KiM

Srbe na KiM pritiskaju sa svih strana, pa i iz Beograda

Udaviće se u prašini

Retka su ona mesta na Kosovu i Metohiji, nakon juna 1999. godine, koja su mogla da očekuju da će privući investicije kojima bi bili stvoreni uslovi da se nešto zaradi i olakša ostanak preostalih Srba.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Selo Stanišor u opštini Gnjilane bilo je jedno od onih koja su mogla sopstvenim resursima da obezbede povoljan materijalni položaj većeg broja ljudi. Od 9 kamenoloma, koliko ih se nalazi u opštini Gnjilane, čak sedam je locirano u ataru ovog sela, pod brdom Glama. Poslednjih godina svaki od kamenoloma je privatizovan i nalazi se u vlasništvu Albanaca. Ipak, iako tradicionalnio glavni uzrok nevolja, Albanci već dugo nisu ni sami, ni jedini krivci.

Prenoseći nadležnost u pokrajini na paralelne institucije albanskih separatista, Aleksandar Vučić je sprečio svaki uticaj zvaničnog Beograda na ono što se na KiM dešava. Tako će u nizu problema sa kojima se Srbi suočavaju, i ovaj u Stanišoru postati "nerešiv".

Zbog toga Srbi masovno odlaze ili planiraju da odu, kako su potvrdili za Magazin Tabloid. Nebriga svih je ono što im gasi ionako usahlu nadu.

Što se mladih tiče, kojima su Vođina, ali i njegovih sledbenika, puna usta, mahom su otišli put zapadne Evrope. Odlazi se masovno isključivo zbog nemogućnosti da se živi u ovakvim uslovima i veštački stvorene nemoći Srba.

"Zabole nekog briga za sve, samo da se napuniv dobro sa lovu i da se ne zakače sa Prištinom zbog interesa" sa tugom i autentičnim rečnikom konstatuje jedan od retkih preostalih mladića u Stanišoru.

Nakon što su kamenolomi aktivirani, izgrađene su i separacije pa se kamen nemilice eksploatiše i prevozi dalje. Kamioni teški i do 40 tona, dnevno i po 600, neprestano i u kolonama prolaze kroz samo selo. Buka izaziva neprestano nervno rastrojstvo a prašina prekriva bukvalno sve.

„Veš danju uopšte ne može da se prostire, samo noću. I deca kad treba da idu u školu i kad treba da ideš da izađeš da šetaš, ne možeš da prošetaš znači tu uopšte. Tu je prašina, ne možeš da odeš ni do rođaka prašina je, kamioni su non stop jedan nagore, jedan nadole", objašnjava Slađana Vasić.

Put kroz ovo selo je uništen, polomljeni su poklopci na šahtama, trotoari... Mladića iz ovog sela u nekoliko navrata su kamioni gotovo pregazili.

"Videli ste kako idu po trotoaru. Lično ja nekolko puta sam imao situaciju biciklom ili pešice da odjednom krene po trotoar gde ja idem i gde je malo falilo da me udari. Sve to vidi policija koja je na 50 metara odatle al' sve je džabe, ovde mafija upravlja a teritorija okupirana" priča o svojim mukama za Magazin Tabloid sa nervozom za koju se čini da se odomaćila kod svih meštana Stanišora.

Maja meseca 2018. meštani su nekoliko dana za redom organizovali blokadu puta u trajanju od po dva sata. Njihov je zahtev bio da vlasnici kamenoloma izgrade zaobilaznicu oko sela. Njima su se pridružili i meštani dva susedna sela Straže i Koretišta ali i komšije Albanci koji su takođe ugroženi.

Ešref Jakupi iz Gnjilana, koji je u Stanišoru kupio kuću 2002. godine, kako kaže privučen lepotom ovog kraja, vremenom je morao da zatvori farmu koza, živinarsku farmu kao i da prestane da se bavi pčelarstvom. Za razliku od Srba koji su prirodno okrenuti svojim predstavnicima, on se žalio svojim, albanskim, "ministarstvima".

Iz njegove priče stiče se jak utisak da postoji namera da se na ovdašnje Srbe izvrši pritisak kako bi masovnije napustili kraj jer na pitanje lokalnog novinara kakav je odgovor dobio u tim institucijama, Jakupi odgovara "gutaj i ti tu prašinu".

Ovo jeste ustaljeni način na koji Albanski vrh sprovodi tihi progon Srba iz neke sredine a u okviru čega su i Albanci prinuđeni da trpe istu muku radi "višeg cilja". Jakupi nudi dodatne argumente koji to potkrepljuju.

"I kod Tačija smo bili negde 2014. Kaže 'da vidimo ko može da radi, ko ne može'. Posle još petorica došla. U početku bila dva, pa još petorica sad," objasnio je tada Jakupi na koji način je Hašim Tači "pomogao".

Protestovalo se istim povodom i deset godina ranije, 2008. godine iako "tek" zbog dva kamenoloma. Srbima se tada pridružio i predsednik opštine Gnjilane po albanskom sistemu, Ćemalj Mustafa, koji je takođe rekao da "opština nije dozvolila otvaranje tih kamenoloma već Ministarstvo za ambijent i prostorno planiranje iz Prištine"!

Protesti su održani i naredne, 2009. godine, kada je predsednik opštine Gnjilane po srpskom sistemu, Petar Aksić (SRS) naveo da je lociranje kamenoloma kraj samih sela zapravo politički problem i vid pritiska na preostalo srpsko stanovništvo.

"Kamenolomi se nalaze u neposrednoj blizini seoskih kuća, izvori i bunari presušuju zbog miniranja, poljoprivreda je ugrožena, a nije bezbedno ni da se ide lokalnim putem koji povezuje Koretište, Stanišor i Stražu sa opštinom Novo Brdo, kojim inače prolaze i školski autobusi" - objasnio je Aksić.

Politička pozadina eksploatacije kamena ogleda se i u tome što je time presečen koridor koji spaja novobrdsku opštinu sa srpskim selima oko Gnjilana ali i sa Kosovskom Kamenicom i centralnim Kosovom. Put pored koga su otvoreni kamenolomi je jedini bezbedan put kojim su Srbi mogli da se kreću u svako vreme.

Prvi sastanak između predstavnika "lokalne vlasti", u ovom slučaju "gradonačelnika" u okviru albanskog sistema i funkcionera Vučićeve "Srpske Liste" Svetislava Ivanovića, meštana sela Stanišor i Straža i vlasnika kamenoloma usledio je nakon majske blokade puteva 2018. godine.

Na sastanku je bilo reči o otvaranju alternativnog putnog pravca za potrebe lokalnih kamenolama a cilj toga je je zaobilaženje naseljenih mesta čime bi se povećala bezbednost stanovnika i poboljšali ekološki uslovi.

Dakle, svest o ugroženoj bezbednosti srpskog stanovništva na ovom potezu postoji unazad već trinaestu godinu, što je potvrđeno u nekoliko navrata.

Da se sav ovaj posao kontroliše iz albanskog vrha na KiM, jasno je bilo još 2008. godine. Deset godina kasnije to će dobiti i zvaničnu potvrdu. Vlasnik kamenoloma, Redžep Kadriju, koji je prisustvovao sastanku Ivanovića i meštana, bio je zamenik jednog od ministra u okviru albanskog sistema. Tada je obećao da će za mesec dana otvoriti alternativni put. Do danas nije učinjeno ama baš ništa! Naravno, niko od njih ne podleže bilo kakvim sankcijama a i zšto bi? Posao, zapravo, veoma dobro napreduje u svakom pogledu.

Već više od deceniju ovdašnji Srbi su se redom obraćali KFOR-u, OEBS-u, stranim organizacijama i predstavništvima na kraju i separatističkoj vlasti kojoj se i Albanci obraćaju povodom istog problema. Ipak, baš niko nije učinio ništa da ovaj problem reši a on se naročito intenzivirao poslednjih godina.

Sve to dešava se paralelno sa pojavom Vučićeve "Srpske liste" i njenom ilegalnom uzurpacijom vlasti - podsećanja radi, predstavnici "Srpske liste" birani su na separatističkim izborima koje raspisuje predsednik takozvane "republike Kosovo".

Za postojanje "Srpske liste" Vučić je navodio kako je to način da Srbi uđu u (separatstičku) "vladu Kosova" te da svoje probleme lakše i samostalno rešavaju u okviru "sistema". Tu besmislenu tvrdnju do nogu je potukao slučaj sela Stanišor. Dogodilo se upravo suprotno, ono što su najavljivali svi koji su Vučića optuživali za veleizdaju - problemi Srba su samo zacementirani.

Teritorijalnom organizacijom takozvane "republike Kosovo" selo Stanišor je jedno od onih koja su administartivno isključena iz opštine Gnjilane i pripojena oštini Novo Brdo.

Uspostavljanje ovakvih "opština" prvo je prihvaćeno od strane DS režima i Borista Tadića. Tek pod Aleksandrom Vučićem službe srpskih opština svedene su na jedan šalter, najčešće u nekoj iznajmljenoj privatnoj kući.

Opštinom Novo Brdo "upravlja" Svetislav Ivanović o kome je Magazin Tabloid pisao u nekoliko navrata a naročito kada je isplivao kao čovek najzaslužniji za visoki broj Srba u redovima "Vojske Kosova" ali i o teroru koji sa svojim bratom vrši nad srpskim življem i sve to uz punu saglasnost državnog vrha Srbije.

Naravno licemerno, Ivanović se maja 2018., kako su lokalni mediji preneli, nalazio "sa ljudima, podržava proteste".

"Problem su uglavnom imovinsko-pravni odnosi. Deo zemljišta je privatnih vlasnika, deo pripada bivšoj Binačkoj Moravi. Mnogo relevantnih faktora mora da se složi, da se svi dogovore, da bismo zajedno rešili problem. Novac nije u pitanju.

U izgradnji puta učestvovali bi i vlasnici kamenoloma i separacije. Samo da se oko svega dogovorimo. Ja se nadam da ćemo ovo ubrzo rešiti, jer ovako ne može još dugo", zaključio je Ivanović.

Godinu dana kasnije njegov zamenik Siniša Dimić, ispričaće drugačiju priču.

"Opština zbog nedostatka finansija nije u mogućnosti da ovaj problem samostalno reši" rekao je ali su "svoj deo posla obavili".

„Mi smo glavni projekat za izgradnju tog puta predali ministarstvu finansija i ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Takođe je urađen i elaborat za eksploataciju zemljišta i to je takođe predato. Čekamo centralni deo vlasti (tzv. "republike Kosovo") da oni to urade. To što je papirološki i sve što smo mi kao lokalna samouprava trebali da uradimo mi smo naš deo posla posle završili'', potvrdio je on.

Vlasništvo nad zemljom, koje ume da se iskomplikuje, izgleda da ovaj put ipak nije problem. Čekanje "centralne" separatističke vlasti da odradi svoj deo posla i nepostojanje mogućnosti da se obrate višim instancama, zapravo jeste nedvosmisleno pružanje legitimiteta albanskim separatistima da na Kosovu i Metohiji sprovode svoju politiku.

A znamo, pa i na ovom slučaju vidimo, da je to politika progona Srba. Stvari su toliko napredovale da tu "politiku" više ne sprovode Albanci već Vođini Srbi. To je najveći domet "Srpske liste" koju je Aleksandar Vučić osnovao, sada već možemo da budemo potpuno sigurni u to, upravo sa tim ciljem.