Na licu mesta

Milica Vasiljević, upravnica "Kineskog zida" pretvorila je život stanara zgrade u pakao

Dve sestre razbojnice

Život novinarke "Vremena radoznalosti"Radio Beograda i nekadašnje urednice Doma kulture "Studentski grad" Jelice Roćenović decenijama je tekao mirno, u adaptiranoj vešernici u zgradi "Kineski zid", na Novom Beogradu, dobijenoj od Zajednice kulture Beograda daleke 1978, sve do časa dok krajem 2016. u zgradi nije kupila stan Milica Vasiljević Blagojević, nastavnica marketinga na bivšoj Višoj medicinskoj školi u Zemunu, sad Akademiji strukovnih studija, odseku Visoke zdravstvene škole. Oprema teksta je redakcijska.

Jelica Roćenović

Milica je po doseljenju bila slatka, išla od vrata do vrata za potpise kako bi bila izabrana za predsednika Skupštine stanara, a onda je započela sa progonom Jelice Roćenović, pišući bezbrojne lažne prijave protiv nje policiji,sudu, komunalnoj policiji, preteći advokatima i nemilosrdno gazeći ljude u zgradi sa penzijom od trista evra, zahtevajući od njih da za tri meseca plate novi lift od preko šesto evra, Panliftu, ponuđaču, vezanom za "Tojo", firmu njenog muža, Dragoslava Blagojevića iz Užičke Požege.

U "Kineskom zidu" se šire glasine da se Jelica Roćenović možda našla na udaru upravnice zgrade zbog toga što se njen stan nalazi na delu krova, tačno preko puta sedišta SNS u Starom Merkatoru, da je na krov neko bacio oko, a Milica Vasiljević, navodno sestra Vučićeve savetnice Suzane Vasiljević, koristi prezime, da u montiranim sudskim procesima, uz pomoć advokata, otme privatnu imovinu ove beogradske novinarke.

Bes 23 stanara Bulevara M. Pupina 183 proključao je nedavno kad ih je Milica probudila iz letargije, i ne samo udarila po džepu nezakonitom kupovinom novog lifta, mada je stari Davida Pajića bezbedan, već i kad su saznali da je, bez njihove saglasnosti, na svoju ruku, potpisala odluku o izlasku zgrade iz sistema Stambenog preduzeća 1. januara 2022, zahtevajući uvid u sve odluke i finansijske transakcije Milice Vasiljević.

Od časa kad sam kao urednik u Domu kulture Studentski grad ( gde su započeli demokratski procesi osamdesetih) dobila vešernicu u "Kineskom zidu", adaptirala je u stan sredstvima kredita i otplatila do poslednjeg dinara, radeći zatim kao novinar "Vremena radoznalosti'' Prvog programa Radio Beograda, moj život sa komšijama u potkrovlju zgrade tekao je mirno. Sa odlaskom u penziju nisam prestala da pratim književni i umetnički život Beograda.

U želji da nešto uradim za svoju zgradu od četrdeset četvoro stanara, jednoglasno sam izabrana za predsednika Kućnog saveta od 2013-2017. godine. Tri leta sam po mesec dana jedina bila na usluzi radnicima Gradskog stambenog koji su postavljali izolaciju na krovu stare zgrade podignute na močvarnom tlu, čiji zidovi zbog loše statike i ne prestaju da pucaju, a zgrada zahteva redovnu zaštitu od oluja i snegova.

Nekako u vreme završetka tog velikog posla, na čemu sam radnicima Stambenog iskreno zahvalna i isteka mog mandata u našu zgradu se doselila Milica Vasiljević Blagojević i odmah krenula od vrata do vrata da skuplja potpise da bi bila izabrana za predsednicu Skupštine stanara.

Moram da priznam da mi je bila neshvatljiva ogromna žudnja jedne žene koja se predstavljala kao "doktor nauka" da se pored obaveza u školi i oko dece grčevito bori da upravlja zgradom u koju se tek doselila.

Moje zaprepašćenje bilo je još veće kad sam je oko 9 sati ujutru, 28. marta 2017. godine, vraćajući se s puta, i penjući se uz stepenice prema svom stanu, zatekla sa Nemanjom Batalovićem, mladićem iz zgrade, u obijanju moje ostave (0,70 cm) pored vrata mog stana. Moje stvari, torbe, usisivač, stare knjige iz ostave i rukopisi bilo je razbacano po hodniku.

Na pitanje, šta to rade, Milica Vasiljević i Nemanja Batalović su mi zapretili oduzimanjem stana i pobegli.

Po principu napad je najbolja odbrana, uskoro se na mojim vratima pojavio policajac Macura. Ne znam gde je sada, no nadam se da se seća te provale i javno ga pozivam za svedoka istinitosti mojih reči.

Iznenađena mojim brzim povratkom s puta, Milica Vasiljević je ispred moje ostave zaboravila burgiju kojom je razvaljivala vrata. I sad je čuvam kao krunski dokaz njenog nedela. U prijavi koju sam tim povodom protiv Milice i Nemanje napisala Sredoju Mirkoviću tadašnjem šefu Policijske stanice Novi Beograd, opisala sam ceo događaj (u času izborne tišine) verujući da je provala ovo dvoje komšija zapravo bila provokacija protivnika predsednika Aleksandra Vučića, kako bi javnost zaključila da on stoji iza pokušaja otimanja imovine jedne beogradske novinarke. Na pitanje ko je Milica Vasiljević, koje sam sebi postavila - odgovor sam dobila od jednog njenog studenta sa privatnog univerziteta "Metropoliten" na kome je tada predavala:

"Profesorica je neodgovorna i ne ispunjava svoje radne zadatke. Njena predavanja se sastoje jedino od čitanja sa slajdova".

Nova upravnica "Kineskog zida", međutim, pokazala se majstorom u obijanju brave mojih vrata verovatno zbog toga što je zanat naučila od svog muža Dragoslava, koji mi se prilikom upoznavanja predstavio kao "bravar".

Obezbedila je ogromnim katancem i nekadašnju torbarsku radionicu, na ulazu u zgradu, koju je pripojila svom stanu, kupljenom od prethodnog vlasnika Slobodana Stefanovića, a stavila je bravu i na oglasnu tablu.

Posvećena knjigama celog života, priznajem da ni u literaturi nisam srela ženski lik sličan Milici Vasiljević Blagojević.

Uhvaćena na delu, Milica se nije postidela svog bravarskog posla 28. marta 2017, već protiv mene podnosi krivičnu prijavu Prekršajnom sudu sa optužbom da sam joj se tog jutra, u deset sati, "prilikom održavanja sastanka stanara zgrade obratila rečima:

"Jebem te usta", "Zapamtićeš ti mene, stići će te metak, nestaćeš".

Sudiji Prekršajnog, Oliveri Ristanović, odgovorila sam da takav rečnik ne postoji ni u mom duhu, ni vaspitanju.

Sastanka stanara nije bilo, već sam je uhvatila s Nemanjom u obijanju moje ostave.

Milicu Vasiljević sam zapitala da li bi ponovila vulgarne reči koje mi je pripisala, ona odgovara:

"Da, rekla si mi: "Jebem te usta", "Stići će te metak, nestaćeš", "Da je živ, moj otac bi te puškom likvidirao".

Ostavši nema na časak pred drskom laži, pitam Milicu da li može se zakune svojom decom?

"Mogu", odgovara Milica.

Ne, recite celu rečenicu: "Zaklinjem se decom da mi je Jelica Roćenović rekla "Jebem te usta" ...

Doktorka marketinga ponavlja optužbu od koje mi se povraća.

Vadim iz torbe burgiju kojom mi je obijala ostavu 28. marta i pokazujem sudiji Oliveri Ristanović.

Milica ćuti, zna da je to njena burgija. Možemo i na poligraf, predlažem.

Čitaoci mogu da zaključe kakva je ličnost upravnica zgrade Milica Vasiljević, profesor nekad ugledne škole za medicinare u Cara Dušana 254 u Zemunu, koja se na sudu lažno zaklinje svojom decom?

Ni Cigani koji skupljaju đubre iz kontejnera ne bi ovako lako prodali svoju decu.

Dana 22.02.2018. sudija Olivera Ristanović, sudija Prekršajnog suda u Beogradu (danas v.d. predsednika ovog suda) donosi presudu kojom me na osnovu zakona o prekršajima osuđuje po tužbi Milice Vasiljević na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 30.000 dinara koju sam ni kriva ni dužna platila.

To nije kraj priče o "doktoru marketinga", Milici Vasiljević Blagojević.

Vraćajući se oko 20 sati, 7.11.2017. sa naučnog skupa u SANU, zatičem Milicu Vasiljević u obijanju zapečaćenog ateljea Skupštine grada u kome je stvaralo nekoliko poznatih, a preminulih beogradskih slikara, među kojima je bio i Branko Miljuš. Koristila ga je i Ranka Lučić koja se neposredno pre provale iselila.

Pocepala je te večeri upravnica upozorenje na vratima ateljea, skinula crvene voštane pečate i sutradan, 8.11. rano ujutru, promenila bravu.

Tog časa mi je bilo jasno da je naša nova komšinica Milica Vasiljević trčala od vrata do vrata za potpise stanara kako bi lakše došla do umetničkog ateljea u našoj zgradi. Obratila sam se Stambenom i Skupštini grada sa molbom da se raščisti pitanje ateljea u Bulevaru M. Pupina 183, verujući da će me tad upravnica Milica prestati proganjati, a bez prestanka pisati da ja nju "proganjam".

Iz Stambenog mi je stiglo pismo da u našoj zgradi nema ateljea, dok su iz Skupštine grada došla dvojica ljudi, jedan od njih se zvao Stefan, i napravili belešku. Sutradan mi se Stefan telefonom javio iz Katastra, rekavši da dosijea o ateljeu nema u dokumentaciji.

Ko je mogao da ih uzme? -neka promišljaju čitaoci.

Dokumenta se, međutim, znam iz novinarskog iskustva, osim u ratu, teško gube.

U Arhivu grada lepo se može videti precizan projekat zgrade "Kineskog zida" i ateljea na krovu.

Nisam mogla da shvatim zašto sam postala meta za proganjanje Milice Vasiljević pa sam pre dve godine pošla u Cara Dušana da pogledam šta to ona deci predaje?

U skriptarnici sam našla njenu skriptu "Principi marketinga u ishrani" i šta o njenom sadržaju mislim napisala sam u pismu Etičkom odboru Zdravstvenog odseka Akademije strukovnih studija i Ministarstvu prosvete Srbije (u prilogu). Od Etičkog odbora do danas nisam dobila odgovor, a Ministarstvo prosvete predložilo mi je da napišem žalbu univerzitetu "Braće Karić" na kome je odbranila doktorat.

Pre pet meseci, bez saglasnosti dve trećine stanara, Milica Vasiljević je potpisala ugovor o kupovini novog lifta od Panlifta, po ceni od 692 evra, puta 44 stana, što je lep prihod od oko 28.000 evra, preteći sudom stanarima koji za tri meseca ne uplate traženi iznos, na šta se jedan od stanara sa penzijom od 300 evra Milici na sastanku obratio pitanjem:

"Da li vi želite da ja idem na kazan Crvenog krsta?". Podnoseći njeno bahato ponašanje godinama, 23 stanara naše zgrade je konačno krajem 2021. prestalo da se plaši upravnice Milice Vasiljević.

Zahtevaju od "doktorke" da položi račun o svom radu i poslovanju, a odneli su i zahtev Stambenom preduzeću da se poništi njena odluka o izlasku iz sistema do 1. januara 2022.

Zbog pisma i ocene lažnog doktorata Milice Vasiljević koje sam poslala Akademiji strukovnih studija, polovinom decembra sam po njenoj privatnoj tužbi od sudije Trećeg suda, Jelene Danilović, ponovo osuđena na kaznu od 60 dnevnih uplata po 500 dinara i pretnja zatvorom, na koju sam podnela žalbu.

Postalo mi je jasno da neko odista moćan stoji iza Milice Vasiljević. Njen advokat Smiljka Ninić poslala mi je novogodišnju čestitku, opomenu pred utuženje ukoliko po (nepostojećoj) odluci stanara od 4.11.2021. za novi lift hitno ne uplatim prvu ratu od 231 evra.

U protivnom pokrenuće u ime Milice Vasiljević Blagojević (Stambene zajednice) Bulevara M. Pupina 183 proces prinudne naplate duga što će ga dodatno uvećati za troškove advokata i izvršitelja u iznosu od 40.000 dinara, kao i sastavljanje tužbe od 3.000 dinara.

A to nije sve.

Milica Vasiljević je pokrenula i postupak da mi oduzme stan. Suđenje je odloženo za jun 2022.

Novinarima koji nisu članovi ni jedne političke stranke dozvoljeno je u Beogradu otimati privatnu imovinu, zar ne?

Verujem da u ovom vremenu laži iz Beograda nisu iščezli časni ljudi.