Bez pardona

Podela karata

Na našoj političkoj sceni nekoliko decenija vrte se manje više isti ljudi i nikako ne žele da puste druge da uđu u to kolo. To je ovde tako zato što politika nije izvor moći već je kod mnogih i pitanje egzistencije ali često i nemanja profesije od koje bi mogli pristojno da žive. Građanima Srbije je na svakim izborima ponuđeno sve a istovremeno manje više ništa. Neko bi rekao pa dobro svi su isti to je mantra i slično.

Ljubomir Stefanović

U slučaju Srbije neću reći da su svi isti ali da postoje velike sličnosti postoje. Ovo pišem pre održavanja izbora tako da nisam siguran kakvi će biti rezultati ali sam u neke druge stvari siguran a to je da će se opozicija malo buniti iako je pristala na izborne uslove. Ovde mislim na grupaciju okupljenu oko liste Srbija protiv nasilja koja kaže da su obezbedili kontrolore na svim glasačkim mestima. Od drugih ni to ne očekujem. Vrlo verovatno da se izvršna vlast neće smeniti na ovim izborima, a i verovatno je da će zakonodavna ostati u sličnom sastavu. Zašto kažem izvršna i zakonodavna pa zato što je i opozicija deo vlasti samo nije deo izvršne. Pa im je na osnovu toga mnogo manji neformalni budžet. Izbori ovi nisu raspisani zato što opozicija to traži, to mogu tražiti kad god žele, ali su raspisani da se da legitimitet režimu.

Prvo i najbitnije je to da su izbori za Narodnu skupštinu raspisani bez glasanja na Kosovu i Metohiji. Režim se uglasao i ovo već postaje tradicija, a opozicija čak i ona kojoj su puna usta Kosova o ovome nije ni reč rekla i daće legitimitet takvim izborima. Oni to rade zbog pretnji režima ali i zbog lične koristi. Lepo je na izborima učestvovati, pare za kampanju dolaze iz budžeta plus ako pređu cenzus imaju oko tri hiljade evra po poslaničkom mestu, navodno za stranku ali verujem da kad se med pretače ostane pomalo i da se prsti oližu.

Druga zanimljiva stvar su izborni uslovi, danas isti oni koji su govorili da nema izbora dok se zahtevi protesta Srbija protiv nasilja ne ispune. Protesti su išli tokom kao i protesti jedan od pet miliona pa je i ishod bio isti. Kako bi izašli iz neprijatne situacije i zadržali deo glasača pažnju sa propalih protesta preusmerili su na Proglas. Ni Vučić se tu nije puno bunio. Iako tu ima dosta časnih ljudi politika "samo izađite" teško da će doneti rezultate. Režim je uspeo u nameri da na sceni ostanu samo dve političke opcije SNS i SPS a da svi ostali moraju da se dovijaju na razne načine tako da postoje ali da im glava bude uvek malo iznad vode.

Desna opcija koja ima ozbiljni potnecijal da ugrozi Vučića u ovom trenutku izlazi razbijena na froncle, a verujem da je cilj režima da u skupštini ostanu zagovornici pećinskog nacionalizma a da one ozbiljnije po kredibilitetu iz iste izbaci. Formiranjem mnogo kolona verovatno će u toj nameri uspeti da dosta glasova bude ispod cenzusa kako bi se u deljenju na odborničke i poslaničke mandate prelili njemu. Isto je i sa strankama leve orijentacije i sa istim ciljem. Ali da se vratimo zašto izbori jesu raspisani. Ma koliko od toga bežali izbori su raspisani da se dobije legitimitet, obezbedi narednih četiri godine vlasti i odmah nakon formiranja Vlade prihvati i zvanično potpiše Francusko - Nemački plan.

Ljudi danas žele da pobegnu od teških tema i međunarodnih sporazuma ali se oni vraćaju kao bumerang. Tako se vratio Briselski sporazum iz 2013. godine koji se primenjuje i zbog koga je smenjen prethodni režim, tako se danas primenjuje Vašingtonski sporazum, a nedavno smo mogli da vidimo deo koji se odnosi na gasnu diverzifikaciju gde se odričemo jeftinijeg gasa kako bi kupovali skuplji i gle čuda za to dobijamo pomoć EU. Naravno ne za kupovinu gasa već samo za izgradnju gasovoda.

Vučić je uspeo da prodaje strancima teritoriju, ljude, zaduži nerođenu decu, a sve kako bi dobio podršku istih. I naravno to je dobio. Ljudi odbijaju da prihvate da svaka država gleda svoj interes, a da smo mi u tome izuzetak. Naši političari gledaju isključivo svoje fotelje. Prozapadna politika odricanja od teritorije i ljudi zarad priče o svetloj budućnosti pobediće na izborima. Najviše iz razloga zatvorenosti medija. Tako je većina medija režima zatvorena za opoziciju, a opozicioni mediji su zatvoreni za konkurencije unutar opozicionih opcija. Legalnost izbora niko od učesnika neće dovoditi u pitanje. Suština je okačiti se na budžet za veliku većinu ako ne i za sve učesnike izbora. To što će se malo buniti više je da se nekako opravdaju svako pred svojim glasačima.

Drugi veliki razlog raspisivanja izbora su veliki projekti od kojih pojedinci imaju velike pare. Zemlja koja je pre samo tri decenije izašla iz komunizma gde je bilo finansijske jednakosti koliko toliko danas ima desetine hiljada milionera i zvanično četrdesetsedam milijardera u evrima. Ovo su samo zvanično objavljene informacije. Verujem da je broj milijardera i veći zato što na spisku nedostaju naši političari u velikom broju. Vučiću je veoma bitno da projekti EXPO, stadion, Rio Tinto, rušenje Savskog mosta i Sajma prođu kako bi se nastavila velika pljačka građana Srbije. Građani ovu pljačku i posledice toga za sada ne osećaju, projekti se finansiraju uglavnom iz kredita iako smo samo nedavno bili ekonomski tigar ali će sve ovo sa kamatom doći na naplatu svima nama. Naravno i ove teme opozicija nedovoljno potencira kao i pitanje imovine uopšte. Čak i da dođu na vlast pa i izvršnu vlasnici kapitala ostaće isti jer je stopa korupcije ogromna a znamo i da smo kao narod skloni tome. Verovatno su i drugi narodi ali samo se kod nas to opravdava sa rečima "imao šemu, kombinaciju i snašao se". Pa snašao se na račun svih nas.

Treći bitan razlog za raspisivanje izbora je ekonomska situacija i inflacija. Ovo će bolje objasniti ekonomski stručnjaci sa velikim iskustvom ali ono što svi vidimo to je da su poskupljenja neverovatna i da se nastavljaju kao i to da se nijedna cena nije vratila na period od pre godinu ili dve dana. Ovo osim navedenih milionera i milijardera pogađa sve ostale a to je sedam miliona ljudi. Rešenje za to nije ponudio niko tj i ako se promeni izvršna vlast model će ostati isti a sa time i ishod životnog standarda ljudi. Ovo pišem sa velikom zadrškom da može biti i gori. Realno je da je za većinu ljudi svaki januar još gori od decembra. Zemlja postaje uvozno zavisna proizvodnja se smanjuje a kurs dinara radi na štetu domaćih proizvođača u korist uvoznika.

Da stvari budu još i gore režim Aleksandra Vučića počeo je da uvozi radnike iz siromašnijih zemalja od naše i da zapošljava. Samim time već nisku cenu rada dodatno je oborio. Ovo će imati dalekosežne posledice ali je i ta tema jedna od zabranjenih za opoziciju. Još jedan od razloga je i dužina trajanja vlasti gde je prirodno da narod želi promenu ali i pad rejtinga Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića lično. Kako bi to zaustavio i presekao i sebi obezbedio mirne četiri godine vlasti on je u septembru raspisao ove izbore. Zašto baš tada? Pa tada je video da su protesti propali da je opozicija polupana, a bio je siguran da se desnica zbog desničara u civilu neće ujediniti.

Građani su poprilično u apatiji, a kampanja je bila nikad kraća i nikad gora ali posledice ovih izbora biće opasne. Jedna od posledica biće to što će većina pomisliti da je nepobediv i da će vladati kao Milo Đukanović tri decenije. Nije nemoguće i da su u pravu. Kao glavnog krivca za tako nešto vidim pre svega sad već tradicionalnu opoziciju ili opoziciju sa tradicijom rušenja Vučića koji nikako da padne. Po ko zna koji put pojedinci objašnjavaju da ako više ljudi izađe na izbore on će pasti. Samo mi nije jasno zašto misle tako. Na prošlim izborima bila je velika izlaznost i to je njemu samo produžilo vlast. To što pozivaju ljude da izađu ne znači da će ih poslušati, a još manje znači da će za njih glasati.

Dok ovo pišem urednik ovog Magazina nalazi se u pritvoru, na nacionalnim frekvencijama gostuju ljudi sa nanogicama, hiljade ljudi napušta sever Kosmeta, a još veći broj napušta Srbiju u potrazi za pristojnim životom. Za to vreme Vučić nas ubeđuje da će putevi i pruge obezbediti bolji standard ali mi te puteve gradimo decenijama pa ništa od boljeg života videli nismo. U kampanji su se putevi zaista koristili ali za prevoz sendvičara sa jedne na drugu lokaciju. Verujem i da mnogi od njih ni samu putarinu ne bi mogli da plate, a kamoli kartu. Ali kao i sve drugo u Srbiji što Vučić radi i ovo su Potemkinova sela. Najbolji primeri su iz ranijih kampanja gde su stavljali cirade preko fasada umesto da iste obnove, a sve u cilju kako kamere ne bi mogle da zabeleže jadno stanje pre svega u unutrašnjosti zemlje.

U Beogradu je stanje bolje ali ne mnogo bolje. Dokaz za to je i novogodišnja rasveta koja je ranijih godina stajala mesecima, a ove godine za sad je izostala. Ipak su svesni da narod koji je gladan neće da gleda svetla velegrada kojim ga dodatno provociraju. Sačekaće svetla da prođu izbori i da se stanje stiša.

Ova je kampanja bila zanimljiva i po malom broju obećanja. Obećanja su sva potrošena nema ništa od Mercedesa u Priboju, leteće automobile više niko i ne spominje kao ni jarbol sa zastavom. Žičara u Beogradu takođe je davno zaboravljena stvar tako da su ostale samo palme u prestonici Srbije.

Nakon dobijanja legitmiteta nastaviće se pogubni projekti od kopanja litijuma do nastavka izdaje Kosmeta. Svi se zalažu da Kosovo* ne bude član UN. Kao da mi o tome odlučujemo, a ne Savet bezbednosti gde su Rusija i Kina protiv toga tako da je i to još jedno od praznih obećanja. Životni standard sa pogrešnom politikom naseljavanja sigurno će biti gori zato što će uvek biti zemalja gde ljudi rade za manje pare od naših ljudi. Inflacija neće stati jer ništa nije preduzeto a oni nam objašnjavaju da je tako i u drugim zemljama Evrope.

Moraće svi da stegnu kaiš ali je razlika u tome što oni stežu kaiš oko struka a našim građanima je kaiš oko vrata. Kaiš neće stezati oni koji budu izabrani a verujem da će slavlje biti i kod onih koji jedva pređu cenzus. Bitno je da su na budžetu. Oni su zadovoljni, a nama kako bude.