Kako je
zamišljeno uništavanje najveće državne i izgradnja privatne klinike za
ulepšavanje
Jeftina koža
ispod skupog noža
Klinika za
plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije planirana je za uništenje. Na
njenom zgarištu treba da nikne nova, privatna klinika za ulepšavanje. Glavni
"planer" (i budući vlasnik) je doktorka Slavojka Peško, šefica
anestezije u ovoj ustanovi. Glavni potencijalni finansijer tek treba "da
padne". Reč je o Cepterovoj imperiji. Tu imperiju i njene vlasnike, bračni
par Cepter, već duže vreme "obrađuje" doktorka Peško. Tabloid
je istraživao dokle je stigla u tome. U međuvremenu, uzak krug ljudi na Klinici
za plastičnu hirurgiju živi dobro od kupoprodaje ljudske kože...
M. Grabež
Gospođa Slavojka Peško, šefica anestezije na Klinici za plastičnu
hirurgiju Kliničkog centra Srbije, inače supruga Predraga Peška,
direktora hirurške klinike KCS, potvrdila je svojim primerom da je srpsko
zdravstvo ogrezlo u nepotizmu, korupciji i otvorenom kriminalu.
Naime, nakon 12 godina boravka na ovoj klinici, Slavojka Peško je krenula
putem kojim se lakše ide: sprema strategiju za privatizaciju ove državne
zdravstvene ustanove. Izvori iz vrha KCS složni su u tome da je gospođa Peško,
poučena primerom svoga muža, i sama odlučila da napravi "lukrativni
iskorak". Ali, očigledno, i ona zna da ne može sama, pa je u okviru
"strategije" predvidela osvajanje bračnog para Cepter!
Već duže vreme Slavojka Peško čini sve kako bi već ostvareno
prijateljstvo sa Madlenom i Milanom Jankovićem (Cepterom), u datom
trenutku unovčila.
Scenario za slamanje Cepterovog plemenitog srca Slavojka Peško intenzivno
dopunjava - svakog dana Klinika za
plastičnu hirurgiju izgleda sve strašnije: pada malter sa tavanica, ponekad
padne i čitav plafon, obrušavaju se crepovi, prokišnjava... Ali, njena je
strategija da država ne da ni dinar na rekonstrukciju ove ustanove, nego da
ustanovu u kojoj radi dovede do propasti, te da okolno gradsko građevinsko
zemljište pretvori u privatni posed na kome će da iznikne velelepna Klinika za
ulepšavanje domaćih i stranih bogataša, čiji bi vlasnici postale porodica Peško
i porodica Cepter! Preciznije, da Cepter odobri novac, a da porodica Peško
napravi "dogovor sa državom". Istina, dr Predrag Peško je pod
direktnom zaštitom predsednika Srbije, ali vreme ističe i jednom i drugom...
Istina polako izlazi na videlo, jer je bračni par Peško skoro ostao bez
sredstava za lagodan život. Uzrok svemu je teški alkoholizam od koga boluje dr
Predrag Peško, ali i jedna druga, takođe teška bolest: kocka! Zbog milionskih
gubitaka "za zelenim stolom", profesor Peško je danas najobičnija
kreatura, tragičan ostatak nekada veoma dobrog hirurga. Umesto njega operišu
mladi hirurzi željni afirmacije. Umesto njih, Peško uzima njihove naknade za
takozvani dopunski rad koji je u međuvremenu ukinut upravo zbog njega, jer je i
u Skupštinu Srbije stigla zapanjujuća informacija da je za samo jednu godinu,
od takvog dopunskog rada koji su, dakle, odrađivali mladi hirurzi i stažisti,
na račun stavio mizernih 500.000 dinara. Mizernih zaista, jer je Peško
na kocki izgubio čitave milione!
Shvativši da su od njenog muža ostali samo stara slava i još uvek moćna
prijateljstva, te da umesto njega u salu ulaze drugi hirurzi (kao u slavnom
Remarkovom romanu "Trijumfalna kapija", gde umesto ocvalog i
poluslepog hirurga operiše emigrant), gospođa Peško čini ono što mora -
učvršćuje ta prijateljstva i stvara nove veze, upornim posetama svih mogućih
prijema i koktela, kako bi fama o uspešnom paru preživela do "novog
investicionog ciklusa".
Vrlo često na tim VIP zabavama gospođa Peško "pokupi" i ponekog
solventnog pacijenta, te tako održava potreban minimum "stvaralačkog
dostojanstva" i popunjava sopstveni budžet...
Ali, šta je sve u stanju da uradi jedna bolesno ambiciozna osoba njenog formata,
govori i podatak da je "neko" zapalio obližnje romsko naselje koje se
nalazi u neposrednoj blizini Klinike za plastičnu hirurgiju. Naravno, ukoliko
gospođi Peško pođe za rukom da obrlati i bračni par Cepter i državu, treba
očekivati da to naselje bude uklonjeno. U suprotnom, može doći do novog
"samozapaljenja". Jer, teren je "tipovan" za buduću
Slavojkinu privatnu kliniku "za ulepšavanje" u kojoj će zatezati,
skraćivati i korigovati istaknute delove istaknute gospode. Sve govori da ona
svoju budućnost vidi u poslu sa estradom, kako onom zabavljačkom, tako i onom
političkom.
Kao svestrana osoba,
gospođa Peško je povezala svoje brojne planove i sa direktorkom anestezije
Kliničkog centra Srbije, gospođom Bumbaširević, nekada gorljivom članicom
takozvane Jugoslovenske levice, a danas uglednom funkcionerkom Munove sekte,
čiji je glavni posao distribucija neispitanih lekova. Naravno, reč je o supruzi
takođe poznatog mikrohirurga, profesora dr Marka
Bumbaširevića, direktora Klinike za ortopediju i traumatologiju
Kliničkog centra Srbije. Za gospođu Peško ovaj bračni par je od sudbinske
važnosti za podršku njenim poslovnim planovima, a preko leđa građana Srbije.
Treba reći da gospođa Peško već duže vreme otvoreno ne veruje ni u
lekarsku misiju, niti u načela njene plemenitosti, što govori i njen odnos
prema instituciji u kojoj radi, ali i prema pacijentima. Naime, na Klinici za
plastičnu hirurgiju vlada podela "slučajeva" na "opečene" i
na "estetiku"! Ovakva terminologija najbolje govori o kakvom je
odnosu reč, a to za posledicu ima da je samo u januaru 2012. godine, od 16
"opečenih", najmanje troje umrlo zbog izražene lekarske nebrige,
počevši od same gospođe Peško koja je u nekoliko slučajeva ignorisala
upozorenje kolega da može doći do smrti nekih pacijenata ukoliko sve potrebne
mere ne budu primenjene.
U međuvremenu cveta jedna mračna trgovina ljudskom kožom! Pojavljuju se u
ljudi koji su spremni da daju svoju kožu za presađivanje, jer je zarada od ovog
očajničkog čina velika, od jedne do nekoliko hiljada evra! Naravno, sve se ovo
događa pod krovom Klinike za plastičnu hirurgiju i uz "neverbalnu
komunikaciju" gospođe Peško i nekih njenih najbližih saradnika. Tu nema ni
pisanih zakona ni pisanih pravila, ali je zavetom ćutanja među ovom malom grupom
koja deli novac sve regulisao.
Siledžijski odnos Slavojke Peško i njenog posrnulog supruga Predraga
prema "nižem staležu" u Kliničkom centru Srbije, već odavno je teret
sa kojim zaposleni u ovoj ustanovi ne mogu da žive. Izvori Tabloida
svedoče o frustracijama ovog bračnog para i njihovom kompleksu superiornosti
koji je doveo dotle da sve njima beznačajne kolege tretiraju kao batlere i
baštovane.
Konačno, ukoliko bračni par Cepter bude na vreme shvatio o kakvom se ovde
kriminalu i beščašću radi, možda ima nade da zlo bude zaustavljeno. Jer, sve
isuviše liči na korporativni teror iz devedesetih, kada je, u stvari i počela
podela na feudalne posede nove srpske klase i mučenički život savremenih
kmetova, slugu i robova. Ali, ukoliko gospođa Peško obrlati bračni par Cepter,
biće to dokaz više da je Srbija i dalje rajski vrt za elitne prevarante i
prodavce magle. Treba reći i to da je gospođa Slavojka Peško prošla dugi put od
"emigranta" iz Pljevalja koji je studirao u Beogradu, da je sa svojim
suprugom osetila miris studentskih menzi, da je prošla čitavu društvenu
vertikalu, te da se neće tako lako zaustaviti. Iskustvo sa njenim sugrađanima
govori: ko je jednom došao iz Pljevalja, ne osvrće se ni na zavičaj ni na svoju
prošlost.
Na klinici za plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije cveta mračna
trgovina ljudskom kožom! Pojavljuju se i ljudi koji su spremni da daju svoju
kožu za presađivanje, jer je zarada od ovog očajničkog čina velika - od jedne
do nekoliko hiljada evra!