Sporazum u Ohridu do koga je došlo 19. marta, a koji Vučić nije potpisao, sprovodi se brže od bilo kog sporazuma do sada potpisanog. Njime je očigledno postignuto da albanski separatisti sa Kosova i Metohije, koji uživaju podršku Sjedinjenih američkih država i (njoj potčinjene) Evropske unije, "ubrizgavanjem" snažnih doza međunarodnog uvažavanja, sve više poprimaju formu države. Naravno, sva ta snažna podrška bez Aleksandra Vučića, bila bi ono što je bila prethodnih 20 godina, gola prisila i kao takva pravno nevažeća. Ipak...
Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)
Kako je u Ohridu i najavio mentor sporazuma, šef evropske diplomatije, Žozef Borelj, Brisel će nadzirati "poštovanje dogovora" jer je on sada "deo pregovaračkog okvira Srbije i Kosova na njihovom putu ka članstvu u EU". Borelj je pokušao da zapreti u slučaju nepoštovanja dogovora rekavši da će to "imati posledice".
Najteže posledice po Srbiju i njene vitalne nacionalne interese ipak će imati upravo poštovanje tog dogovora. A, kako vidimo, primedbi u tom smislu nema.
Po sporazumu o radu sa agencijama za sprovođenje zakona na Kosovu, koji je sa EUROPOL-om sklopljen juna 2020. godine, predstavnici aktuelne albanske vlasti na KiM poslali su svog prvog oficira za vezu već 21. marta, svega dva dana nakon dogovora u Ohridu između Vučića i Kurtija. Kako su iz tzv. "Kosovske policije" naveli u saopštenju - on je počeo sa radom "pre nekoliko dana" što ukazuje na to da je poslat i pre nego što je dogovor sklopljen te je i to Vučićevo prenemaganje bilo samo još jedna predstava u nizu. On, prosto, više ne ume drugačije.
Oficir za vezu možda ne izgleda dovoljno autoritativno jer separatisti sa KiM nisu postali član te međunarodne organizacije ali treba napomenuti da predstavnike u istom rangu imaju i Albanija, Crna Gora, Srbija i Severna Makedonija jer - ni one nisu članice EUROPOL-a.
Ubrzo je usledio mnogo ozbiljniji potez prema albanskim separatistima na međunarodnom planu.
Vizna liberalizacija za stanovnike Kosova i Metohije, odvija se u dva, sasvim suprotna, smera. Jedan je onaj da će oni moći da se kreću bez viza, popularno nazvanim - šengeskim prostorom, dok je drugi taj da oni koji su rođeni na Kosovu i Metohiji, a po svemu jesu državljani Republike Srbije, neće moći da se kreću nikuda (pod uslovom da ne žele da se ne ogreše o legitimne propise svoje države).
U utorak 18. aprila, Evropski parlament (EP) je usvojio odluku o viznoj liberalizaciji za "Kosovo", čime su okončane sve relevantne procedure odlučivanja. Prateći pravni akt EU potpisan je u Strazburu narednog dana. Ostalo je još samo da se u Službenom glasniku EU objavi odluka o bezviznom režimu za "građane Kosova" koji će ovu pogodnost moći da koriste od 1. januara 2024.
Međutim, za Srbe sa Kosova i Metohije, one koji su spremni da očuvaju svoju čast i da zarad putovanja od ekoliko dana ne prodaju svoju vekovnu zemlju i veru, situacija postaje još gora. Osim što su izuzeti iz bezviznog režima u koji je ušla Srbija 2009. godine, doveden je u pitanje i njihov pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava za KiM i možda će biti sasvim ukinut a oni prinuđeni i usmereni isključivo na dokumenta tzv. "republike Kosovo".
Sve to u cilju obezbeđivanja "slobode kretanja" o kojoj se toliko često govori u EU kada je reč o Kosovu i Metohiji, a zapravo važi jedino za njihove podanike i one koji su spremni da se potčine toj besmislenoj organizaciji sve više omraženoj i među njenim stanovništvom.
Srbi sa Kosova i Metohije iskorišćeni su za sve čemu su mogli da posluže, ostaju diskriminisni i odbačeni od svih. Hapšenja na administrativnim prelazima su česta i to pod besmislenim optužbama i to nikoga, osim njih, ne uznemirava. Preostaje im da budu poslušni i trpeljivi i da ostanu koliko to budu mogli ili da prosto nestanu, nikoga više nije briga.
Nekoliko njih razgovara u gradskoj kafani o aktuelnom stanju. "Sve je to politika" kaže mlađi čovek koji je i sam dao svoj doprinos ovakvom razvoju događaja. Stariji za njegovim stolom vrti glavom "nije to politika... Ovo nikada nije bilo. Sada kad pređeš prelaz, kad mu (policajcu) daš ličnu kartu, tresu ti se ruke... Nije to politika, ne...".
Uostalom, "sloboda kretanja" se oduvek odnosila samo i isključivo na Albance sa KiM i nikoga više. Srbi koji tu žive, to najbolje znaju a za sve ostale ovo je nagovešteno Briselskim sporazum.
Započet kao tehnički dijalog u Briselu marta 2011. godine, već na prvom sastanku su istaknute tri teme: sloboda kretanja, katastarske knjige i carinski pečati a radilo se o tome da Albanci sa KiM mogu slobodno da se kreću ostatkom Srbije ali sa svojim, separatističkim oznakama kao nacionalnim, državnim.
Deset godina kasnije, Vučić im je i to omogućio.
No, da bi do svega ovoga moglo da dođe bili su potrebni vanredni uslovi na terenu. U tu svrhu Vučić je 2013. godine osnovao prvu separatističku, anti-srpsku, stranku u istoriji ovog naroda, "Srpsku listu". Njena svrha bila je da obezbedi puni legitimitet separatističkom sistemu. Za uzvrat, pokrenuti su i finansirani brojni projekti koji su trebali da "unaprede život Srba" a "unapređeni" su isključivo bankovni računi Vođe i ljudi oko njega milionskim iznosima, dok se život običnih ljudi tek površno šminkao popločavanjem ulica ili krečenjem fasada. Oduvek se tako prao novac kada to radi državna vlast.
Tako je godinama sve funkcionisalo besprekorno do momenta kada su dovoljno ojačali oni kojima je dat puni legitimitet pa su sada već mogli da preuzmu svu izgrađenu strukturu vlasti i bezbednosti i na severu pokrajine. Ionako je sve učinjeno sa tim ciljem.
Kao i 2013., i ovaj put Vučić je preko svoje "(Ne)Srpske liste" početkom novembra prošle godine, naložio Srbima napuštanje tih istih separatističkih institucija u koje je pod pritiskom integrisao u njih po Briselskom sporazumu. Simptomatično je da je to naređeno samo onima koji su radili severno od Ibra, dok oni južno, po instrukcijama, to nisu trebali da učine. Njima je rečeno da su potrebni zbog "Srba koji žive južno" iako ih do Prištine gotovo i nema. Potrebe Srba na severu pokrajine su izgleda, kudikamo drugačije.
Zarad čijih potreba se sve to tako odigralo, uskoro smo mogli da vidimo. Veštački stvorene okolnosti kosovski secesionisti su iskoristili da "nadomeste" nastale praznine u civilnim i bezbednosnim strukturama pa su tako na severu KiM opštinske zgrade popunili Albanci, koje čak niko ni na njihovim izborima nije birao, a policijske stanice su popunjene policajcima albanske nacionalnosti.
Pored toga, nastavljena je ili započeta izgradnja još nekoliko povećih baza tzv. "kosovske policije" uz administrativnu liniju KiM ka ostatku Srbije. Jedna od baza izgrađena je između Leška i Leposavića sa jedne, ka Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici sa druge strane kod, sada već po zlu čuvenog, Bistričkog mosta odakle je sa punkta ROSU u nekoliko navrata pucano na Srbe koji su za dlaku uspeli da sačuvaju svoje živote iako teško ranjeni.
Eto, to je ona "sloboda kretanja o kojoj se govorilo. Sloboda koja važi za lokalne ubice i kriminalce u službi izgradnje još jedne albanske države, ovaj put na tlu KiM.
U vezi ovog mosta treba reći da je otvoren decembra 2016. godine a otvaranju su prisustvovali tadašnji premijer Kosova, Isa Mustafa, prvi čovek Kosovskih bezbednosnih snaga, Haki Demoli, ministar MUP-a tzv. "republike Kosovo", Skender Hiseni i komandant KFOR-a, Đovani Fungo, kao i predstavnici međunarodnih organizacija - EULEKS-a, UNMIK-a, OSCE-a i Evropske unije. Lokalnim Srbima se ovo, iz razumljivih razloga, nije dopalo te su blokirali prilazni put u Rudaru kod Zvečana. Kako su svi ovi zvaničnici stigli dovde, nikome nije bilo jasno.
Ono što je zanimljivo je da je ovaj most "renovirao" KFOR a na tome je rađeno neobično dugo. Međutim, umesto renoviranja starog, izgrađen je potpuno novi most pa se na tom mestu, tik jedan uz drugog, nalaze dva mosta.
"Ovaj most je dizajniralo preduzeće jednog kosovskog Srbina, a izgradila ga je albanska kompanija" rekao je na otvaranju general Fungo.
Činilo se po malo i neukim što je bez razloga prostor oko mostova znatno proširen i poravnat. Danas je više nego očigledno da se već tada radilo na pripremanju terena radi instaliranja novog punkta. Ovo, naravno, nije moglo da prođe bez znanja državnog vrha Srbije u šta smo ovih dana uverili po odlično koordinisanim akcijama Srba poslušnih Vučićevom režimu sa pripadnicima ROSU, ili kao što je to bio slučaj sa oficirom za vezu u EUROPOL-u, sve je unapred dogovoreno!
Tako su i separatistički predstavnici stigli na mesto otvaranja iako je, navodno, most "renoviran" za korist lokalnog stanovništva. Sve priče o KFOR-u kao garantu bezbednosti građana i političkoj "neutralnosti", na šta je obavezan po Rezoluciji 1244, odavno su pale u vodu a ovaj put je to još jednom potvrđeno. Svoju naivnost Srbi danas plaćaju glavama. I opet, i time se manipuliše i zloupotrebljava situacija.
Tako je Vučić polovinom aprila pozvao u Rašku "predstavnike Srba sa KiM", a u stvari predstavnike sopstvene politike i svoje poslušnike, na sastanak. Glavna tema, kako je najavljeno, bila je "političko-bezbednosna situacija i represija koju Srbi sa KiM svakodnevno trpe od takozvanih kosovskih institucija".
Kao i svaki put do sada Vučić je dozvolio Srbima da govore a uglavnom su to bili "provereni" a ne ljudi koji bi mogli da iznesu istinu o Vučiću i njegovog veleizdaji koja i jeste glavni i osnovni krivac ovako lošeg bezbednosnog stanja.
Kao i svaki put do sada, bez obzira šta sve oni rekli, Vučić je pričao svoju priču. Po prvi put je u Rašku došao sa konkretnim rešenjem. Bilo je to obećanje od dodatnih 28 miliona evra pomoći Srbima na Kosovu.
Međutim, kako je godinama unazad novac namenjen Srbima na KiM završavao bez traga i mimo svih propisa, a gde, to treba pitati Vučićeve džepove, niko ne sumnja da će se i ovaj put dogoditi isto. To je jedino u šta niko ne sumnja kada se radi o Vučiću i novcu namenjenjom "Srbima na KiM".
Izgleda da je Vođa video da je metastaza njegove veleizdaje Kosova i Metohije stigla do faze kada on konačno gubi i onaj delić vlasti koji je do sada držao ruci a koji mu je omogućavao i pružao povode da sprovodi različite mega-projekte. Upućeni tvrde da je sve to služilo pranju i pljačkanju ogromnih količina novca što iz domaćeg, što iz budžeta EU. Izgleda da je zato rešio da još jednom, dok može, "pomogne" Srbima i opere što se oprati može.
A Srbi na Kosovu i Metohiji? Pa, njima je svejedno, Vođa je već učinio sve što je mogao. Sada im više nema pomoći.