Intervju

Dejan Petar Zlatanović, urednik You Tube kanala Srbin Info, u intervjuu za Magazin Tabloid tvrdi:

Svi zatvorenici mrze Vučića

Odmah po izlasku iz pritvora u kome je proveo 50 dana, Dejan Petar Zlatanović je posetio redakciju Magazina Tabloid. U razgovoru sa Milovanom Brkićem i Predragom Popovićem otkrio je razloge za političku, medijsku i pravosudnu hajku kojoj je izložen, kako su se prema njemu odnosili čuvari i zašto su ga zatvorenici dočekali skandiranjem "Ko potpiše, njega ubiše". Na osnovu iskustva, koje je pretrpeo Dragan J. Vučićević, Zlatanović smatra da će "naprednjaci teško preživeti boravak u zatvoru", koji im je neminovan posle pada s vlasti. Bez obzira na pritiske vlasti i pretnju sudskom kaznom od jednogodišnje robije, Zlatanović neće menjati uređivačku politiku Srbin Infa.

Razgovarao Predrag Popović

Počeo je sudski postupak protiv Dejana Petra Zlatanovića, urednika Srbin Infa, i Damnjana Kneževića, lidera pokreta Narodne patrole. U optužnici, koju je potpisao tužilac Nikola Pantelić, navodi se da su njih dvojica 15. februara 2023. godine pokušali da organizuju oružani prevrat sa ciljem nasilnog svrgavanja predsednika Aleksandra Vučića s vlasti.

Magazin Tabloid: Kakvim dokazima raspolaže tužilac?

Zlatanović: U optužnici su, kao dokaz, citirali samo delove naših govora. Nemaju ništa drugo.

MT: To su vaši govori sa skupa za odbranu Kosova i Metohije?

Zlatanović: Iskoristili su i ono što je Damnjan Knežević rekao u mojoj emisiji, kojom smo najavili skup i dolazak Srba sa Kosmeta. U optužnici se ne pominje ni ona puška, koju je policija tog dana zaplenila od jednog pripadnika Narodnih parola iz Bačke Palanke. Ne pominju se ni nekakvi naši dogovori o prevratu. Zaplenili su naše laptopove i mobilne telefone. Čak su obili šifru na mom službenom telefonu, čime su prekršili Zakon o javnom informisanju, iako sam im rekao da s tog broja ne vodim privatne razgovore. Bez mog prisustva su obili telefon i preuzeli sav sadržaj, sve poverljive razgovore koje sam imao, sve moje kontakte, istoriju mojih poziva. Izvinjavam se svima kojima sam garantovao da neću reći neku službenu tajnu, stvarno sam bio ubeđen da policajci i tužioci neće kršiti zakone ove zemlje.

MT: Da li su iskoristili šta od sadržaja uzetih iz telefona?

Zlatanović: Ništa. O tome se radi, ništa nisu našli, jer ništa sporno i ne postoji ni kod mene, ni kod Damnjana. Tužilac nije mogao da uradi ništa drugo, nego da nas optuži za verbalni delikt. Najapsurdnije je to što je tužilac optužnicu nije obrazložio konkretnim materijalnim dokazima, nego citatom Aristotela, filozofa iz vremena robovlasništva. Tužilac je citirao onaj deo u kome je Aristotel istakao da je za jedno društvo opasna i apsolutna sloboda, jer ona vodi u anarhiju. Drugim rečima, tužilac je poistovetio slobodu govora sa apsolutnom slobodom, koja vodi u u anarhiju.

MT: Taj tužilac je saslušavao i prof. dr Dejana Mirovića, koji mu je ponovio ono Vaše "Ko potpiše, njega ubiše", ali nije izdao nalog za njegovo hapšenje.

Zlatanović: Nije, iako se Dejan Mirović nudio više puta. Osim toga, Mirović je jajima gađao zgradu Predsedništva. To je samo prekršaj, ali bar je nešto uradio, dok ja ni to nisam.

MT: Da, Mirović je prešao s reči na dela.

Zlatanović: Da. U optužnici se navodi da smo Damnjan Knežević i ja nasilno oborili ogradu ispred zgrade Predsedništva. Damnjan je tamo stigao kad je ograda već bila oborena, a na snimku se vidi kako ja padam preko nje. Ne znam kako je tužilac mogao da ignoriše ono što se vidi na snimcima, pa da nas optuži i za obaranje ograde. I to dokazuje da ovo nije pravni, nego politički proces.

MT: Rešenje o pritvoru je potpisala sudija Ksenija Marić.

Zlatanović: Ni ona se nije ponašala korektno. Mislim da je jedan od razloga za moje hapšenje bilo i to što je vlast nameravala da mi preuzme firmu. Naime, moje preduzeće legalno dobija subvencije od države. Jedan od uslova je da na vreme dajemo plate. Ukoliko bismo zakasnili, morali bismo da vratimo sve subvencije koje smo dobili, a to je nešto više od milion dinara. Pošto sam ja, kao direktor, jedini ovlašćen, molio sam sudiju da mi dozvoli da preko mobilnog telefona izdam nalog za isplatu plata ili da mi omogući da prebacim firmu na mog brata. Objasnio sam sudiji da plate čekaju i saradnice koje su u drugom stanju, kao i jedna porodilja, čije dete je bolesno. Sudija Ksenija Marić to nije dozvolila. Ipak, u poslednjem trenutku brat i ja smo uspeli da rešimo taj problem i tako izbegnemo opasnost da nam račun ode u blokadu, pa da neko preotme Srbin Info. To je bio jedan od razloga za moj štrajk glađu.

MT: Šta su bili ostali razlozi za štrajk glađu?

Zlatanović: Štrajkovao sam zbog firme, ali i da bih privukao pažnju javnosti na ovaj slučaj. Posle deset dana, kad sam shvatio da je javnost upoznata sa nezakonitim i brutalnim obračunom, koji vlast vodi protiv Damnjana i mene, prekinuo sam štrajk.

MT: Dok ste bili u pritvoru, u Centralni zatvor je, na odsluženje šestomesečne zatvorske kazne stigao Dragan J. Vučićević, vlasnik i glavni urednik Informera. Odbio je da plati novčanu kaznu za uvredu, pa je, takođe, počeo štrajk glađu. U zatvoru je ostao samo tri dana. Da li ste se sretali?

Zlatanović: Nismo se sreli, nisam ga video. Prema njemu su se ophodili kao i prema meni. Ko počne štrajk glađu ima poseban tretman. Stave ga u sobu sa dva-tri pritvorenika i tri puta dnevno posećuju i vode kod lekara. Vučićević je bio u prizemlju, ja na drugom spratu. To popodne, kad se pročulo da je on stigao, iz svih soba u Centralnom zatvoru su se čuli povici, psovke i uvrede na njegov račun. Iz nekoliko soba se čula najgora pretnja koja može da se kaže u zatvoru: "Vidimo se na slobodi". Pretnje su bile baš brutalne.

MT: Baš kao iz Informera.

Zlatanović: Da, tako brutalne. Kad sam video kako je dočekan, hteo sam da organizujem humanitarnu akciju u CZ-u, da mu prikupimo tih 200.000 dinara, da plati kaznu i ode. Setio sam se sjajne rečenice Žarka Lauševića "u zatvoru godina prođe, dan nikako". Poručio sam Vučićeviću: "Kolega, ne brini se, šest meseci će proći, ali dan nikako, no pomoći ćemo ti u šetnji da prebrodiš taj dan". Od jednog čuvara i nekoliko pritvorenika sam čuo da je došlo do incidenta kad je Vučićević vođen kod advokata ili lekara. Zatvorenik, koji ga je sreo u hodniku, otvoreno mu je pretio. Kasnije kad su ga vodili, morao je da ide pod strožijim režimom, kao da je najveći kriminalac. Hodnik je bio ispražnjen ili, ako bi se neko zatekao, morao je da okrene leđa, da ne dođe do kontakta. Čuvari su odahnuli kad je Vučićević otišao, znali su da bi imali veliki problem da ga izvode u šetnju, gde bi dva sata bio zajedno s drugim pritvorenicima. Niko ne bi mogao da spreči da nešto ne doleti s pedesetak prozora zgrada koje okružuju dvorište.

MT: Zašto su zatvorenici tako reagovali na Vučićevića?

Zlatanović: O tome sam pričao s nekoliko ljudi. Kažu da je Informer, kao i ostali režimski listovi, svojim medijskim spinovima doprineo da im se produži pritvor. Jedan čovek mi je ispričao kako je uhapšen posle objave u nekoj od tih novina, koje su ga optužile za delo koje tada nije ni bilo izvršeno. Znači, oni ljudima bukvalno crtaju zbog čega će biti uhapšeni i optuženi. To su i nama radili. Policija je otvorila Damnjanov i moj mobilni telefon dve nedelje nakon što su nam oduzeti, a samo dan-dva nakon što je Informer pisao da su u njima nađene poruke o tome kako spremamo prevrat. Nije bilo takvih poruka, ali da su našli makar i minimalnu naznaku tako nečega, to bi iskoristili. Informer je uputio policiju šta treba da gleda, gde da traži dokaze protiv nas.

MT: Da li to znači da će početi masovno hapšenje Vučićeve elite i da će svi proći kao DJ?

Zlatanović:Da, loše će proći, imaće taj problem kako da prežive zatvor. Pritvorenici kritikuju sve i svakoga, sve političare i novinare, pa i mene, ali niko neće da kaže da je za Vučića. Jednog čuvara sam pitao gde su naprednjaci, zar u Centralnom zatvoru nema nikoga ko podržava ovu vlast. On mi je rekao da je ranije bilo pritvorenika koji su se hvalili vezama i kontaktima s ljudima bliskim vlastima.

Međutim, pre dve godine, kao nožem presečeno, odjednom su utihnuli, svi su prestali da pričaju o tome kako podržavaju Vučića i SNS. Naprednjaci su mnogima obećavali da će ih osloboditi. Uzeli su pare, a ništa nisu uradili, pa su ljudi besni. Osim toga, u zatvorima ima mnogo biznismena koji ne žele da budu deo ove kriminalne i koruptivne vlasti.

Ko ne plaća reket, stave ga u pritvor na dve-tri godine. Posle, i kad dobije oslobađajuću presudu, kad dokaže da je nevin, ništa mu ne vredi, kroz to vreme mu unište firme. Sretao sam ljude koji su mi pokazivali optužnice, koje su napisane samo da bi ih se sprečilo da učestvuju na tenderima. Recimo, njihova firma ima licencu za neki posao, koju nema firma nekog naprednjaka. Da bi ga sklonili iz tendera, montiraju sudski postupak i strpaju čoveka u pritvor. Ko neće da im proda firmu, teraju ga u zatvor, hoće da ga unište. To rade i običnom svetu. Video sam dosta ljudi koji su prvi put u zatvoru.

Vlast masovno puni zatvore ljudima koji su optuženi za porodično nasilje. U 99 odsto slučajeva u pitanju su samo svađe, verbalni delikt. Bilo je situacija da su žene dolazile, molile i preklinjale da im se muževi vrate kući, jer njihove porodice gladuju. U mnogim slučajevima nisu žene prijavljivale muževe, nego socijalni radnici, rođaci i komšije. Boraveći tamo, shvatio sam da su kriminalci u zatvoru mnogo pošteniji od kriminalaca na vlasti. Sada ne bih imao problem da zamene mesta, da ovi iz pritvora dođu na vlast.

MT: Šta je razlog za ovu političku i pravosudnu hajku na Vas?

Zlatanović: Mislim da su tri stvari u pitanju. Prva je Kosovo. Svi zaboravljaju da smo Damnjan Knežević i ja prijavili skup zato što to nisu mogli da urade Srbi sa Kosova i Metohije. Ova vlast ne priznaje njihove lične karte, ali priznaje albanske. Pošto njima to nije dopušteno, mi smo prijavili skup na kome su Srbi sa Kosova tražili od Vučića da poštuje zakone i Ustav i da se povuče iz pregovora o Kosovu i Metohiji, koje neovlašćeno vodi. Srbin Info je jedan od retkih medija, među kojima je i Magazin Tabloid, koji prenosi zahteve Srba sa Kosova i objavljuje infomacije o kriminalu vlasti, to je bio razlog da nas strpaju u zatvor.

Drugi razlog se odnosi na temu sankcija Srbije prema Rusiji. Treći razlog je, verovatno, Vučićeva nervoza, koju sam izazvao kad sam došao pred Predsedništvo da mu postavim samo jedno pitanje - da li će prihvatiti zahtev Srba s Kosova. Nisu me pustili da mu priđem, ali sam njegovom obezbeđenju i policajcima rekao da će i njih pustiti niz vodu. Kad su gušili proteste zbog vakcinacije, policajci su pričali da ih to ne zanima, da oni neće morati da se vakcinišu, pa su prvi vakcinisani.

U takvim situacijama policajci se okrenu, baš ih briga šta govorite. Ne, tada su spustili šlemove, gledali su i slušali me. Taj prenos uživo gledalo je 10.000 ljudi u sekundi, a ukupno ga je videlo skoro 200.000 ljudi. To je zabolelo Vučića.

MT: Da li je protektor Kristofer Hil imao uticaja na određivanje pritvora?

Zlatanović: I to mi je palo na pamet. Amerikancima smeta kad neko ko je podržava Rusiju napada američkog ambasadora, a istovremeno kritikuje i ruskog ambasadora. Onda ne mogu da kažu da smo mi ruski špijuni. To ih boli. Ako ništa drugo, američki ambasador je podržao vlast u ovom progonu novinara.

MT: Ana Brnabić Vas je predvodila kampanju protiv Vas.

Zlatanović: Zahvaljujem joj se za svaki napad. Kad god me pomene, to objave i mediji koji nikada ne bi izveštavali o meni. Kad sam došao u pritvor, prvo sam bio u karantinu. Ljudi, koje sam tamo zatekao, nisu znali o čemu se radi dok im čuvar nije rekao, nisu gledali televiziju. Neki su rekli da mi to ne treba, ali niko nije rekao da sam pogrešio. E, kad sam izašao u prvu veliku šetnju, nastala je scena koja će mi ostati u pamćenju. Zatvorenici su gledali na Pinku moj govor na skupu, znali su zašto sam uhapšen. Kad su čuli da sam u dvorištu sa prozora se, kao u partizanskim filmovima, čula vika: "Ko potpiše, njega ubiše". Prvo sam pomislio da je to provokacija, onda sam shvatio da je to odobravanje. Nije bilo nijednog zatvorenika koji me nije podržao. Jedan mi je rekao da sad mogu da budem predsednički kandidat, ujedinio sam sve navijačke grupe.

MT: Da li ste sretali Veljka Belivuka i Marka Miljkovića?

Zlatanović: Njih nisam video, ali bio sam u kontaktu sa nekoliko pripadnika Principa, što u šetnji, što preko prozora. Prema meni su bili pristojni i korektni, čestitali su mi na tome što radim, iako sam ih napadao i pisao protiv njih. Svi su protiv Vučića. Principi se drže zajedno, nikoga ne tovare, ali ne daju na sebe. Znam da su pokušavali da s njima prave neke dogovore, da ih podele, ali nisu uspeli, ne mogu da ih slome. Svi su kao jedan, pre će da idu do kraja, nego da prave neki dil s vlastima. Inače, komunicirao sam i sa pripadnicima drugih grupa. Nisam upoznao nijednog koji je spreman da pravi dil sa vlastima. Svi su spremni da odleže koliko moraju, ali neće da budu drukare.

MT: Neće da se brukaju saradnjom s gorima od sebe.

Zlatanović: Tačno, ne veruju im. Nema zatvorenika koji podržava ovu vlast, a to je jedan od znakova da ona puca. Kao istoričar, znam da svaka vlast prvo gubi podršku u zatvorima.

MT: Kako komentarišete reakcije kolega povodom Vašeg hapšenja i pritvaranja?

Zlatanović: Nisam mogao da pratim sve reakcije. U zatvor su stizale sve režimske novine, kao i NIN, Vreme, Danas i Nova, ali to su samo dve strane iste medalje. Jedine prave opozicione novine su Magazin Tabloid, ali on se brzo rasproda, teško ga je dobiti u kantini. Uspeo sam da dođem do samo jednog broja vašeg Magazina. U tom smislu, bio sam izolovan, o reakcijama sam čuo samo od advokata ili porodičnih poseta. Bilo mi je jasno da će me napasti režimski mediji.

Nažalost, potvrdile su se i moje sumnje u jedan deo proevropske opozicije i proevropskih medija, koji su dokazali da se bore za privilegije, a ne vrednosti. Oni su zastupali stavove tužioca, tako da ponekad nisam mogao da razlikujem tekst iz Politike od onoga iz N1. Razočarao me i Marko Vidojković. Dao mi je podršku da izađem iz pritvora, ali kao da nije bio svestan da je napad na mene istovremeno i napad na njega. Napada na nas idu iz istog centra, iz SNS-a. Sada sam ja na udaru, sutra će biti neko drugi, ko god svojim mišljenjem i govorom zasmeta vlastima. Ovo je esnafska borba, a ne pojedinačna. Zato se zahvaljujem Udruženju novinara Srbije, čiji advokat me pošteno i požrtvovano branio.

MT: Kakvu presudu očekujete u Vašem slučaju?

Zlatanović: Očekujem oslobađajuću presudu. Ako je tužilaštvu najveći svedok Aristotel, nemaju za šta da me osude. Kad sam rekao "Ko potpiše, njega ubiše" nisam pomenuo Vučića. Njega je prepoznao tužilac, a vidim da Vučić, posle mog govora, stalno ponavlja: "Neću potisati, neću potpisati..." Kao istoričar, znam da su predstavnike srpske vlasti, kraljeve i premijera, uvek ubijali predstavnici vlasti. Ja nisam državni funkcioner, tužilac Pantelić jeste. Svi zaverenici su uvek bili povezani sa Zapadom. Ne znam konkretno za Pantelića, ali znam da je masa tužilaca prošla američke kurseve, za razliku od mene. Taj čovek je prepoznao Vučića kao nekoga ko će izdati Kosovo, on ima predispozicije da bude deo velike zavere koja ima za cilj stigmatizaciju Vučića i njegovo svrgavanje. I sud je u tome učestvovao. Meni je određen pritvor jer je sudija poverovala da je tužilac u pravu. Vlast bi trebalo da ceo slučaj sagleda iz tog ugla.

MT: Kako je redakcija Srbin Info podnela ovu situaciju?

Zlatanović: Ponosan sam na moje saradnike. Iako su bili pritisci, niko nije dao otkaz i otišao. Nastavljamo dalje sa istom uređivačkom politikom. Neću dozvoliti da mi otmu firmu, niti ću je prodati, a bilo je i tih ponuda.

MT: Ko je hteo da kupi Srbin Info?

Zlatanović: Tokom ove godine dva puta su mi nudili da prodam Srbin Info. Ponude su iznosili neki moji stari poznanici, prijatelji iz detinjstva, koji su sada bliski Socijalističkoj partiji Srbije. Oba puta su me uveravali da je bolje da ne budem glup, nego pametan, pa da pristanem na saradnju. Konkretno, tražili su da im prodam Srbin Info ili da promenim uređivačku politiku, a da mi oni obezbede jake firme koje će se reklamirati. Odbio sam ih.

MT: Zašto?

Zlatanović: Neću da izdam svoje ljude, koji u našoj redakciji rade zato što veruju u to što rade. Da su im bitne samo plate, otišli bi u neki drugi medij. Takođe, ne želim da izdam sebe i svoje gledaoce, kao što i vi ne želite da izdate sebe i čitaoce Magazina Tabloid. Pre ću da ugasim Srbin Info, nego što ću da im prodam.

MT: Kako ste Vi podneli torturu?

Zlatanović: Sada sam OK, ali imam posledice po zdravlje. Kad sam uhapšen, brutalno sam pretučen. To je apsurdna scena. Uhapsili su me dok sam išao ka policijskoj stanici i to najavljivao u prenosu uživo. Kad sam to ispričao jednom zatvoreniku, on se začudio što me policajci nisu sačekali u stanici i, kao ljudi, zatražili da dam izjavu. Međutim, neko je hteo da pokaže kako je snažan i jak. Valjda nije mogao da se dokazuje na ulici kad je bio mlad. Tada je bio manji od makovog zrna. Verovatno je i tada slao druge da obave prljav posao. Kod nas, u novobeogradskim blokovima, obračunavali smo se u četiri oka. Dođemo, svedemo račune, pa posle možemo i na piće. To je poštenije nego da šalješ nekog drugog da se obračunava u tvoje ime. To su radile samo sekaperse, a ne ljudi.

MT: Opet prozivate Vučića da je sekapersa?

Zlatanović: Nikoga nisam imenovao jer je proces u toku. Uglavnom, policajci su me tukli sa desne strane, bolesne. Oborili su me na pod i udarali, što je pogoršalo moje probleme sa rukom i kučmom. Nekoliko puta godišnje moram da idem kod lekara zbog tog živca, a u zatvoru mi nisu dali adekvatnu pomoć, nisu me poslali na VMA ili negde na lečenje. Kad sam izašao iz pritvora, lekari su mi namestili živac, ali ostale su posledice jer problem nije na vreme saniran. Policija je pretukla i Damnjana Kneževića. Tukli su ga njih desetorica naizmenično. Pokušali su da mu nogu vežu lisicama za stolicu. Izvukli su oružje, udarali su ga drškom pištolja i pokušavali da ga slome. Onog dana kad smo dovedeni u Centralni zatvor video sam da Damnjan ima veliku masnicu na vratu. Kasnije je nekoliko dana imao povišenu temperaturu i groznicu. Ipak, nisu uspeli da nas slome.

antrfile

Do kraja ili kraj

Magazin Tabloid: Posle Vašeg, prvog protest za odbranu Kosmeta, patriotske stranke su organizovale dva skupa, da bi kasnije sve utihnulo. Da li su na taj način potrošili energiju koja je neophodna za ulični otpor?

Zlatanović: Bio sam prijatno iznenađen kad su Dveri, DSS, POKS i Zavetnici organizovali proteste, a kasnije neprijatno iznenađen što nisu nastavili s tim. Očekivao sam da će nastaviti s protestima, prvo u Beogradu, zatim po celoj Srbiji i, onda, kad se probudi narod, završni pritisak da se izvrši u Beogradu.

Više nema vremena za salonsko ponašanje, ovo je veme za akciju. Nema kompromisa, mora da se ide do kraja. Čak i ako su im namere poštene, ako pristaju na dogovore sa vlastima da spuste loptu, neko će pomisliti da je sve to obična predstava. Režim 24 sata dnevno radi protiv opozicije i naroda.

I opozicija mora da 24 sata dnevno radi protiv režima, na zaštiti sebe i naroda. Ovako, vratiće im se kako im se već vraća. Milica - lažljivica, Miloš - Francuz, Boško - nasilnik. Tako režim poručuje šta će biti sa opozicijom koja ne shvata da joj je jedini protivnik upravo vlast. Dakle, moraju da idu do kraja, ili da se povuku.

antrfile

Albanci u srpskim zatvorima

MT: Srpska vlast radi na implementaciji nemačko-francuskog plana, opozicija i narod ne protestuju. Da li to znači da je završena priča o srpskom Kosovu?

Zlatanović: Nije, naravno. Ta priča neće biti završena dok Kosovo opet ne bude de fakto deo Srbije, a ono jeste i biće de jure deo Srbije. Sve će biti završeno kad opet tamo budu srpske institucija, srpska policija i vojska, kada se omogući normalan život svih građana, i Srba i Albanaca. Koliko je to bitno pokazuje činjenica da se sada u našim zatvorima nalazi veliki broj Albanaca, kojima se sudi zbog ratnih zločina. U razgovorima s nekima od tih Albanaca otkrio sam zašto se to krije.

Kad albanske vlasti hoće da nekome otmu imovinu, firme ili zemlju, dogovore se sa srpskim vlastima da ga uhapse i da mu sude za ratne zločine. Znam za slučaj čoveka koji se u pritvoru nalazi tri godine i ne zna kad će mu završiti suđenje. Srpski sud insistira da sasluša jednog svedoka, Albanca sa Kosova. Naravno, on nikad neće doći, tako da ovoga što je optužen mogu da drže u pritvoru dok ga potpuno ne opljačkaju pojedinci iz vlasti iz Prištine.

Inače, srpski i albanski advokati su mu već uzeli 100.000 evra. Na isti način srpske vlasti od albanskih traže da hapsi i pritvara Srbe sa Kosova. Običan svet je žrtva, obični Srbi i obični Albanci, a ovde svi mediji skrivaju istinu o toj trgovini kriminalaca iz vlasti u Beogradu i Prištini.