Rusija

Evropa: smena elita

Radikalne promene u više država Unije

Već od 4. decembra u novijoj istoriji EU došlo je do značajnog događaja. Na mesto predsednika jedne od država - stubova evrointegracija - Austrije - pobedio je kandidat koji ima rusko poreklo, mada je kandidat desničarske Austrijske partije slobode Norber Hofer bio pobednik već u prvom krugu. O smeni političkih elita u Ev ropi piše: Pjotr Ahmedovič Iskenderov, stariji naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka

Pjotr Ahmedovič Iskenderov

U principu, novi šef države trebalo je da bude izabran nakon drugog kruga izbora u maju 2016, kada je kandidat opozicione Austrijske partije slobode Norbert Hofer, prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije, dobio 51,9% glasova. Ipak, tada je otkrivena specifičnost austrijskih izobra koja, u skladu sa rasprostranjenim mišljenjem, služi kao filter za konačnu „proveru" kandidata koji su nepoželjni za elitu - brojanje glasačkih listića koji su stigli putem pošte. Ovo prebrojavanje se sprovodi nakon prebrojavanja glasova sa izbornih mesta, što daje širok prostor za moguće zloupotrebe. Nakon prebrojavanja „poštanskih" glasova, rezultati su se, naravno, promenili i za pobednika je proglašen kandidat Partije zelenih (kojeg su, pred drugi krug izbora, podržali vladajući krugovi u državi), Aleksandar Van der Belen sa 50,3% glasova.

Ali, nije bilo suđeno da se 8. jula održi ranije predviđena inauguracija novog šefa države. Naime, Austrijska partija slobode je podnela žalbu Ustavnom sudu koji je, nasuprot preovlađujućim prognozama, odlučio da poništi drugi krug izbora. U obrazloženju je ukazano na narušavanje izbornog procesa, kojim je pogođeno 78000 glasača (konačna razlika u broju glasova dva kandidata bila je oko 30.000). Kao primer narušavanja izbornog procesa pomenuta je, posebno, izlaznost koja je na jednom izbornom mestu iznosila 146,9%.

Za novi datum sprovođenja drugog kruga izbora određen je 2. oktobar.

Ipak, izbio je novi skandal. Na ranije pripremljenim kovertama za glasanje u poštama pronađen je neispravan lepak koji je omogućavao svakome da otvori koverte i zameni ili falsifikuje glasački listić.

Koverte su morale da se zamene ispravnim pa su izbori zakazani za 4. decembar. Za to vreme, dok se austrijska Centralna izborna komisija bavila glasačkim listićima i kovertama, novi faktor se pojavio u vezi sa predstojećim izborima: „faktor Tramp". Austrijsko javno mnenje u njegovoj pobedi je videlo realnu mogućnost za pobedu u sukobu sa sopstvenom političkom elitom, a lideri Austrijske partije slobode i njihovi istomišljenici u drugim evropskim zemljama danas se klade na buduće jačanje američkog izolacionizma, kojim će evroatlantski lobi u Briselu biit lišen uobičajene prekookeanske podrške.

Austrijske novine Die Presse su u vezi sa tim prenele ocenu poznatog bugarskog politikologa Ivana Krasteva, koji je prognozirao da će „sa Trampom Amerika početi da shvata globalizaciju kao opasnost. I to je paradoksalno. Zato što su u svetu globalizaciju drukčije nazivali amerikanizacijom. Ali, Tramp je uspeo da ubedi većinu u to da Amerikancima globalizacija donosi gubitak".

Rezultat: sociološka istraživanja u Austriji pokazuju malu, ali stabilnu prednost Norberta Hofera, dajući mu 51-52%. A uzimajući u obzira da je „faktor Tramp" već pomogao opozicionim kandidatima da pobede u Bugarskoj i Moldaviji, može se očekivati da kandidat Austrijske partije slobode iz trećeg pokušaja ipak postane predsednik države. Nisu slučajno evropski mediji već iskazali svoje pretpostavke o tome kako će izgledati austrijska spoljna politika ako pobedi Hofer. Češko izdanje Aktualne.cz, prognozira jačanje pozicije proruskih snaga u EU, a takođe stupanje Austrije u sastav centralnoevropske „Višegradske grupe" koju čine Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka, a koja u tom sluačju takođe može da zauzme izbalansiraniji i pozitivniji stav u odnosima sa Rusijom.

I to može da bude samo početak lavine sličnih procesa smene postojećih državno-političkih elita u državama članicama Evropske unije.

U 2017. godini održaće se opšti izbori u tri ključne države EU: Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. Trenutno u svim tim zemljama raste rejting „evroskeptika", antiglobalista i nacionalno-patriotskih snaga.

Kada bi parlamentarni izbori u Holandiji bili održani danas, a ne u martu 2017. godine, na njima bi, verovatno, pobedu odnela lokalna Partija slobode, Gerta Vildersa. Poslednja istraživanja daju ovoj partiji 26-30% glasova (na izborima 2012. Partija slobode dobila je 15% glasova).

Na predsedničkim izborima u Francuskoj (april 2017. godine) u prvom krugu će verovatno najviše glasova osvojiti kandidat Nacionalnog fronta Marin le Pen (28%). Njen glavni suparnik u drugom krugu glasanja, očigledno će postati sadašnji lider desnog centra, bivši premijer, u vreme kada je predsednik bio Nikola Sarkozi, Fransoa Fijon, koji je već odneo ubedljivu pobedu na preliminarnim izborima francuskih konzervativaca, a koji se takođe zalaže za promenu politike države i cele EU, posebno prema Rusiji i problemima međunarodne bezbednosti.

Što se tiče Nemačke, parlamentarni izbori se održavaju u avgustu-oktobru 2017. godine. I tamo, bez obzira na dugogodišnje liderstvo Hrišćansko-demokratskog saveza federalne kancelarke Angele Merkel (30%), popularnost raste opozicionim partijama „Leva" i posebno „Alternativa za Nemačku", čiji trenutni rejting (zajedno) iznosi 26%.

Ne treba zaboraviti nesumnjivu promenu raspoloženja u zemljama Centralne i Istočne Evrope koje su u tesnoj vezi sa procesima u Velikoj Britaniji i SAD. „Bugarski birači su izabrali predsednika koji govori o izlasku iz EU i NATO, i Estonija je izabrala partiju povezanu bratskim vezama sa Jedinstvenom Rusijom. U Mađarskoj, Viktor Orban, populista iz partije Fides, koji je u velikoj meri podvrgnut kritici, predstavlja jedinu prepreku partiji Jobik na putu ka vlasti", piše američko izdanje The American Interest, imajući u vidu mađarsku opozicionu partiju čiji pogledi su slični pogledima Austrijske partije slobode.

Još otvorenije pišu italijanske novine Il Giornale. „Donald Tramp je dobio izbore u Americi, Fransoa Fijon je pobedio na preliminarnim izborima Republikanske partije u Francuskoj i ima dobre šanse da se sledeće godine useli u Jelisejsku palatu, Igor Dodon je postao predsednik Moldavije, a Rumen Radev, predsednik Bugarske", podsećaju u ovim novinama i nastavljaju: „Četiri događaja, koja na prvi pogled nikako nisu povezana jedan sa drugim, mogu da ukažu na preokret u svetskoj politici. Sva četiri pobednika su poštovaoci, a neki su čak i lični prijatelji Vladimira Putina, i oni imaju cilj (makar u svojim programima) da stave tačku na postojeći konflikt sa Rusijom."

„Nije reč o grljenju sa Rusijom, već o razumevanju gde su naši pravi interesi. Oni definitivno ne podrazumevaju podršku sunitskim islamistima koji pripremaju ili inspirišu terorističke akte, ubijaju Francuze u Francuskoj. Vreme je da se odbaci ova nemoguća šizofrenija sa strašnim posledicama za stanovništvo koje, navodno, svako želi da zaštiti", tako komentarišu procese koji se događaju u Francuskoj i u Evropi francuske novine Le Figaro. Prema njima: „Fransoa Fijon je bolje od drugih i već odavno shvatio da je Rusija veliki sused i najvažniji partner za formiranje nove ravnoteže u svetu i Evropi. U Evropi i Rusiji postiji neophodna kritična masa za stvaranje, između Amerike i Kine, pouzdanog strateškog saveza na koji treba računati."

Slične ocene vodećih evropskih medija koji donedavno (konkretnije do referenduma Velike Britanije o izlasku iz EU i predsedničkih izbora u SAD) nisu dopuštali ni da se misli o reviziji politike EU prema Rusiji, svedoče o dubini procesa koji se dešavaju na kontinentu.

I u tim uslovima, pokrenut proces preformatiranja državno-političkih elita može da bude nepovratan, i već kroz godinu dana Evropa će predstavljati samostalnijeg, aktivnijeg i objektivnijeg svetskog igrača, oslobođenog od dogmi i mitova o „hladnom ratu".