratišta u Siriji i Jemenu, koriste jedinice Slobodne sirijske armije koju podržava Zapad, ali i borci islamističkih grupa poput Ansar al-Šama, Džabhat al-Nusre (koja je deo al-Kaide), zatim borci Islamske države (ISIS), pripadnici frakcija koje se bore na strani sirijskog predsednika Bašar al Asada, kao i jedinice Sunitskih boraca u Jemenu.

Sudeći po oznakama na pojedinim komadima oružja, značajna količina vojnih sredstava koja se koriste u Siriji i Jemenu proizvedena je nedavno - čak i 2015. godine. Od oružja u vrednosti oko 1,2 milijarde evra vrednosti, koliko je dobilo dozvolu za izvoz, dosadašnje isporuke su vredele oko 500 miliona evra, pokazuju nacionalni izveštaji o trgovini naoružanjem, kao i relevantni izveštaji UN.

Učestalost i broj kargo letova, od kojih su BIRN i OCCRP ispratili najmanje 68 za nešto više od godinu dana, pokazuju da je transport oružja sa centralnoevropskih i istočnoevropskih aerodroma, ka vojnim bazama na Bliskom istoku, stabilan i konstantan.

Avion koji se najčešće koristi za transport, Iljušin IL-76, može da ponese oko 50 tona tereta, odnosno oko 16 hiljada kalašnjikova ili oko tri miliona metaka. Ostali avioni, koje su ispratili novinari BIRN-a i OCCRP-a, poput Boinga 747, mogu da ponesu i duplo više tereta.

Naoružanje se, međutim, ne transportuje samo vazduhom. Od decembra 2015. na ovamo, novinari su identifikovali i najmanje tri pošiljke američke vojske iz luka u Crnom moru do luka u Crvenom moru, sa oko 4.700 tona oružja i municije.

Bodil Valero, članica Evropskog parlamenta iz Švedske koja je radila na poslednjem izveštaju o izvozu naoružanja iz EU, ovu trgovinu oružjem naziva sramnom.

"...Možda se oni (Bugarska, Slovačka i Hrvatska) ne stide ali ja mislim da bi trebalo" rekla je Bodil u izjavi za BIRN i OCCRP.

"...Zemlje koje prodaju oružje Saudijskoj Arabiji ili Bliskom istoku i Severnoj Africi ne obavljaju dobre procene rizika i time krše pravila EU, kao i domaće zakone", dodala je ona.

Gotovo svi odgovori predstavnika vlasti Hrvatske, Crne Gore, Srbije i Slovačke na pitanja BIRN-a i OCCRP-a su identični i svi tvrde da poštuju međunarodne obaveze. Neki navode da Saudijska Arabija nije na crnoj listi zemalja za izvoz oružja, dok drugi smatraju da njihove zemlje nisu odgovorne ukoliko oružje završi u trećim zemljama.

Saudijska Arabija - kraljevstvo oružja

Kanal snabdevanja oružjem iz centralne i istočne Evrope ka Bliskom istoku za potrebe poslednjih ratova, može se pratiti od zime 2012. godine kada su na desetine teretnih aviona natovarenih oružjem i municijom iz vremena bivše Jugoslavije, počele da poleću iz Zagreba u pravcu Jordana. Kupac je bila Kraljevina Saudijska Arabija. Nedugo zatim pojavili su se prvi snimci hrvatskog oružja na ratištu u Siriji.

Podaci iz jednog zahteva za kupovinu oružja Ministarstva odbrane Saudijske Arabije iz 2013. godine

Njujork tajms je u februaru 2013. godine, objavio da je jedan visoki hrvatski zvaničnik tokom posete Vašingtonu u leto 2012. godine, ponudio hrvatske zalihe jugoslovenskog oružja za potrebe Sirije. Nešto kasnije, Zagreb je povezan sa Saudijcima koji su finansirali kupovine pri čemu je CIA pomagala oko logistike za vazdušni transport koji je počeo krajem te godine.

Dok su hrvatske vlasti uporno negirale bilo kakvu ulogu u slanju naoružanja Siriji, bivši američki ambasador u Siriji potvrdio je za BIRN i OCCRP navode Njujork tajmsa zasnovane na anonimnom izvoru o tome kako je posao sklopljen. On je izjavio i da nije u poziciji da o tom poslu detaljnije govori.

Ovo je bio samo početak nezapamćene trgovine naoružanjem iz centralne i istočne Evrope sa Bliskim istokom pošto se kanal snabdevanja proširio kako bi obuhvatio robu iz još sedam zemalja. Lokalni trgovci oružjem obezbeđivali su oružje i municiju iz svojih zemalja i posredovali u prodaji municije iz Ukrajne i Belorusije, čak su pokušavali i da obezbede sovjetske protivtenkovske sisteme kupljene od Velike Britanije.

Do Arapskog proleća 2011. godine, trgovina oružjem između istočne Evrope i Saudijske Arabije, Jordana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske, četiri ključna oslonca sirijske razjedinjene opozicije, gotovo da nije ni postojala, pokazuje analiza podataka o izvozu oružja.

Ovo se, međutim, promenilo nakon 2012. godine.

Prema nacionalnim i izveštajima o izvozu oružja EU kao i prema tvrdnjama izvora iz vlasti, od tada pa do 2016. godine osam istočnoevropskih zemalja odobrilo je izvoz oružja i municije za Saudijsku Arabiju u vrednosti od najmanje 829 miliona evra.

Počev od 2012. Jordan je obezbedio izvozne dozvole u vrednosti od 155 miliona evra, Ujedinjeni Arapski Emirati - 135 miliona, a Turska - 87 miliona, čime ukupan iznos dolazi do 1,2 milijarde evra. Katar, još jedan od glavnih snabdevača sirijske opozicije, ne pojavljuje se u dokumentacijama o izvozu oružja iz zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Džeremi Bini (Jeremy Binnie), stručnjak za bliskoistočno naoružanje koji radi za nedeljnik Džejns Difens Vikli (Jane's Defense Weekly), publikaciju koja se smatra najboljim izvorom informacija iz oblasti odbrane i bezbednosti, kaže da je veći deo oružja koje se izvozi iz istočne Evrope vrlo verovatno namenjen Siriji, i, u manjoj meri, Jemenu i Libiji.

„...Sa malim izuzecima, vojske Saudijske Arabije, Jordana, UAE i Turske koriste zapadno pešadijsko naoružanje i municiju pre nego sovjetsko", rekao je Bini. „...Čini se verovatnim da su ove pošiljke naoružanja namenjene njihovim saveznicima u Siriji, Jemenu i Libiji".

BIRN i OCCRP su došli do poverljive dokumentacije iz srpskog Ministarstva odbrane i zapisnika sa niza međuresornih sastanaka iz 2013. godine. Ova dokumenta pokazuju da su pojedinci u Ministarstvu odbrane Republike Srbije bili zabrinuti da bi isporuke Saudijskoj Arabiji mogle biti preusmerene u Siriju, naglašavajući da Saudijci ne koriste oružje iz centralne i istočne Evrope kao i da su poznati po tome da snabdevaju oružjem sirijsku opoziciju.

Odlučujući o zahtevu jednog od trgovaca oružjem, Ministarstvo odbrane Srbije odbilo je njegov zahtev za dozvolu za izvoz u Saudijsku Arabiju, da bi samo nakon godinu dana odobrilo nove isporuke oružja pravdajući to nacionalnim interesima.

Vojska Saudijske Arabije pretežno koristi "zapadno" oružje, ali koriste i određenu količinu opreme iz centralne i istočne Evrope - vojne kamione češke proizvodnje i nešto automatskih pušaka proizvedenih u Rumuniji. Međutim, imajući u vidu umešanost Saudijske Arabije u sukob u Jemenu, čak se i izvoz oružja namenjenog njihovim snagama smatra kontroverznim. Zbog civilnih žrtava u građanskom ratu u Jemenu, Holandija je postala prva zemlja Evropske unije koja je obustavila izvoz oružja u Saudijsku Arabiju, a Evropski parlament pozvao je na uvođenje embarga na izvoz oružja na nivou EU.

Logistika snabdevanja: kargo letovi i izbacivanje tereta iz vazduha. Oružje iz centralne i istočne Evrope prevozi se na Bliski istok teretnim avionima i brodovima. Identifikacijom konkretnih prevoznih sredstava, novinari su mogli da prate transport oružja u realnom vremenu.

Detaljnom analizom redova letenja na pojedinim aerodromima, istraživanjem istorijata ruta različitih avio-kompanija, praćenjem letova i saradnjom sa izvorima iz pojedinih evropskih kontrola letenja, novinari su uspeli da precizno identifikuju 68 letova koji su u proteklih 13 meseci prenosili oružje ka Bliskom istoku.

Aerodromi u Beogradu, Sofiji i Bratislavi su glavni centri za transport oružja, pri čemu je najviše letova bilo iz Beograda, glavnog grada Srbije. Mnogi od ovih letova usput su imali i još po jednu stanicu, što znači da su najverovatnije preuzimali dodatne količine oružja i municije, pre odlaska na konačno odredište. Prema statistici letova EU, od leta 2014. godine na ovamo, avioni iz Bugarske i Slovačke su isporučili 2. 268 tona tereta istim vojnim bazama u Saudijskoj Arabiji i UAE.

Distribucija oružja

Oružje koje za potrebe naoružanih grupa u Siriji kupuju Saudijska Arabija, Turska, Jordan i Ujedinjeni Arapski Emirati, transportuje se preko dva tajna komandna centra u Jordanu i Turskoj, tvrdi Ford, bivši američki ambasador u Siriji.

Komande, kojima rukovode bezbednosni i vojni zvaničnici iz Zaliva, Turske, Jordana i SAD - koordinišu raspodelu oružja proverenim sirijskim opozicionim grupama, pokazuju podaci Karter centra (Carter Center) iz Atlante, ekspertske organizacije čiji tim prati rat u Siriji.

„..Svaka od zemalja koje su učestvovale u pomaganju oružanoj opoziciji zadržala je pravo konačnog odlučivanja o tome koje grupe u Siriji dobijaju ovu pomoć", rekao je Ford.

Dokumentacija iz jedne od kargo kompanija do koje su došli novinari BIRN-a i OCCRP-a pokazuje da je u leto 2015. godine, moldavska kompanija AeroTransCargo obavila šest letova kojima je preneto najmanje 250 tona municije između vojnih baza u Saudijskoj Arabiji i međunarodnog aerodroma Esenboga u Ankari, glavnom gradu Turske - dolazne tačke za oružje i municiju namenjenu sirijskim pobunjenicima.

Piter Vizman (Pieter Wezeman) iz stokholmskog Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja, vodeće organizacije za praćenje izvoza oružja, rekao je da sluti da su ovi letovi deo logističke operacije snabdevanja sirijskih pobunjenika municijom.

Oružje se zatim, iz vojno-operativnih centara ili kopnenim putem, prevozi do sirijske granice ili ga vojni avioni izbacuju iz vazduha. Komandant Slobodne sirijske armije iz Alepa, koji je, zbog svoje bezbednosti, insistirao na anonimnosti, rekao je za BIRN i OCCRP da se ovo oružje raspoređuje iz centralnog štaba u Siriji. „...Nas ne zanima zemlja porekla, mi samo znamo da je ono iz istočne Evrope", izjavio je on.

Saudijci i Turci oružjem snabdevaju i islamističke grupe koje nemaju podršku SAD i koje su u pojedinim slučajevima u sukobu sa frakcijama koje podržavaju Vojno operativni centri, dodao je Ford. Prema njegovim rečima, iako nije lično bio uključen u pregovore sa Srbijom, Bugarskom i Rumunijom oko dostavljanja oružja Siriji, on veruje da je CIA imala ulogu u ovom procesu.

„...Kada su u pitanju operacije ove vrste teško mi je da zamislim da nije postojala neka usaglašenost između obaveštajnih službi, ali je moglo sve da bude strogo ograničeno na obaveštajne kanale", rekao je on.

Sjedinjene Države nisu imale samo logističku ulogu u isporučivanju oružja sirijskim pobunjenicima. Preko svoje Komande za specijalne operacije (SOCOM) pri Ministarstvu odbrane SAD su kupovale i isporučivale sirijskoj opoziciji ogromne količine vojnog materijala iz istočne Evrope, a u sklopu američkog programa za obuku i opremanje vrednog 450 miliona evra (500 miliona dolara).

Od decembra 2015. godine, SOCOM je angažovao tri teretna broda da prevezu 4.700 tona naoružanja iz luke Konstance u Rumuniji i bugarske luke Burgas do Bliskog istoka, najverovatnije u sklopu tajnog snabdevanja Sirije oružjem.

Prema američkim dokumentima o nabavci, isporuke su obuhvatile mitraljeze, raketne nosače i protivtenkovsko oružje - kao i metke, minobacačke mine, granate, rakete i eksploziv. Poreklo oružja koje je SOCOM poslao je nepoznato a roba nabrojana u transportnim dokumentima je dostupna na zalihama širom centralne i istočne Evrope.

Nedugo nakon jedne od isporuka, kurdske grupe koje podržava SOCOM objavile su na Tviteru i Fejsbuku fotografiju magacina u severnoj Siriji krcatog sanducima municije, tvrdeći da su dobile isporuku oružja u čijoj su nabavci posredovale Sjedinjene Američke Države. SOCOM nije želeo ni da potvrdi niti da negira da su isporuke išle za Siriju. Američka dokumenta o nabavci takođe otkrivaju da je, za potrebe tajnih operacija, SOCOM od 2014. do 2016. godine obezbedio sirijskim pobunjenicima bugarsko oružje i municiju u vrednosti od najmanje 25 miliona evra kao i srpsku municiju u vrednosti od 11 miliona evra.

Posao koji cveta

Patrik Vilken, ekspert za oružje pri organizaciji Amnesti Internešnal kaže da su centralna i istočna Evropa u odličnoj poziciji da zarade na neverovatnom porastu potražnje za oružjem nakon Arapskog proleća.

„...Geografska blizina i manjak kontrole izvoza obezbedili su nekim balkanskim zemljama vodeću poziciju u ovoj trgovini, u nekim slučajevima čak i uz prikrivenu podršku SAD", dodao je on. „...Istočna Evropa rehabilituje industrije oružja iz vremena hladnog rata koje se šire i ponovo postaju profitabilne".

Srpski premijer Aleksandar Vučić nedavno se hvalio da bi Srbija mogla da proizvodi pet puta više naoružanja a da i dalje ne bi mogla da zadovolji potražnju. „...Na žalost, u drugim delovima sveta se itekako ratuje više nego ikad i sve što proizvedete, kako god da okrenete, na bilo kojoj strani sveta možete da prodate" rekao je on. Proizvođači oružja u Bosni i Hercegovini i Srbiji rade punim kapacitetom, neki uvode dodatne smene a neki su već prestali da primaju nove porudžbine.

Najviši saudijski zvaničnici, naviknuti na pregovore sa zapadnim gigantima oko poslova sa borbenim avionima vrednih milijarde evra, sada moraju da rade sa malim istočnoevropskim posrednicima koji imaju pristup jednostavnom oružju bivšeg sovjetskog bloka.

Posrednici poput srpskog CPR Impex-a i slovačkog Eldon-a tu sada igraju ključnu ulogu u snabdevanju Bliskog istoka oružjem i municijom. Sadržaj isporuka je obično nepoznat zahvaljujući tajnosti koja obavija poslove sa oružjem, ali dve potvrde o krajnjem korisniku i jedna izvozna dozvola koje su pribavili BIRN i OCCRP, otkrivaju neverovatan obim otkupa za sirijske korisnike.

Na primer, saudijsko Ministarstvo odbrane izrazilo je interesovanje za kupovinu od srpskog trgovca oružjem, CPR Impex-a, veće količine oružja uključujući i stotine zastarelih T-55 i T-72 tenkova, miliona okvira municije, višecevnih raketnih sistema i raketnih bacača. Navedeno oružje i municija proizvedeni su u bivšoj Jugoslaviji, Belorusiji, Ukrajni i Češkoj Republici.

Izvozna dozvola izdata u januaru 2015. malo poznatoj slovačkoj firmi Eldon odobrila je ovoj kompaniji pravo da transportuje u Saudijsku Arabiju hiljade istočnoevropskih raketnih bacača, mitraljeza i skoro milion metaka u ukupnoj vrednosti od 32 miliona evra.

Analiza društvenih medija koju su uradile BIRN i OCCRP pokazuje da je čehoslovačko, jugoslovensko, srpsko, hrvatsko i bugarsko oružje prisutno na ratištima u Siriji i Jemenu.

Dok stručnjaci smatraju da države istočne i centralne Evrope pokušavaju da umanje sopstvenu odgovornost, oružje iz ovih zemalja samo dodatno rasplamsava konflikte koji su već odneli ogroman broj života i izazvali nezapamćenu patnju.

„...Prodaja ovih količina oružja prouzrokovala je neizreciva ljudska stradanja u tom regionu, ogroman broj raseljenih i dovela do toga da zaraćene strane ozbiljno krše ljudska prava, čineći otmice, pogubljenja, mučenja i silovanja", kaže Vilken.