Zrenjanin

Žuta baza u Žutom paviljonu: demokratsko veselje na račun pacijenata Regionalne bolnice

 

Prazne boce domaćice Goce

Predizbornoj osionosti uterivača zdravlja u Zrenjaninu nema kraja. Demokratska i lekarska elita južnog Banata hvali se izvanrednim postignućima, velikim poduhvatima i zadovoljnim pacijentima, uprkos "otežanim uslovima rada", a sa druge strane nemilice troši novac zdravstvenih fondova na proslave, ždranja i napijanja, kad god im se pruži prilika za to. Dok veselje traje, račune potpisuje Gordana Kozlovački, direktorka Regionalne bolnice "u stalnoj izgradnji". Tabloidov dopisnik iz Zrenjanina pratio je neke od tih sramnih događaja i verno ih zabeležio...

Zoltan Horvat

Rukovodstvo Regionalne bolnice "Dr Đorđe Joanović" u Zrenjaninu, partokratski rigidno uniformisano i za sada sakriveno pod DS šinjelom, verovatno misli da su građani srednjeg Banata redom sadomazohisti sa samoubilačkim sklonostima. Kako drugačije objasniti javnosti surovu stvarnost u zrenjaninskoj bolnici, poznatijoj po nadimku "Žuti paviljon", gde je na delu nakaradno, nesavesno i korupcijsko lečenje pacijenata od strane bahatog i osionog medicinskog osoblja, sve samih "nosilaca" stranačkih legitimacija.

Uprkos katastrofalnom poslovnom minusu, merenom proćerdanim milijardama dinara, kao i nedostatku svih osnovnih sredstava, počev od kašika i viljušaka za obroke, toalet-papira i slično, prosečan bolesnik u Zrenjaninu, poslovično jezivo siromašan, prepušten je tihom preziru onih koji ga leče i, shodno tome, bednom i nedostojnom tretmanu. Time se danas šalje jasna humana poruka da pacijenti predstavljaju najobičnije pokusne kuniće "demokratskih praktikanata" i da moraju trpeti njihov teror.

Vrhunac ponižavanja pacijenata i obesmišljavanja lekarske etike i profesije jesu učestale proslave i gozbe "najužeg" rukovodstva od 10... 20, 30, 40, 50... (ljuljaj!) ljudi. Ceh redovnim žestokim krkanlucima i opijanjima republičke, pokrajinske i gradske zdravstvene elite plaća Regionalna bolnica u Zrenjaninu. Restoran "Banatski salaš" kod Idvora, na magistralnom putu Novi Sad - Pančevo, idealno je mesto (uvučeno je, tiho, dakle, daleko od očiju javnosti) za tajnovite proslave samo njima znanih "poslovnih uspeha".

Veležurka i trideset džipova

Nedavna (jedva "isposlovana") akreditacija zrenjaninske bolnice bila je povod februarskog, "salašarskog" okupljanja glavešina iz republičkog ministarstva zdravlja i još ponekog ministarstva. Nisu nedostajale ni najviđenije pokrajinske fizionomije, a zrenjaninsku elitu predvodila je gradonačelnikova omiljena "posada" na čelu sa domaćicom, revnosnim potpisnikom restoranskog računa Gordanom Kozlovački, direktorkom bolnice. Osamdesetak probranih demokratskih duša u poznatom restoranu banatskog etno-tipa, sa voznim parkom od tridesetak džipova i preostalih luksuznih vozila, nazdravljalo je do jutarnjih sati poželevši sebi novi mandat.

Nije nedostajala ni novokomponovana estradna ergela, koja je posebno obigravala oko VIP stolova gde su u glavnoj ulozi bile ljubavnice i ljubavnici VIP persona našeg zdravstva i preostalog funkcionerskog krema, pa je žestok noćni provod "odabranih", al' odrođenih od stvarnog i tegobnog suživota sa sugrađanima, potrajao do jutarnjih sati. Potpis na računu je, naravno, unapred parafiran, a vlasnici restorana, Ivkovići, ponovo su zadovoljno trljali ruke nakon vrhunskog usluživanja vrhunskih gostiju na tuđ račun. Koliko je desetina hiljada evra, puta desetine hiljada evra, sa prioritetnim plaćanjem, otišlo sa računa Regionalne bolnice od 2008. godine, i koliko je do sada održano salašarskih i ostalih svetkovina na račun ubogih pacijenata, to znaju samo izdašna domaćica Goca i njeni pažljivo odabrani saradnici, koji, moramo priznati, imaju obzira prema očajnom zdravstvenom stanju korisnika njihovih usluga, ne saopštavajući im kuda prioritetno odlazi njihov odnosno bolnički novac. Reklo bi se da je na delu dirljiv odnos ovdašnjih zdravstvenih radnika prema pacijentima, autentičnim vlasnicima bolnice, koji preko 35 godina kroz sijaset samodoprinosa grade li grade ovu bolnicu...

Čaršav za pranje

Nakon poslednje u nizu bezočnih pljački bolničke kase, gospođa Goca je izdala strogu direktivu svojim saradnicima, pod pretnjom otkaza, da informacije o stvarnom dešavanju u bolnici ne smeju u javnost i da se sve fotografije sa proslave moraju uništiti. Na ovo nevešto prikriveno iživljavanje nad pacijentima i zaposlenima, još neprebrojani bolnički sindikati (što bi u Zrenjaninu rekli, ima ih šurnajs!) ćute kao zaliveni, jer su njihovi čelnici na vreme nagrađeni privilegijama. Tretiran kao poslednja mizerija, pacijent zrenjaninske bolnice "u stalnoj izgradnji", nestrpljivo iščekuje da njihova domaćica Goca najzad ispuni obećanje koje je dala na početku svog mandata pre četiri godine: ukoliko se otkrije bilo kakav ozbiljan propust u njenom radu, spremna je da ponudi ostavku. Pa poruka iz "Žutog paviljona" glasi da joj ne pada na pamet da odstupi od gotovo neograničenog izvora blagostanja samoproglašene elite i napusti funkciju pored tako dobro utreniranih i tolerantnih pacijenata. 

Naprotiv, ona i danas u sve podobne demokratske mikrofone tihim, umilnim i umirujućim glasom saopštava da je, citiramo, "Regionalna bolnica poput u izuzetno teškom stanju, da su enormni troškovi i minus u poslovanju posledica objektivnih okolnosti, ali da rukovodstvo čini ogromne napore da se radi izuzetno uspešno, što potvrđuju laskava priznanja nadležnih republičkih i pokrajinskih institucija." Mora da je mislila na objektivan sud partijskih glavešina koji redovno skoknu na obična salašarska druženja.  

Tajnovita salašarska žuta baza za javne vlasnike života i smrti "Žutog paviljona" bezobrazna je posledica nagomilanog prljavog veša zrenjaninskog zdravstva. Gazdarica Goca, Velisavljevi, Davidovi i preostali elitni lekari Zrenjanina, sklopili su pakt i sa lokalnim medijima da ne izlazi u javnost prljav čaršav uvreda na račun pacijenata.

Privatno, kod Svetog Jovana

I banatski vrapci znaju da se većina rutinskih operacija ne sprovodi u Regionalnoj bolnici jer lekari to, uz  nadoknadu u evrima, rade u privatnoj bolnici "Sveti Jovan"; stimulacije i novčane bonuse u bolnici dobijaju samo oni kojima su novčanici već dobro popunjeni; zaposleni se strogo dele na bespogovorno poslušne i one kojima je bukvalno zabranjeno da koriste bilo kakve benefite prilikom sopstvenog lečenja, a po kazni presvlače i pokojnike; retko nesposobna pravna služba od 2008. godine nije dobila ni jedan jedini spor jer armija tužilaca redom naplaćuje dugogodišnja potraživanja.

 Angažovanjem "demokratskih" advokata iz bolničke kase dodatno isteruju brdo para, a većini zaposlenih se za prekovremeni rad, meren stotinama odrađenih sati, plaća na sveto nikad. Nepotizam je omiljeni jezik sporazumevanja među zaposlenima u upravnoj zgradi, većina lekarskih ordinacija je pretvorena u privatne barove gde, po rečima rukovodilaca, nestašni lekari do 9 časova uteruju zdravlje kroz usta nepodobnim lekarima, ali se zato sjajnim stručnjacima i skromnim ljudima poput dr Bratislava Jovanovića nameštaju  "silovanja" i pojedinačna brukanja u javnosti.

 U hroničnom nedostatku radne snage, na odeljenjima ima premalo medicinskog osoblja koje je instruisano da problematične pacijente noću jednostavno vezuju za krevet (da istina bude surovija: nije reč o neuropsihijatrijskom odeljenju), što se kosi sa lekarskom etikom. Stručni kolegijumi, pojačani gradonačelnikom i njegovim demokratskim savetnicima, pretvoreni su u stranačke skupove na kojima je glavna tema kako naterati svih 1.024 zaposlena da glasaju za DS.

 Samoproklamovane mere štednje svode se na nekoliko hiljada dinara mesečne nazoviuštede, o čemu lokalni mediji trube na sav glas veličajući nesebično angažovanje gazdarice Goce i njenih saradnika. Niko ni da pisne o pljačkama humanitarne pomoći u vidu stilskog nameštaja, bele tehnike i druge robe, a ove godine je jedino obelodanjeno 90.000 dinara skromnog darivanja invalida iz jedne gradske mesne zajednice pedijatriji. Naduvane koverte sa zaradama rukovodilaca su stroga poslovna tajna "Žutog paviljona"...

Premalo je prostora da se navedu sve "demokratske tekovine" lokalnih vlasnika zrenjaninskog zdravstva koji se u grozničavim predizbornim mesecima, na račun pacijenata, "nesebično žrtvuju" za produžetak svojih mandata. Danas je statusni simbol zrenjaninskog zdravstva džip bez lizinga, jer ih za keš, na račun prestravljenih pacijenata, kupuju izvikani zrenjaninski lekari.