Na nišanu

Šta je Džozef Bajden poručio premijeru Srbije, i šta će ostati od nas

Zgazi ih sve, pobegni sam

Odlazeći američki potpredsednik, za Srbe zloglasni Džozef Bajden, u razgovoru sa Vučićem zamenio je Srbiju za Hrvatsku, došao je sa ciljem da mu isporuči nove zadatke, a poveo je i svoju unuku da na Kosovu, među pravim prijateljima, otvori deo autoputa koji je nazvan po imenu njegovog, prošle godine umrlog sina. I ovu posetu Vučić je opisao kao istorijsku, pripisujući to u svoju zaslugu. Bajden je i ovom prilikom ponizio Srbiju, koliko je god mogao, a koje je sve zadatke stavio pred Vučića tek saznajemo. A on je sa psećom odnošću pristupio da ih rešava, utirući put potpunog nestanka Srbije kao države. Srbija je sve zaduženija, sve siromašnija, ona je u nestajanju, a Vođa se sprema da nastavi da vlada kroz vanredno stanje, dekrete...Ima li nam spasa?

Nikola Vlahović

Od momenta kada je samovoljom Aleksandra Vučića, protivno Ustavu Republike Srbije, koji kaže da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva, otvoren granični prelaz sa lažnom albanskom državom na Kosovu i Metohiji, otvoreni su bili i putevi za potpunu negaciju srpske države. Istovremeno, snažno je u Tirani i Prištini (uz pomoć vlade SAD), afirmisana povampirena ideja takozvane Velike Albanije. Siledžijski naum vlade u Vašingtonu, poslednjih godinu dana, a posebno sada, nakon dolaska potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Srbiju, i javno radi na stvaranju monstruozne ideje nekakve federalizacije srpsko-albanskog prostora, čiji bi neformalni "administrativni centar" bio Niš, grad u kome je Rusija mnogo ranije formirala humanitarno-bezbednosni centar, sa aerodromom.

Vučić se otvoreno stavio na stranu američkog nasilja nad Srbijom. Ostalo je još samo da pronađe način da uvede vanredno stanje u Srbiji, jer je ovakvom veleizdajom već okrenuo osam miliona građana Srbije protiv sebe

Tokom svoje poslednje posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu, premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je američkog potpredsednika informisao "...da ćemo mi već za nekih mesec dana ovde ugostiti Edija Ramu, da ćemo ugostiti i neke od albanskih predstavnika sa Kosova i Metohije, da čemo ugostiti mnoge ljude na biznis forumima, na sastancima."

Radio Slobodna Evropa, u ranim prepodnevnim časovima, 17. avgusta ove godine, potvrdio je vest da će "za mesec dana" doći do zajedničke sednice Vlade Srbije i Vlade Albanije, uz prisustvo nekoliko predstavnika kosovskih Albanaca. Precizan datum nije određen, ali su pojedini američki mediji (poput mreže NBC) javili da se sastanak organizuje "na inicijativu Srbije", te da će osim albanskog i srpskog premijera, sastanku prisustvovati srpski i albanski privrednici iz regiona, a ceo spisak svih učesnika, uključujući političke predstavnike sa Kosova, još nije definisan (prema onome što pišu albanski mediji na Kosovu, Vučić, ustvari, ništa i ne organizuje, nego je u pitanju američka akcija, na ideju Džozefa Bajdena, koja mu je "sinula" tokom poslednje posete Beogradu).

Po svemu sudeći, sastanak se održava pre svega povodom početka izgradnje auto-puta Niš-Priština-Tirana-Drač, koji, kako kaže vest radija Slobodna Evropa, koji još navodi da to neće biti samo dijalog država Albanije i Srbije, već i dijalog o odnosima Srba i Albanaca u regionu. Zbog toga će biti pozvani i politički predstavnici Albanaca sa Kosova.

Autoput Niš-Priština-Tirana finansira se u okviru takozvanog Berlinskog procesa, ali će Srbija povući "deblji kraj" što se tiče učešća u izgradnji ove saobraćajnice. Kao što je vlada SAD i zahtevala, samoproglašeno Kosovo je sada punopravni član takozvane 'Balkanske šestorke' pa je i njeno prisustvo u Nišu, bez obzira što će bit nižeg ranga (prema dosadašnjim informacijama, tamo neće biti Tačija i Mustafe).

Šta se ustvari desilo, pa je ovakav presedan napravljen (jer nikada u istoriji Srbije i Albanije ovakav sastanak vlada nije organizovan)? Predsednik nevladine organizacije "Clamp" iz Niša, Dragan Krstić, piše da je "...zbog širenja Albanaca pod vidom slobodnog protoka ljudi, kapitala, investicija, naseljavanja i bezbolnog demografskog preuzimanja srpskog etničkog prostora na jugu Srbije, u Toplici i Jablanici", na sceni stvaranje nekakvog američkog projekta srpsko-albanske federacije sa sedištem u Nišu, koja bi bila strateški okrenuta protiv Rusije i njenih interesa na Balkanu.

Da je u pitanju ozbiljna američka strategija, a ne samo puka "utopijska ideja", vidi se i po tome, kako Krstić piše u informaciji dostavljenoj Magazinu Tabloid, da je "...SNS mafija u Nišu već obezbedila 20 hektara za novi grad i administrativni centar i sedište za desetine hiljada novih žitelja Albanaca. Investitor je Američko-albanska narko mafija. Legalno će doseliti u prvom turnusu 50.000 naših 'novih prijatelja' iz nove federacije. Građevinske dozvole su pri kraju, a neki nesporazumi su 'izglađeni' velikim podmićivanjem lokalne administracije.."

Svake godine, 14. oktobra u Nišu je slavlje povodom oslobođenja od fašizma u Drugom svetskom ratu. Ove godine, prema još nepotvrđenim informacijama, tog dana bi trebalo da se stvori nekakva "stalna srpsko-albanska konferencija", što bi bila najveća uvreda za sve one Srbe koji su glavama platili borbu protiv albanskog fašizma i terorizma u svim ratovima prošlog veka (1912, 1914, 1941, 1999).

Treba li, zaista, zaboraviti da je i u ratu na Kosovu i Metohiji 1999. godine, Albanija poslala svoje oružane formacije predvođene američkim instruktorima na jug Srbije, gde su divljački ubijali civile i spaljivali čitava sela?

Po svemu sudeći, Aleksandar Vučić se nalazi u sred najozbiljnijeg veleizdajničkog posla od kako je na vlasti.

Na dan svog poslednjeg dolaska u Beograd, slučajno ili namerno, Džozef Bajden je pred Vučićem napravio ozbiljnu grešku, rekavši: "...I ja i predsednik Obama cenimo vaše liderske sposobnosti i vašu pozitivnu viziju za budućnost Hrvatske". Takođe, prilikom ceremonije nije se poklonio srpskoj zastavi (u nekim zemljama to bi bio dovoljan razlog da domaćin momentalno izmeni protokol i svede ga na niži rang).

No, Bajden je odlazeći potpredsednik i njegove "poslanice" nemaju više nigde težinu osim kod sirotih naroda na Balkanu, a posebno kod patoloških slugeranja kakav je samozvani Vođa, Aleksandar Vučić.

Ipak, jedno je sigurno: on se neće skloniti sa pozicije na kojoj se nalazi, po cenu toga da inscenira vanredno stanje u državi i dok poput turskog diktatora Redžepa Tajipa Erdogana, ne krene u obračun sa svim i svakim. Vučić za takvu akciju vreba priliku. Naime, već nedeljama traje stalno medijsko zastrašivanje od mogućih terorističkih napada islamskih ekstremista u Beogradu. Vođini dnevni bilteni ne iznose sumnju hoće li ih biti ili ne, nego spekulišu kada će se desiti!

U okolnostima da takva situacija zadesi Srbiju, sasvim je sigurno da će Vučić da iskoristi priliku i zavede vanredo stanje, na neodređeno vreme, čime bi svoju već uspostavljenu diktaturu još više osnažio a Srbiju udaljio od demokratije još pola veka.

Vučićeva zvanična poseta Tirani u maju prošle godine dokazuje da je lider naprednjaka postao najvažniji garant projekta velike Albanije zbog čega ima potpunu podršku Vašingtona. Ovim potezom je najgorim zločincima na Balkanu koji decenijama sistematski provode genocid nad srpskim narodom pružio ruku pomirenja. Otimanje srpske teritorije, krađu prirodnih resursa, terorizam, trgovinu ljudskim organima otetih Srba i trgovinu narkoticima Vučić nije pomenuo.

Ipak stigao je da pohvali sopstvenu „hrabrost" rekavši da je javno pred ruskim političkim i državnim vođstvom izjavio da „Srbija ide u Evropsku uniju". To je u svojim medijima prikazao kao junaštvo, mada je dobro poznato da je Rusija bezbroj puta branila pravo Srbije da slobodno, bez uslovljavanja izabere svoj put i nije osporavala nijednu takvu ideju. Ruska vlada je jedino negodovala zbog približavanja Vučićevog režima NATO paktu budući da ovaj savez priprema agresiju na Rusiju. Prošlogodišnji susret sa albanskim premijerom Edijem Ramom koji javno zastupa i promoviše veliku Albaniju, Vučić je iskoristio da uputi oštre poruke Rusiji. Bez osnovnog znanja o geopolitičkoj zbilji na Starom kontinentu srpski premijer je u Albaniji nastupio sa strategijom koja udaljava Beograd od EU.

Američka i velikoalbanska politika progovaraju kroz Vučićeva usta već duže vremena. Prošle godine je počeo sa izjavom kako je ponosan što je prvi srpski premijer koji je došao u zvaničnu posetu Tirani. Onda se "otvorio", pa je istakao da će Srbija prihvatiti „sugestiju" iz SAD da smanji zavisnost od ruskog gasa, tako što će se pridružiti gasovodu koji ima američku podršku i koji potiče iz Azerbejdžana. U intervjuu za američku agenciju AP, koji je dao tokom posete Tirani, Vučić je naveo da je Srbija po pitanju energetske bezbednosti, spremna da koristi gas iz više izvora, što je, kako je rekao, „veoma važno za naše američke prijatelje, takođe". Iako Evropska unija ima niz dokumenata o energetskoj bezbednosti koji predviđaju snabdevanje gasom iz više izvora, Vučić u prvi plan istakao „sugestiju" Vašingtona. Zašto je ovaj detalj bitan?

Naime, Vučić je duboko svestan da su vrata Evropske unije zatvorena za Srbiju i čini sve kako bi sporoveo američku politiku prinude koja pritiska EU da prihvati velikoalbanski projekat koji bi zajedno sa skraćenom Srbijom u budućnosti kucao na vrata već ojađene Evrope.

Prema tvrdnji dobro upućenih u ovu problematiku, Vučićeva poruka o snabdevanju Srbije prirodnim gasom iz Azerbejdžana je sa jedne strane besmislena a sa druge izrazito antiruska. Besmislena je jer Trans-jadranski gasovod (TAP) i TANAP (Trans-anatolijski gasovod) kojim će se dopremati energenti iz Azerbejdžana, podmiruju veoma mali procenat potreba EU za prirodnim gasom. Vučićeva izjava ovim povodom je izrazito antiruska jer TAP ima važnu ulogu u projektima NATO pakta. TAP je zamišljen kao projekat energetske bezbednosti Severnoatlantskog saveza. U dokumentu Energija i bezbednost od Kaspijskog basena do Evrope Komiteta za spoljne odnose Senata SAD, objavljenom u decembru 2012. godine ističe se važnost energetske bezbednosti članica NATO u Evropi. Kao prioritet SAD i Severnoatlantskog saveza navodi se neutralisanje ruskog uticaja. NATO mora da pronađe način da bude nezavistan od ruskog gasa.

U tom smislu bez obzira na neuspelu Obaminu „revoluciju" u eksploataciji uljnih škriljaca u SAD i bez obzira na izgradnju objekata za prihvat tečnog gasa širom EU, Azerbejdžan mora da postane glavni snabdevač gasa NATO zemalja u Evropi. Američki senatori ali i tadašnji ministar odbrane Čak Hejgel su označili izgradnju TAP-a kao strateški prioritet. Navedeni dokument Senata SAD predviđa i angažovanje Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u finansiranju gasovoda. Upravo zbog toga EBRD i insistira na što bržoj izgradnji gasovoda Niš - Dimitrovgrad. Dakle TAP je i sredstvo za „neutralisanje ruskog uticaja".

Zlosrećni srpski premijer Aleksandar Vučić u poslednje dve godine snažno priziva povezivanje Srbije sa još uvek veoma zaostalom, terorističkom i mafijaškom Albanijom (koja je i dalje pretnja po bezbednost Srbije, zbog udomljavanja islamskih terorista). Tako je za njega jedan od najvažnijih projekata Koridor 11, pruga Beograd-Bar sa kracima koji se odvajaju kod Bijelog Polja za Berane, Peć i Prištinu i sa drugim korakom koji se kod Podgorice odvaja za Skadar i Tiranu. Kako je i najavio, u proteklom periodu je njegova vlada preko ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture potpisala protokol između dve države, a projekat izgradnje auto-puta Niš - Merdare - Priština - Tirana - Drač vredan milijardu evra će „povezati ceo region" i „obezbediti političku i ekonomsku stabilnosti. Ovaj auto-put je značajan jer povezuje region, a za nas konkretno je značajan jer ćemo izaći i na more preko albanskih luka",

Dakle, umesto da objedinjuje srpski prostor i povezuje se sa prijateljskim zemljama poput Crne Gore, Makedonije i Grčke, Aleksandar Vučić pretvara Srbiju u prirepak velike Albanije i Albancima prepušta strateški važnu poziciju na Balkanu. Suludi Vođa ovim potezima jača i Južno krilo NATO pakta, čiji su delovi okupirali Kosovo i Metohiju još 1999. godine, odakle upravljaju teroristima i narko mafijom, ali i prete svakoj ruskoj akciji u Srbiji.

Da bi bilo jasnije kako Vučić zapravo radi o glavi Srbiji, treba znati da se celokupna američko-albanska infrastruktura na Balkanu gradi za potrebe takozvanog Severnoatlantskog saveza u njegovom strateškom nadiranju ka istoku, ali i zbog lakšeg ubacivanja terorista i droge na Stari kontinent.

Najbolje plaćeni albanski lobista iz SAD Danijel Server, hvali ovih dana takvu samoubilačku strategiju Srbije i najavljuje Vučićeve buduće poteze. Tako Server navodi: „...Vašington od premijera Vučića i Srbije očekuje da imaju ključnu ulogu u stabilnosti regiona. Naročito je važno da podstaknu Srbe u Bosni i na Kosovu da se što više integrišu u institucije sistema" . Ovaj stari hladnoratovski kadar američke obaveštajne službe smatra da će američka imperija svojom vojnom i političkom snagom Srbe lako utopiti u projekat nezavisnog Kosova i Metohije i unitarne Bosne i Hercegovine.

Dakle, strategija koja se preko Vučića nameće Srbiji, a koju Server pominje, danas je već uveliko na delu. Plan SAD je da Srbija uđe u sukob sa Rusijom, jer povratak Krima u sastav Rusije „podriva poziciju Srbije kada je reč o Kosovu". U isto vreme kako kaže Server, Vašington očekuje od Srbije da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom i Metohijom, odnosno da prizna njegovu nezavisnost.

Prema politici SAD, dobri odnosi sa Rusijom koja na svakom koraku blokira nezavisnost Kosova i Metohije nisu dobri za Srbiju, ali je zato dobro uspostavljanje međudržavnih odnosa Beograda i Prištine po nalogu SAD. Što manje teritorije pod kontrolom Srba to je za Vašington bolje.

Ovde treba podsetiti i na to kako je Vučić svom snagom stezao ruku Federiki Mogerini prilikom njene posete Beogradu u martu ove godine. Njegove idiotske poglede i neartikulisane reči upućene tom prilikom visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost zabeležile su sve svetske TV stanice i novinske agencije. Naime, Mogerinijeva se nije mnogo ustezala, nego je Vučiću saopštila u vrlo oštrom tonu, da Srbija još uvek nije spremna za članstvo u EU, ali ni da EU nije spremna za Srbiju.

Kao ministar spoljnih poslova, i Ivica Dačić je u aprilu mesecu ove godine potvrdio ovaj stav Brisela istakavši da kad je reč o otvaranju poglavlja u pregovorima Srbije sa EU postoje razlike između javno izrečenog stava Unije, a to je puna primena Briselskog sporazuma, i dodatnih uslova koje imaju neke države članice, koji nisu spomenuti u tom sporazumu.

Iako nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer tvrdi da nema novih uslova ostaje činjenica da Brisel Srbiju posmatra kao deo sanitarnog koridora a ne kao deo EU.

Još davne 2001. godine, pokojni hrvatski premijer Ivica Račan je izjavio: „...Ako Evropska unija, podstaknuta terorističkim akcijama u SAD i željom da spreči njihovo širenje, na svojim granicama stvori sanitarni koridor, pitanje je s koje će se strane toga koridora naći Hrvatska".

Poslednjih meseci, savršeno dobro se vidi kako je Hrvatska suočena sa pomenutom strategijom Evropske unije. Suprotno tome, u vreme kada je Evropa suočena sa novim terorističkim napadima, Vučić Srbiju vezuje za (veliku) Albaniju i uvlači je dublje u sanitarni koridor. Vučić je izabrao stranu sanitarnog koridora na kojoj će se naći Srbija otrgnuta od Moskve, i bačena u kandže Vašingtona. Ona će biti prostor rezervisan za potrebe terorista, narko mafije i NATO pakta, sve dok joj se prioriteti ne promene. A, čekaju ga i građanski nemiri, socilajni bunt i haos. Ne treba zaboraviti da je Vučić za četiri godine preko svoje stranke zaposlio oko 40 hiljada ljudi, što u javnim preduzećima što u opštinama, državnoj upravi...To je armija koje će po izričitom nalogu iz Brisela morati hitno da se oslobodi. Tada će se i oni osloboditi njega zajedno sa ostalim građanima.

Glosa

"...Znači, on neće više da imamo ni parlament - to je izrugivanje, jer predsednik skupštine zamenjuje predsednika države, on može da postane glavnokomandujući svih vojnih snaga i ti odlučuješ da rasparčavaš najveći državni organ u Srbiji" (Vesna Pešić, sociolog)