Govoreći otvoreno

Poslednji čin Vučićevog režima: učešće Srbije u najvećoj NATO vojnoj vežbi u istoriji Balkana

POKAJNIK, PUKOVNIK ILI POKOJNIK?

Kako je u najkraćem roku, za manje od dva meseca, otkrivena desetogodišnja Vučićeva lažna predstava o njegovoj „proruskoj" i otvoreno „ruskoj" politici. Kako je NATO pakt punih sedam godina održavao velike vojne vežbe sa Vojskom Srbije, a da je to u srpskoj javnosti prolazilo nezapaženo ili u Vučićevim medijima tretirano kao „nebitno". Zbog čega je NATO pakt zajedno sa američkom vojnom silom proceni da je proleće 2023. godine najpovljniji period za održavanje najvećih vojnih vežbi multinaconalnih trupa u istoriji balkanskih zemalja. Kako je jedan veći deo zemalja evropske unije bio protiv ovakvog američkog vojnog prisustva na Balkanu a posebno u Srbiji a drugi deo (skandnavski), apsolutno za. Kome još nije jasno da je Amerika planirano kompromitovala Vučića i da mu Moskva to neće zaboraviti ni oprostiti.

Nikola Vlahović

Datum 17. april 2023. godine, biće upamćen po jednom događaju, važnom za buduće pisce istorije globalnog beščašća, nasilja i primene imperijalnog vojnog instrumentarija, kojim najveći i najbogatiji drže „na uzdi" male i nemoćne. Naime, tog dana, počela je najveća vojna vežba koju je Balkan ikada video, a pod komandom i u realizaciji NATO pakta. U toj vojnoj vežbi, vrlo važna uloga dodeljena je Vučićevoj Srbiji i onome što je ostalo od nekadašnjeg simbola vojne neutralnosti, a još se samo formalno zove „Vojska Srbije".

Mesecima ranije, ta NATO „vežba", a zapravo čista provokacija pred vratima ruskih interesa, u strogoj tajnosti dobila je kodno ime "Jež". Istovremeno, ovakva „vežba" će se održati i u Estoniji tokom sledećih nedelja, sa15.000 vojnika iz deset zemalja, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Finsku i Švedsku.

Sve ovo je bilo planirano još mnogo pre nego što je Rusija započela Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Evroatlanski stratezi su čekali povoljan trenutak i procena je bila da će baš u sred proleća 2023. godine, „Rusi oslabiti". Ovo, naravno, nije bila ni prva, a neće biti ni poslednja fatalna greška anglo-američkih ratnih huškača. I nisu prvi u istoriji koji su, jurišajući na Rusiju, izgubili „kompas" zbog nečije pogrešne procene, uzgred dovodeći ceo svet na rub globalnog sukoba.

Ali, osim ove „balkanske avanture", NATO je odlučio da održi još tri vojne vežbe: Defender Europe („Branilac Evrope") i Swift Response („Brzi odgovor"), u kojima će učestvovati 18.000 vojnika iz 20 zemalja, a odvijaće se u Poljskoj i još osam zemalja. Vežba kodnog naziva Iron Wolf („Čelični vuk") u Litvaniji uključivaće 3.000 vojnika i više od stotinu oklopnih i transportnih vozila.

Vojna vežba "Platinasti vuk" (Platinum Wolf) koja se odvijala u periodu od skoro sedam godina (od 2014 do 2021) održavana je praktično svake godine. Sedam godina, sedam velikih vojnih vežbi sa NATO, i to uglavnom daleko od domaće javnosti, a pred očima „ruskih prijatelja i partnera". U tim vežbama zajedno sa Srbijom, učestvovalo je čak deset zemalja sa kojima Vojska Srbije učestvuje u multinacionalnim operacijama, a među njima i članice NATO saveza. I tokom tih sedam godina, Aleksandar Vučić, u svojstvu opakog diktatora, bez skrupula, podmuklog, bolesno sujetnog i osvetoljubivog, uporno je tvrdio da Srbija ne teži NATO savezu, ali je, eto, „tuđom krivicom" od 2006. godine učesnica NATO programa pod imenom Partnerstvo za mir. Istina je da Vojska Srbije već više od 15 godina radi potpuno prema standardu NATO, koji se koristi i u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i svih ostalih organizacija. Ali, istina je i to da su ozbiljne pripreme NATO pakta za rat sa Rusijom i njenim saveznicima počele da se održavaju tek njegovim dolaskom na vlast.

Navodno je gore pomenuta redovna godišnja NATO vežba sa Vojskom Srbije ("Platinasti vuk") imala za cilj vežbe provera sposobnosti za realizaciju zajedničkih zadataka u multinacionalnim mirovnim operacijama u svetu.

Srbija je nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima. Kako sa Ruskom federacijom tako i sa evroatlanskom alijansom. Potom je Vučić saopštio da neće uvesti sankcije protiv Rusije, ali i da Vojska Srbije, imajući u vidu politiku vojne neutralnosti, prekida do daljnjeg sve vojne vežbe sa stranim partnerima, i sa Istoka i sa Zapada. Bila je to tek najava njegove podle, dvostruke i po Srbiju izuzetno štetne politike.

"Platinasti vuk" je ponovo najavljen za jun mesec ove 2023. godine, što znači da Srbija i zvanično prekida proglašeni moratorijum i čuvanje vojne neutralnosti, te da doslovno „okreće cevi" u pravcu Istoka i Rusije. Lako je pretpostaviti da je i ovom prilikom „pala muva na medveda", te da se ova velesila nije ni potresla ni začudila ovakvom postupku jednog malog, frustruranog i korumpiarnog balkanskog diktatora.

Umesto da on lično objasni zašto Srbije prekida „moratorijum" na vojne vežbe sa Zapadom i sa Istokom, zašto ličnom odlukom suspenduje status vojno neutralne države, prepustio je taj posao Ministarstvu odbrane, koje je u samo jednoj rečenici razotkrilo svu mizeriju zvanične politike Vučićevog režima. Naime, u tom saopštenju piše: "Razlog za donošenje ovakve odluke je ispunjavanje preuzetih obaveza Republike Srbije u vezi sa učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama". Datum izdavanja saopštenja:10. april 2023.

A, sve je počelo još 2020. godine, kad je Vučićev režim odbio da učestvuje u rusko-beloruskoj vežbi („Slovensko bratstvo 2020") čime je vlada u Kremlju i formalno „testirala" stanje u Beogradu i već tada donela odluku da na Srbiju kao saveznika, dok je Vučićev režim na vlasti, ne računa. Dve godine kasnije, Zaključak Vlade Srbije od 27. februara 2022. godine, kojim se prekidaju i odlažu sve aktivnosti u vezi sa vežbama sa stranim partnerima, uključujući i Rusiju, pravilno je protumačen u Moskvi kao običan „prelazni period" do potpunog vojnog saveza Vučićevog režima sa anglo-američkom politikom nasilnog širenja na granice sa Rusijom, pa ako bi moglo i preko njih.

Vučića je pokušao da opravda tadašnji ministar odbrane, Aleksandar Vulin, prilikom posete Moskvi, kad je izjavio da se "Srbija nalazi pod strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije", u pokušaju da objasni ovaj duboko antiruski zaokret Vučićeve diktature.

Ali, istina je i ovde pokazala nešto drugo: niko Aleksandra Vučića nije „pritiskao" da forsira vojne vežbe sa NATO paktom. Njegov motiv je bio sasvim druge prirode: sajmovi naoružanja „po NATO standardima" i ogroman novac koji se nalazi u vojnoj industriji Zapada i njihovih partnera širom sveta, profit i ekstraprofit, kriminalne „franšize" raznih prodavaca srpske vojne industrije, to je ono što je Vučića i njegovu razbojničku družinu odvelo direktno u naručje NATO pakta i anglo-američkih vojnih vlasti.

Da je to tako, govori i podatak da je samo u periodu od 2017. do 2019. Srbija imala više vojnih vežbi sa NATO, nego sa Rusijom od 2012. do 2019. I to su Sjedinjene Američke Države „prepoznale" i brže-bolje pozdravile. Odatle, pa do odluke da Srbija bude domaćin vojne vežbe sa svojim „globalnim mirovnim partnerima" od 7. aprila 2023. i dalje, nije bilo daleko.

Zato je, konalno, i ambasada SAD u Beogradu u pisanoj izjavi za Radio slobodnu Evropu konstatovala: "Srećni smo što smo deo 'Platinastog vuka'", i "Zalažemo se za snažno bilateralno vojno i odbrambeno partnerstvo sa Srbijom usredsređeno na naše zajedničke ciljeve mira i stabilnosti u regionu i globalno".

Zašto su vojno diplomatske službe SAD oduševljenje „promenom situacije na terenu? Odgovor je više nego kasan: Vučićev režim (Vojska Srbije) je od početka 2018. godine do danas je učestvovao u pet velikih multinacionalnih vojnih vežbi sa državama članicama NATO. U tom smislu treba gledati i na najnovije događaje, koje najšira javnost u Srbiji ne zna ili ne može da zna zbog medijskog mraka i do sada neviđenog nasilja nad slobodom govora.

Naime, dana 11. aprila 2023. godine, doleteo je u Srbiju američki interkontinentalni tanker transporter 121. (Air Refueling) Vinga Nacionalne garde Ohaja KC-135R koji je sa sobom nosio navodno samo civilnu opremu američkih vatrogasaca za njihove srpske kolege.

Oprema koju je garda iz Ohaja „donirala" Srbiji, sastoji se od zaštitne vatrogasne opreme i drugih artikala za borbu protiv požara koje su donirali vatrogasci Ohaja.

Ali, ma koliko bio bezazlen ovaj „Vanredni dolazak transportera Nacionalne garde Ohaja", sa kojom Vojska Srbije sarađuje od 2006. godine, interesantan je i zbog političko-diplomatske ofanzive koju Amerika uveliko provodi u Srbiji.

Službe Evropske unije koje intenzivno pokušavaju da nađu model demontaže režim Aleksandra Vučića, čim se u narednih nekoliko meseci proces „normalizacije" (priznanja) Kosova od strane Srbije okonča, suočavaju se sa „kratkoročnim i dugoročnim" potrebama vojnih stratega SAD, Velike Britanije i njihovih (uglavnim skandinavskih) saveznika. Među tim „potrebama", nalazi se i ponižena Srbija, i režim Aleksandra Vučića koji u svakom momentu može da završi u haosu kakav još nije viđen. Evropska unija za takav scenario ima čak i „privremenu vladu" sa nekoliko proverenih finansijskih mešetara iz Ekonomskog instituta i barem dve konsultantske agencije, plus par političkih figura iz tri pređašne vlade.

Američki plan za „privremenu vladu" u naprednjačkom slomu i haosu koji sledi, dugo vć ima u vidu nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, Nebojšu Čovića (koji je sa njima nakon 5. oktobra 2000 „sklopio savez" još u vreme dok je bio zastupnik Vlade Srbije u „demilitarizovanoj oblasti" Bujanovac, Preševo, Medveđa). Takav američki plan, prema izvorima ovog magazina, osim Čovića, ima u „rezervi" i par „manje kompromitovanih" iz Socijalističke partije Srbije i nekoliko bivših članova „stare" Demokratske stranke, rasutih u bankarskom sektoru i u evro-američkim kompanijama, što bi privremeno zadovoljilo interese ove sile, sve do raspisivanja prvih izbora nakon pada Vučića.

Ni u jednom od ova dva scenarija za okolnosti ekspresnog pada Vučićevog režima, nije predviđen „ulazak u arenu" onih osoba koje danas figuriraju kao opozicija. Ni EU ni Amerika ne vide saveznike u anemičnoj grupi uglavnom kompromitovanih ljudi bez političkog pedigrea.

A, trenutak u kome se Srbija nalazi, više je nego inspirativan za kalkulante iz Vašingtona, Londona i Brisela. Vlada SAD, odjednom je počela da primenjuje rečnik „prijateljstva", a „pala" su i prva izvinjenja zbog bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. godine od strane NATO pakta i vojske SAD. Tako nešto je uputila evropska komanda američke armije u pravcu vlade i predsedništva Srbije. Naime, USEUCOM (United States European Command), koji su uglavnom stacionirani u Nemačkoj, koordinirali su sa američkom ambasadom u Beogradu, tokom primene „prijateljske retorike", diskretnog izinjavanja za zločin iz 1999. godine i otvorenog pružanja ruke uz „razumevanje situacije u Srbiji".

Potom je, u februaru ove 2023. godine, u Ameriku naglo otputovao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, gde je posetio „bratski Ohajo", pa i jedan mali deo američke vojne avijacije.

Nakon što se Vučićev režim naglo distancirao od vojne saradnje sa Ruskom Federacijom, prestale su i vežbe srpskih posada u ruskim helikopterima. NATO alijansa i SAD, nude isto to, ali po „drukčijim standardima". Nije teško zamisliti koliku konfuziju takvi i slični veleobrti ostavljaju na letačko osoblje, ma koliko da su osposobljeni za sve situacije i „sve standarde".

SAD i NATO alijansa služe se i drugim sredstvima, osim promene rečnika, „raširenih ruku" i u svakom smislu novog pristupa Srbiji. Naime, poverljivi dokumenti Pentagona, koje je nedavno „na svetlo dana" izbacio dvadesetjednogodišnji Džek Tešer, baratajući vešto dešifrovanjem kriptovanih dokumenata, koji je sa tako malo godina u Nacionalnoj gardi SAD bio specijalizovan za obaveštajne aktivnosti, potvrdili su ono što je na stranicama ovog magazina već detaljno opisivano: Vučićev režim je pre rata u Ukrajini, a posebno od njegovog početka, vršio prodaju i distribuciju srpskog naoružanja i opreme za račun pronacističkog režima u Ukrajini.

Čak i poslednjih nedjelja (kako je agencija Rojters tvrdila) Vučićev režim je vršio isporuku oružja Kijevu. U kraćoj deskripciji onoga što je srpska vojna industrija radila za režim u Kijevu, a o čemu piše i tim „poverljivim" dokumentima Pentagona, nalazi se čak i odgovor nekih evroposkih vlada na zahtev Ukrajine za vojnu obuku i "smrtonosnu pomoć", koju je između osdtalih poslala i Srbija, „preko trećih država, firmi i lica"

Postoji i dokument u obliku grafikona koji navodi "procenjene pozicije" 38 evropskih vlada kao odgovor na zahteve Ukrajine za vojnu pomoć. Tablica pokazuje da je Vučićev Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati "smrtonosnu pomoć" ili je već isporučila. Dodatno, navodi se da Srbija ima veliku političku volju i vojnu sposobnost isporučivati Ukrajini oružje i u budućnosti.

Dokument ima oznaku "tajno" i NOFORN, što zabranjuje njegovu distribuciju stranim obaveštajnim službama i vojskama. Na dokumentu je kao datum naveden 2. marta 2023. godine, a utisnut je i pečat ureda Zajedničke komande.

"Ako je ovaj dokument tačan, on ili pokazuje Vučićevu dvoličnost u odnosu na Rusiju ili je pod pritiskom Vašingtonaisporučio oružje Ukrajini", tvrdio je ovih dana Janoš Bugajski, označen u nekim medijima kao stručnjak za istočnu Evropu, a reč je o politikologu stare SAD škole iz Fondacije Džejmstaun, tačnije, njenog Instituta za spoljnu politiku.

Ali, Bugajski očito nije detaljno čitao „poverljiva dokumenta" Pentagona koja teško kompromituju Vučića i iz kojih se vidi da je Vučićev režim „drage volje" radio sa svakim preprodavcem oružja na svetu, te da je video „biznis" i u ukrajinskom ratu, radeći direktno Rusiji iza leđa.

Pomenuti Pentagonov grafikon podelio je odgovore na zahteve Ukrajine za pomoć u četiri kategorije: zemlje koje su se obavezale da pruže obuku i smrtonosnu pomoć; zemlje koje su već pružile obuku, smrtonosnu pomoć ili oboje; zemlje sa vojnom sposobnošću i političkom voljom da pruže buduću smrtonosnu pomoć. Vučićev režim se potvrdio u makar jednoj od „ponuđenih" kategorija.

Nagađanja o isporuci srpskog oružja već su se pojavljivala

Austrija i Malta bile su jedine dvije zemlje označene sa "ne" u sve četiri kategorije. Pre mesec dana su na proruskom kanalu na Telegramu objavljeni dokumenti koji navodno pokazuju da je srpski proizvođač isporučio rakete Kijevu u decembru prošle godine. Dokumenti su uključivali manifest pošiljke i potvrdu krajnjeg korisnika.

Vlada u Moskvi je još u martu mesecu 2023. godine saopštila da je od vlade u Beogradu zatražila službeno objašnjenje isporuka oružja Ukrajni, i dok je Vučić ćutao, oglasio se neko ko nije ni bio prozvan ali je svakako odgovoran. Proizvođač oružja Krušik Corp. iz Valjeva navodno je demantovao isporuku raketa ili drugog oružja Ukrajini. Tek onda se Vučić „okuražio" i te navode nazvao "notornim lažima". Neposredno pre ovog očajničkog pokušaja da sakrije ono što će biti otkriveno, na stranicama ovog dvonedeljnika objavljena je detaljna „putanja" pomenutih raketa, iz izvora koji mogu u svakom trenutku da dokažu da je taj posao zaista postojao i da nije bio jedini.

Vučićev očaj i njegova bes bili su toliki da je čak i na Sajmu oružja u Kataru ponovio: "Nismo izvozili nikakvo oružje ili streljivo u Rusiju ili Ukrajinu". Pogrešan odgovor, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme.

Federalni agenti uhapsili su 13. aprila u Masačusetsu pripadnika Vazduhoplovstva Nacionalne garde te američke države za kojeg se sumnja da je povezan sa slučajem curenja poverljivih dokumenata. A sekretar za pravosuđe Merik Garland identifikovao je osumnjičenog kao čoveka koga optužuje za "neovlašteno preuzimanje, zadržavanje i prenošenje poverljivih informacija o nacionalnoj odbrani".

Američki mediji i pojedini politički analitičari bliski Donaldu Trampu, veruju da je ovo „curenje dokumenata Pentagona" namerno „smešteno mladom, dvadesetjednogodišnjem Džeku Tešeru", kako bi preko navodne „provale", selektivno ponudili dokumenta koja treba da kompromituju „neke lidere i neke vlade", a da im Bajdenova vlada kasnije „ponudi zaštitu" kad padnu sa vlasti. Ukoliko je i približno tačna ova mogućnost, Aleksandar Vučić je među prvim na koga se to odnosi. Jer, evidentno je da Pentagon ima razloga da neke „neodlučne" i verolomne autokrate, javno kompromituje. Vučićev režim jeste prodavao i dalje prodaje opremu i naoružanje Ukrajini, u ratu koji „nije njegov". Tvrdio je i još tvrdi suprotno, da ništa od toga nije tačno. Amerika u slučajno ili namerno „procurelim" dokumentima dokazuje da jeste.

Jedna sasvim periferna ličnost, zamenica pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za operacije Burču San, upućena je nedavno u Srbiju, kako bi „ohrabrila" A. Vučića da nastavi sa pomaganjem Ukrajine u ratu protiv Rusije, „ubilačkim sredstvima". Tom prilikom je čak i dala izjavu (odgovore na nekoliko pripremljenih pitanja), jednom Vučićevom propagandnom glasilu kome ime nije vredno pomena, kao ni sadržaj. U tom ciljanom „odgovoru na pitanja", gospođa Burču San „zamenica pomoćnika", rekla je nešto vrlo značajno i za ozbiljnu analizu, te je vredni citirati:

„Srbija igra važnu ulogu u regionu, a naše dugotrajno partnerstvo zasnovano na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji predstavlja značajnu platformu za podršku regionalnoj stabilnosti. NATO već dugo podstiče mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Naš novi Strateški koncept, odobren na samitu NATO u Madridu prošle godine, ponovo je potvrdio strateški značaj ovog regiona za Savez. Saveznici su posvećeni prisustvu NATO-a u regionu, između ostalog u vidu naše mirovne misije KFOR na Kosovu, kao i naših kancelarija u Sarajevu i Beogradu. Naša saradnja sa Evropskom unijom i drugim partnerima je od suštinskog značaja. Nastavićemo da radimo zajedno kako bismo očuvali stabilnost i podržali reforme u ovom strateški važnom regionu. Samim tim, jačanje saradnje NATO-a i Srbije može biti korisno za NATO, za Srbiju i za Zapadni Balkan.

Članice NATO-a ulažu milione evra kako bi pomogle Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije, što je pomoglo da se zaštite životi. Pored toga, imamo dugotrajnu naučnu saradnju sa Srbijom kroz program Nauka za mir i bezbednost, između ostalog u oblastima poput energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber odbrane. Srbija i NATO su radili zajedno i na obuci iračkih vojnih lekara."

Ako neko zaista misli, da će odlazeći diktator proći nekažnjeno od strane vlade u Moskvi, nakon ovako otvorene kompromitacije njegove lažne „proruske politike", nakon ovakve izjave „zamenice pomoćnika" generalnog sekretara NATO, onda je u ozbiljnoj zabludi. Rusija mu ovo neće zaboraviti. A i saveznici Rusije, kao ni građani Srbije.