Dežurna

Diktator postavio i čelnika Demokratske stranke

Zlatna koka u rezervi

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, nije promenio boje. Stao je na čelo žute partije, umesto da je već godinama obučen u sivo-maslinastu odeću i da je u Zabeli. Odluka članstva Demokratske stranke da za predsednika izaberu Dragana Šutanovca pokazuje da za demokratiju u Srbiji nema spasa. Velika propaganda laži potrudila se da demokrate dobiju vođu koji je blizak srcu i novčaniku šizofrenog Vučića. I na partijskim izborima koji su održani 25. septembra, većinom glasova Šutanovac je izabran za predsednika. Prethodno je svečano i ponizno izjavljivao da "Vučića ne treba kritikovati po svaku cenu". Tog dana je, svečano, sahranjena partija koje je u sirotoj Srbiji imala uvek značajnu ulogu. Tako će i Šutanovac pasti zajedno sa Vučićem, ako budu pred vodom surovo ojađenih građana.

M. Brkić

Zamenik specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala Višeg tužilaštva u Beogradu Jovan Jovanović naložio je početkom septembra 2010. godine Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) da prikupi potrebna obaveštenja i dokaze o malverzacijama u Upravi za snabdevanje Ministarstva odbrane Srbije. Odluka zamenika specijalnog tužioca da prikupljanje dokaza i potrebnih obaveštenja o kriminalu u Ministarstvu odbrane poveri Bezbednosno-informativnoj, a ne Vojno-bezbednosnoj agenciji, u čijem delokrugu rada i odgovornosti je i sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela u Vojsci Srbije, ukazivala je da su sukobi na relaciji tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić-ministar odbrane Dragan Šutanovac bili ozbiljni.

Duže od godinu dana ranije Magazin Tabloid počeo je da istražuje pljačkanje vojne imovine i naoružanja i piše o nameštenim tenderima za nabavke za potrebe Vojske Srbije. Glavni akteri su, da podsetimo i ovog puta naše čitaoce, bili ministar odbrane Dragan Šutanovac, njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović i Stevan Nikčević, direktor Jugoimporta SDPR. Poimenično smo pominjali njihove "saborce", vlasnike fiktivnih preduzeća kojima su omogućavali da dobiju poslove na nameštenim tenderima, koji su vredni po nekoliko miliona evra.

Kriminalna družina ministra Šutanovca odmetnula se tada i od zakona i od Demokratske stranke. Gospodin Šutanovac je, prema prisluškivanim razgovorima ove kriminalne bande, svojim saborcima objasnio da je, navodno, od američke administracije dobio zeleno svetlo da može da zaradi desetak miliona dolara, ali da bude kooperativan. Kao očekivanu kooperativnost ministar je svojoj lopovskoj družini opisao očekivanje američke administracije da se "reformiše odbrana Srbije" i svede na meru koja će, kako je rekao, onemogućiti Srbiju da bude kočoperna, i primorati je da se povinuje američkim nalozima i njenim interesima.

"Konverzija" aerodroma "Morava" kod Kraljeva, sa zgradom kontrole leta, koštala je 25 miliona evra. U njegovoj "konverziji" (sa vojnog na civilni, prim. red.), iz svojih strateških razloga učestvovala je država Turska, kojoj je to u skladu sa intenzivnim aktivnostima ekonomskog, kulturnog (pa i vojnog) povratka na ovaj deo Balkana. Zvanično, u obnovi tog aerodroma finansijski su učestvovali i Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova, Agencija za kontrolu leta Srbije i Aerodrom "Beograd".

Takođe zvanično, aerodrom "Morava" je vlasništvo Ministarstva odbrane i Republike Srbije. Ali, nezvanično, ona toga više nije gospodar otkako je tu potrošen i kapital države Turske. Uz malo diplomatskih veština, Turci su pomogli da ovo "partnerstvo" bude drugačije predstavljeno. Naime, ambasador Republike Turske u Srbiji, na svečanosti povodom "konverzije" aerodroma "Morava", izjavio je da je taj projekat simbol prijateljstva Srbije i Turske i da će stanovništvu južnog dela Srbije (Bošnjacima u Sandžaku) biti znatno olakšano putovanje u zemlje sveta. Što bi išli za Beograd, ionako ga dobar deo toga naroda i ne priznaje za svoju prestonicu...

"...Uveren sam da će se ovaj projekat nastaviti i da će u narednom periodu biti mnogo više turskih investicija u Srbiji...", radosno je dodao ambasador Ali Riza Čolak... No, kad su u pitanju Ministarstvo odbrane Srbije i skandalozni "projekti" odlazećeg ministra, treba reći da je sve ispalo vrlo tužno.

Poslovanje Ministarstva odbrane i namenske industrije i SDPR-a Jugoimport nanelo je Srbiji štetu od nekoliko milijardi evra. Šutanovac je zajedno sa Nikčevićem otpisao Iračanima dug od preko milijardu dolara, koji su potom, naplatile američke kompanije, pre svih Bušova "Hali Barton".

Tročlana banda Šutanovac-Pilipović-Nikčević razbili su namensku industriju Srbije, podmetnuli su više požara da bi prikrili tragove svojih pljački, a stavili su Srbiju i na crnu listu šverca oružja i vojne opreme.

Za četiri godine ministrovanja Šutanovac je inkasirao nekoliko stotina miliona evra i dolara. Njegov kum i pomoćnik Ilija Pilipović zadovoljio se sa nekoliko desetina miliona evra, a Steva Nikčević nije zaostajao iza ministra Šutanovca.

Istraživači BIA, postupajući po nalogu zamenika specijalnog tužioca Jovana Jovanovića prikupili su dokumentaciju od nekoliko hiljada stranica dokaza.

Glavni tužilac Miljko Radisavljević, koji je takođe obožavao novac, sprečavao je podizanje optužnice. A, onda je na vlast došao šizofreni Vučić. Najavljivao je hapšenja, procese, njegova Velika propaganda laži videla je bivšeg ministra iza rešetaka. Ali...

Prvi je potez povukao Stevan Nikčević. Izvršio je dobrovoljnu predaju, i našao se kao ''zatočenik'' na mestu državnog sekretara u ministarstvu Rasima Ljajića! Ovog puta kao član SNS-a.

Nikčević je zatražio prijem kod tadašnjeg prvog potpredsednika Vučića. Ušao je sa koferom u kojem je bilo 50 miliona evra, a izašao sa novinama ispod ruke. Vučić je saopštio da je Nikčević ''dobrovoljno'' prihvatio program SNS-a, a da on od njega ''ništa nije tražio''. Umesto da doživotno bude u zatvoru, sa svojom lopovskom družinom, Nikčević je i danas državni sekretar. Kum Dragana Šutanovca, Ilija Pilipović, još nekoliko meseci je bio pomoćnik tadašnjem ministru Aleksandru Vučiću. Veruje se da je i on bio široke ruke.

Ubrzo su lajavci iz Vučićeve propagande laži prestali da sikću na Šutanovca. On je spokojno nastavio da krca stotine miliona evra. Pretpostavlja se da je on pokrao manje para jedino od Mlađana Dinkića, Aleksandra Vlahovića, Danka Đunića i Mirka Cvetkovića.

Prema izričitom naređenju, Dragana Šutanovca je čuvalo oko 50 pripadnika vojnih specijalaca. Da se sačuva po svaku cenu čovek sa toliko keša! Jer, Vučiću uvek može da nestane para.

Kada je ulazio u politiku, siromašni Šutanovac se oženio kćerkom Miroslava Ilića, za čiju udaju je njen otac platio zetu odmah u kešu 100.000 maraka. Niko drugi ne bi je oženio ni za duplo više, jer liči na svog oca, kao jaje jajetu.

Na prevaru se Šutanovac i okumio. Na venčanje u zgradi opštine Starog grada njegov kum je zakasnio, matičar je bio nervozan, jer je venčavao tadašnjeg opozicionara Borisa Tadića, pa ga je Šutanovac zamolio da se upiše u knjigu svedoka -kumova.

Ako Šutanovca razjareni građani budu vešali, pritrčaću i iz sveg glasa povikati-Dosta, dajte da mu uzmemo pare! Pitaću ga: Gde su naši novci? Za sada Šutanovac je Vučićeva zlatna koka u rezervi.

Gadim se onih koji su glasali da im Šutanovac vodi partiju.